del. br. 021-02-18/2013-02 datum: 17. 4. 2013.

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

Preporuka je doneta u okviru zakonom propisane nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, u postupku koji je vođen na osnovu saznanja da će po okončanju stečajnog postupka u Razvojnoj banci Vojvodine a. d. Novi Sad određenom broju zaposlenih ove banke prestati radni odnos, uključujući trudnice i porodilje kojima je ponuđeno da daju pisanu saglasnost za prestanak radnog odnosa.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Postupajući u okviru nadležnosti propisanih čl. 33. st. 9. Zakona o zabrani diskriminacije , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da je Razvojna banka Vojvodine a. d. Novi Sad (u daljem tekstu: Razvojna banka Vojvodine) usvojila Predlog programa rešavanja viška zaposlenih, kao i da je zaposlenim ženama koje su trudne, na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta ponuđeno da daju svoju pisanu saglasnost za prestanak radnog odnosa u ovoj banci.

1.2. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti saznala je da će određeni broj zaposlenih Razvojne banke Vojvodine preuzeti novoformirani Razvojni fond Vojvodine i banka preuzimalac, dok će deo zaposlenih ostati u radnom odnosu u Razvojnoj banci Vojvodine u stečaju. Ostalim zaposlenima prestaće radni odnos nakon gašenja banke.

1.3. Na osnovu ovih saznanja zatraženo je obaveštenje od Razvojne banke Vojvodine.
U obaveštenju predsednika izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine Gorana Kostića, između ostalog, navedeno je:

– da su Vlada AP Vojvodine i Vlada Republike Srbije 7. decembra 2012. godine, zaključile sporazum o rešavanju problema funkcionisanja u Razvojnoj banci Vojvodine, sa tendencijom gašenja banke kao pravnog subjekta;
– da je Razvojna banka Vojvodine 12. decembra 2012. godine uputila vladama zahtev za davanje saglasnosti za sprovođenje postupka rešavanja viška zaposlenih sa ciljem rešavanja socijalnog, materijalnog i radnopravnog statusa i zbrinjavanja zaposlenih;
– da je Vlada AP Vojvodine dala saglasnost Razvojnoj banci Vojvodine da pripremi predlog programa rešavanja viška zaposlenih, te da sačini predlog optimalnog broja zaposlenih za preuzimanje od Razvojnog fonda AP Vojvodine, da omogući banci preuzimaocu preuzimanje određenog broja zaposlenih za koje je banka zainteresovana, da sačini Program rešavanja viška zaposlenih koje neće preuzeti Razvojni fond Vojvodine i banka preuzimalac, te da ovim programom planira isplatu otpremnina u skladu sa zakonom;
– da je Ministarstvo finansija i privrede obavestilo Razvojnu banku Vojvodine da se ne protive da se za zaposlene koji budu utvrđeni kao višak sprovede socijalni program;
– da je Upravni odbor Razvojne banke Vojvodine 27. decembra 2012. godine, doneo Predlog programa rešavanja viška zaposlenih;
– da Razvojna banka Vojvodine nije samostalna u odlučivanju, te da je za rešavanje statusa zaposlenih neophodno da postoji banka preuzimalac koja će dostaviti ponudu o preuzimanju određenog broja zaposlenih, da se formira Razvojni fond Vojvodine i donese Program rešavanja viška zaposlenih uz saglasnost Vlade AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije;
– da je Razvojna banka Vojvodine formirala baze podataka o svim zaposlenima, uključujući trudnice, porodilje i zaposlene koje koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i da su ove baze prosleđene bankama koje su zainteresovane za preuzimanje dela zaposlenih;
– da je Razvojna banka Vojvodine kreirala i „socijalnu kartu zaposlenih”, kao i baze podataka o socijalno ugroženim kategorijama sa posebnim osvrtom na trudnice, porodilje, zaposlene koje koriste odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, roditelje dece sa smetnjama u razvoju, samohrane roditelje, bračne parove zaposlene u Razvojnoj banci Vojvodine, kao i zaposlene kojima je zarada kod poslodavca jedini izvor prihoda u domaćinstvu. Ove baze podataka kreirane su kako bi se preuzimaocima zaposlenih ukazalo na položaj zaposlenih i njihovu potrebu za radom;
– da Razvojna banka Vojvodine, usled svih ovih činjenica i okolnosti, ne može da utiče na eventualne odluke banke preuzimaoca, Razvojnog fonda Vojvodine ili nekog trećeg pravnog lica koje bi se odlučilo da preuzme neke od zaposlenih Razvojne banke Vojvodine, s obzirom da su kao potencijalni poslodavci, slobodni da biraju sa kim će da zaključe ugovor o radu;
– da svi zaposleni Razvojne banke Vojvodine imaju ravnopravan i zakonit status, te da će Razvojna banka Vojvodine, kao poslodavac, zaštititi one kategorije zaposlenih koji su Zakonom o radu zaštićeni od otkaza ugovora o radu, sve do prestanka rada poslodavca;
– da je postojanje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu, bez isplate otpremnine zaposlenima, te je stoga onim kategorijama zaposlenih u Razvojnoj banci Vojvodine koji su zaštićeni od otkaza ugovora o radu na osnovu čl. 178. Zakona o radu, ponuđena mogućnost isplate otpremnine kao višku zaposlenih, ukoliko bi im, s obzirom na situaciju kod poslodavca i njegovo gašenje, radni odnos svakako prestao nezavisno od njihove volje i volje poslodavca;
– da Razvojna banka Vojvodine ulaže trud da svojim zaposlenima omogući ostvarivanje što većeg obima prava, te da će i sami zaposleni svojom slobodnom voljom doneti odluke o svom radnopravnom statusu;
– da će Razvojnom fondu Vojvodine i banci preuzimaocu i dalje, u okviru svojih mogućnosti, ukazivati na trudnice, porodilje i zaposlene koje odsustvuju sa rada radi posebne nege deteta, s obzirom da je radno angažovanje ovih kategorija zaposlenih moralno, humano, društveno i socijalno logično i poželjno rešenje.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da su Vlada Republike Srbije i Vlada AP Vojvodine potpisale sporazum da status Razvojne banke Vojvodine bude rešen po modelu prenosa imovine na neku drugu banku, odnosno Razvojni fond AP Vojvodine. Ovim sporazumom je, takođe, predviđeno osnivanje Razvojnog fonda AP Vojvodine, u kojem će upravljačka prava ostvarivati AP Vojvodina i Republika Srbija .

