del. br. 021-01-339/2021-02 datum: 16. juli 2021. godine

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANјE

Kralјa Milutina 8

11000 Beograd

Predmet: Inicijativa za kreiranje i sprovođenje mera aktivne politike zapošlјavanja usmerenih isklјučivo ka pojedinim kategorijama teže zapošlјivih žena

Poštovani G-dine Martinović,

Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisnog organa za zaštitu od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti, kao i brojna istraživanja i izveštaji, govore da su žene u Republici Srbiji u nepovolјnijem su položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života. Podaci ukazuju^[1] da u Republici Srbiji živi čak 180.000 žena više nego muškaraca, međutim uprkos činjenici da su brojnije i obrazovanije, žene se teže zapošlјavaju, lakše otpuštaju i imaju manju platu od muškaraca. Takođe 971.000 žena u odnosu na 1.333.000 muškaraca ima posao, a jaz u zaradama iznosi 8,8% u korist muškaraca. To znači da bi žena morala da radi dodatnih 35 dana svake godine kako bi imala istu zaradu kao muškarac.

Oblast rada i zapošlјavanja nalazi se u vrhu po broju podnetih pritužbi Povereniku od osnivanja institucije (trećina od ukupnog broja svih primlјenih pritužbi je u oblasti rada i zapošlјavanja) zbog čega je sačinjen i Narodnoj skupštini predat Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošlјavanja. Pravo na rad kao jedno od osnovnih lјudskih prava je pod jednakim uslovima zagarantovano svima. Uzroci diskriminacije na tržištu rada su raznovrsni, a najčešće su to negativna predubeđenja da su neki radnici manje produktivni od drugih, na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, da bi zapošlјavanje nekog lica dovelo do češćih odsustvovanja sa rada i većih troškova. Kao najdiskriminisanija društvena grupa, koja je istovremeno i najbrojnija na tržištu rada, izdvajaju se žene, kako po osnovu pola, tako i po osnovu bračnog i porodičnog statusa. Uzroci koji dovode do podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipne uloge polova, proizvode nejednakosti i na tržištu rada, a i dalјe je prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao neopravdano uklјučuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu, ili automatski isklјučuju žene zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja privatnih i poslovnih obaveza. Takođe je primetna i praksa da žene nakon povratka sa odsustva u vezi sa trudnoćom i roditelјstvom bivaju premeštene na niža radna mesta, ili ne napreduju, niti su na mestima odlučivanja zbog činjenice da imaju decu o kojoj se staraju. Pored toga, praksa je pokazala da nije redak slučaj i da poslodavci ucenjuju zaposlene žene da potpišu blanko sporazum o raskidu radnog odnosa za slučaj da ostanu trudne ili da im doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne budu uplaćeni što se odražava i na druga prava u vezi sa trudnoćom i roditelјstvom. Posebno je težak položaj pojedinih kategorija žena, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela ili iz nerazvijenijih područja, one koje su nižeg obrazovanja, mladih, „starih“ odnosno starijih od 55 godina života neformalno zaposlenih i sl.

U vezi sa navedenim, a koristeći svoja zakonska ovlašćenja iz člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[2] Poverenik upućuje inicijativu za kreiranje i sprovođenje posebnih mera aktivne politike zapošlјavanja usmerenih prema teže zapošlјivim ženama.

U Strategiji zapošlјavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[3] su kao teže zapošlјiva lica pre svih prepoznate žene i, između ostalog, konstatovano da je poslednjih pet godina obeležilo pobolјšanje apsolutnog i relativnog položaja žena, tako da su žene povećale stopu aktivnosti (za 5,7 p.p.) i stopu zaposlenosti (za 9,4 p.p.). Bez obzira na ove pomake, rodni jaz i dalјe je prisutan prema svim indikatorima tržišta rada Republike Srbije odnosno žene su u znatno nepovolјnijoj situaciji nego muški deo populacije. Stopa aktivnosti žena od 61,3% je niža od stope aktivnosti muškaraca koja iznosi 74,9%, što predstavlјa razliku od 13,6 p.p. Stopa zaposlenosti žena od 54,3% je niža od stope zaposlenosti muškaraca koja iznosi 67,1%, što predstavlјa razliku od 12,8 p.p. Ovakva situacija je još izraženija kada se posmatraju mlade žene, žene sa invaliditetom, Romkinje, dugoročno nezaposlene i dr.

U Akcionom planu za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošlјavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[4] žene su posebno prepoznate u meri 2.4. Unapređenje položaja žena na tržištu rada, za koju su vezani pokazatelјi u odnosu na realizaciju mera aktivne politike zapošlјavanja. Predviđene aktivnosti kod ove mere se odnose na: Uklјučivanje nezaposlenih žena iz posebno osetlјivih kategorija u mere APZ, Analizu preduslova za usklađivanje radnog i porodičnog života i Sprovođenje posebnih mera za aktivaciju i podsticanje zapošlјavanja neaktivnih žena u manje razvijenim i devastiranim područjima (informativne kampanje, karavani zapošlјavanja i dr).

