br. 07-00-765/2025-02 datum: 18.3.2026.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi AA, protiv Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, kao poslodavca zbog diskriminacije u oblasti rada. U pritužbi i dopuni pritužbe je naveo da je bio zaposlen u ovoj gimnaziji od školske 2024/25 godine na radnom mestu nastavnika informatike i računarstva, ali da mu početkom nove školske godine nije produžen ugovor o radu. Dalje je naveo da je početkom drugog polugodišta (januar 2025) u školi izglasana obustava nastave, da je aktivno učestvovao u obustavi, zbog podrške studentskim protestima, da su u školi bila poznata njegova uverenja po pitanju podrške koju je pružao protestima. Smatra da je diskriminisan isključivo zbog svog političkog uverenja. U prilogu pritužbe dostavio je podatke za svedoke koje predlaže, kao i podnesak predsednika sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“. U izjašnjenju Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ navedeno je da je prestanak radnog odnosa podnosiocu pritužbe nastao kao posledica isteka vremenskog okvira (31.8.2025. godine) na koji je zaključen, da je na njegovo mesto primljen kolega koji ima 11 godina radnog staža u prosveti, da je škola postupila u skladu sa zakonom i da odluka o angažovanju nastavnika nije bile motivisane političkim uverenjima, već isključivo profesionalnim kriterijumima. Imajući u vidu navode iznete u pritužbi i izjašnjenju, Poverenik je od v. d direktorke Prve niške gimnazije zatražio da dostavi dokaze kojima potkrepljuje svoje navode, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Takođe, zatraženo je i da se izjasni koliko je zaposlenih učestvovalo u obustavi nastave u Prvoj niškoj gimnaziji, te da li je neko od zaposlenih kojima je produžen ugovor o radu odnosno zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme, a koje je navela u izjašnjenju, učestvovao u obustavi nastave i ako jeste ko, uz dostavljanje imena prezimena i adrese lica kako bi Poverenik mogao da zatraži izjavu tog lica. Međutim, u propisanom roku, kao i do okončanja postupka pred ovim organom v. d. direktorka Prve niške gimnazije nije postupila po zahtevu Poverenika. Prilikom razmatranja ovog predmeta, Poverenik je ukazao da je nesporno da je u skladu sa odredbama 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu jedan od načina prestanka radnog odnosa, istekom roka na koji je ugovor zaključen. Za razmatranje ovog predmeta važna je primena i Zakona o zabrani diskriminacije koji u članu 25. izričito zabranjuje diskriminaciju zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti političkoj ili sindikalnoj organizaciji, kao i Konvencije br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958) koja propisuje ovakvu zabranu. U konkretnom slučaju, Poverenik je imao u vidu da je školi bio potreban nastavnik informatike i za školsku 2025/26 godinu, koje poslove je prethodne školske godine profesionalno i odgovorno obavljao podnosilac pritužbe, što je potvrđeno i iz izjave njegovog mentora koji mu je bio dodeljen tokom školske 2024/25, kao i da zbog prestanka radnog odnosa podnosioca pritužbe od 1.9.2025. godine, u odeljenjima u kojima je trebalo da predaje nisu održani časovi informatike nekoliko nedelja od početka školske godine. Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora kao i prema informacijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije NSPRS, više zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog učešća i podrške protestima. Ovaj sindikat je upozorio da se u školama sprovodi masovno neprodužavanje ugovora, naročito za nastavnike koji su bili aktivni u protestima. Iz podneska-apela koji je potpisalo 53 nastavnika Prve niške gimnazije, koji je Povereniku dostavljen tokom postupka, navedeno je da mnogi od ukupno 11 nastavnika kojima je prekinut radni odnos početkom školske 2025/26 godine, su u ovoj gimnaziji radili veoma dugo te da neprodužavanju njihovih ugovora nije prethodila provera kvaliteta njihovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Naime, Statut Prve niške gimnazije propisuje da Nastavničko veće vrši procenu kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika, a rezultat njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum škole. Međutim, nijedan od ovih organa škole nije konsultovan po ovom pitanju. U toku postupka uzete su izjave od šest predloženih svedoka, nastavnika Prve niške gimnazije, koji su svi potvrdili navode podnosioca pritužbe. Po sprovedenom postupku, Poverenik je konstatovao da Prva niška gimnazija, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije pružila nijedan dokaze da se škola rukovodila objektivnim i opravdanim razlozima i da postupanje škole prema podnosiocu pritužbe nije u uzročno-posledičnoj vezi sa njegovim političkim ubeđenjem kao ličnim svojstvom. Poverenik je dao mišljenje da su u konkretnom slučaju povređene odredbe člana 16. a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“, odnosno zakonskom zastupniku škole, preporučeno je da otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnosioca pritužbe vrati na radno mesto nastavnika, da mu uputi pisano izvinjenje u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom i dopunom pritužbe se obratio AA protiv Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, zbog diskrimiacije na osnovu političkog uverenja.
