br. 07-00-548/2014-02 datum: 11. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi V. P. iz B, podnete protiv bivšeg poslodavca preduzeća N. d.o.o. B, povodom tvrdnje da mu je otkazan ugovor o radu zbog njegove seksualne orijentacije. U pritužbi je navedeno da je V. P. bio u radnom odnosu kod poslodavca od 2005. godine, kao i da se otvoreno izjašnjavao o svojoj seksualnoj orijentaciji. Smatra da je zbog svoje seksualne orijentacije bio izložen diskriminatornom ponašanju, i to vređanju na radnom mestu, koje je rezultirao otkazom ugovora o radu. U izjašnjenju N. d.o.o. B. navedeno je da je V. P. otkazan ugovor o radu jer je odbio da usluži mušteriju i zabranio ostalim zaposlenima da to učine, što predstavlja povredu radnih obaveza i radne discipline. Takođe je navedeno da je V. P, prethodnih godina, upozoravan na nezadovoljavajuću komunikaciju sa mušterijama i zaposlenima. U toku postupka utvrđeno je da je V. P. otkazan ugovor o radu iz razloga koji nisu u vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom. S druge strane, u toku postupka nije utvrđeno da je V. P. bio izložen uznemiravajućem i ponižavajućem postupanju na radnom mestu zbog svoje seksualne orijentacije. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da rešenjem poslodavca N. d.o.o. B. od 29. oktobra 2014. godine o otkazu ugovora o radu, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da nije utvrđeno da je V. P. bio izložen uznemiravajućem i ponižavajućem postupanju na radnom mestu zbog svoje seksualne orijentacije.

TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio V. P. iz B, protiv pravnog lica „N.” d.o.o. B. U pritužbi je navedeno da ga poslodavac nije zaštitio od vređanja na radnom mestu, kao i da je otpušten sa posla zbog svoje seksualne orijentacije.

1.2. U pritužbi od 28. novembra 2014. godine i dopuni pritužbe od 29. decembra 2014. godine, između ostalog, navedeno je:

– da je u radnom odnosu kod poslodavca od 16. septembra 2005. godine i da je od početka otvoreno govorio o svojoj seksualnoj orijentaciji. Sa tom činjenicom bili su upoznati drugi zaposleni i njegovi nadređeni. Niko od nadređenih nije od njega tražio da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali se o tome govorilo, pa je rešio da bude otvoren po tom pitanju,
– da je bio izložen vređanju od mušterija, zaposlenih i nadređenih koji su mu govorili da im smeta njegov verbalni i neverbalni nastup (feminizirani pokreti, piskav glas),
– da je poslodavac odbijao da ga zaštiti, iako je upravniku više puta skretao pažnju na diskriminatorno postupanje zaposlenih i mušterija. U radnoj jedinici na V, gde je radio u periodu od maja do avgusta 2013. godine, upravnica D. N. mu je više puta skrenula pažnju da ne govori javno o svom privatnom životu, zato što to neke zaposlene iritira. Upravnici se obratio kada ga je kolega M. P, nakon što ga je zamolio da se pridržava radnih procedura, postavio uz frižider, opsovao i nazvao pederčinom. Na to mu je upravnica odgovorila: „jadan ti, ne umeš da se braniš”.
– nakon što je premešten u radnu jedinicu na V, upravnik restorana D. M, ispoljavao je otvoreni animozitet prema njemu i više puta mu je rekao da zaposlenima i nekim mušterijama, smetaju njegov piskavi glas, feminizirani pokreti ruku, da se ponaša kao nedonošče, da je vreme da shvati gde živi i da mu ovo nije Holandija,
– da je trpeo nepovoljniji tretman u odnosu na ostale zaposlene uprkos tome što je pokazivao odlične rezultate rada,
– da su drastične posledice nastupile 10 dana nakon održavanja Parade ponosa u B, na kojoj je učestvovao. Naime, stavljen mu je na teret incident koji se 6. oktobra 2014. godine dogodio sa mušterijom D. G, koga je navodno neosnovano odbio da usluži. Ono što se zaista dogodilo je da ga je ta mušterija nazvala nakazom koja ne može da ima decu, nakon što ga je zamolio da upozori svoje dete da ne razbacuje slamčice po restoranu. D. G. mu je tom prilikom i pretio, zbog čega je bio prinuđen da pozove radnike obezbeđenja,
– da je nakon toga otišao na bolovanje i ubrzo dobio upozorenje o razlozima za postojanje otkaza ugovora o radu. Na ovo upozorenje se izjasnio, ali je ubrzo usledilo i rešenje o otkazu.
– da u rešenju o otkazu, poslodavac nije pribavio izjavu D. G, a od zaposlenih je saznao da su trpeli pritiske da daju izjave koje bi pomogle da dobije otkaz.

