br. 021-02-1676/2026-02 datum: 19.08. 2026.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Republičkoj izbornoj komisiji
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Republičkoj izbornoj komisiji:
- da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnog, samostalnog i tajnog glasanja slepih i slabovidih birača na svim biračkim mestima na teritoriji Republike Srbije, kroz obezbeđivanje taktilnih šablona za glasačke listiće i/ili drugih odgovarajućih asistivnih sredstava, kao i pristupačnih uputstava i informacija o načinu glasanja, uz poštovanje prava lica sa invaliditetom da, ukoliko to želi, glasa uz pomoć lica po svom izboru.
Republička izborna komisija će obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
O b r a z l o ž e nj e
Postupajući po pritužbama građana i građanki, Poverenik je tokom prethodnih godina ukazivao na neophodnost obezbeđivanja pristupačnosti izbornog materijala, odnosno glasačkih listića za slepe i slabovide osobe, kako bi im se omogućilo da svoje biračko pravo ostvare samostalno, neposredno i tajno uz poštovanje dostojanstva osoba sa invaliditetom. Poverenik je kontinuirano i u okviru Redovnih godišnjih izveštaja ukazivao na potrebu unapređenja načina glasanja slepih i slabovidih osoba, uključujući i razmatranje pristupačnih rešenja kao što su šabloni za glasanje a koji bi obezbedili tajnost, neposrednost i dostojanstvo glasanja. Posebno ističemo da je Poverenik u okviru Redovnog godišnjeg izveštaja za 2025. godinu[2], koji je podnet Narodnoj skupštini Republike Srbije u martu 2026. godine, dao i opštu preporuku za intenziviranje rada na primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, uključujući biračka mesta i izborni materijal. Naime, preporuka je usmerena na sistemsko otklanjanje arhitektonskih, informacionih, komunikacionih i digitalnih barijera, unapređenja pristupačnosti javnih usluga i drugih oblasti od značaja za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom. Na taj način je Poverenik pitanje pristupačnosti izbornog materijala za slepe i slabovide tokom godina tretirao i kroz postupanje u konkretnim slučajevima, ali i kroz opšte preporuke sa ciljem da se obezbedi ravnopravno i delotvorno ostvarivanje biračkog prava, uključujući mogućnost samostalnog i tajnog glasanja.
Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4] Prema odredbi člana 23. ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, a član 52. Ustava Republike Srbije propisuje da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično.
Republika Srbija je ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[5], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[6]. Članom 29. Konvencije uređeno je pitanje učešća osoba sa invaliditetom u političkom i javnom životu. Naime, države strane ugovornice garantuju osobama sa invaliditetom politička prava i mogućnost da ih uživaju na ravnopravnoj osnovi sa drugima, i obavezuju se da osiguraju da osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u političkom i javnom životu ravnopravno kao i drugi, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, uključujući pravo i mogućnost da osobe sa invaliditetom glasaju i budu birane, između ostalog, tako što će obezbediti da procedure glasanja, sredstva i materijali budu prikladni, pristupačni i laki za razumevanje i korišćenje.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 26. stav 1. propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[8], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti. Odredbama člana 11. zabranjeno je da organ javne vlasti svojom radnjom ili propuštanjem radnje vrši diskriminaciju osoba sa invaliditetom, kao i da organ javne vlasti vrši diskriminaciju osoba sa invaliditetom kada postupak ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom vodi na način koji faktički onemogućuje ili znatno otežava ostvarivanje prava.
Odredbama člana 34. Zakon o izboru narodnih poslanika[9] propisane su nadležnosti Republičke izborne komisije. Republička izborna komisija se između ostalog, stara o zakonitosti sprovođenja izbora, propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji, propisuje jedinstvene standarde za izborni materijal, obezbeđuje izborni materijal za sprovođenje izbora. Pored toga, članom 46. stav. 2 istog Zakona propisano je da Republička izborna komisija utvrđuje oblik i izgled glasačkih listića.
