бр. 07-00-227/2026-02 датум: 24. 7. 2026. године
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да поступа по притужбама због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације[1], даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере, на основу члана 33. став 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), поводом притужбе коју је поднео АA, преко пуномоћниак адв. М. П., против послодавца ББ, Повереник за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
ББ, чији је директор С. В., извршио је дискриминацију у области рада, према АА, због синдикалне припадности и својства овлашћеног повереника синдикалне организације код послодавца, на тај начин што је нарушио једнако уживање права на рад и правичне и достојанствене услове рада и то: доношењем радних налога од 12.11.2025, 9.12.2025, 8.1.2026. године, којима је подносиоцу притужбе наметао обављање послова превоза, ван места рада, у периоду од 13.11.2025. године до 18.3.2026. године, затим, доношењем радног налога од 11.3.2026. године, којим је подносиоцу притужбе наложио да се исели из канцеларије коју је до дата користио и премести у другу просторију, у склапу кухиње коју би делио са другим запосленим, површине 6м2, доношењем решења од 15.4.2026. године, којим је подносиоцу притужбе АА одредио радно време од 7-15 часова радним данима и доношењем радног налога од 16.4.2926. године, којим му је наложио достављање извештаја о раду убудуће, сваког понедељка до 13 часова, за претходну радну недељу, чиме је повредио одредбе члана 25. у вези члана 16. став 1. Закона о забрани дискриминације.
Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 2. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје послодавцу, ББ“, чији је директор С. В.
ПРЕПОРУКУ
- да отклони последице дискриминаторног поступања према запосленом, АА и обезбеди уживање права у области рада под једнаким условима;
- да изради Кодекс равноправности у циљу подизања свести о штетним последицама дискриминације и унапређења равноправности у свом радном окружењу;
III да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.
ББ, чији је директор С. В., ће обавестити Повереника за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.
О б р а з л о ж е њ е
Поверенику за заштиту равноправности притужбом и допуном притужбе се обратила адв. М. П., поднету у име АА, против послодавца ББ, због дискриминације у области рада. У притужби се наводи да је подносилац притужбе запослен код послодавца на радном месту сарадник за стандард квалитета смештаја и исхране од 2016. године, а Уговором о раду од 2022. године, уговорен је опис послова које обавља. Даље је наведено да је подносилац притужбе члан НСПРВ и решењем овог сидиката од 18.8.2025. године овлашћен је за заступање и представљање ове синдикалне организације код послодавца. Након тога, међутим, послодавац је подносиоцу притужбе почео редовно да налаже да обавља послове превоза, иако ове послове обавља комерцијалиста. Такође, наводи се да подносилац притужбе од 2018. године своје послове обавља у канцеларији коју сам користи, док му је послодавац 4.3.2026. године, наложио да убудуће уговорене послове обавља у канцеларији у склопу кухиње површине 6м2, са другим запосленим, док приступ у ову канцеларију имају само лица са санитарном књижицом. Овакво поступање послодавца је у директној вези са функцијом коју подносилац притужбе врши. Налагањем послова превоза, подносилац притужбе више није стално присутан у колективу у ком раде чланови његовог синдиката, а променом канцеларије, у коју могу улазити само лица са санитарном књижицом се додатно онемогућава контакт подносиоца са осталим запосленим, па и синдикално деловање код послодавца. У допуни притужбе је даље наведено да је послодавац, након пријема притужбе, дана 15.4. донео решење којим је подносиоцу утврдио радно време у периоду од 7 до 15 часова, са образложењем да треба да испрати пријем робе јер је за радно место сарадника за спровођење стандарда квалитета смештаја и исхране предвиђен један извршилац, те да би се боље испратио пријем робе и да ли су испуњени стандарди квалитета исте. Пуномоћник указује да подносилац ради дуги низ година код послодавца, а за пријем робе је задужен магационер. Роба код послодавца свакако стиже у касом преподневну, а до сада није било праксе да подносилац испитује квалитет робе одмах по пријему. Даље, послодавац је 16.4.2026. године, донео радни налог којим је обавезао подносиоца да до 24.4.2026. године достави извештај о свом раду за претходна три месеца, а да убудуће сваког понедељка до 13 часова достави извештај о свом раду за претдходну радну недељу. Сачињавање недељних извештаја о раду није посао, уговорен уговором о раду, нити је та обавеза била досадашња паркса. Такође, указано је да је у скорашњем периоду, запослени код послодавца на радном месту магационера, члан истог синдиката примио упозорење пред отказ, али му радни однос није отказан, док је други запослени, на радном месту домара, такође, члан истог синдиката распоређен да ради сменски, да сачињава извештаје о свом раду и измештен да обавља уговорене послове ван досадашње радионице.