1.3. Uz pritužbu je dostavljeno: 1) upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 14. oktobra 2014. godine, 2) izjašnjenje na navode iz upozorenja od 23. oktobra 2014. godine, 3) izjašnjenje sindikalne organizacije od 27. oktobra 2014. godine, 4) rešenje o otkazu ugovora o radu od 28. oktobra 2014. godine, 5) medicinska dokumentacija za V. P, 6) izveštaj o ocenjivanju rada zaposlenog V. P. za 2013. i 2014. godinu, kao i 7) pisane izjave I. Lj. G, N. V. i V. B, sve od 7. oktobra 2014. godine.

1.4. U skladu sa odredbama čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka je pribavljeno izjašnjenje preduzeća N. d.o.o. B.

1.5. U izjašnjenju N. d.o.o. B. , navedeno je:

– da je V. P. ugovor o radu otkazan jer je odbio da usluži mušteriju (bračni par sa četvoro maloletne dece) i zabranio drugim zaposlenima da to učine, kao i da je, suprotno tvrdnjama zaposlenog, utvrđeno da on nije bio žrtva napada i agresije, što je detaljno obrazloženo u rešenju o otkazu ugovora o radu,
– da je poslodavac, po predlogu V. P, izvršio uvid u snimak nadzorne kamere i da se na snimku vidi da je gost stajao mirno i da se nije unosio u lice V. P, što ne bi ni bilo moguće jer je prijemni pult uzdignut i gosti se nalaze niže od zaposlenih koji ih uslužuju. Gost na snimku deluje mirno, dok je V. P. taj koji naglašeno gestikulira,
– da je poslodavac tražio uvid u knjigu intervencija od 6. oktobra 2014. godine, ali da poziva ni intervencija tog dana nije bilo,
– da je V. P. ugovor o radu otkazan zbog: a) ometanja jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izričito otežava izvršenje radnih obaveza i b) neodgovornog, nedoličnog ili nepristojnog ponašanja prema ostalim radnicima, neposrednom rukovodiocu ili direktoru, kao i prema korisnicima usluga,
– da je zaposleni, kao šef smene, mogao i morao da jedan bezazlen problem (situacija kada dete uzima više slamčica, koje su besplatne) reši na drugi način, a ne zabranom da gost i njegova deca budu usluženi,
– da je pored predmetnog incidenta poslodavac utvrdio da postoje i druge pritužbe koje su gosti i zaposleni imali na odnos i komunikaciju sa V. P. Konkretno, u izveštaju o radu za period januar – jun 2013. godine, navedeno je da je bilo žalbi gostiju i zaposlenih na komunikaciju sa njim, a u izveštaju o radu za period jul – decembar 2013. godine, navodi se da je bilo više pritužbi gostiju na njegov rad i ukazano je na potrebu poboljšanja zaposlenog u komunikaciji. U izveštaju o radu za period januar – jun 2014. godine, takođe je ukazano da postoje pritužbe gostiju na zaposlenog, problemi u komunikaciji i potreba za poboljšanjem komunikacije. Dakle, u prethodnih godinu i po dana, poslodavac je zaposlenom ukazivao na potrebu unapređenja načina komunikacije,
– da otkaz ugovora u radu nema nikakve veze sa bilo kojim ličnim svojstvom V. P, te da bi za ovakvu povredu radne obaveze, sa ovakvim činjeničnim stanjem i istorijom sličnog ponašanja, svakom zaposlenom bio otkazan ugovor o radu,
– da je u poslednje dve godine osam zaposlenih dobilo otkaz ugovora o radu zbog različitih povreda radne discipline ili radnih obaveza – nepojavljivanje na poslu, odbijanje da se obave poslovi, nesvesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i neostvarivanje rezultata rada,
– da u slučaju otkaza ugovora o radu V. P, ne postoje olakšavajuće okolnosti koje bi dovele do disciplinskog kažnjavanja,
– da je V. P. premešten u radnu jedinicu na V. zbog potrebe organizacije rada i funkcionisanja radne jedinice, da su takvi premeštaji zaposlenih česta pojava i da se premeštaj vrši na istu poziciju bez smanjenja zarade,
– da poslodavac nema saznanja da je D. M. na bilo koji način ispoljavao animozitet prema V. P. ili bilo kome drugom. Sada pokojni, D. M. je jedini zaposleni koji je dobio Evropsku nagradu za najboljeg upravnika restorana.

