Za poslednje dve godine svet se dramatično izmenio, pa iskorenjivanje siromaštva,  borba za ravnopravnost, odsustvo diskriminacije i nasilja, veća zaposlenost i pravo na dostojanstven rad postaju ciljevi koje je mnogo teže ostvariti, naročito zbog toga što su u globalnom prostoru grubo relativizovani temelji i postulati socijalne pravde, rekla je povodom Međunarodnog dana socijalne pravde poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Nakon zemljotresa u Siriji i Turskoj, obim i način slanja i pružanja pomoći u ove dve zemlje su eksplicitan primer postojeće društvene i socijalne nejednakosti, kaže Janković. Ona dodaje da ni našu zemlju nisu zaobišli ovakvi trendovi, na šta ukazuje nedovoljna društvena kohezivnost, solidarnost, tolerancija na različitost, ali i nedovoljno ravnopravnosti sa posebno istaknutom rodnom dimenzijom. Prema izveštaju o napretku Evropske komisije za 2022. godinu, 46 odsto stanovnika Srbije sebe doživljava siromašnim. Po mnogim indikatorima kvalitet života osetljivih društvenih grupa – dece, osoba sa invaliditetom, starijih, žena, dugotrajno nezaposlenih lica, Roma i drugih manjina, nije na zadovoljavajućem nivou. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 2021. godinu, više od petine stanovništva (21,2 odsto) pripada krugu onih u riziku od siromaštva.

Imajući u vidu brojne izazove koji su pred nama, mora se voditi računa da siromaštvo i socijalna isključenost mogu biti uzrok za društvene nestabilnosti, ukazuje poverenica. Zbog toga je neophodno je da se adekvatnim merama poreske i socijalne politike, kao i setom mera usluga intenzivnije radi na aktivaciji najugroženijih građana, ublažavanju i iskorenjivanju svake vrste siromaštva. Poverenica Janković dodaje da su predlozi za unapređenje socijalne nepravde i ravnopravnosti sadržani u preporukama i inicijativama Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji će Skupštini Srbije biti predat do 15. marta 2023.