br. 07-00-227/2026-02 datum: 24. 7. 2026. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da postupa po pritužbama zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije^[1], daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), povodom pritužbe koju je podneo AA, preko punomoćniak adv. M. P., protiv poslodavca BB, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

BB, čiji je direktor S. V., izvršio je diskriminaciju u oblasti rada, prema AA, zbog sindikalne pripadnosti  i  svojstva ovlašćenog poverenika sindikalne organizacije kod poslodavca, na taj način što je narušio jednako uživanje prava na rad i pravične i dostojanstvene uslove rada i to: donošenjem radnih naloga od 12.11.2025, 9.12.2025, 8.1.2026. godine, kojima je podnosiocu pritužbe nametao obavljanje poslova prevoza, van mesta rada, u periodu od 13.11.2025. godine do 18.3.2026. godine, zatim, donošenjem radnog naloga od 11.3.2026. godine, kojim je podnosiocu pritužbe naložio da se iseli iz kancelarije koju je do data koristio i premesti u drugu prostoriju, u sklapu kuhinje koju bi delio sa drugim zaposlenim, površine 6m2, donošenjem rešenja od 15.4.2026. godine, kojim je podnosiocu pritužbe AA odredio radno vreme od 7-15 časova radnim danima i donošenjem radnog naloga od 16.4.2926. godine, kojim mu je naložio dostavljanje izveštaja o radu ubuduće, svakog ponedeljka do 13 časova, za prethodnu radnu nedelju, čime je povredio odredbe člana 25. u vezi člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 2. i članu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje poslodavcu, BB“, čiji je direktor S. V.

PREPORUKU

1. da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema zaposlenom, AA i obezbedi uživanje prava u oblasti rada pod jednakim uslovima;
2. da izradi Kodeks ravnopravnosti u cilju podizanja svesti o štetnim posledicama diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u svom radnom okruženju;

III     da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

BB, čiji je direktor S. V., će obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

O b r a z l o ž e nj e

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom i dopunom pritužbe se obratila adv. M. P., podnetu u ime AA, protiv poslodavca BB, zbog diskriminacije u oblasti rada. U pritužbi se navodi da je podnosilac pritužbe zaposlen kod poslodavca na radnom mestu saradnik za standard kvaliteta smeštaja i ishrane od 2016. godine, a Ugovorom o radu od 2022. godine, ugovoren je opis poslova koje obavlja. Dalje je navedeno da je podnosilac pritužbe član NSPRV i rešenjem ovog sidikata od 18.8.2025. godine ovlašćen je za zastupanje i predstavljanje ove sindikalne organizacije kod poslodavca. Nakon toga, međutim, poslodavac je podnosiocu pritužbe počeo redovno da nalaže da obavlja poslove prevoza, iako ove poslove obavlja komercijalista. Takođe, navodi se da podnosilac pritužbe od 2018. godine svoje poslove obavlja u kancelariji koju sam koristi, dok mu je poslodavac 4.3.2026. godine, naložio da ubuduće ugovorene poslove obavlja u kancelariji u sklopu kuhinje površine 6m2, sa drugim zaposlenim, dok pristup u ovu kancelariju imaju samo lica sa sanitarnom knjižicom.  Ovakvo postupanje poslodavca je u direktnoj vezi sa funkcijom koju podnosilac pritužbe vrši. Nalaganjem poslova prevoza, podnosilac pritužbe više nije stalno prisutan u kolektivu u kom rade članovi njegovog sindikata, a promenom kancelarije, u koju mogu ulaziti samo lica sa sanitarnom knjižicom se dodatno onemogućava kontakt podnosioca sa ostalim zaposlenim, pa i sindikalno delovanje kod poslodavca. U dopuni pritužbe je dalje navedeno da je poslodavac, nakon prijema pritužbe, dana 15.4. doneo rešenje kojim je podnosiocu utvrdio radno vreme u periodu od 7 do 15 časova, sa obrazloženjem da treba da isprati prijem robe jer je za radno mesto saradnika za sprovođenje standarda kvaliteta smeštaja i ishrane predviđen jedan izvršilac, te da bi se bolje ispratio prijem robe i da li su ispunjeni standardi kvaliteta iste. Punomoćnik ukazuje da podnosilac radi dugi niz godina kod poslodavca, a za prijem robe je zadužen magacioner. Roba kod poslodavca svakako stiže u kasom prepodnevnu, a do sada nije bilo prakse da podnosilac ispituje kvalitet robe odmah po prijemu. Dalje, poslodavac je 16.4.2026. godine, doneo radni nalog kojim je obavezao podnosioca da do 24.4.2026. godine dostavi izveštaj o svom radu za prethodna tri meseca, a da ubuduće svakog ponedeljka do 13 časova dostavi izveštaj o svom radu za pretdhodnu radnu nedelju. Sačinjavanje nedeljnih izveštaja o radu nije posao, ugovoren ugovorom o radu, niti je ta obaveza bila dosadašnja parksa. Takođe, ukazano je da je u skorašnjem periodu, zaposleni kod poslodavca na radnom mestu magacionera, član istog sindikata primio upozorenje pred otkaz, ali mu radni odnos nije otkazan, dok je drugi zaposleni, na radnom mestu domara, takođe, član istog sindikata raspoređen da radi smenski, da sačinjava izveštaje o svom radu i izmešten da obavlja ugovorene poslove van dosadašnje radionice.