2.2. Na sednici Vlade AP Vojvodine, Vlada je dala saglasnost Razvojnoj banci Vojvodine da pripremi Predlog programa rešavanja viška zaposlenih; Predlog optimalnog broja zaposlenih sa potrebnim kvalifikacijama za preuzimanje od Razvojnog fonda AP Vojvodine, te je obavezala Razvojnu banku Vojvodine da omogući banci preuzimaocu preuzimanje određenog broja zaposlenih za koje banka preuzimalac bude bila zainteresovana. Razvojna banka Vojvodine je, takođe, dužna da nakon što banka preuzimalac dostavi ponudu za preuzimanje određenog broja zaposlenih i nakon što Vlada AP Vojvodine da saglasnost na predlog optimalnog broja zaposlenih za preuzimanje od Razvojnog fonda, sačini Program rešavanja viška zaposlenih koji će dostaviti na saglasnost Vladi RS i Vladi AP Vojvodine .

2.3. Utvrđeno je da je Vlada AP Vojvodine, potom, prihvatila informaciju o predlogu Programa rešavanja viška zaposlenih u Razvojnoj banci Vojvodine, koji je sačinila ova banka, te je na sednici Vlade zauzet stav da će se po zakonu rešavati i status svih zaposlenih na neodređeno vreme u Razvojnoj banci Vojvodine .

2.4. Razvojni fond AP Vojvodine osnovan je na osnovu Zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine, kojim je propisano da se ovaj fond osniva zajedničkim vlasničkim učešćem AP Vojvodine i Republike Srbije .

2.5. Na osnovu informacija objavljenih u medijima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da će Razvojna banka Vojvodine prestati da postoji u prvoj polovini aprila, te da je Pokrajinski sekretar za finansije obavestio javnost da će „sve trudnice i porodilje biti zbrinute ili u Razvojnom fondu ili u banci koja preuzme deo kapitala Razvojne banke Vojvodine” .

2.6. Takođe, na osnovu medijskog izveštavanja, Poverenica je saznala da je Vlada RS, 5. aprila 2013. godine donela odluku da Razvojna banka Vojvodine i Banka Poštanska štedionica zaključe ugovor o preuzimanju dela imovine i dela obaveza . Nakon toga, 6. aprila 2013. godine, zaključivanjem ugovora o preuzimanju, Banka Poštanska štedionica preuzela je deo imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine, čime je postala banka preuzimalac .

2.7. Nakon prenošenja imovine i obaveza na novoformirani Razvojni fond Vojvodine i Banku Poštansku štedionicu, Privredni sud u Novom Sadu je 8. aprila 2013. godine doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad Razvojnom bankom Vojvodine .

