br. 021-01-169/2021-02 datum: 6.9.2021.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti^[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje opštinskim/gradskim upravama

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje opštinskim/gradskim upravama:

• Da prilikom primene propisa u postupku promene oznake pola u matičnoj knjizi rođenih, ima u vidu da pravo na promenu oznake pola u skladu sa zakonom ima, ne samo lice koje je operativnim putem promenilo pol, već i lice kome je u skladu sa propisima izdata potvrda o sprovedenoj hormonskoj terapiji u trajanju od najmanje godinu dana uz indikaciju lekara specijaliste psihijatrije i endokrinologije.
• Da u onim slučajevima u kojima je promena ličnog imena potrebna radi usaglašavanja sa polom odnosno rodnim identitetom u skladu sa zakonom, omogući promenu ličnog imena transrodnim i transpolnim osobama, bez dodatnih uslova i ograničenja.

Gradske/opštinske uprave obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da su u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti o navedenoj preporuci obavestile svoju organizacionu jedinicu koja je nadležna za za odlučivanje po zahtevima za promenu oznake pola, kao i ličnog imena.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba, niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

O b r a z l o ž e nj e

U postupku po pritužbama, kao i nakon obraćanja građana i građanki Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je došao do saznanja da pojedine gradske/opštinske uprave usko ili pogrešno tumače propise u postupku promene oznake pola ili promene ličnog imena u matičnoj knjizi. Tako je uočeno da je u postupku koji se vodio pred gradskom upravom odbijen zahtev lica za promenu oznake pola iako su ispunjeni uslovi propisani zakonskim i podzakonskim aktima. Povereniku se obratila transrodna osoba kojoj je Gradska uprava odbila promenu oznake pola iako je nadležna ustanova izdala potvrdu o promeni pola na propisanom obrascu nakon sprovedene najmanje jednogodišnje hormonske terapije uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatrije i lekara specijaliste sa užom specijalizacijom endokrinologije. U drugom slučaju je transrodnom muškarcu odbijena promena ličnog imena zbog toga što je podnosiocu zahteva prethodno izrečena uslovna osuda. Imajući u vidu da mu je u ličnim dokumentima upisano žensko ime, a da je u pitanju osoba muškog pola, takva situacija mu onemogućava da u potpunosti završi proces tranzicije i izlaže ga ponižavajućem i diskriminatornom postupanju. Ovim povodom Povereniku se obratila i gradska uprava sa molbom za tumačenje propisa sa aspekta antidiskriminacionih propisa.

Imajući u vidu navedeno, a kako bi se otklonile eventualne dileme prilikom primene propisa, u cilju sprečavanja mogućeg diskriminatornog postupanja, Poverenik upućuje ovu preporuku mera svim opštinskim/gradskim upravama.

Radi potpunog razumevanja i sagledavanja svih činjenica, treba najpre imati u vidu da osoba koja menja lično ime usled promene pola, nije u istoj situaciji kao i osoba koja želi da promeni ime iz bilo kog drugog razloga, imajući u vidu da osoba koja je promenila pol, nosi ime koje nije u skladu sa njegovim/njenim polom. Takva neusklađenost, nosi sa sobom brojne probleme sa kojima se lice suočava u svakodnevnom funkcionisanju. Takođe, osobe koje su u procesu tranzicije, pod uticajem hormonske terapije u značajnoj meri menjaju svoj fizički izgled, poprimajući karakteristike pola koje nije u skladu sa imenom i polom koji je upisan na rođenju.

Transrodne osobe, koje menjaju ime zbog usklađivanja imena sa polom, odnosno rodnim identitetom, nisu u istom položaju kao i druge osobe koje svoje lično ime, koje je već u skladu sa polom, menjaju u neko drugo ime iz bilo kog drugog razloga. U tom smislu svaka primena nekog neutralnog pravila koje za posledicu ima onemogućavanje transrodnih osoba da usklade svoje ime i pol, diskriminatorna je.

Poverenik najpre ukazuje da je diskriminacija zabranjena Ustavom Republike Srbije, i da se odredbe koje se odnose na ljudska prava direktno primenjuju na osnovu Ustava.

Članom 21. Ustava Republike Srbije^[2] zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije, bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[3], koji zabranjuje svako neopravdano isključivanje ili ograničavanje na osnovu rodnog identiteta ili pola, kao i drugih ličnih svojstava. Odredba člana 20. Zakona o zabrani diskriminacije, izričito propisuje da je zabranjeno uskraćivanje prava zbog promene pola.