U prilogu pritužbe i dopune pritužbe su dostavljeni: ugovor o radu, radni nalozi poslodavca, rešenje o rasporedu radnog vremena i radni nalog povodom dostavljanja izveštaja o radu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[2], pa su u toku postupka zatražena izjašnjenja od direktora  poslodavca, BB.

Direktor, S.V, u izjašnjenju navodi da su u skladu sa opisom poslova iz ugovora o radu, zaposlenom AA izdata tri radna naloga kojima mu je naloženo da određenim periodima obavi prevoz robe, s obzirom da je komercijalista bio opravdano odsutan, a za tim je postojala potreba uslovljena procesom rada. Takođe je navedeno da je radni nalog za iseljenje iz kancelarije  na prvom spratu domske zgrade u kancelariju koja se nalazi u restoranskom delu doma, izdat radi bržeg odvijanja procesa proizvodnje, kako bi se izbegli problemi u poslovanju i ekonomičnosti poslovanja. Takođe, optimalno je da koristi kancelariju u restoranskom delu doma, kako bi mogao da vrši stalnu i redovnu proveru primene „HACCP“ standarda. Na osnovu navedenog, ističe se da AA nije pretrpeo bilo kakvu diskriminaciju, odnosno povredu njegove ravnopravnosti, kako radne, tako i bilo koje druge.

Podnosilac pritužbe je u dopuni pritužbe od 12. juna 2026. godine, naveo da su neosnovani navodi da je komercijalista bio opravdano odsutan i da je izdavanje radnih naloga za vršenje prevoza bilo u skladu sa ugovorom o radu. Na radnom mestu komercijaliste bio je zaposleni koji je u periodima iz pritužbe bio stalno prisutan na radu. Takođe, navode da je radna obaveza vršenja prevoza robe bila nesrazmerno duga, te je podnosilac pritužbe morao obavljati prevoz praktično četiri meseca u kontinuitetu. Direktor BB u svom izjašnjenju ne dostavlja dokaze na svoje tvrdnje da je komercijalista u tom periodu bio opravdano odsutan sa rada, zbog čega se ne mogu prihvatiti kao osnovani ovi navodi. Takođe, navedeno je da se kancelarija u kojoj je radio podnosilac pritužbe sada ne koristi, dok ugovoreni poslovi podnosioca pritužbe podrazumevaju i susrete sa licima koji nisu zaposleni u Domu, te je neprimereno da drži sastanke u kuhinjskom bloku i magacinskim prostorijama. Dalje je navedeno da početak i kraj radnog vremena  podnosioca pritužbe nije bilo određeno rasporedom do aprila 2023. godine, ali je on poslove obavljao u vremenu od 8-16 časova, radnim danima. Od aprila 2023. godine, radno vreme mu je rasporedom utvrđeno  u istom intervalu, da bi sada bilo izmenjeno. U pogledu obaveza dostavljanja izveštaja, ističe se i da ispunjenje uslova za HACCP standard svakako proverava jednom godišnje sertifikaciono telo, te je u tom pogledu obaveza dostavljanja izveštaja rukovodiocu nedelotvorna i suvišna, i mimo činjenice da isto ugovorom o radu predviđena kao radna obaveza. U prilogu ovog izjašnjenja dostavljene su kopije službenih beleški podnosioca pritužbe upućene poslodavcu, po kojima poslodavac nikada nije postupio.

