br. 110-00-1/2016-04 datum: 18.01.2016.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
o Predlogu uredbe o Šifarniku radnih mesta
Dopisom broj: 110-00-00204/2015-17 od 11. januara 2016. godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS) zatražilo je mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Predlogu uredbe o Šifarniku radnih mesta (u daljem tekstu: Predlog uredbe). Postupajući po zahtevu ministarstva, dajemo mišljenje na pojedine odredbe Predloga uredbe, koje su relevantna sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
U dopisu MDULS navedeno je da je Šifarnik radnih mesta u javnom sektoru tehnički dokument koji je izrađen na osnovu Nacrta kataloga radnih mesta i zvanja u javnom sektoru, koji je još uvek u izradi. Takođe je navedeno da je Šifarnik radnih mesta u javnom sektoru podložan promenama u skladu sa izmenama relevantne zakonske regulative. Imajući u vidu navedeno, smatramo da Predlog uredbe, kao ni Šifarnik koji je sastavni deo ove uredbe, nisu još uvek podobni za razmatranje jer akti koji treba da prethode uredbi nisu konačni, odnosno, podložni su promenama, što potvrđuje i činjenica da je na internet stranici MDULS otvoren poziv za javne konsultacije, dostavljanje komentara, predloga i sugestija do 25. januara 2016. godine.
Međutim, u cilju doprinosa efikasnom nastavku rada na unapređenju ovog akta, ističemo i neke pojedinačne primedbe:
1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ponovo ukazuje da prilikom izrade Šifarnika zvanja i radnih mesta u javnom sektoru, kao ni u Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, nisu u potpunosti prepoznati nezavisni organi i nisu uvažene njihove specifičnosti u pravnom sistemu, kao ni specifičnost poslova koji se obavljaju u ovim organima. Primera radi, postupak koji se vodi pred Poverenikom u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, veoma je specifičan i složen, s obzirom na visok nivo zaštite Ustavom propisanog prava na slobodu od diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima aktivnu procesnu legitimaciju u parnicama za zaštitu od diskriminacije, u kojima je stranka u funkcionalnom smislu. Sama činjenica da je u prvom stepenu nadležan Viši sud i da je revizija uvek dozvoljena govori o značaju prava koje se štiti, ali i potrebnom visokom nivou specifičnih stručnih znanja, koja podrazumevaju poznavanje domaćih i međunarodnih propisa iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda. Pored toga, u Stručnoj službi se obavljaju i drugi poslovi iz nadležnosti Poverenika koji su različiti od poslova koji se obavljaju u drugim državnim organima (npr. zaposleni u Stručnoj službi Poverenika drže seminare na kojima edukuju relevantne društvene aktera iz oblasti suzbijanja diskriminacije i zaštite ravnopravnosti, rade na implementaciji međunarodnih i nacionalnih standarda u oblasti zaštite od diskriminacije, kao i na suzbijanju predrasuda, stereotipa i diskriminatornih stavova u društvu i sl).
2. Nadalje, treba ukazati da je Zakonom o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava propisano da se Šifarnik, na osnovu kojeg se unose podaci u Registar radnih mesta zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, utvrđuje aktom Vlade na predlog ministarstva nadležnog za poslove državne uprave. Imajući ovo u vidu, nejasno je zašto Šifarnik ne obuhvata sva radna mesta u skladu sa odredbama člana 3. ovog zakona i u skladu sa svojim nazivom, kao i zašto obuhvata zvanja mimo odredaba ovog zakona, odnosno mimo zakonskog ovlašćenja. U nazivu uredbe korišćen je termin Šifarnik radnih mesta, dok je u prilogu Predloga uredbe dostavljen Šifarnik zvanja i radnih mesta u javnom sektoru. Kako nije reč o terminološkoj neusklađenosti, potrebno je još jednom razmotriti predmet Predloga uredbe odnosno Šifarnika, koji čini njen sastavni deo.
3. U delu Šifarnika kojim su utvrđene šifre položaja u drugim državnim organima, umesto položaja navedena su konkretna radna mesta koja su vezana za postojeću organizaciju. Ukazujemo da je ovo posebno sporno sa aspekta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugih nezavisnih državnih organa na čiju sistematizaciju saglasnost daje Narodna skupština a ne Vlada Republike Srbije. Ako bi radno mesto službenika na položaju bilo na ovaj način utvrđeno uredbom, to bi značilo da Vlada mora da menja uredbu nakon svake izmene pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta nezavisnih državnih organa na koji Narodna skupština daje saglasnost. U tom smislu, neophodno je da se kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti utvrde samo šifre za položaje koji su utvrđeni Odlukom o obrazovanju i radu Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i to: Pomoćnik poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Šef kabineta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Treba ukazati i da je odredbom člana 32. st. 3. i 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima tri pomoćnika, koji rukovode zaokruženom oblašću rada u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova, odnosno, da zakonom nisu uspostavljeni sektori i da je na povereniku da odluči kojim zaokruženim oblastima rada će pomoćnici rukovoditi.
4. Na kraju, ukazujemo i da je potrebno terminološko usklađivanje Predloga uredbe sa zakonom na osnovu kojeg se uredba donosi, kako bi se izbegle nejasnoće i obezbedila pravna sigurnost u pravnom sistemu Republike Srbije.
S poštovanjem,
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Mišljenje o Predlogu uredbe o Šifarniku radnih mesta 