1.6. U pritužbi su predloženi svedoci I. R. i M. C. Ovim svedocima je u toku postupka upućen zahtev za dostavljanje iskaza, ali svedoci svoje iskaze nisu dostavili do okončanja postupka, a zahteve su uredno primili.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama u postupku nesporno je da je V. P. bio zaposlen u preduzeću „N.” d.o.o. B. od 16. septembra 2005. godine do 28. oktobra 2014. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu.

2.2. Uvidom u upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 14. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je marketing koordinatorka M. T, telefonskim putem primila pritužbu D. G. za naknadu materijalne i nematerijalne štete koju je pretrpeo krivicom preduzeća „N.” d.o.o. B. Prema navodima D. G, V. P. je odbio da ih usluži, što je izazvalo duševnu bol i uznemirenost kako kod njega, tako i kod njegove supruge i dece. Nakon pribavljanja izjava zaposlenih, poslodavac je utvrdio da je jedno od dece D. G. uzelo više slamčica iz posude. V. P. je opomenuo dete da ne uzima slamčice u tolikom broju, nakon čega se otac deteta obratio V. P, što je rezultiralo time da je V. P. odbio da usluži gosta i njegovu porodicu. D. G. je insistirao da bude uslužen, prešao je za drugu kasu, kod zaposlenog V. B, međutim V. P. mu je zabranio da usluži gosta i njegovu porodicu. Kao dokaz, navedene su izjave V. B, N. V. i I. Lj. G. U upozorenju je navedeno i da je u izveštajima o radu konstatovano da je bilo žalbi gostiju i zaposlenih na ponašanje V. P.

2.3. Uvidom u izjašnjenje na navode iz upozorenja od 23. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je V. P. osporavao navode iz upozorenja, navodeći da ga je D. G. vređao pred ostalim zaposlenima, nazivajući ga nakazom koja ne može da ima dece. Nakon toga je pozvao radnike obezbeđenja kako bi sprečio veći incident. D. G. se, međutim, nije smirio već je kucao po stolu i govorio da će ga sačekati nakon završetka smene i unosio mu se u lice. Radnik obezbeđenja je došao tek nakon što je konflikt okončan. Kao dokaz, V. P. predlaže uvid u snimak nadzorne kamere i iskaz svedoka M. C. V. P. je u izjašnjenju potvrdio da je zabranio kolegi da usluži D. G, sa obrazloženjem da hteo da sačeka radnike obezbeđenja. Osporavao je i iskaze svedoka, zaposlenih koji su prisustvovali događaju. Smatra da njegov desetogodišnji rad i pozicija sving menadžera dovoljno govore o njegovom zalaganju na radu.