Imajući u vidu precizno navedene pokazatelјe o položaju žena na tržištu rada, a posebno imajući u vidu da određen, ne mali broj žena, spada u kategoriju teže zapošlјivih lica po više osnova, kako je navedeno u pomenutim dokumentima, Poverenik je mišlјenja da je pri kreiranju specifičnih mera potrebno razmotriti sve mogućnosti koje stoje na raspolaganju naročito ranjivim kategorijama žena i kreirati takve mere koje će u većoj meri doprineti podizanju njihove zapošlјivosti, zapošlјavanju i samozapošlјavanju. U tekstu Strategije zapošlјavanja je konstatovano da je rodni jaz prisutan prema svim indikatorima tržišta rada Republike Srbije odnosno da su žene u znatno nepovolјnijoj situaciji nego muški deo populacije. Žene koje su neformalno zaposlene žene u većini su angažovane kao pomažući članovi domaćinstva, ne ostvaruju nikakva prava po osnovu svog rada ni zaradu, učešće nezaposlenih žena u ukupnom broju nezaposlenih lica se povećalo za 3 p.p. – sa 51,2% u 2015. na 54,2% u 2019. godini, a i da se nezaposlenost muškaraca se smanjila više nego nezaposlenost žena (za oko 120 hilјada lica ili 33,1%).

U smislu navedenog, a između ostalih mera aktivne politike zapošlјavanja, pored prednosti koje imaju žene kod uklјučivanja u pojedine mere, mogle bi biti kreirane i specifične mere koje su isklјučivo usmerene na žene i to pre svega one koje žive u nerazvijenijim područjima, seoskim sredinama, koje su manje obrazovane, dugoročno nezaposlene i sl. Tako bi se moglo podsticati samozapošlјavanje i zapošlјavanje žena koje se bave starim zanatima (poput veza, kukičanja, tkanja, šivenja, ali i kuvanja tradicionalnih jela, spremanja zimnice, osnivanja seoskih domaćinstava i sl) i time, pored podsticanja zapošlјavanja žena uticati i na očuvanje tradicije našeg naroda. Primer rada i udruživanja je i funkcionisanje Etno mreže putem koje se postižu važni rezultati na očuvanju tradicionalnog nasleđa, kao i osposoblјavanju i ekonomskom osnaživanju žena i mladih za tržišnu proizvodnju, a čije proizvode koristi Protokol Vlade i brojne državne institucije kao poslovne i diplomatske poklone. Etno mreža se, u vezi sa organizovanjem javnih radova za žene i marginalizovane grupe, obratila dopisom Povereniku.

Istovremeno bi se mogla razmotriti i mogućnost pružanja mentorske podrške kod osnivanja ovakvih oblika delatnosti, odnosno zapošlјavanja određenog broja žena u već postojećim formama. Mentorska podrška bi podrazumevala subvencionisano zapošlјavanje takođe žena koje bi se bavile povezivanjem ovakvih delatnosti i time omogućavanja zajedničke nabavke potrebnih sirovina i plasmana proizvoda na tržište, uz marketing i promociju ovih delatnosti, što bi moglo doprineti održivosti njihovih delatnosti i dalјem razvoju. Mentorska podrška bi obuhvatala i knjigovodstvene poslove, izmirivanje različitih obaveza (poreza, doprinosa i sl), kao i pomoć kod obezbeđivanja bankarskih i drugih usluga i mogla bi biti obezbeđena određeni vremenski period u zavisnosti od individualnih potreba i razvoja svake konkretne delatnosti. Mogla bi se razmotriti i mogućnost organizovanja javnih radova u već postojećim preduzećima koje se bave ovakvim delatnostima, a na kojima bi bile angažovane pretežno žene.

Za obavlјanje ovakvih delatnosti bi, u zavisnosti od potreba i mogućnosti, uz dodatnu podršku od strane jedinica lokalne samouprave, mogli biti obezbeđeni i poslovni prostor, internet konekcija, subvencije lokalnih taksi i druge vrste podrške na nivou lokalnih zajednica. Imajući u vidu razgranatu mrežu službi i filijala Nacionalne službe za zapošlјavanje, kao i finansiranje mera aktivne politike zapošlјavanja na nivou lokalnih zajednica, ovakvi podsticaji bi mogli biti obezbeđeni u razumnom vremenskom periodu, a efekat bi svakako bio pozitivan i odrazio bi se na unapređenje ravnopravnosti žena u svakom konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno, verujemo da ćete, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja kao nadležnim za oblast zapošlјavanja, preduzeti odgovarajuće aktivnosti i, u skladu sa situacijom na tržištu rada, u narednom ciklusu kreirati odgovarajuće mere aktivne politike zapošlјavanja usmerene ka teže zapošlјivim ženama. Napominjemo da smo dopis iste sadržine poslali i Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.

[1]Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2020, dostupno na internet stranici: https://www.stat.gov.rs/vesti/20210305-republicki-zavod-za-statistiku-objavio-publikaciju-zene-i-muskarci-u-republici-srbiji-2020/?a=0&s=0

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik RSˮ, br. 18/21 i 36/21 – ispravka

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 30/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Inicijativa za kreiranje mera aktivne politike zapošlјavanja usmerenih isklјučivo ka pojedinim kategorijama teže zapošlјivih žena NSZ