У прилогу притужбе и допуне притужбе су достављени: уговор о раду, радни налози послодавца, решење о распореду радног времена и радни налог поводом достављања извештаја о раду.
Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[2], па су у току поступка затражена изјашњења од директора послодавца, ББ.
Директор, С.В, у изјашњењу наводи да су у складу са описом послова из уговора о раду, запосленом АА издата три радна налога којима му је наложено да одређеним периодима обави превоз робе, с обзиром да је комерцијалиста био оправдано одсутан, а за тим је постојала потреба условљена процесом рада. Такође је наведено да је радни налог за исељење из канцеларије на првом спрату домске зграде у канцеларију која се налази у ресторанском делу дома, издат ради бржег одвијања процеса производње, како би се избегли проблеми у пословању и економичности пословања. Такође, оптимално је да користи канцеларију у ресторанском делу дома, како би могао да врши сталну и редовну проверу примене „ХАЦЦП“ стандарда. На основу наведеног, истиче се да АА није претрпео било какву дискриминацију, односно повреду његове равноправности, како радне, тако и било које друге.
Подносилац притужбе је у допуни притужбе од 12. јуна 2026. године, навео да су неосновани наводи да је комерцијалиста био оправдано одсутан и да је издавање радних налога за вршење превоза било у складу са уговором о раду. На радном месту комерцијалисте био је запослени који је у периодима из притужбе био стално присутан на раду. Такође, наводе да је радна обавеза вршења превоза робе била несразмерно дуга, те је подносилац притужбе морао обављати превоз практично четири месеца у континуитету. Директор ББ у свом изјашњењу не доставља доказе на своје тврдње да је комерцијалиста у том периоду био оправдано одсутан са рада, због чега се не могу прихватити као основани ови наводи. Такође, наведено је да се канцеларија у којој је радио подносилац притужбе сада не користи, док уговорени послови подносиоца притужбе подразумевају и сусрете са лицима који нису запослени у Дому, те је непримерено да држи састанке у кухињском блоку и магацинским просторијама. Даље је наведено да почетак и крај радног времена подносиоца притужбе није било одређено распоредом до априла 2023. године, али је он послове обављао у времену од 8-16 часова, радним данима. Од априла 2023. године, радно време му је распоредом утврђено у истом интервалу, да би сада било измењено. У погледу обавеза достављања извештаја, истиче се и да испуњење услова за HACCP стандард свакако проверава једном годишње сертификационо тело, те је у том погледу обавеза достављања извештаја руководиоцу неделотворна и сувишна, и мимо чињенице да исто уговором о раду предвиђена као радна обавеза. У прилогу овог изјашњења достављене су копије службених белешки подносиоца притужбе упућене послодавцу, по којима послодавац никада није поступио.
Увидом у уговор о раду број 499, закљученим дана 11.4.2022. године, између подносиоца притужбе као запосленог и послодавца, уговорен је следећи опис послова: обезбеђује функционисање и побољшавање система квалитета ИСО 9001, ИСО 14001, ИСО 18001 и ХАЦЦП; учествује у креирању политике и циљева квалитета установе; спроводи усвојену политику квалитета у установи и прати реализацију циљева квалитета; организује спровођење корективних и превентивних мера; контролише неусаглашености, корективне и превентивне мере; извештава представника руководства за квалитет о резултатима спроведених корективних и превентивних мера; формира адекватну документацију и записе система квалитета и одговоран је за чување истих; учествује у постављању и анализама перформанси процеса; израђује предлог и прати реализацију обуке запослених из система квалитета; учествује у организовању екстерних провера; учествује у провери система испоручиоца; одговоран је за примену стандарда ИСО 9001, ИСО 14001, ИСО 18001 и ХАЦЦП и законске регулативе из свог делокруга рада; одговоран је за тачност података који се користе при анализама појединих активности; одговоран је за спровођење послова интерне и екстерне лицитације у дому; у одсутву комерцијалисте обавља превоз робе, потрошног материјала, намирница, кетеринга и слично; за свој рад одговоран је шефу службе и директору установе.
Увидом у решење НСПРВ од 18.8.2025. године, утврђено је да је подносилац притужбе, АА овлашћен, односно уписан као лице за заступање и представљање синдикалне организације НСПРВ-ББ.
Увидом у радне налоге бр. 2130 од 12.11.2025, затим број 2395 од 9.12.2025, број 15 од 8.1.2026 и бр. 401 од 13.2.2026. године, утврђено је да је послодавац запосленом АА , наложио превоз робе, потрошног материјала, намирница, кетеринга сл- у периоду од 13.11.2025. до 18.3.2026. године.