1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:
– da je bio zaposlen u Prvoj niškoj gimnaziji Stevan Sremac na određeno vreme počev od školske 2024/25 godine, ali da mu od ove školske godine nije produžen ugovor o radu;
– da je 2.9.2025. godine dobio rešenje o prestanku radnog odnosa, iako je prethodno bio naveden u rasporedu nastave od 1. septembra, gde su mu dodeljena odeljenja drugog i trećeg razreda. Istovetna rešenja dobile su i druge kolege koje su učestvovale u obustavi nastave i podršci studentskim protestima.
– da je aktivno učestvovao u obustavi nastave i podršci protestima, kao i da su školi bila poznata njegova uverenja po pitanju podrške;
– da mu ugovor nije produžen uprkos tome što nije prestala potreba za njegovim angažovanjem, a kao posledica takvog postupanja deca su tokom septembra gubila nastavu informatike zbog nemogućnosti pronalaženja adekvatne zamene.
U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljeni su podaci o svedocima koje predlaže, rešenje o prestanku radnog odnosa, fotokopija elektronskog dnevnika, podnesak predsednika sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti i zatražio izjašnjenje od v.d. direktorke Prve niške gimazije „Stevan Sremac“ .
1.4. U izjašnjenju v.d. direktorke Prve Niške gimnazije, Radmile Stoiljković, navedeno je:
– da je prestanak radnog odnosa podnosiocu pritužbe nastao kao posledica isteka vremenskog okvira (31.8.2025. godine) na koji je zaključen, odnosno do kada je imao ugovor na određeno vreme sa školom, a koji je istekao;
– da je podnosilac pritužbe prvi put zasnovao radni odnos u školi počev od školske 2024/25 godine. S obzirom da se radilo o nastavniku koji po prvi put zasniva radni odnos u školi, utvrđeno je da procedura kod prijema pripravnika u radni odnos nije ispoštovana. Shodno članu 145. ZOSOV-a škola je bila dužna da kolegi Kociću odredi nastavnika kao mentora, a koji ima licencu za rad u ustanovama obrazovanja, što nije učinjeno, zbog čega se postavlja pitanje odgovornosti prethodnog rukovodstva škole;
– da je njena procena bila da će promenom kadra doći do potpunog poštovanja zakona, s obzirom da je podnosiocu pritužbe istekao ugovor o radu;
– da je na radno mesto podnosioca pritužbe primljena kolega sa 11 godina radnog staža u prosveti;
– da je glavni razlog njene odluke o zameni kolege radno iskustvo i doprinos radu škole iz koje je preuzet;
– da je škola postupala u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, vodeći računa o zakonitosti, efikasnosti i kvalitetu nastave. Odluke o angažovanju nastavnika nisu bile motivisane političkim uverenjima, već isključivo profesionalnim kriterijumima.
U izjašnjenju su navdeni lični podaci (ime, prezime, adresa, zamimanje) zaposlenih u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ kojima je ugovor o radu istekao, a sa kojima nije ponovo zaključen ugovor, zatim zaposlenih kojima je ugovor o radu istekao a sa kojima je ugovor ponovo zaključen, i nastavnici koji su potpisali ugovore od 1.9.2025. godine.