2.4. Uvidom u izjašnjenje predsednice sindikalne organizacije S. K. na upozorenje o postojanju otkaznog razloga od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da je zatražila proveru činjeničnih navoda iz upozorenja, pa ukoliko se ispostavi da su tačni, u ime sindikalne organizacije daje saglasnost za otkaz ugovora o radu.

2.5. Uvidom u rešenje o otkazu ugovora o radu od 28. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da V. P, zaposlenom na radnom mestu sving menadžera, otkazan ugovor o radu od 1. septembra 2014. godine, zbog povrede radne obaveze i radne discipline. U obrazloženju je navedeno da je pokrenut postupak po prijavi gosta D. G. i da su zatražene izjave svih prisutnih zaposlenih. Prema saglasnim izjavama zaposlenih, incidentu sa gostom je prethodila situacija u kojoj je jedno maloletno dete, u društvu gosta, uzelo više slamčica iz posude. V. P. je opomenuo dete, nakon čega mu se obratio otac deteta, a razgovor sa njim, rezultirao je odbijanjem zaposlenog da usluži njega i njegovu porodicu. Nakon toga, gost je prešao za drugu kasu ali je V. P. ostao pri izričitom nalogu da niko u restoranu ne sme da ih usluži. Osim ovog incidenta, poslodavac je utvrdio da postoje i druge pritužbe koje su gosti i/ili zaposleni imali na odnos i komunikaciju V. P. prema njima, što je utvrđeno iz izveštaja o radu, koje je zaposleni potpisao bez primedbi. Navedeno je da ni jedan od zaposlenih koji su dali izjave nije pomenuo da se gost ponašao nasilno i unosio u lice zaposlenom. Na predlog V. P, poslodavac je izvršio uvid u snimak nadzorne kamere, iz koga se vidi da je gost stajao mirno, bez unošenja u lice zaposlenom. Uvidom u knjigu intervencija Tržnog centra Stadion za 6. oktobar 2014. godine, utvrđeno je da nije bilo poziva obezbeđenja. Po predlogu zaposlenog, poslodavac je pribavio i izjavu M. C, koji je samo potvrdio da se menadžer raspravljao sa gostom i da detalje rasprave nije čuo. U obrazloženju je navedeno i da se zaposleni nikada ranije nije žalio na upravnika radne jedinice, za koga sada tvrdi da gaji određeni animozitet prema njemu. Izjava upravnika nije uzeta, niti je uticala na odluku poslodavca. Kao otežavajuća okolnost uzeta je činjenica da je zaposleni i ranije upozoravan zbog sličnih povreda radne obaveze, odnosno, radne discipline.

2.6. Iz izveštaja Doma zdravlja V. od 20. oktobra, 27. oktobra i 3. novembra 2014. godine, utvrđeno je da se V. P. obratio lekarki specijalistkinji psihijatrijske struke, zbog uznemirenosti, napetosti i napada panike, koji su se ispoljili nakon stresa na poslu. Dijagnostikovan je anksiozni poremećaj, uzrokovan stresom.

2.7. Iz izveštaja o radu zaposlenog V. P. za period januar – jun 2013. godine, utvrđeno je da je u navedenom periodu ocenjen ocenom – dobar. Između ostalog, u izveštaju je V. P. sugerisano da njegovo ponašanje često izrevoltira goste i da bi trebalo da ima profesionalniji odnos prema kolegama. Takođe, da bi trebalo da bude smireniji u rešavanju problema i da su česte oscilacije u raspoloženju. Navedeno je da je bilo žalbi zaposlenih i gostiju na komunikaciju sa njim.

2.8. Iz izveštaja o radu zaposlenog V. P. za period jul – decembar 2013. godine, utvrđeno je da je u navedenom periodu ocenjen ocenom – dobar, a najveća zamerka odnosi se na način komunikacije sa zaposlenima.

2.9. Iz izveštaja o radu zaposlenog V. P. za period januar – jun 2014. godine, utvrđeno je da je u navedenom periodu ocenjen ocenom – dobar. U komentaru je navedeno da su u periodu ocenjivanja podnete dve žalbe gostiju restorana i dve žalbe radnika, te da poboljšanje komunikacije treba da bude njegov prioritet.