Увидом у радни налог бр.609 од 11.3.2026. године утврђено је да је послодавац запосленом АА, наложио да се до краја радног времена, закључно са 13.3.2026. године исели из канцеларије на првом спрату домске зграде (старе зграде) у ресторански део и да ће канцеларију делити са шефом службе исхране. Налог се изаје ради бржег одвијања процеса производње, неопходног поштовања процеса рада, како би се избегли проблеми у пословању и економичности пословања.
Увидом у решење о распореду радног времена од 15.4.2026. године утврђено је да је директор донео решење којим се запосленом АА, који је распоређен на радно место „сарадник за спровођење стандарда квалитета смештаја и исхране“ у ББ, одређује радно време од 7-15 часова радним данима (понедељак-петак).
Утврђено је, увидом у рaдни налог бр. 936 од 16.4.2026. године, да је директор дома, запосленом АА, издао радни налог да до 20.4.2026. године до 13 часова достави извештај о свом раду, у складу са описом послова из уговора о раду, за претходна три месеца, као и да убудуће, сваки понедељак, до 13 часова достави извештај о свом раду за претходну радну недељу.
Увидом у службене белешке АА, које је достављао послодавцу-директору и руководиоцу службе општих послова, у периоду од 4.3.2026. до 8.6.2026. године, утврђено је да је подносилац притужбе указивао и обавештавао послодавца да одлука о промени радног простора, као и друга поступање послодавца месецима уназад, нарочито од када је преузео вођење НСПРВ сматра политичким прогоном и најгрубљим промером дискриминације и злостављања на раду и од послодавца тражио заштиту. Увидом у службене белешке, утврђено је да је указивао о боравку појединих лица у простору кухиње без заштитне опреме. Поводом ових службених белешки послодавац није реаговао ни одговарао подносиоцу притужбе.
Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације.
Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5] Чланом 55. став 1. Устава јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 25. прописана је забрана дискриминације због политичке или синдикалне припадности, на начин да је забрањена дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. Такође, одредбом члана 16. Закона о забрани дискриминације прописано је да је зaбрaњeнa дискриминaциja у oблaсти рaдa, oднoснo нaрушaвaњe jeднaких мoгућнoсти зa зaснивaњe рaднoг oднoсa или уживaњe пoд jeднaким услoвимa свих прaвa у oблaсти рaдa, кao штo су прaвo нa рaд, нa слoбoдaн избoр зaпoслeњa, нa нaпрeдoвaњe у служби, нa стручнo усaвршaвaњe и прoфeсиoнaлну рeхaбилитaциjу, нa jeднaку нaкнaду зa рaд jeднaкe врeднoсти, нa прaвичнe и зaдoвoљaвajућe услoвe рaдa, нa oдмoр, нa oбрaзoвaњe и ступaњe у синдикaт, кao и нa зaштиту oд нeзaпoслeнoсти, док је ставом 2. истог члана прописано да зaштиту oд дискриминaциje из стaвa 1. oвoг члaнa уживa, између осталог и лицe у рaднoм oднoсу, и свaкo другo лицe кoje пo билo кoм oснoву учeствуje у рaду. Одредбама члана 45. став 2. овог закона прописано је посебно правило о терету доказивања. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Ставом 4. овог члана прописано је, између осталог, да се ова одредба сходно примењује и на поступак пред Повереником.
Одредбама члана 13. Закона о раду[6] прописано је да запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада, као и да запослени, односно представник запослених, због наведених активности не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором ( став 2). Одредбама члана 18. Закона о раду прописано је да је забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, док је одредбама члана 206. прописано да се запосленима јамчи слобода синдикалног организовања и деловања без одобрења, уз упис у регистар.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[7], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 11. Конвенције прописано је да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса (став 1). За вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других. Овим се чланом не спречава законито ограничавање вршења ових права припадницима оружаних снага, полиције или државне управе (став 2).
Конвенција Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[8], у члану 2. прописује да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право без претходног одобрења, да образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута ових последњих. У члану 11. којим се уређује заштита синдикалних права, прописано је да се сваки члан Међународне организације рада за кога је ова конвенција на снази обавезује да предузме све потребне и погодне мере да би трудбеницима и радницима обезбедио слободно вршење синдикалних права.
Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 98[9] о примени принципа организовања и колективног преговарања прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или са пристанком послодавца за време радних часова. Такође, прописано је да организације радника и послодаваца треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела уплитања једних на рачун других, било директно, било преко својих агената или агената или чланова, у њихово формирање, функционисање и администрацију. У смислу ове одредбе у дела мешања спадају мере које иду за тим да изазову стварање организације радника којима господаре послодавац или организације послодаваца или издржавање организација радника финансијским или другим средствима, са намером да се ове организације ставе под контролу послодаваца или организације послодаваца.
Одредбама Конвенције Међународне организације рада број 135[10] о заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу прописано је да представници радника у предузећу уживају ефикасну заштиту од сваког поступка који је штетан по њих, укључујући и отпуштање, због њиховог статуса или активности као представника радника или чланства синдиката или учешћа у синдикалним активностима, ако поступају у складу са важећим законима или колективним споразумима или другим заједнички договореним аранжманима.
Предмет поступка пред Повереником је било утврђивање да ли је послодавац извршио дискриминацију према подносиоцу притужбе, запосленом АА, због чланства у синдикату и својства овлашћеног повереника синдикалне организације код послодавца и то доношењем радних налога од 12.11.2025, 9.12.2025, 8.1.2026. године, којима је подносиоцу притужбе наметао обављање послова превоза, ван места рада, у периоду од 13.11.2025. године до 18.3.2026. године, затим, доношењем радог налога од 11.3.2026. године, којим је подносиоцу притужбе наложио да се исели из канцеларије коју је до дата користио и премести у другу просторију, у склопу кухиње коју би делио са другим запосленим, површине 6м2, доношењем решења од 15.4.2026. године, којим је АА, послодавац одредио радно време од 7-15 часова радним данима, и доношењем радног налога од 16.4.2926. године, којим му је наложио достављање извештаја о раду убудуће, сваког понедељка, до 13 часова, за претходну радну недељу.
Повереник најпре указује да су одредбама чл. 15–27. Закона о забрани дискриминације уређени посебни случајеви дискриминације, те је одредбом члана 25. став 1. овог закона прописано да је забрањена дискриминација због политичког убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. У том смислу, дискриминација због синдикалне припадности постоји када је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано управо на чињеници да лице припада или не припада одређеној синдикалној организацији, при чему је неопходно да постоји узрочно-последична веза између личног својства и оспореног поступања.
Приликом одлучивања у конкретном случају, Повереник је имао у виду правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Повереник констатује да је подносилац притужбе достављеним доказима који су поткрепили наводе притужбе и допуне притужбе учинио вероватним акт дискриминације. Наиме, из утврђеног чињеничнг стања произлази да је послодавац, након именовања подносиоца притужбе за лице за заступање синдиката донео низ одлука и налога којима је битно променио услове рада према запосленом, Александру Рудићу.
Сагласно наведеном, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси послодавац, ББ. У складу са тим, Повереник је ценио да ли чињенице и докази које је послодавац понудио пружају довољно основа за закључак да у конкретном случају није повређено начело једнакости. У изјашњењу директора наводи се да су три радна налога која су издата АА да у одређеном периоду обави превоз робе, потрошног материјала, намирница, кетегинга и сл. дата у складу са Уговором о раду, с обзиром да је комерцијалиста био оправдано одсутан, а за тим је постојала потреба условљена пороцесом рада. Повереник указује да послодавац у конкретном случају није пружио доказе поводом ових тврдњи, односно доказе из којих би се закључило да су постојали оправдани разлози за издавањем ових налога подносиоцу притужбе, конкретно доказе из којих би се закључило да је комерцијалиста који је до тада обављало ове послове, био одсутан. Поред тога, у допуни притужбе је наведено да је комерцијалиста био све време на послу и у канцеларији, те се могу прихватити као основани наводи из притужбе да послодавац прави разлику између запослених јер подносиоцу притужбе налаже посао који захтева рад ван места рада, да се оваквим поступањем изолује из колектива, а послови које обавља су битно другачији, него пре његовог именовања за повереника синдиката.