1.5. Imajući u vidu navode iznete u izjašnjenju v.d. direktorke Prve niške gimnazije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio dopis br. 07-00-765/2025-02 od 4.12.2025. godine, kojim je zatraženo da v.d. direktorka dostavi dokaze povodom navoda iz izjašnjenja da je odluku o angažovanju drugog nastavnika koji je došao na radno mesto AA donela isključivo zbog profesionalnih kriterijuma, odnosno dokaze iz kojih razloga se odlučila da zaposli drugo lice umesto podnosioca pritužbe. Takođe, zatraženo je i da se izjasni koliko je zaposlenih učestvovalo u obustavi nastave u Prvoj niškoj gimnaziji, te da li je neko od zaposlenih kojima je produžen ugovor o radu odnosno zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme, a koje je navela u izjašnjenju, učestvovao u obustavi nastave i ako jeste ko uz dostavljanje imena prezimena i adrese lica kako bi Poverenik mogao da u slučaju potrebe zatraži izjavu tog lica, kao i da li je neko od zaposlenih kojima je ugovor o radu istekao i sa kojima nije ponovo zaključen ugovor na određeno vreme, učestvovao u obustavi nastave i ako jeste ko, uz dostavljanje imena prezimena i adrese lica kako bi Poverenik mogao da u slučaju potrebe zatraži izjavu tog lica. Međutim, u propisanom roku, kao i do okončanja postupka pred ovim organom v. d. direktorka Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ nije postupila po zahtevu Poverenika i dostavila izjašnjenje i dokaze.
1.6 Tokom postupka Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se 14.1.2026. godine, ponovo obratio predsednik sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u ime nastavnika Prve niške gimnazije i u prilogu dostavio apel nastavnika ove gimnazije, radi zaštite od diskriminacije kolega kojima nije produžen ugovor o radu. Takođe, u prilogu je dostavljena i presuda Upravnog suda u vezi sa promenom rukovodstva škole, navodeći da su se nakon smene prethodne direktorke dogodile brojne nezakonitosti u radu novog rukovodstva škole, među kojima je i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme zaposlenim nastavnicima.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u rešenje broj: 01-10/93-1 od 29.8.2025, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe na poslovima nastavnika informatike i računarstva sa 40% od punog radnog vremena u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ prestao radni odnos 31.8.2025. godine, usled isteka roka određenog ugovorom o radu. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je podnosilac pritužbe zasnovao radni odnos u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ ugovorom o radu od 30.8.2024. godine, na određeno vreme, do preuzimanja, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta školske 2024/25 godine. Usled nastupanja roka na koji je ugovor o radu zaključen, ovim rešenjem konstatuje se prestanak radnog odnosa sa zaposlenim 31.8.2025. godine.
2.2. Uvidom u elektronski dnevnik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ utvrđeno je da je podnosilac pritužbe u rasporedu časova za školsku 25/26 i odeljenje II/1 bio zadužen za predmet računarstvo i informatika.
2.3. Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja i izjava svedoka utvrđeno je da ukupno 11 zaposlenih u Prvoj niškoj gimnaziji, koji su bili u radnom odnosu na određeno vreme (uključujući i podnosioca pritužbe) nisu zaključili nove ugovore o radu sa školom na određeno vreme počev od školske godine 2025/26. Pored toga, prema navodima iz izjašnjenja, Prva niška gimnazija je od 1.9.2025. godine zaključila ugovore o radu na određeno vreme sa zaposlenima koji su u ovoj školi prethodno takođe bili zaposleni na određeno vreme, kao i sa nastavnicima koji su potpisali ugovore od 1.9.2025. godine.
