Poverenik za zaštitu ravnopravnosti održao je 16. novembra, na Međunarodnoi dan tolerancije, konferenciju “Srbija na putu ravnopravnosti i tolerancije: Iskustva Poverenika za zaštitu ravnopravnosti”. Na konferenciji su učešstvovali najviši predstavnici državnih institucija u Srbiji, predstavnici misija EU i OEBS-a u Srbiji, dipolomate, predstavnici civilnog sektora i medija. Na početku konferencije učesnici i gosti minutom ćutanja odali su poštu žrtvama terorističkih napada u Parizu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković otvorila je skup porukom da Srbija ide putem ravnopravnosti, tolerancije i poštovanja svake vrste različitosti i da je ravnopravnost vrednost kojom pre svega treba da se potvrdi zrelost društva.
„Iz sterepotipa o bilo kojoj manjinskoj i marginalizovanoj grupi u stanju smo da veoma brzo stvorimo predrasude, a onda lako stignemo i do diskriminacije koja je, uprkos evidentnim pomacima i vidljivom napretku u pojedinim segmentima društva, i dalje prisustna pojava”, rekla je poverenica.
Ona je ukazala da je u Srbiji najčešća diskriminacija po osnovu pola i na osnovu nacionalne pripadnosti, kao i da se diskriminacija najčešće dešava prilikom zapošljavanja i na samom radnom mestu.
U uvodnom delu konferencije obratio se i premijer Srbije Aleksandar Vučić rečima da „svet treba da pruži šansu kulturi dijaloga i mira”.
“Srbija je tome predana i to pokazuje kroz svoju regionalnu politiku. Ponosan sam na građane Srbije, jer u Srbiji ne postoji antimuslimansko raspoloženje i zbog toga što nije zavladala histerija”, rekao je Vučić.
Premijer je pozvao građane i institucije da se svi zajednički uspešnije uhvate u koštac sa diskriminacijom i ukazao da u Srbiji postoji pravni okvir, strategija i akcioni plan u ovoj oblasti, a da se za to izdvajaju i velika sredstva od oko 35 miliona evra.
Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport poručio je da je tolerancija vrednost koju će Evropa braniti i da neće stati pred strahom i terorom. On je ukazao da je Srbija pokazala posvećenost u borbi za ljudska i manjinska prava i da će otvaranje poglavlja 23, koje se upravo bavi ovom oblašću, biti podsticaj za zajednički rad.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević rekao je da današnji dan treba posvetiti sumiranju onoga što je na polju tolerancije i borbe protiv diskriminacije i zaštite ljudskih prava učinjeno u Srbiji u proteklim godinama dodajući da zakonski okvir postoji, Ustav prepoznaje diskrimaciju, ali ono gde ne smemo biti zadovoljni je sama primena.
Na konferenciji su po prvi put dodeljene Godišnje medijske nagrade za toleranciju autorima najuspešnijih novinarskih radova. Nagrade novinarima uručili su poverenica Brankica Janković i šef Misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard.
Burkhard je istakao da su ravnopravnost i dostojanstvo osnov za ostvarivanje prava, a da diskriminacija, ne samo da loše utiče na pojedince i grupe, već podriva osnove tolerantnog i demokratskog društva i lišava nas ekonomskog i kulturnog prosperiteta. On je dodao da Misija OEBS-a u Srbiji ostaje dosledna saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti na daljem promovisanju tolerancije i nediskriminacije.
Na tematskom delu konferencije „Mediji – od diskriminacije do tolerancije” obratila se pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker koja je rekla da Poverenik dobija pritužbe na medije, “neke osnovano, neke ne”. Ona je naglasila da Zakonom o diskriminaciji postoje dva ograničenja koja se tiču slobode izražavanja, a to su uznemirujuće, ponižavajuće postupanje i govor mržnje.
“Mi nismo cenzura, to je važna poruka”, rekla je Kosana Beker i istakla da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne može i ne želi da utiče na uređivačku politiku medija.
Predsednik UO Asocijacije medija Zoran Sekulić podsetio je da su neravnopravnost i diskriminacija zabranjeni Ustavom i zakonima, a opet su svakodnevne pojave. On je rekao da je tačno da je ogromna uloga medija u suzbijanju diskriminacije, ali nije jedina, već zavisi od snaga na političkoj sceni, ponašanja političke elite i kulture javnog govora.
Članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Gordana Suša predstavila je rezultate analize rodne ravnopravnosti u emisijama prvog programa RTS koji pokazuju da su žene još uvek izvršioci posla, a muškarci na rukovodećim pozicijama.
“Situacija na javnom servisu je ipak znatno bolja nego na komercijalnim televizijama. I u samom REM je do skoro od devet članova bila samo jedna žena, a sada nas ima dve. U savetu se odluke ne donose ni muški, ni ženski, već glasanjem i najčešće sam u manjini, pa mi je nekad i nelagodno da branim neke odluke protiv kojih sam glasala”, rekla je Gordana Suša.
Konferenciji je prisustvovalo više od 200 ljudi, kao i veliki broj predstavnika medija. Šira javnost imala je priliku da konferenciju prati u direktnom prenosu na drugom programu RTS-a.