br. 021-02-00098/2014-02 datum: 1. 8. 2014.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. st. 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Predškolskoj ustanovi „S.” iz V.

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Predškolska ustanova „S.” iz V. preduzeće sve potrebne mere kako bi obezbedila ishranu deci koja imaju zdravstveni problem, kao i deci koja iz verskih ili drugih nezdravstvenih razloga imaju specifične zahteve u ishrani.

2. Predškolska ustanova „S.” iz V. obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući u okviru ovlašćenja propisanih čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da u pojedinim predškolskim ustanovama u Republici Srbiji nije obezbeđena ishrana u skladu sa zdravstvenim stanjem dece, odnosno, nisu uzeti u obzir specifični zahtevi u vezi sa ishranom koju pojedina deca imaju. Naime, ishrana u vrtićima je organizovana tako da odgovara potrebama dece široke populacije, s obzirom da je najveći broj dece u predškolskim ustanovama bez posebnih zahteva u ishrani, odnosno, mogu da konzumiraju sve obroke koji im se obezbeđuju u ovim ustanovama. Međutim, određeni broj dece ne može da konzumira hranu koja je u vrtićima obezbeđena – iz zdravstvenih ili drugih razloga, te je to činjenica koja se mora uvažiti prilikom obezbeđivanja ishrane za decu u vrtićima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije dece.

Jedan od opštih principa Konvencije o pravima deteta , koju je Republika Srbija ratifikovala, jeste princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom obezbedi svakom detetu, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Takođe, važan princip proklamovan Konvencijom je najbolji interes deteta, koji treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece.

Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 7 – Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu, kojim je istaknuta činjenica da su deca titulari svih prava iz Konvencije, kao i da je rano detinjstvo period od ključnog značaja za ostvarivanje svih prava. Rano detinjstvo, u smislu ovog dokumenta, obuhvata period od rođenja deteta do polaska u školu. Jedan od ciljeva ovog komentara je skretanje pažnje na različitosti u ranom detinjstvu koje treba da se uzmu u obzir prilikom primene Konvencije, uključujući različitosti u okolnostima života male dece, kvaliteta njihovih iskustava i uticajima koji oblikuju njihov razvoj. Kada je u pitanju pravo na nediskriminaciju, Komitet poziva države ugovornice da identifikuju implikacije ovog principa na ostvarivanje prava u ranom detinjstvu. Pored toga, navedeno je i da čl. 2. Konvencije podrazumeva da određene grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, kao i da diskriminacija može da se javi u obliku smanjenih nivoa ishrane, neadekvatne nege i pažnje i drugo, a obrađeno je i pitanje obezbeđivanja zdravstvene nege, u okviru kojeg je navedeno da države ugovornice, između ostalog, imaju odgovornost da obezbede i pristup dobroj ishrani.

Ustavom Republike Srbije zabranjena je diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Ovim zakonom posebno je zabranjena diskriminacija u oblasti obrazovanja i propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Propisano je da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok se ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Takođe, ovim zakonom propisani su i opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja , pa je navedeno da ovaj sistem mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama.

Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ovim zakonom, polazeći od prava deteta, razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta. Propisani su i principi delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja među kojima i dostupnost, odnosno, jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisana je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i ostale delatnosti koje se ostvaruju u predškolskoj ustanovi , u koje spada i ishrana dece.

Pravilnikom o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu utvrđen je normativ društvene ishrane dece u ustanovama za decu, način vođenja evidencije o primeni normativa ishrane i sadržaj obrazaca (jelovnik, vrste i neto količine utrošenih namirnica za ishranu dece po obrocima i vrste i neto količina utrošenih namirnica za ishranu dece za jedan dan, nedelju i mesec dana o primeni normativa ishrane). U ovom pravilniku navedeno je da je pravilna ishrana bitan preduslov za pravilan rast, razvoj, očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i podizanje biološkog potencijala, neophodan za obezbeđenje kontinuiranog procesa formiranja zdravog čoveka. Normativ ne propisuje konkretne namirnice koje dete treba ili ne treba da konzumira, već je u pitanju standard koji se primenjuje na svu decu, uključujući i decu sa specifičnostima u ishrani.

Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da rad predškolskih ustanova treba da bude organizovan tako da uvažava individualne potrebe deteta, uključujući specifičnosti u vezi sa ishranom, jer je sa aspekta antidiskriminacionih propisa neprihvatljivo da se deci koja su pod posebnim režimom ishrane iz bilo kog razloga, isporučuje ista hrana kao i deci koja nemaju specifične zahteve u vezi sa ishranom.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti predškolskoj ustanovi S.