Uvidom u ugovor o radu broj 499, zaključenim dana 11.4.2022. godine, između podnosioca pritužbe kao zaposlenog i poslodavca, ugovoren je sledeći opis poslova: obezbeđuje funkcionisanje i poboljšavanje sistema kvaliteta ISO 9001, ISO 14001, ISO 18001 i HACCP; učestvuje u kreiranju politike i ciljeva kvaliteta ustanove; sprovodi usvojenu politiku kvaliteta u ustanovi i prati realizaciju ciljeva kvaliteta; organizuje sprovođenje korektivnih i preventivnih mera; kontroliše neusaglašenosti, korektivne i preventivne mere; izveštava predstavnika rukovodstva za kvalitet o rezultatima sprovedenih korektivnih i preventivnih mera; formira adekvatnu dokumentaciju i zapise sistema kvaliteta i odgovoran je za čuvanje istih; učestvuje u postavljanju i analizama performansi procesa; izrađuje predlog i prati realizaciju obuke zaposlenih iz sistema kvaliteta; učestvuje u organizovanju eksternih provera;  učestvuje u proveri sistema isporučioca;  odgovoran je za primenu standarda ISO 9001, ISO 14001, ISO 18001 i HACCP i zakonske regulative iz svog delokruga rada; odgovoran je za tačnost podataka koji se koriste pri analizama pojedinih aktivnosti; odgovoran je za sprovođenje poslova interne i eksterne licitacije u domu; u odsutvu komercijaliste obavlja prevoz robe, potrošnog materijala, namirnica, keteringa i slično; za svoj rad odgovoran je šefu službe i direktoru ustanove.

Uvidom u rešenje NSPRV od 18.8.2025. godine, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe, AA ovlašćen, odnosno upisan kao lice za zastupanje i predstavljanje sindikalne organizacije NSPRV-BB.

Uvidom u radne naloge br. 2130 od 12.11.2025, zatim broj 2395 od 9.12.2025, broj 15 od 8.1.2026 i br. 401 od 13.2.2026. godine, utvrđeno je da je poslodavac zaposlenom AA , naložio prevoz robe, potrošnog materijala, namirnica, keteringa sl-  u periodu od 13.11.2025. do 18.3.2026. godine.

Uvidom u radni nalog br.609 od 11.3.2026. godine utvrđeno je da je poslodavac zaposlenom AA, naložio  da se do kraja radnog vremena, zaključno sa 13.3.2026. godine iseli iz kancelarije na prvom spratu domske zgrade (stare zgrade) u restoranski deo i da će kancelariju deliti sa šefom službe ishrane.  Nalog se izaje radi bržeg odvijanja procesa proizvodnje, neophodnog poštovanja procesa rada, kako bi se izbegli problemi u poslovanju i ekonomičnosti poslovanja.

Uvidom u rešenje o rasporedu radnog vremena od 15.4.2026. godine utvrđeno je da je direktor doneo rešenje kojim se zaposlenom AA, koji je raspoređen na radno mesto „saradnik za sprovođenje standarda kvaliteta smeštaja i ishrane“ u BB, određuje radno vreme od 7-15 časova radnim danima (ponedeljak-petak).

Utvrđeno je, uvidom u radni nalog br. 936 od 16.4.2026. godine, da je direktor doma, zaposlenom AA, izdao radni nalog da do 20.4.2026. godine do 13 časova  dostavi izveštaj o svom radu, u skladu sa opisom poslova iz ugovora o radu, za prethodna tri meseca, kao i da ubuduće, svaki ponedeljak, do 13 časova dostavi izveštaj o svom radu za prethodnu radnu nedelju.

Uvidom u službene beleške AA, koje je dostavljao poslodavcu-direktoru i rukovodiocu službe opštih poslova, u periodu od 4.3.2026. do 8.6.2026. godine, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe ukazivao i obaveštavao poslodavca da odluka o promeni radnog prostora, kao i druga postupanje poslodavca mesecima unazad, naročito od kada je preuzeo vođenje NSPRV smatra političkim progonom i najgrubljim promerom diskriminacije i zlostavljanja na radu i od poslodavca tražio zaštitu. Uvidom u službene beleške, utvrđeno je da je ukazivao o boravku pojedinih lica u prostoru kuhinje bez zaštitne opreme. Povodom ovih službenih beleški poslodavac nije reagovao ni odgovarao podnosiocu pritužbe.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije.