2.4. Na osnovu navoda pritužbe, dopune pritužbe, dostavljenih priloga i izjava svedoka utvrđeno je da je početkom drugog polugodišta školske 2024/2025. godine (januar 2025) Prva Niška gimanzija „Stevan Sremac“ stupila u obustavu nastave u znak podrške studentskim protestima i neispunjenja potpisanog Protokola, nakon čega je kolektiv ove škole imao česte sastanke. Utvrđeno je, na osnovu navoda pritužbe i izjava svedoka da je podnosilac pritužbe aktivno učestvovao u obustavi nastave kao vid podrške protestima, kao i da je prisustvovao sastancima koje su zaposleni redovno održavali, te da su u školi i među zaposlenima bili poznati njegovi stavovi i uverenja u vidu podrške protestima.
2.5. Uvidom u podnesak koji je dostavljen uz pritužbu, a koji je potpisao predsednik sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u ime grupe profesora Prve niške gimnazije navedeno je da smatraju da je razlog za neproduženje ugovora o radu to što su ti profesori javno ili jasno izrazili podršku učenicima i studentima u prosveti, na koji način su stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege koje nisu podržale protest, ili koji su bili neutralni. Pored samog gubitka posla, ovi profesori bili su izloženi dodatnim ponižavajućim i uznemiravajućim situacijama, uz navođenje konkretnih primera. Na Nastavničkom veću, 29.8.2025. godine svim kolegama kojima je ugovor važio do 31.8.2025. godine i dalje su bili zaduženi u timovima i organima škole, a njihova imena nalazila su se u prvom rasporedu časova i uneta u e-dnevnik. Tako su neki od njih, koji su istovremeno bili i odeljenske starešine, 1.9.2025. godine ujedno održali čas odeljenskog starešine u svojim odeljenjima verujući da nastavljaju rad. Međutim, po završetku časa pozvani su u kancelariju v.d. direktora, gde im je saopšteno da im ugovori neće biti produženi. Tom prilikom im je saopštena i netačna informacija da će na njihova radna mesta doći „tehnološki viškovi“ što se kasnije ispostavilo kao neistina. Učenici su bili vidno uznemireni, jer se već na sledećem času pojavio problem. Rešenja o prestanku radnog odnosa ovim nastavnicima poslata su tokom radne nedelje, dakle tek nakon što su već obavili prve školske dane i časove, što je dodatno pojačalo neizvesnost, stres i osećaj nepravde. U dopisu se dalje navodi da su na Nastavničkom veću dobili pretnje suspenzijama samo zato što su, kao profesori i građani stali uz učenike i studente. Takođe, nije saopšten argumentovan odgovor ni zaposlenima ni roditeljima/starateljima učenika na pitanje po kojim kriterijumima su novi nastavnici izabrani dok su iskusni profesori sa višegodišnjim iskustvom ostali bez posla. Smatraju da ovakvi postupci predstavljaju diskriminaciju po osnovu političkog uverenja, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
2.6. Uvidom u izjavu svedoka[1] A.A. utvrđeno je da je svedok izjavio da potvrđuje tačnost apsolutno svih navoda iz pritužbe podnosioca pritužbe i da smatra da se u njihovoj školi desila diskriminacija određenih zaposlenih zbog njihovih političkih uverenja i javno izrečenih stavova podrške studentskim protestima. Dalje je navedeno da za podnosioca pritužbe nikada nije bilo pritužbe na njegov rad i da je osnov za prekid ugovora bila javna podrška studentskom pokretu. Nakon prekida ugovora o radu podnosiocu pritužbe u školi su nastavile da se dešavaju do tada nezamislive stvari, od kontinuiranog kršenja zakonskih propisa, nedostatka saradnje i komunikacije sa nastavnicima, roditeljima i učenicima, urušavanje ugleda i integriteta same ustanove, do postavljanja Privremenog školskog odbora u pokušaju apsolutne kontrole svih procesa. Smatra da v.d. direktorka škole svojim istupima kontinuirano pokazuje nedostatak kapaciteta za vođenje ustanove od takvog značaja kakav ima Prva niška gimnazija, donosi odluke koje su problematične i na direktan način utiču na opadanje kvaliteta nastave. Politički uticaj je neprikosnoven i bez presedana. Na kraju je navedeno da u Prvoj niškoj gimnaziji radi više od deceniju ipo i stoji iza svake svoje reči i kvalifikacije.