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u izjašnjenju Razvojne banke Vojvodine, opšte poznate činjenice u vezi sa statusom Razvojne banke, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.

3.4. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje ženi u toku trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim na osnovu koji nije vezan za trudnoću ili nošenje deteta i njegove posledice i negu deteta. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti takođe ukazuje i na Konvenciju o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981). Naime, ovom konvencijom propisano je (čl. 4.) da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja, i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošljavanja i u odnosu na socijalnu sigurnost.

3.5. Ustav Republike Srbije , u čl. 60. st. 5. propisuje da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada. Takođe, čl. 66. st. 1 i 2. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Takođe, čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.7. Takođe, čl. 12. st. 2. Zakona o radu propisano je da zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Relevantne su i odredbe čl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova , kojim se propisuje da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Posebna zaštita trudnica, porodilja i zaposlenih na odsustvu sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta nakon prestanka rada Razvojne banke Vojvodine

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su Vlada Republike Srbije i Vlada AP Vojvodine postigle sporazum čiji je cilj gašenje Razvojne banke Vojvodine i prenos dela imovine ove banke na Razvojni fond AP Vojvodine i banku preuzimaoca, odnosno, Banku Poštansku štedionicu.

3.9. Poverenica je posebno cenila navod iz izjašnjenja Razvojne banke Vojvodine da ova banka, kao trenutni poslodavac, ne može da utiče na odluke banke preuzimaoca, odnosno Banke Poštanske štedionice i Razvojnog fonda Vojvodine, s obzirom da će ova dva pravna lica, kao budući poslodavci, imati mogućnost da samostalno odluče sa kim će od zaposlenih Razvojne banke Vojvodine zaključiti ugovor o radu.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, imajući u vidu ovu činjenicu, upućuje preporuku Razvojnom fondu AP Vojvodine i Banci Poštanskoj štedionici, s obzirom da kao budući poslodavci imaju mogućnost da izaberu zaposlene Razvojne banke Vojvodine sa kojima će zaključiti ugovor o radu. Na taj način ova dva privredna društva direktno utiču na nastavak zaposlenja trudnica, porodilja i zaposlenih na odsustvu radi nege i posebne nege deteta.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su žene tokom trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta veoma često izložene različitim oblicima diskriminacije, koja se ogleda u nemogućnosti da napreduju u karijeri, premeštanju na niža radna mesta nakon povratka sa odsustva, sve do jednostranog prekida radnog odnosa uslovljenog ličnim svojstvima zaposlene – pol i porodični status.

3.12. U konkretnom slučaju, otpuštanje trudnica i porodilja iz Razvojne banke Vojvodine, odnosno nepreuzimanje ove kategorije zaposlenih od Razvojnog fonda Vojvodine i Banke Poštanske štedionice, šalje poruku svim ženama da će ukoliko odluče da rode dete i koriste porodiljsko odsustvo biti u nejednakom položaju u odnosu na ostale zaposlene, te da će u slučaju statusnih promena poslodavca biti nezaštićene i onemogućene da nastave radni odnos, čak i kada postoji mogućnost da nastave sa radom kod poslodavca sledbenika. Imajući u vidu položaj, a naročito vlasničku strukturu Razvojnog fonda Vojvodine i Banke Poštanske štedionice, stepen odgovornosti ovih privrednih društava je još veći, s obzirom da predstavljaju model na koji će se ugledati ostali poslodavci u sličnim situacijama.

3.13. Zaštitom trudnica i žena koje koriste porodiljsko, odnosno odsustvo radi nege i posebne nege deteta, te nastavkom njihovog rada u Razvojnom fondu Vojvodine ili Banci Poštanskoj štedionici ne štite se samo trudnice i porodilje zaposlene u Razvojnoj banci Vojvodine, već se, ujedno, doprinosi unapređenju položaja žena i politici jednakih šansi za sve.

4. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Razvojnom fondu AP Vojvodine i Banci Poštanskoj štedionici da preduzmu sve potrebne mere, u skladu sa svojim ovlašćenjima i mogućnostima, u cilju zapošljavanja, odnosno, zasnivanja radnog odnosa sa trudnicama i osobama koje koriste porodiljsko i odsustvo radi nege, odnosno posebne nege deteta, a koje su zaposlene u Razvojnoj banci Vojvodine.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Opšta preporuka Banci Poštanskoj štedionici i Razvojnom fondu AP Vojvodine