Zakon o matičnim knjigama^[4] u članu 6. st. 1. i 2. propisuje da se poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga poveravaju opštinama, odnosno gradovima, odnosno gradu Beogradu, kao i da ove poslove izvršava opštinska uprava, odnosno gradska uprava, odnosno gradska uprava grada Beograda. Stavom 3. ovog člana propisano je da poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija poveravaju se: gradu Nišu za grad Prištinu i opštine: Podujevo, Glogovac, Obilić, Lipljan i Kosovo Polje;  gradu Kragujevcu za opštine: Peć, Istok i Klina; gradu Kraljevu za opštine: Kosovska Mitrovica, Srbica, Zubin Potok, Vučitrn, Zvečan i Leposavić; gradu Kruševcu za opštine: Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora; gradu Jagodini za opštine: Đakovica i Dečani; gradu Vranju za opštine: Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo; gradu Leskovcu za opštine: Uroševac, Kačanik, Štimlje i Štrpce, dok je stavom 4. istog člana propisano da poslove iz stava 3. ovog člana izvršava gradska uprava.

Dalje, članom 45b stav 1. ovog zakona propisano je da se u matičnu knjigu rođenih upisuje podatak o promeni pola na osnovu rešenja opštinske uprave, odnosno gradske uprave, odnosno gradske uprave grada Beograda, koje se donosi na osnovu propisane potvrde nadležne zdravstvene ustanove.  Stavom 2. istog člana propisano je da zdravstvena ustanova dostavlja potvrdu nadležnom organu u roku od 15 dana od dana promene pola, dok je stavom 3. propisano da ovu potvrdu zdravstvena ustanova dostavlja elektronskim putem, a bez odlaganja i putem pošte. U potvrdu se upisuje: ime i prezime; datum; mesto; opština/grad rođenja; jedinstveni matični broj građana; ime i prezime roditelja, lica kome je promenjen pol; podatak o promeni pola za to lice, kao i ime i prezime lekara koji je izdao potvrdu. Ministar nadležan za poslove uprave i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno propisuju način izdavanja i obrazac potvrde.

Na osnovu navedenog zakonskog ovlašćenja, donet je Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola^[5]. Ovim Pravilnikom propisan je način izdavanja i obrazac potvrde o promeni pola, koju izdaje nadležna zdravstvena ustanova.

Članom 2. ovog pravilnika propisano je da je potvrda o promeni pola javna isprava, na osnovu koje opštinska uprava, odnosno gradska uprava, odnosno gradska uprava grada Beograda donosi rešenje na osnovu kojeg se upisuje činjenica o promeni pola u matičnu knjigu rođenih u koju je upisana činjenica rođenja lica koje je promenilo pol.

U skladu sa članom 3. Pravilnika potvrdu o promeni pola izdaje zdravstvena ustanova nakon:   1) sprovedene najmanje jednogodišnje hormonske terapije uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatrije i lekara specijaliste sa užom specijalizacijom endokrinologije ili 2) zvršene hirurške intervencije promene pola. Stavom 3. ovog člana propisano je da potvrdu o promeni pola potpisuju: 1) lekar specijalista psihijatrije i lekar specijalista sa užom specijalizacijom endokrinologije u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana po zahtevu lica kome se menja pol ili 2) lekar specijalista hirurgije u slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

U skladu sa članom 5. Pravilnika nadležna zdravstvena ustanova potvrdu o promeni pola dostavlja nadležnom organu koji vodi matičnu knjigu rođenih za lice koje je promenilo pol, i to: 1) po okončanju postupka o promeni pola iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika po zahtevu lica kome je promenjen pol ili 2) u roku od 15 dana od dana okončanja postupka promene pola iz člana 3. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika.

Članom 7. Pravilnika između ostalog je propisano da potvrda o promeni pola, izdata na obrascu iz člana 4. stav 1. ovog pravilnika, sastavlja se u dva istovetna primerka, koje potpisuje lekar/i. Jedan primerak potvrde o promeni pola čuva se u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a drugi primerak se dostavlja matičaru.

Matičar primerak potvrde o promeni pola čuva u spisima predmeta koji se odnosi na upis činjenice rođenja za lice koje je promenilo pol. Potvrda o promeni pola čuva se u arhivi informacionog sistema zdravstva i arhivi Registra matičnih knjiga.

Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi ukazao da je uslovljavanje lica postupcima koji dovode do sterilizacije, kao uslov za promenu oznake pola u javnim ispravama, predstavlja povredu prava na poštovanje porodičnog života iz Konvencije o ljudskim pravima.[6]

Imajući u vidu sve navedeno, evidentno je da pravo na promenu oznake pola u matičnoj knjizi rođenih, pod propisanim uslovima, ima i lice kome je izdata potvrda o sprovedenoj hormonskoj terapiji u trajanju od najmanje godinu dana uz indikaciju lekara specijaliste psihijatrije i endokrinologije.

Pored ovog slučaja Poverenik se u praksi susreo sa još jednim problemom na koji je ukazala transrodna osoba. Naime transrodnoj osobi je odbijena promena ličnog imena zbog toga što je podnosiocu zahteva prethodno izrečena uslovna osuda. Povodom ovog slučaja Povereniku se obratila i gradska uprava u cilju pravilne primene propisa.

Porodični zakon, odredbom člana 347. propisuje da pravo na promenu ličnog imena nema lice protiv koga se vodi krivični postupak, koje je osuđeno za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, ili lice koje namerava da promeni ime kojim se vređa moral ili koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.

Navedena odredba ne egzistira samostalno u pravnom sistemu Republike Srbije, i mora se tumačiti u vezi sa drugim pozitivnim propisima, pa tako i propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

Najpre, treba imati u vidu da uslovna osuda nije kazna, već mera upozorenja. Članom 43. Krivičnog zakonika propisano je da su kazne: doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Odredbom člana 64. ovog zakona propisano je da su mere upozorenja: uslovna osuda i sudska opomena.

Odredbom člana 94. stav 2. Krivičnog zakonika, propisano je da pravne posledice osude ne mogu nastupiti ako je učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda (ako ne bude opozvana), sudska opomena ili je učinilac oslobođen od kazne.

Pored činjenice da u pitanju nije kazna, već mera upozorenja, Poverenik ukazuje i na odredbu člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije koja propisuje slučajeve posredne diskriminacije. Suština akta posredne diskriminacije jeste postojanje jedne naizgled neutralne odredbe, koje lice ili grupu lica, zbog njegovog ličnog svojstva (pol, rodni identitet), stavlja u nepovoljniji položaj. Drugim rečima, neka, na prvi pogled, neutralna odredba, kriterijum ili pravilo, u praksi može proizvesti diskriminatoran efekat u odnosu na određeno lice samo zbog njegovog ličnog svojstva.

Uskim tumačenjem člana 347. Porodičnog zakona, bez uvažavanja svih specifičnosti konkretnog slučaja postaje evidentno da naizgled neutralno pravilo može da proizvede diskriminatorne posledice po transrodne osobe koje svoje lično ime menjaju radi usklađivanja imena sa rodnim identitetom.

Poverenik koristi priliku i da ukaže na praksu Evropskog suda za ljudska prava. U slučaju Christine Goodwin v. United Kingdom[7] navedeno je: „poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudske slobode predstavlja samu suštinu Konvencije. Konkretno, po članu 8. Konvencije, u kojem pojam lične autonomije predstavlja važno načelo na kojem se temelji tumačenje garantija koje taj član sadrži, štiti se lična sfera svakog pojedinca, uključujući i njegovo pravo na određivanje podataka o svom identitetu kao ljudske jedinke (vidi, pored ostalog, Pretty v. the United Kingdom, br. 2346/02, presuda od 29. aprila 2002, st. 62, kao i Mikulić v. Croatia, br. 53176/99, presuda od 7. februara 2002, st. 53.). U dvadeset i prvom veku, pravo transrodnih osoba na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transrodne osobe koji su putem operacije promenile pol žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik upućuje preporuku mera kako bi se izbeglo eventualno nastupanje neposredne ili posredne diskriminacije transrodnih i transpolnih osoba, u onim slučajevima kada se promena ličnog imena vrši zbog usklađivanja sa rodnim identitetom odnosno polom, kao i u onim slučajevima kada se zahteva promena oznake pola u matičnim knjigama.

[1] „Službeni glasnik RSˮ, br. 22/09 i 52/21,član 33. tač.  9.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RSˮ, br. 22/09 i 52/21), član.2.

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 145/14 i 47/18

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 103/18

[6] A.P., Garcon and Nicot v. France, 2017.

[7] Predstavka 28957/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera svim JLS povodom postupka promene pola u matičnim knjigama