del. br. 1964 datum: 3. 12. 2012.

PREPORUKA MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI BR. 409/2012

Preporuka je doneta u okviru zakonom propisane nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, u postupku koji je vođen na osnovu saznanja da se na zvaničnoj internet stranici O. b. Š. nalazi tipski obrazac prijave za zasnivanje radnog odnosa, koji treba da popuni svaki kandidat/kinja koji žele da zasnuju radni odnos u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Postupajući u okviru nadležnosti propisanih čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka po pritužbama građana i građanki, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da se na zvaničnoj internet stranici O. b. Š. nalazi tipski obrazac prijave za zasnivanje radnog odnosa, koji sadrži 15 pitanja za kandidate i kandidatkinje koji žele da se zaposle u ovoj bolnici.

1.2. U prijavi za zasnivanje radnog odnosa postavljena su, između ostalog, sledeća pitanja:

– pitanje br. 11: Bračno stanje;
– pitanje br. 12: Imate li dece i koliko su stara;
– pitanje br. 13: Muž-supruga Vam radi i gde.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenja O. b. Š..

1.4. U izjašnjenju O. b. Š, između ostalog, navedeno je:

– da je tačno da O. b. Š. koristi tipski obrazac za zasnivanje radnog odnosa koji, između ostalog, sadrži pitanja koja se odnose na bračni status kandidata i kandidatkinja, porodične odnose, kao i materijalno stanje ostalih članova porodice,
– da je sadašnja uprava O. b. Š. „nasledila” ovaj obrazac iz vremena kada je ova ustanova bila u okviru Z. c. „Dr L. K. L.” Š,
– da forma i sadržaj prijave za zasnivanje radnog odnosa nisu menjani u cilju izbegavanja obimnih i šturih informacija o kandidatima i kandidatkinjama, a sve u cilju ekonomičnosti i efikasnosti prijema, kao i objektivne procene svih kandidata,
– da pitanja koja se odnose na bračni i porodični status, kao i na prihode članova porodice kandidata nisu od uticaja prilikom procene i vrednovanja kandidata,
– da su ova pitanja potrebna O. b. Š. radi sastavljanja „socijalne karte zaposlenih” i da svoju svrhu dobijaju tek po zapošljavanju kandidata, odnosno, navedena pitanja se postavljaju u prijavi kako se ne bi postavljala po zasnivanju radnog odnosa,
– da struktura zaposlenih, pa i novozaposlenih u O. b. Š. pokazuje da bračni i porodični status, kao i materijalno stanje nisu kriterijumi i nemaju uticaja na prijem zaposlenih u radni odnos u ovoj ustanovi,
– da tipska prijava za zasnivanje radnog odnosa O. b. Š. nije suprotna pozitivnim propisima naše zemlje, niti sadrži elemente koji bi ukazivali na postojanje bilo kakve vrste diskriminacije,
– da je rukovodstvo O. b. Š. u obavezi da poštuje sve propise, kao i da uvažava značaj uspostavljanja i očuvanja ravnopravnosti građana i građanki, te da će stoga, bez odlaganja, prihvatiti sve eventualne naloge, sugestije ili preporuke Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

1.5. Uz izjašnjenje dostavljen je Pravilnik o proceduri za zasnivanje radnog odnosa u O. b. Š. br. 09-7/7 od 26. maja 2011. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da se na zvaničnoj internet stranici O. b. Š. nalazi tipska prijava za zasnivanje radnog odnosa koja sadrži pitanja vezana za bračni i porodični status, kao i pitanje vezano za zaposlenost i mesto rada bračnog partnera/ke kandidata koji konkurišu za posao u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

2.2. O. b. Š. sprovodi postupak zapošljavanja na osnovu Pravilnika o proceduri zasnivanja radnog odnosa br. 09-7/7 od 26. maja 2011. godine. Ovim pravilnikom propisana je procedura raspisivanja oglasa za prijem u radni odnos, imenovanje i sastav komisije za prijem, kriterijumi za prijem lekara i drugog medicinskog i nemedicinskog osoblja u radni odnos, te druge obaveze komisije i kadrovske službe tokom ovog postupka.

2.3. Utvrđeno je da se pravilnikom, kao jedan od kriterijuma za zapošljavanje lekara, navode godine života kandidata, i to tako što su postavljene određene starosne granice koje nose određeni broj bodova za kandidate.
Tako, kandidati za radno mesto lekara sa 27 godina života dobijaju 20 bodova, a za svaku narednu godinu do navršenih 35 godina dobijaju po 2 boda manje, dok kandidati sa 36 i više godina života dobijaju 2 boda.

2.4. Bodovanje za medicinske tehničare, zdravstvene saradnike i nemedicinsko osoblje vrši se na osnovu razgovora kandidata sa članovima komisije i ocenjuje se brojem bodova od 1 do 5, s tim što je pravilnikom propisano da su članovi komisije pored prosečne ocene u školi, dužine čekanja na zaposlenje, radnog iskustva u struci dužni da uzmu u obzir i starosno doba kandidata.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u izjašnjenju O. b. Š., prijavu za zasnivanje radnog odnosa, Pravilnik o proceduri zasnivanja radnog odnosa u O. b. Š, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u čl. 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Takođe, relevantan je i čl. 16. koji zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored ostalog, čl. 23. zabranjena je diskriminacija na osnovu starosnog doba.

