br. 011-00-12/2022-02 datum: 7.6.2022. godine

MINISTARSTVO ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA

I DRUŠTVENI DIJALOG

11000 Beograd

Bulevar Mihajla Pupina 2

Poštovani,

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (u daljem tekstu: Ministarstvo) je dopisom broj 011-00-52/2021-01, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za 2021. godinu (u daljem tekstu: Predlog izveštaja), radi davanja mišljenja.

Postupajući po ovom dopisu, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dajemo sledeće mišljenje:

Članom 66. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisana je nadležnost Ministarstva u postupku pripreme zbirnog izveštaja o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i njegovog dostavljanja Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, radi usvajanja.

Ovaj izveštaj se sačinjava iz velikog broja izveštaja koji se dostavljaju republičkom organu nadležnom za poslove statistike i deo su redovnog godišnjeg statističkog praćenja stanja rodne ravnopravnosti.

Dakle izrada ovog izveštaja predstavlja vrlo složen i zahtevan posao, a naročito po pitanju prikupljanja statističkih podataka koji su vrlo važni za analizu praćenja stanja u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti.

S tim u vezi, Poverenik konstatuje da Predlog izveštaja sadrži veliki broj podataka koji su značajni za analizu i praćenje stanja u ovoj oblasti.

U vezi sa navodima u Predlogu izveštaja koji se odnose na broj i strukturu organa javne vlasti koji su dostavili godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti (u roku, ili nakon isteka zakonskog roka), u Zaključcima Predloga izveštaja (zaključak pod brojem 2) je konstatovano da većina organa javne vlasti i preduzetnika, političkih organizacija i sindikalnih organizacija nije u 2021. godine dostavila svoje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Ovakvo kašnjenje može delom naći opravdanje i u činjenici da je članom 73. stav 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti za formiranje relevantnih tela i izbor lica zaduženih za rodnu ravnopravnost ostavljen rok od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno da je ovaj rok istekao približno u istom periodu kada je bilo potrebno dostaviti traženi izveštaj.

Imajući u vidu da je u pitanju prvi izveštaja, Poverenik pohvaljuje obilje prikupljenih podataka i ističe važnost zaključaka koji su dati na kraju Predloga izveštaja.

S tim u vezi Poverenik smatra posebno važnim zaključak broj 6. koji se odnosi na malu zastupljenost žena među korisnicima podsticajnih sredstava za razvoj preduzetništva, na šta Poverenik takođe kontinuirano ukazuje.

Pored toga smatramo važnim i zaključak broj 7. koji se odnosi na potrebu obezbeđivanja efikasnog rada institucija i stalnu brigu u zaštiti seksualnih prava i reproduktivnog zdravlja, kao i podizanju svesti javnosti o štetnosti i neprihvatljivosti dečijih brakova i sprečavanju svih vidova rodno zasnovanog nasilja, s tim što smatramo da bi bilo celishodnije podeliti ovaj zaključak u tri tačke uz konkretizaciju mera.

Takođe Poverenik predlaže i da se razmotri dodavanje još jedne tačke zaključka koja će ukazivati na neophodnost prikupljanja statističkih podataka koji se odnose na neplaćeni rad i odloženu primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u ovom delu.

Naime, koristimo priliku da ukažemo da su nam se nakon stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti obraćali građani i građanke u vezi sa primenom člana 28. koji se odnosi na jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja i rada i vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada. Građani i građanke su se obraćali Povereniku sa pitanjima kako da ostvare svoje pravo iz člana 28. stav 4. Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim je propisano da lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju i dr.

Analizom prelaznih i završnih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti nesporno je da je ova odredba stupila na snagu osmog dana od dana objavljivanja zakona, dok veliki broj drugih odredaba koje se odnose na neplaćeni rad imaju odloženu primenu, tj. primenjivaće se od 1. januara 2024. godine. Odredbe na koje se odnosi odložena primena se odnose na prikupljanje i evidentiranje podataka o neplaćenom kućnom radu, kao i na obračun vrednosti neplaćenog rada (član 12. stav 3, član 28. st. 2. i 3. Zakona).

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da bi u zaključcima bilo potrebno ukazati organima na obavezu evidentiranja i prikupljanja podataka o neplaćenom radu, uz bliže pojašnjenje ova obaveza podrazumeva.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u toku 2021. godine, a u okviru projekta WoBaCa – Ka rodnoj ravnopravnosti kroz povećane mogućnosti za ravnotežu između poslovnog i privatnog života, kao partner sa Poverenikom za rodnu ravnopravnosti i jednak tretman Republike Estonije i gradom Hajdelbergom, sproveo istraživanje Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života. Podaci iz istraživanja govore o dinamici rodnih uloga muškaraca i žena u Srbiji u kontekstu disbalansa između privatnog i profesionalnog života, ali i mogućnosti za postizanje ravnoteže, uz sagledavanje regionalnih specifičnosti. Istraživanje je dostupno na internet stranici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti[1].

Takođe, učešće žena u javnom i političkom životu u Srbiji tokom 2021. godine sagledano je u kratkoj analizi koju je Poverenik sačinio na osnovu dostupnih podataka sa zvaničnih internet prezentacija organa javne vlasti. Po učešću žena u zakonodavnoj vlasti, Republika Srbija nalazi se na 28. mestu na svetu (2020: 25. mesto), dok posmatrajući prosek među evropskim državama zauzima 14. mesto (2020: 12. mesto).^[2] U Analizi je navedeno da tadašnji saziv Narodne skupštine čini 99 poslanica (39,76%) i 150 poslanika (60,24%). Na čelu je Narodne skupštine je predsednik. Narodna skupština ima 20 odbora, žene su na čelu pet, a muškarci predsedavaju u 14 odbora. Među zamenicima predsednika odbora je 10 žena i 9 muškaraca, a među sekretarima odbora je čak 15 žena.^[3] Ova analiza je predstavljena u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika o stanju u blasti zaštite ravnopravnosti za 2021. godinu koji je dostupan na našoj zvaničnoj internet prezentaciji.^[4]

[1] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/rodna-ravnopravnost-i-ravnoteza-izmedju-poslovnog-i-privatnog-zivota/

[2] Monthly ranking of women in national parliaments, Parline, 1 January 2022  – dostupno na internet stranici: https://data.ipu.org/women-ranking?month=1&year=2022

[3] Izvor: zvanična internet prezentacija Narodne skupštine Republike Srbije, http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/organizacija-i-strucna-sluzba/radna-tela-narodne-skupstine.2871.html – Pristup na dan: 8.2.2022.

[4] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Predlog izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti za 2021. godinu