2.10. U pisanoj izjavi I. Lj. G. od 7. oktobra 2014. godine, navedeno je da je 6. oktobra 2014. godine radila na servisu i da je u večernjim časovima začula raspravu kod menadžera, na kasi. V. P. je tada rekao mi smo uniformisana lica i ne dozvoljavam da bilo koga vređate. Isto tako ne dozvoljavam da poručite kod bilo kog radnika.

2.11. U pisanoj izjavi N. V. od 7. oktobra 2014. godine, navedeno je da se 6. oktobra 2014. godine, nakon završetka smene, vratila na servis gde je zatekla menadžera V. P. kako se raspravlja sa gostom romske nacionalnosti. Odbio je da usluži gosta navodeći da ga je on prethodno uvredio. U jednom trenutku je gost hteo da poruči na nekoj drugoj kasi ali V. P. nije dozvolio radnicima na servisu da usluže gosta. Shvativši da neće da bude uslužen, gost je otišao.

2.12. U pisanoj izjavi B. V. od 7. oktobra 2014. godine, navedeno je da se 6. oktobra 2014. godine, dogodio verbalni sukob između menadžera V. P. i gostiju. Problem je nastao kada je roditelj intervenisao zbog toga što je V. P. opominjao njegovo dete. Nakon rasprave sa njima odbio je da ih usluži. Gost je negodovao i pretio, a V. P. je rekao da se udalje ili će zvati obezbeđenje.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja sa svim dostavljenim prilozima, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 21. propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

3.6. Zakon o radu u čl. 18. propisuje zabranu diskriminacije lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih s obzirom na pol, rođenje jezik, rasu boju, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Otkaz od strane poslodavca, regulisan je odredbama čl. 179. Zakona o radu, u kome su navedeni razlozi za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, kao i razlozi za otkaz zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu. Između ostalog, otkaznim razlogom je i povreda radne obaveze utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu navode iz pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je rešenjem o otkazu ugovora o radu, poslodavac N. d.o.o. B. izvršio akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije V. P. Pored toga, potrebno je utvrditi da li je poslodavac diskriminisao V. P. time što ga nije zaštitio od uvreda na radnom mestu koje su se odnosile na njegovu seksualnu orijentaciju.

Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje poslodavca bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je poslodavac izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na poslodavcu.

3.8. Podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, u pritužbi je navedeno da je V. P. homoseksualne orijentacije i da nije krio svoju seksualnu orijentaciju u radnom okruženju. Naveo je da je trpeo uvrede od zaposlenih i korisnika usluga, upravo zbog svoje seksualne orijentacije, ali da poslodavac nije ništa preduzeo da bi ga zaštitio. Na kraju, prema tvrđenju podnosioca pritužbe, ova situacija je rezultirala otkazom ugovora o radu. Poverenica ukazuje da rezultati istraživanja sprovedenih 2012. i 2013. godine , pokazuju postojanje velike socijalne distance prema pripadnicima LGBT populacije. Prema rezultatima istraživanja, čak 33% ispitanih ne želi da među kolegama ima osobu drugačije seksualne orijentacije, dok 41% ispitanih ne želi da im takva osoba bude šef. Socijalna distanca u drugim oblastima još je izraženija. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je V. P. otkazan ugovor o radu, uz njegovu tvrdnju da se o svojoj seksualnoj orijentaciji otvoreno izjašnjavao, Poverenica konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim. S obzirom na to, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi poslodavac N. d.o.o. B. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje je poslodavac ponudio u prilog tvrđenju da nije izvršena diskriminacija, pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni razlozi zbog kojih je V. P. otkazan ugovor o radu, koji nisu ni u kakvoj vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je V. P. bio u radnom odnosu kod poslodavca više od devet godina, od 16. septembra 2005. godine do 28. oktobra 2014. godine, na poziciji sving menadžera. Činjenica da je V. P. bio dugogodišnji zaposleni kod poslodavca, uz činjenicu da je zaposlenima i nadređenima bila poznata njegova seksualna orijentacija, dovode do zaključka da njegova seksualna orijentacija i njegovo ponašanje (verbalna i neverbalna prezentacija), za koje smatra da su bili povod za diskriminatorno postupanje, nisu bili od značaja prilikom zapošljavanja kod poslodavca. Imajući to u vidu, potrebno je ispitati da li je njegova seksualna orijentacija razlog za otkaz ugovora o radu i da li je tokom devetogodišnjeg rada kod poslodavca on zbog svoje seksualne orijentacije bio izložen uvredljivom i ponižavajućem postupanju, na koje poslodavac nije reagovao pružanjem zaštite.