Даље, Повереник истиче да послодавац није пружио доказе, што је био дужан, у складу са чланом 45. став 2 Закона о забрани дискриминације, да су постојали објективни и оправдани разлози да подносиоца притужбе, који је посао обављао у канцеларији дуги низ година (од 2018. год,) премести у канцеларију у склопу кухиње, коју ће делити са другим запосленим. С тим у вези, Повереник истиче да су наводи директора из изјашњења да је овај радни налог издат ради бржег одвијања процеса производње, неопходног поштовања процеса рада, како би се избегли проблеми у пословању и економичности пословања, као и да је оптимално да користи канцеларију у ресторанском делу дома, како би могао да врши сталну и редовну проверу примене „ХАЦЦП“ стандарда, паушални и без правног утемељења, јер нису поткрепљени конкретним доказима. Поред тога, Повереник указује да на основу описа послова из уговора о раду, као и навода подносиоца притужбе произлази да примарни посао који обавља подносилац притужбе није само координација спровођења ХАЦЦП система, већ и други послови, као што је управљање интегрисаним системом менаџмента који укључује велики број аспеката који немају везе са храном и активностима у кухињи. Такође, подносилац притужбе је, поводом ових навода директора истакао да канцеларија у којој је радио се сада не користи, као и да његови уговорени послови подразумевају и сусрете са лицима који нису запослени у дому, па је непримерено да држи састанке у кухињском блоку и магацинским просторијама.
Поводом решење од 15.4.2026. године, којим се запосленом, АА одређује радно време од 7-15 часова, Повереник истиче да је у образложењу овог решења наведено: „како је на пословима које извршава именовани предвиђен један извршилац, а да би се боље испратио пријем робе и да ли су испуњени стандарди квалитета исте, уколико настане проблем, треба одмах новонастале проблеме што пре стручно решавати“. Према наводима из допуне притужбе произлази да подносилац притужбе није био задужен за пријем робе, већ други запослени-магационер, као и да роба код послодавца стиже у касном преподневу и никада није била пракса да подносилац притужбе испитује квалитет запримљене робе одмах по пријему. Даље је наведено да почетак и крај радног времена подносиоца притужбе није било одређено распоредом до априла 2023. године, али је послове обављао у времену од 8-16 часова, радним данима, а да му је од априла 2023. године радно време распоредом утврђено у истом интервалу, да би сада било намењено. Повереник указује да је уговором о раду одређено да распоред радног времена утврђује директор, а у зависности од потреба процеса рада овлашћени запослени утврђује месечни, недељни и дневни распоред времена запослених своје службе. Имајући у виду да се послодавац, тј. директор није изјаснио поводом ових чињеница, односно разлоге другачијег распореда радног времена АА од априла 2026. године, Повереник истиче да за овакво поступање послодавца нису понуђени објективни разлози, нити пружени докази. Такође, поводом радног налога од 16.4.2026. године, којим се подносиоцу притужбе налаже да убудуће доставља извештаје о раду, сваког понедељка до 13 часова за претходну радну недељу, Повереник истиче да ова обавеза према подносиоцу притужбе није постојала раније, као и да послодавац није пружио доказе из којих би се закључило да су постојали објективни и оправдани разлози за овакво поступање према запосленом, АА, почев од 16.4.2026. године, па за убудуће.
Ценећи све напред наведено, након спроведеног поступка, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да ББ чији је директор С. В., повредио начело једнакости, односно уживање под једнаким условима права подносиоца притужбе, АА, у области рада. Због тога је Повереник донео мишљење да је извршена дискриминација у области рада, према АА, због синдикалне припадности и својства овлашћеног повереника синдикалне организације код послодавца, на тај начин што је му је нарушено једнако уживање права на рад и правичне и достојанствене услове рада, доношењем радних налога од 12.11.2025, 9.12.2025, 8.1.2026. године, којима је подносиоцу притужбе наметнуто обављање послова превоза, ван места рада, у периоду од 13.11.2025. године до 18.3.2026. године, затим, доношењем радог налога од 11.3.2026. године, којим је подносиоцу притужбе наложено да се исели из канцеларије коју је до дата користио и премести у другу просторију, у склапу кухиње коју би делио да другим запосленим, површине 6м2, доношењем решења од 15.4.2026. године, којим је подносиоцу притужбе АА одређено радно време од 7-15 часова радним данима и доношењем радног налога од 16.4.2926. године, којим му је наложено достављање извештаја о раду убудуће, сваког понедељка до 13 часова, за претходну радну недељу, чиме су повређене одредбе члана 25. у вези члана 16. став 1. Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење су издате препоруке, наведене у диспозитиву ове одлуке, како би се отплониле последице дискриминаторног поступања.
У складу са законом није прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против правних аката које Повереник доноси.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21) члан 33. став.1. тачка.1.
[2] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021
[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[4] „Службени гласник РС”, број 98/06
[5] Устава Републике Србије, члан 21.
[6] „Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење и 109/25-др.закон
[7] „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15
[8] „Сл. лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, број 8/58
[9] „Сл. лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, број 11/58
[10] Закон о ратификацији Конвенције МОР бр. 135 о заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 14/82), члан 1.
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
237-26 Дискриминација на основу синдикалне припадности 