3.5. Odredbama čl. 26. st. 2. i 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

3.6. Pored toga, čl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u čl. 22. st. 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao, kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz čl. 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su pitanja koja se odnose na bračni i porodični status, kao i zaposlenost partnera kandidata koji konkurišu za posao u O. b. Š. nedopuštena, s obzirom se odnose na lična svojstva kandidata i kandidatkinja, odnosno, njima se traže informacije koje poslodavac ne može da traži ni od kandidata za posao ni od zaposlenih. Naime, postavljanje ovakvih pitanja zabranjeno je zakonskim propisima kojima se uređuju radni odnosi i zabrana diskriminacije.

3.8. Iako O. b. Š. u svom izjašnjenju navodi da pitanja koja se odnose na lična svojstva kandidata i kandidatkinja nisu uslov niti kriterijum za zasnivanje radnog odnosa u ovoj ustanovi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da O. b. Š, prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom i porodičnom statusu, kao i imovnom stanju kandidata i članova njihove porodice.

3.9. Što se tiče navoda iz izjašnjenja da se pitanja koja se odnose na lična svojstva kandidata i kandidatkinja postavljaju u prijavi, kako se ne bi postavljala tokom prijema u radni odnos, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je diskriminacija zabranjena u svim fazama povodom radnog odnosa, počev od javnog oglašavanja poslova, uslova za zapošljavanje, izbora kandidata i kandidatkinja, napredovanja na radnom mestu, sve do otkaza ugovora o radu. Samim tim, poslodavcu nije dozvoljeno da pitanja koja se odnose na bračni i porodični status i imovno stanje postavlja kandidatima ni prilikom oglašavanja poslova, kao ni tokom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja O. b. Š. da je postupak izbora kandidata i kandidatkinja regulisan Pravilnikom o proceduri zasnivanja radnog odnosa, te da ovim pravilnikom nisu propisani kriterijumi koji se odnose na bračni i porodični status i imovno stanje kandidata i članova njihovih porodica.

3.11. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je postavljene kriterijume za zapošljavanje lekara i drugog medicinskog i nemedicinskog osoblja i utvrdila da je jedan od kriterijuma za bodovanje kandidata starosno doba. Tako, lekari do 27 godina života dobijaju čak 18 bodova više prilikom konkurisanja od svojih kolega koji su navršili 36 godina.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da za poslove radnog mesta lekara, kao i za druge poslove koji se obavljaju u bolnici, u najvećem broju slučajeva nije od odlučujućeg značaja starosno doba kandidata ili zaposlene osobe. Naime, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navedene poslove jednako stručno i adekvatno mogu da obavljaju osobe bilo kog starosnog doba, ukoliko ispunjavaju ostale uslove koji se odnose na obrazovanje i radno iskustvo.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu da je mogući cilj O. b. Š. da propiše veći broja bodova u korist osoba mlađih od 27 godina, afirmacija mlađih lekara i stvaranje ravnoteže između specijalizanata i pripravnika, odnosno, osoba na početku karijere. Međutim, treba imati u vidu da se ovakva afirmativna mera u korist mlađih lekara može sprovesti i na drugi, pogodniji način, koji ne bi bio diskriminatoran prema osobama koje su starije od 27 godina. U tom smislu, poslodavac može da objavi konkurs kojim će naglasiti da u cilju sprovođenja afirmativne mere zapošljava pripravnike i/ili stažiste ili da zapošljava kandidate koji su položili specijalistički ispit iz određene oblasti.

U suprotnom, propisivanje većeg broja bodova za kandidate za lekare od 27 do 35 godina života, predstavlja diskriminaciju osoba starijih od 35 godina. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da je ista situacija i po pitanju kriterijuma koji važe za zapošljavanje medicinskog i nemedicinskog osoblja u O. b. Š, odnosno, da godine života ne mogu predstavljati kriterijum koji će kandidatima i kandidatkinjama povećati ili smanjiti broj bodova na konkursu za prijem u radni odnos, osim u slučajevima koji su izričito propisani zakonom.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na kraju, napominje da je nesporno da poslodavci mogu da propisuju uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova i propisivanja kriterijuma za izbor kandidata zahteva i vrednuje podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu upućuje O. b. Š. preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti:

4.1. Potrebno je da se prijava za zasnivanje radnog odnosa izmeni, i to tako što će se ukloniti pitanja koja se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao, odnosno, pitanja: a) bračno stanje, b) imate li dece i koliko su stara i v) muž-supruga Vam radi i gde.

4.2. Potrebno je da se Pravilnik o proceduri zasnivanja radnog odnosa izmeni u delu u kojem su propisani kriterijumi i bodovanje koji se odnose na godine života kandidata i kandidatkinja.
Potrebno je da O. b. Š. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka O. b. Š. mera za ostvarivanje ravnopravnosti u oblasti zapošljavanja