3.10. U izjašnjenju poslodavca na navode iz pritužbe, kao razlozi za otkaz ugovora o radu navedene su dve povrede radne obaveze, i to: ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izričito otežava izvršenje radnih obaveza i neodgovorno, nedolično ili nepristojno ponašanje u prostorijama prema ostalim zaposlenima, neposrednom rukovodiocu ili korisnicima usluga. Suprotno tome, podnosilac pritužbe tvrdi da je savesno obavljao svoj posao, vodio računa o interesima poslodavca i da je pravi razlog za otkaz ugovora o radu njegova seksualna orijentacija. U skladu sa tim, potrebno je ispitati otkazne razloge i utvrditi da li bi u istoj situaciji zaposlenom koji je heteroseksualne orijentacije bio otkazan ugovor o radu.

3.11. Analizirajući razloge zbog kojih je V. P. otkazan ugovor o radu, Poverenica je izvršila uvid u pisane dokaze, iskaze svedoka i priloge koji su dostavljeni uz pritužbu. U skladu sa odredbama Zakona o radu , V. P. je najpre dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se on izjasnio i predložio izvođenje dokaza kojima bi potvrdio svoje argumente. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, poslodavac je podneo i sindikalnoj organizaciji, koja se u svom izjašnjenju saglasila sa otkazom ugovora u radu, ukoliko se utvrdi da su istiniti činjenični navodi iz upozorenja. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu od 29. oktobra 2014. godine, navedeno je da je D. G, telefonskim putem podneo pritužbu protiv V. P. i naveo da je V. P. odbio da ga usluži, kada je sa suprugom i maloletnom decom bio u restoranu 6. oktobra 2014. godine. Prema saglasnim izjavama zaposlenih koji su bili svedoci događaja, incidentna situacija nastala je nakon što je V. P. upozorio dete D. G. da ne uzima više slamčica nego što je potrebno. Nakon toga se D. G. obratio V. P, što je rezultiralo odbijanjem zaposlenog da usluži gosta. D. G. je prešao na drugu kasu i pokušao da poruči hranu od drugog zaposlenog, ali je V. P. dao nalog zaposlenom da ne sme da usluži gosta. Ove činjenice, potvrđene su saglasnim iskazima zaposlenih V. B, I. Lj. G. i V. N, kao i iz usmene izjave gosta.