2.7. Uvidom u izjavu svedoka B.B navedeno je da je podnosiolac pritužbe bio angažovan kao nastavnik informatike na određeno vreme. Navedeno je da za njegov rad nisu postojale primedbe, kolege su ga cenile kao odgovornog, vrednog i savesnog zaposlenog, dok od učenika ili roditelja nije bilo primedbi na kvalitet nastave. Istaknuto je da smatra spornim da u pojedinim odeljenjima ove školske godine nije bilo nastave informatike oko mesec i po dana, iako je postojala mogućnost da on bude angažovan i da se nastava redovno odvija, ali to se nije desilo. Vremenski se poklapa činjenica da je podnosilac pritužbe javno podržavao učeničke blokade nastave, dok su istovremeno ugovori o radu produženi onima koji nisu podržali učeničke proteste. Takođe, izjavljuje da ima neposredna saznanja da u Prvoj niškoj gimnaziji u školskoj 2025/26 godini nije produžen ugovor o radu za ukupno 11 nastavnika koji su bili angažovani na određeno vreme, a svi ti nastavnici su učestvovali u obustave nastave i javno podržavali proteste. Učenici su u svojim pisanim zahtevima tražili obrazloženje i jasan razlog zbog kojeg svim nastavnicima nije produžen ugovor o radu, a odgovor koji je dostavljen je bio veoma štur bez argumenata i obrazloženja. O eventualnom zaključivanju novih ugovora o radu sa zaposlenima na određeno vreme koji nisu podržali studentske proteste, istakla je da zna da je zaključen jedan ugovor i proširena norma, koju je do tada koleginica imala u školi. Dalje je navedeno da je u jednom trenutku u školi celokupan nastavnički kolektiv bio u obustavi nastave, ali kada se u jednom trenutku pojavio problem sa neisplaćenim platama većina je jasno istakla da svi koji iz bilo kog razloga ne žele da nastave sa obustavom nastave imaju potpunu slobodu da iz nje istupe i da nisu u obavezi da slede stav većine. Nakon tog dogovora nekoliko koleginica je istupilo iz obustave nastave, i prema njenim saznanjima upravo tim koleginicama (koje se u javnosti doživljavaju kao bliske vladajućim strukturama, ugovori o radu su produženi, potom je jednoj i povećana norma). Sa druge strane nastavnicima koji su ostali u obustavi nastave i nastavili da podržavaju proteste ugovori o radu na određeno vreme nisu produženi, a u pojedinim odeljenjima učenici su zbog toga duže vreme ostajali bez nastave pojedinih predmeta, kao što je informatika. Ovakva razlika u postupanju prema zaposlenima, uz činjenicu da nije bilo primedbi na njihov profesionalni rad, stvara snažan utisak da su na odluke o produženju ugovora uticali njihovi stavovi u vezi sa studentskim i učeničkim protestima i obustavom nastave, što može predstavljati oblik diskriminacije na osnovu političkog uverenja. Na kraju ističe da radi u dugi niz godina uz navođenje godine početka rada.
