Krajnji cilj izdržavanja zatvorske kazne mora biti vraćanje osuđenog lica u normalan društveni život zato što se oni po izlasku na slobodu, susreću sa nizom problema materijalne, socijalne i psihološke prirode jer su društveni mehanizmi reintegracije nedovoljni, a predrasude i prepreke brojne“, kazala je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti na društvenom dijalogu sa temom „Rehabilitacija, resocijalizacija i reintegracija bivših osuđenika – put do korisnog člana društva“.
Iako ne postoje precizne informacije, u stručnim krugovima se govori da je procenat povrata u srpskim zatvorima između 65 i 70 odsto. Ovako visok procenat recidivizma može se pripisati nedostatku programa koja pomažu licima koja su otpuštena sa izdržavanja kazne zatvora da se uključe u normalan društveni život.
„Bivši zatvorenici, po izlasku iz zatvora uglavnom ne poseduju lična dokumenta jer su ona u međuvremenu istekla, a nemaju novca nova da pribave, njihove porodice su rasturene, ne mogu da pronađu posao zbog diskriminacije. Zbog toga Poverenik u svojim godišnjim izveštajima daje preporuku da se preduzmu mere za unapređivanje položaja osuđenih lica i njihovu punu socijalnu uključenost, bez stigmatizacije, posebno u postupku zapošljavanja kao posebnom problemu budući da poslodavci neretko traže potvrdu o neosuđivanosti iako to nije dozvoljeno zakonom”, navela je Janković.
Poverenica ističe da pomenute izazove pojedinci ne mogu rešavati bez sistemske podrške. „Da bi se šansa ostvarila moramo da imamo ravnopravne mogućnosti. Ne smemo da zaboravimo da su bivša osuđena lica – slobodni ljudi i da uživajujednaka prava. S tim u vezi, naglasila bih da je diskriminacija na osnovu osuđivanosti zabranjena zakonom, i zato želim da ohrabrim svakoga ko smatra da je pretrpeo neki oblik diskriminacije da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. “, zaključila je poverenica.
Društveni dijalog „Rehabilitacija, resocijalizacija i reintegracija bivših osuđenika – put do korisnog člana društva“ organizovalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa gradskom upravom grada Kragujevca.