U obrazloženju otkaza ugovora o radu navedeno je i da je poslodavac iz izveštaja o radu za 2013. i 2014. godinu, utvrdio da je bilo žalbi zaposlenih i gostiju na komunikaciju V. P. sa njima. Obrazlažući razloge za otkaz ugovora o radu, poslodavac je analizirao navode zaposlenog da ga je gost vređao, da mu se unosio u lice, da se izmicao unazad plašeći se da ga gost ne udari i da je iz tog razloga morao da pozove obezbeđenje, kao i navode da poslodavac nije stao u njegovu zaštitu i da upravnik restorana gaji lični animozitet prema njemu. Međutim, u obrazloženju je ukazano da u izjavama zaposlenih ne navodi da se gost ponašao nasilno, niti da je pozvano obezbeđenje. To je potvrđeno i uvidom u snimak sigurnosne kamere, na predlog zaposlenog, jer se na snimku vidi da je gost stajao mirno bez unošenja u lice zaposlenom. Poslodavac je zatražio knjigu intervencija za 6. oktobar 2014. godine i utvrdio da nije bilo poziva ni intervencija radnika obezbeđenja tog dana. Poslodavac je, po predlogu zaposlenog, zatražio i iskaz M. C, iz koga je utvrđeno da je svedok samo čuo da se menadžer raspravlja sa gostom. Na kraju, poslodavac je konstatovao da postoje elementi dve različite povrede prava iz radnog odnosa, u skladu sa ugovorom o radu i Kolektivnom ugovorom kod poslodavca, a kao otežavajuća okolnost navedeno je da je zaposleni i u prošlosti bio upozoravan zbog sličnih povreda radne obaveze, odnosno, radne discipline.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uzela je u obzir i izveštaje o radu zaposlenog za 2013. i 2014. godinu, iz kojih je utvrđeno da je V. P. upozoravan da je potrebno da poboljša način komunikacije sa gostima i zaposlenima, kao i da su postojale pritužbe zaposlenih i gostiju na način njegovog ophođenja. Ovi izveštaji o radu su dostavljeni V. P, što je potvrđeno njegovim potpisom. Takođe, Poverenica je imala u vidu i saglasne izjave zaposlenih koji su prisustvovali sukobu između V. P. i D. G, kao i činjenicu da je poslodavac, u toku disciplinskog postupka, izveo sve dokaze koje je V. P. predložio.

Dodatno treba imati u vidu da je uz izjašnjenje poslodavca na navode iz pritužbe, dostavljen i spisak sa osam zaposlenih, kojima je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline ili radnih obaveza, u protekle dve godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ova činjenica nedvosmisleno pokazuje da poslodavac ima jasne kriterijume u pogledu sankcionisanja povreda radne discipline i radnih obaveza.

Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je poslodavac pružio uverljivo i objektivno objašnjenje o razlozima zbog kojih je V. P. otkazan ugovor o radu, a koji nisu u vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom. Naime, poslodavac je pružio uverljive dokaze o propustima koje je V. P. činio u obavljanju svojih radnih zadataka, a koji predstavljaju razloge za otkazivanje ugovora o radu, kao i dokaze da je i drugim zaposlenim, u toku prethodne dve godine, otkazivan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza i radne discipline.

3.13. U odnosu na navode iz pritužbe da je V. P. bio izložen uvredama na radnom mestu zbog svoje seksualne orijentacije, a da mu poslodavac nije pružio zaštitu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnosilac pritužbe nije pružio nijedan dokaz kojim bi potvrdio ove tvrdnje. Svedoci koje je predložio, I. R. i M. C, nisu dostavili svoje iskaze u toku postupka, iako su uredno primili zahtev da se izjasne da li su prisustvovali događajima u kojima je došlo do eventualnog diskriminatornog postupanja prema V. P. Takođe, u izjašnjenju na navode iz pritužbe, poslodavac je naveo da se V. P. nikada nije obratio tražeći zaštitu. Navedeno je i da poslodavcu nije poznata seksualna orijentacija V. P, da se takvi podaci ne zahtevaju od zaposlenih i da se on nikada nije obraćao poslodavcu za zaštitu od uznemiravanja, već da je prvi put izneo te tvrdnje u postupku otkazivanja ugovora o radu. U vezi s tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim akt diskriminacije koji se odnosi na uvredljivo i ponižavajuće postupanje prema njemu zbog njegove seksualne orijentacije.

3.14. Na osnovu svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju, poslodavac ponudio dovoljno činjenica i dokaza na osnovu kojih se može zaključiti da je V.P. otkazan ugovor o radu iz razloga koji nisu u vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom.

4. MIŠLjENjE

4.1. Rešenjem „N.” d.o.o. B. od 28. oktobra 2014. godine, kojim je V. P. otkazan ugovor o radu nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Nije utvrđeno da je V. P. bio izložen uznemiravanju i ponižavajućem postupanju na radnom mestu zbog svoje seksualne orijentacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba V. P. protiv poslodavca N. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti rada