бр. 021-02-1676/2026-02 датум: 19.08. 2026.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Републичкој изборној комисији
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Републичкој изборној комисији:
- да предузме све неопходне мере и активности из своје надлежности у циљу обезбеђивања приступачног, самосталног и тајног гласања слепих и слабовидих бирача на свим бирачким местима на територији Републике Србије, кроз обезбеђивање тактилних шаблона за гласачке листиће и/или других одговарајућих асистивних средстава, као и приступачних упутстава и информација о начину гласања, уз поштовање права лица са инвалидитетом да, уколико то жели, гласа уз помоћ лица по свом избору.
Републичка изборна комисија ће обавестити Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
О б р а з л о ж е њ е
Поступајући по притужбама грађана и грађанки, Повереник је током претходних година указивао на неопходност обезбеђивања приступачности изборног материјала, односно гласачких листића за слепе и слабовиде особе, како би им се омогућило да своје бирачко право остваре самостално, непосредно и тајно уз поштовање достојанства особа са инвалидитетом. Повереник је континуирано и у оквиру Редовних годишњих извештаја указивао на потребу унапређења начина гласања слепих и слабовидих особа, укључујући и разматрање приступачних решења као што су шаблони за гласање а који би обезбедили тајност, непосредност и достојанство гласања. Посебно истичемо да је Повереник у оквиру Редовног годишњег извештаја за 2025. годину[2], који је поднет Народној скупштини Републике Србије у марту 2026. године, дао и општу препоруку за интензивирање рада на примени универзалног дизајна у свим областима, укључујући бирачка места и изборни материјал. Наиме, препорука је усмерена на системско отклањање архитектонских, информационих, комуникационих и дигиталних баријера, унапређења приступачности јавних услуга и других области од значаја за равноправно учешће особа са инвалидитетом. На тај начин је Повереник питање приступачности изборног материјала за слепе и слабовиде током година третирао и кроз поступање у конкретним случајевима, али и кроз опште препоруке са циљем да се обезбеди равноправно и делотворно остваривање бирачког права, укључујући могућност самосталног и тајног гласања.
Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4] Према одредби члана 23. људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите, а члан 52. Устава Републике Србије прописује да је изборно право опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање тајно и лично.
Република Србија је ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[6]. Чланом 29. Конвенције уређено је питање учешћа особа са инвалидитетом у политичком и јавном животу. Наиме, државе стране уговорнице гарантују особама са инвалидитетом политичка права и могућност да их уживају на равноправној основи са другима, и обавезују се да осигурају да особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у политичком и јавном животу равноправно као и други, непосредно или преко слободно изабраних представника, укључујући право и могућност да особе са инвалидитетом гласају и буду биране, између осталог, тако што ће обезбедити да процедуре гласања, средства и материјали буду прикладни, приступачни и лаки за разумевање и коришћење.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 26. став 1. прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у поступцима пред органима јавне власти. Одредбама члана 11. забрањено је да орган јавне власти својом радњом или пропуштањем радње врши дискриминацију особа са инвалидитетом, као и да орган јавне власти врши дискриминацију особа са инвалидитетом када поступак остваривања права особа са инвалидитетом води на начин који фактички онемогућује или знатно отежава остваривање права.
Одредбама члана 34. Закон о избору народних посланика[9] прописане су надлежности Републичке изборне комисије. Републичка изборна комисија се између осталог, стара о законитости спровођења избора, прописује обрасце за спровођење изборних радњи, прописује јединствене стандарде за изборни материjал, обезбеђује изборни материјал за спровођење избора. Поред тога, чланом 46. став. 2 истог Закона прописано је да Републичка изборна комисија утврђује облик и изглед гласачких листића.