Ustav Republike Srbije^[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.^[5] Članom 55. stav 1. Ustava jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 25. propisana je zabrana diskriminacije zbog političke ili sindikalne pripadnosti, na način da je zabranjena diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. Takođe, odredbom člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjena  diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa, između ostalog i  lice u radnom odnosu, i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Odredbama člana 45. stav 2. ovog zakona propisano je posebno pravilo o teretu dokazivanja. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Stavom 4. ovog člana propisano je, između ostalog, da se ova odredba shodno primenjuje i na postupak pred Poverenikom.

Odredbama člana 13. Zakona o radu^[6] propisano je da zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada, kao i da zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog navedenih aktivnosti ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ( stav 2).  Odredbama člana 18. Zakona o radu propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 206. propisano da se zaposlenima jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda^[7], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 11. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa (stav 1). Za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Ovim se članom ne sprečava zakonito ograničavanje vršenja ovih prava pripadnicima oružanih snaga, policije ili državne uprave (stav 2).

Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava^[8], u članu 2. propisuje da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo bez prethodnog odobrenja, da obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta ovih poslednjih. U članu 11. kojim se uređuje zaštita sindikalnih prava, propisano je da se svaki član Međunarodne organizacije rada za koga je ova konvencija na snazi obavezuje da preduzme sve potrebne i pogodne mere da bi trudbenicima i radnicima obezbedio slobodno vršenje sindikalnih prava.

Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 98^[9] o primeni principa organizovanja i kolektivnog pregovaranja propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili sa pristankom poslodavca za vreme radnih časova. Takođe, propisano je da organizacije radnika i poslodavaca treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela uplitanja jednih na račun drugih, bilo direktno, bilo preko svojih agenata ili agenata ili članova, u njihovo formiranje, funkcionisanje i administraciju. U  smislu  ove odredbe  u  dela  mešanja  spadaju  mere  koje  idu  za  tim  da  izazovu stvaranje organizacije radnika kojima gospodare poslodavac ili organizacije poslodavaca ili izdržavanje organizacija radnika finansijskim ili drugim sredstvima, sa namerom da se ove organizacije stave pod kontrolu poslodavaca ili organizacije poslodavaca.

Odredbama Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 135^[10] o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću propisano je da predstavnici radnika u preduzeću uživaju efikasnu zaštitu od svakog postupka koji je štetan po njih, uključujući i otpuštanje, zbog njihovog statusa ili aktivnosti kao predstavnika radnika ili članstva sindikata ili učešća u sindikalnim aktivnostima, ako postupaju u skladu sa važećim zakonima ili kolektivnim sporazumima ili drugim zajednički dogovorenim aranžmanima.

Predmet postupka pred Poverenikom je bilo utvrđivanje da li je poslodavac izvršio diskriminaciju prema podnosiocu pritužbe, zaposlenom AA, zbog članstva u sindikatu  i  svojstva ovlašćenog poverenika sindikalne organizacije kod poslodavca i to donošenjem radnih naloga od 12.11.2025, 9.12.2025, 8.1.2026. godine, kojima je podnosiocu pritužbe nametao obavljanje poslova prevoza, van mesta rada, u periodu od 13.11.2025. godine do 18.3.2026. godine, zatim, donošenjem radog naloga od 11.3.2026. godine, kojim je podnosiocu pritužbe naložio da se iseli iz kancelarije koju je do data koristio i premesti u drugu prostoriju, u sklopu kuhinje koju bi delio sa drugim zaposlenim, površine 6m2, donošenjem rešenja od 15.4.2026. godine, kojim je AA, poslodavac odredio radno vreme od 7-15 časova radnim danima, i donošenjem radnog naloga od 16.4.2926. godine, kojim mu je naložio dostavljanje izveštaja o radu ubuduće, svakog ponedeljka, do 13 časova, za prethodnu radnu nedelju.