Prema podacima Republičke izborne komisije, na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine održanim 17. decembra 2023. godine glasanje je sprovedeno na ukupno 8.273 biračka mesta, od kojih je 81 biračko mesto bilo u inostranstvu, što znači da je na teritoriji Republike Srbije bilo 8.192 biračka mesta.[10]
Novija uporedna istraživanja i izveštaji međunarodnih izbornih posmatračkih institucija o pristupačnosti izbora slepim i slabovidim osobama, pokazuju da se u evropskim izbornim sistemima primenjuju različita asistivna sredstva radi omogućavanja učešća slepih i slabovidih birača, uključujući taktilne šablone i Brajeve šablone, prilagođene glasačke materijale i audio – informacije. Međutim, sama dostupnost ovakvih pomagala na znači nužno i ostvarivanje prava na lično, tajno i nezavisno glasanje. Evropski i međunarodni standardi pristupačnosti izbornog procesa zato polaze od potrebe da osobama sa invaliditetom bude omogućeno da svoje biračko pravo ostvaruju pod jednakim uslovima, uključujući pravo na tajno i samostalno glasanje uz potrebu odgovarajućih asisitivnih sredstava.[11]
Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik ukazuje da je neophodno da se već u fazi pripreme i organizacije izbora preduzmu sve mere iz nadležnosti izbornih organa radi obezbeđivanja pristupačnosti izbora slepim i slabovidim licima. Ovo podrazumeva ne samo ispunjavanje formalnih obaveza koje proizlaze iz domaćeg pravnog okvira i međunarodnih standarda, već i obezbeđivanje pristupačnosti izbornog procesa u skladu sa savremenim uporednim istraživanjima i praksom evropskih država. U tom smislu, neophodno je da se svakom slepom i slabovidom biraču obezbede uslovi da se na pristupačan način upozna sa izbornim materijalom i izbornim opcijama, da slobodno formira i izrazi svoju izbornu volju i da je ostvari lično, samostalno i tajno, uz mogućnost korišćenja odgovarajućih asisitivnih sredstava i, kada to želi ili mu je neophodno, pomoći lica po sopstvenom izboru. Pri tome, ostvarivanje ovog prava ne sme biti uslovljeno poznavanjem Brajevog pisma, sposobnošću korišćenja određenog tehničkog pomagala ili prihvatanjem jednog unapred određenog modela glasanja, već je neophodno obezbediti više međusobno dopunjujućih načina pristupa izbornom materijalu i glasanju, kako bi svaki birač mogao da izabere način koji odgovara njegovih idividualanim potrebama.
Obezbeđivanje pristupačnog i tajnog glasanja slepih i slabovidih birača predstavlja neophodan uslov za ostvarivanje njihovog prava na ravnopravno učešće u političkom i javnom životu i jedan od temeljnih standarda demokratskog društva. Pravo da se glasa nije ostvareno u punoj meri ukoliko birač zbog svog invaliditeta nije u mogućnosti da samostalno, slobodno i bez otkrivanja svoje izborne volje izrazi svoj politički izbor. Tajnost glasanja štiti slobodu izbora, ličnu autonomiju i dostojanstvo birača, sprečava mogućnost pritiska, uticaja ili kontrole njegove izborne volje i obezbeđuje da svaki glas ima jednaku vrednost. U tom smislu, pristupačnost izbornih procedura, materijala i biračkih mesta ne predstavlja pitanje pogodnosti, već meru kojom se otklanjaju prepreke za ravnopravno uživanje osnovnog političkog prava. Domaći i međunarodni standardi poštovanja prava osoba sa invaliditetom, stvaraju obavezu da izborne procedure, objekti i materijali budu odgovarajući, pristupačni i laki za razumevanje i korišćenje, kao i da se zaštiti pravo osoba sa invaliditetom na tajno glasanje i omoguće korišćenje asistivnih tehnologija kada je to odgovarajuće. Obezbeđivanjem uslova za samostalno i tajno glasanje slepih i slabovidih birača Republika Srbija ne samo da uklanja konkretnu prepreku u ostvarivanju izbornog prava, već jača inkluzivnost izbornog procesa, poverenje građana u izbore i demokratski legitimitet izabranih predstavnika.
Imajući u vidu navedeno, u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućena je ova preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
[1] Član 33. stav 1. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21)
[2] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2026/03/PZR-RGI-2025.pdf
[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21
[4] Ustav Republike Srbije, član 21.
[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)
[6] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 1. st. 1.
[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.
[8] „Službeni glasnik RS“, broj 33/06
[9] „Službeni glasnik RS“, br. 144/22 i 47/26
[10] https://www.rik.parlament.gov.rs/vest/564488/51-sednica-republicke-izborne-komisije.php
[11] https://www.europarl.europa.eu/thinktank/en/document/EPRS_ATA%282024%29757655?utm_source, https://odihr.osce.org/sites/default/files/documents/official_documents/2026/01/SLO%20parliamentary%202025%20NAM%20report_26.01.2026.pdf? https://www.euroblind.org/campaigns-and-activities/current-activities/accessible-voting?
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
721-26 Preporuka mera Republičkoj izbornoj komisiji