Према подацима Републичке изборне комисије, на изборима за народне посланике Народне скупштине одржаним 17. децембра 2023. године гласање је спроведено на укупно 8.273 бирачка места, од којих је 81 бирачко место било у иностранству, што значи да је на територији Републике Србије било 8.192 бирачка места.[10]
Новија упоредна истраживања и извештаји међународних изборних посматрачких институција о приступачности избора слепим и слабовидим особама, показују да се у европским изборним системима примењују различита асистивна средства ради омогућавања учешћа слепих и слабовидих бирача, укључујући тактилне шаблоне и Брајеве шаблоне, прилагођене гласачке материјале и аудио – информације. Међутим, сама доступност оваквих помагала на значи нужно и остваривање права на лично, тајно и независно гласање. Европски и међународни стандарди приступачности изборног процеса зато полазе од потребе да особама са инвалидитетом буде омогућено да своје бирачко право остварују под једнаким условима, укључујући право на тајно и самостално гласање уз потребу одговарајућих асиситивних средстава.[11]
Имајући у виду све наведено, Повереник указује да је неопходно да се већ у фази припреме и организације избора предузму све мере из надлежности изборних органа ради обезбеђивања приступачности избора слепим и слабовидим лицима. Ово подразумева не само испуњавање формалних обавеза које произлазе из домаћег правног оквира и међународних стандарда, већ и обезбеђивање приступачности изборног процеса у складу са савременим упоредним истраживањима и праксом европских држава. У том смислу, неопходно је да се сваком слепом и слабовидом бирачу обезбеде услови да се на приступачан начин упозна са изборним материјалом и изборним опцијама, да слободно формира и изрази своју изборну вољу и да је оствари лично, самостално и тајно, уз могућност коришћења одговарајућих асиситивних средстава и, када то жели или му је неопходно, помоћи лица по сопственом избору. При томе, остваривање овог права не сме бити условљено познавањем Брајевог писма, способношћу коришћења одређеног техничког помагала или прихватањем једног унапред одређеног модела гласања, већ је неопходно обезбедити више међусобно допуњујућих начина приступа изборном материјалу и гласању, како би сваки бирач могао да изабере начин који одговара његових идивидуаланим потребама.
Обезбеђивање приступачног и тајног гласања слепих и слабовидих бирача представља неопходан услов за остваривање њиховог права на равноправно учешће у политичком и јавном животу и један од темељних стандарда демократског друштва. Право да се гласа није остварено у пуној мери уколико бирач због свог инвалидитета није у могућности да самостално, слободно и без откривања своје изборне воље изрази свој политички избор. Тајност гласања штити слободу избора, личну аутономију и достојанство бирача, спречава могућност притиска, утицаја или контроле његове изборне воље и обезбеђује да сваки глас има једнаку вредност. У том смислу, приступачност изборних процедура, материјала и бирачких места не представља питање погодности, већ меру којом се отклањају препреке за равноправно уживање основног политичког права. Домаћи и међународни стандарди поштовања права особа са инвалидитетом, стварају обавезу да изборне процедуре, објекти и материјали буду одговарајући, приступачни и лаки за разумевање и коришћење, као и да се заштити право особа са инвалидитетом на тајно гласање и омогуће коришћење асистивних технологија када је то одговарајуће. Обезбеђивањем услова за самостално и тајно гласање слепих и слабовидих бирача Република Србија не само да уклања конкретну препреку у остваривању изборног права, већ јача инклузивност изборног процеса, поверење грађана у изборе и демократски легитимитет изабраних представника.
Имајући у виду наведено, у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућена је ова препорука мера за остваривање равноправности.
[1] Члан 33. став 1. тaч. 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21)
[2] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2026/03/PZR-RGI-2025.pdf
[3] „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21
[4] Устав Републике Србије, члан 21.
[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)
[6] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 1. ст. 1.
[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.
[8] „Службени гласник РС“, број 33/06
[9] „Службени гласник РС“, бр. 144/22 и 47/26
[10] https://www.rik.parlament.gov.rs/vest/564488/51-sednica-republicke-izborne-komisije.php
[11] https://www.europarl.europa.eu/thinktank/en/document/EPRS_ATA%282024%29757655?utm_source, https://odihr.osce.org/sites/default/files/documents/official_documents/2026/01/SLO%20parliamentary%202025%20NAM%20report_26.01.2026.pdf? https://www.euroblind.org/campaigns-and-activities/current-activities/accessible-voting?
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
721-26 Препорука мера Републичкој изборној комисији