Poverenik najpre ukazuje da su odredbama čl. 15–27. Zakona o zabrani diskriminacije uređeni posebni slučajevi diskriminacije, te je odredbom člana 25. stav 1. ovog zakona propisano da je zabranjena diskriminacija zbog političkog ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. U tom smislu, diskriminacija zbog sindikalne pripadnosti postoji kada je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano upravo na činjenici da lice pripada ili ne pripada određenoj sindikalnoj organizaciji, pri čemu je neophodno da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i osporenog postupanja.

Prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju, Poverenik je imao u vidu  pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe dostavljenim dokazima koji su potkrepili navode pritužbe i dopune pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije. Naime, iz utvrđenog činjeničng stanja proizlazi da je poslodavac,  nakon imenovanja podnosioca pritužbe za lice za zastupanje sindikata doneo niz odluka i naloga kojima je bitno promenio uslove rada prema zaposlenom, Aleksandru Rudiću.

Saglasno navedenom, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi poslodavac, BB. U skladu sa tim, Poverenik je cenio da li činjenice i dokazi koje je poslodavac ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti. U izjašnjenju direktora navodi se da su tri radna naloga koja su izdata AA da u određenom periodu obavi prevoz robe, potrošnog materijala, namirnica, keteginga i sl. data u skladu sa Ugovorom o radu, s obzirom da je komercijalista bio opravdano odsutan, a za tim je postojala potreba uslovljena porocesom rada. Poverenik ukazuje da poslodavac u konkretnom slučaju nije pružio dokaze povodom ovih tvrdnji, odnosno dokaze iz kojih bi se zaključilo da su postojali opravdani razlozi za izdavanjem ovih naloga podnosiocu pritužbe, konkretno dokaze iz kojih bi se zaključilo da je komercijalista koji je do tada obavljalo ove poslove, bio odsutan. Pored toga, u dopuni pritužbe je navedeno da je komercijalista bio sve vreme na poslu i u kancelariji, te se mogu prihvatiti kao osnovani navodi iz pritužbe da poslodavac pravi razliku između zaposlenih jer podnosiocu pritužbe nalaže posao koji zahteva rad van mesta rada, da se ovakvim postupanjem izoluje iz kolektiva, a poslovi koje obavlja su bitno drugačiji, nego pre njegovog imenovanja za poverenika sindikata.

Dalje, Poverenik ističe da poslodavac nije pružio dokaze, što je bio dužan, u skladu sa članom 45. stav 2 Zakona o zabrani diskriminacije, da su postojali objektivni i opravdani razlozi da podnosioca pritužbe, koji je posao obavljao u kancelariji dugi niz godina (od 2018. god,) premesti u kancelariju u sklopu kuhinje, koju će deliti sa drugim zaposlenim. S tim u vezi, Poverenik ističe da su navodi direktora iz izjašnjenja da je ovaj radni nalog izdat radi bržeg odvijanja procesa proizvodnje, neophodnog poštovanja procesa rada, kako bi se izbegli problemi u poslovanju i ekonomičnosti poslovanja, kao i da je optimalno da koristi kancelariju u restoranskom delu doma, kako bi mogao da vrši stalnu i redovnu proveru primene „HACCP“ standarda,  paušalni i bez pravnog utemeljenja, jer nisu potkrepljeni konkretnim dokazima.  Pored toga, Poverenik ukazuje da na osnovu opisa poslova iz ugovora o radu, kao i navoda podnosioca pritužbe proizlazi da primarni posao koji obavlja podnosilac pritužbe nije samo koordinacija sprovođenja HACCP sistema, već i drugi poslovi, kao što je upravljanje integrisanim sistemom menadžmenta koji uključuje veliki broj aspekata koji nemaju veze sa hranom i aktivnostima u kuhinji. Takođe, podnosilac pritužbe je, povodom ovih navoda direktora istakao da kancelarija u kojoj je radio se sada ne koristi, kao i da  njegovi ugovoreni poslovi podrazumevaju i susrete sa licima koji nisu zaposleni u domu, pa je neprimereno da drži sastanke u kuhinjskom bloku i magacinskim prostorijama.

Povodom rešenje od 15.4.2026. godine, kojim se zaposlenom, AA određuje radno vreme od 7-15 časova, Poverenik ističe da je u obrazloženju ovog rešenja  navedeno: „kako je na poslovima koje izvršava imenovani predviđen jedan izvršilac, a da bi se bolje ispratio prijem robe i da li su ispunjeni standardi kvaliteta iste, ukoliko nastane problem, treba odmah novonastale probleme što pre stručno rešavati“. Prema navodima iz dopune pritužbe proizlazi da podnosilac pritužbe nije bio zadužen za prijem robe, već drugi zaposleni-magacioner, kao i da roba kod poslodavca stiže u kasnom prepodnevu i nikada nije bila praksa da podnosilac pritužbe ispituje kvalitet zaprimljene robe odmah po prijemu. Dalje je navedeno da početak i kraj radnog vremena podnosioca pritužbe nije bilo određeno rasporedom do aprila 2023. godine, ali je poslove obavljao u vremenu od 8-16 časova, radnim danima, a da mu je od aprila 2023. godine radno vreme rasporedom utvrđeno u istom intervalu, da bi sada bilo namenjeno. Poverenik ukazuje da je ugovorom o radu određeno da raspored radnog vremena utvrđuje direktor, a u zavisnosti od potreba procesa rada ovlašćeni zaposleni utvrđuje mesečni, nedeljni i dnevni raspored vremena zaposlenih svoje službe. Imajući u vidu da se poslodavac, tj. direktor nije izjasnio povodom ovih činjenica, odnosno razloge drugačijeg rasporeda radnog vremena AA od aprila 2026. godine, Poverenik ističe da za ovakvo postupanje poslodavca nisu ponuđeni objektivni razlozi, niti pruženi dokazi. Takođe, povodom radnog naloga od 16.4.2026. godine, kojim se podnosiocu pritužbe nalaže da ubuduće dostavlja izveštaje o radu, svakog ponedeljka do 13 časova za prethodnu radnu nedelju, Poverenik ističe da ova obaveza prema podnosiocu pritužbe nije postojala ranije, kao i da poslodavac nije pružio dokaze iz kojih bi se zaključilo da su postojali objektivni i opravdani razlozi za ovakvo postupanje prema zaposlenom, AA, počev od 16.4.2026. godine, pa za ubuduće.

Ceneći sve napred navedeno, nakon sprovedenog postupka, primenom pravila o  prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da BB čiji je direktor S. V., povredio načelo jednakosti, odnosno uživanje pod jednakim uslovima prava podnosioca pritužbe, AA, u oblasti rada. Zbog toga je Poverenik doneo mišljenje da je izvršena diskriminacija u oblasti rada, prema AA, zbog sindikalne pripadnosti  i  svojstva ovlašćenog poverenika sindikalne organizacije kod poslodavca, na taj način što je mu je narušeno jednako uživanje prava na rad i pravične i dostojanstvene uslove rada, donošenjem radnih naloga od 12.11.2025, 9.12.2025, 8.1.2026. godine, kojima je podnosiocu pritužbe nametnuto obavljanje poslova prevoza, van mesta rada, u periodu od 13.11.2025. godine do 18.3.2026. godine, zatim, donošenjem radog naloga od 11.3.2026. godine, kojim je podnosiocu pritužbe naloženo da se iseli iz kancelarije koju je do data koristio i premesti u drugu prostoriju, u sklapu kuhinje koju bi delio da drugim zaposlenim, površine 6m2, donošenjem rešenja od 15.4.2026. godine, kojim je podnosiocu pritužbe AA  određeno radno vreme od 7-15 časova radnim danima i donošenjem radnog naloga od 16.4.2926. godine, kojim mu je naloženo dostavljanje izveštaja o radu ubuduće, svakog ponedeljka do 13 časova, za prethodnu radnu nedelju, čime su povređene odredbe člana 25. u vezi člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje su izdate preporuke, navedene u dispozitivu ove odluke, kako bi se otplonile posledice diskriminatornog postupanja.

U skladu sa zakonom nije propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv pravnih akata koje Poverenik donosi.

[1]  Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21) član 33. stav.1. tačka.1.

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Ustava Republike Srbije, član 21.

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje i 109/25-dr.zakon

[7] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[8] „Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, broj 8/58

[9] „Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, broj 11/58

[10] Zakon o ratifikaciji Konvencije MOR br. 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 14/82), član 1.

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

237-26 Diskriminacija na osnovu sindikalne pripadnosti