2.8. U izjavi svedoka V.V. navedeno je da je podnosilac pritužbe bio je zaposlen tokom školske 2024/25. godine u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ na osnovu ugovora o radu na određeno vreme na radnom mestu nastavnika informatike i računarstva sa 40 % nastavne norme. Tokom trajanja protesta, u kojima je aktivno učestvovao i kolektiv Prve niške gimnazije „Stevan Sremac*, podnosilac pritužbe je podržavao proteste tako što je, zajedno sa drugim članovima kolektiva, prisustvovao okupljanjima na ulicama i trgovima, a u kolektivu učestvovao u procesu donošenja odluka saopštavanjem svojih stavova, mišljenja i predloga, ali nije istupao u javnosti. Nakon smene direktorke škole i postavljenja vršioca dužnosti direktora škole 19.8.2025. godine, brzo su se pojavili brojni problemi u radu škole i u organizaciji i realizaciji radnih zadataka zaloslenih. Pored ostalog, nastavnici (i učenici) su dobijali (više puta menjan) raspored časova nastave neposredno pre izvođenja nastave, često kasno uveče ili tokom vikenda. Raspored časova je uvek imao mnogo nedostataka – preklapanje predmeta, preklapanje nastavnika, nedostajanje časova nastave iz pojedinih predmeta i slično. Zbog brojnih nedostataka u rasporedu časova nastava iz nekoliko predmeta nije uopšte realizovana, a iz drugih predmeta je realizovana uz velike propuste, otežano i sa malo ili ni malo ostvarenih ciljeva i zadataka. Nedostaci su pretežno ili u potpunosti rezultat hitnosti i žurbe da većina zaposlenih na određeno vreme bude zamenjena drugim nastavnicima. Ime podnosioca pritužbe nalazilo se u rasporedu časova nastave pre početka školske 2025/26. godine 1. septembra, a 2. septembra je dobio rešenje o prestanku radnog odnosa bez navedenih razloga za neproduženje ugovora o radu i iako je postojala potreba za njegovim radnim angažovanjem. Podnosilac pritužbe je redovno, savesno i profesionalno obavljao posao na kome je angažovan, negovao je i razvijao odlične kolegijalne odnose i ispoljavao strpljivost i pouzdanost u komunikaciji. Smatra da podnosilac pritužbe nije radno angažovan u Prvoj niškoj gimnaziji „Steaan Sremac” u školskoj 2025/26. godini, zbog njegovih političkih stavova, kao i da još 9 koleginica i kolega nije produžilo ugovore o radu na određeno vreme takođe zbog političkih stavova. Na kraju je naveo da je zaposlen u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ dugi niz godina uz navođenje godine zaposlenja.
2.9. U izjavi svedoka G.G. navedeno je da povodom dopisa, kojim je pozvan da se izjasni o navodima iz pritužbe AA navedeno je da izjavu daje zasnovanu na činjenicama koje su mu neposredno poznate i koje je lično mogao da uoči. U izjavi je naveo da je tokom prethodne školske 2024/25. godine, tokom cele školske godine imam neposredan uvid u njegov rad, radne navike, komunikaciju sa učenicima i profesionalni odnos prema obavezama. Ha osnovu odluke škole i primene pravilnika o uvođenju nastavnika u proces rada, dodeljen mu je kao mentor u cilju stručnog praćenja njegovog pripravničkog rada, pružanja podrške i usmeravanja u vezi sa realizacijom nastave i pripremama za polaganje ispita za licencu. Tokom školske 2024/25. godine, kolega AA je u radu pokazao visok nivo odgovornosti i profesionalnosti, prema pripremama i izvođenju nastave, inicijativu, napredak u metodici i odličan odnos i saradnju sa učenicima. U komunikaciji je bio jasan, otvoren za pitanja, spreman da dodatno objasni nastavne sadržaje, a učenici su ra prihvatali pozitivno i bez otežavajućih situacija u disciplini ili realizaciji časa. Kolega je u kontinuitetu napredovao, redovno se konsultovao, analizirao časove, pratio sugestije mentora i pripremao se za ispitni čas. Pripravnički staž završavao je do kraja avgusta, a tokom septembra je trebalo da pripremi i održi ispitni čas u školi, kako bi, uz mišljenje mentora, o njegovom radu i napredovanju, kao i izveštaj školske komisije sa ispitnog časa, bio prijavljen za polaganje ispita za licencu. Tokom godine nije bilo nikakvih primedbi na njegov stručni rad, ni od strane učenika, kolega, niti od strane stručnih službi škole. U januaru 2025. godine, pre početka drugog polugodišta, na sastanku u okviru Nastavničkog veća, nakon razmatranja svih okolnosti, situacije u obrazovnom sistemu, događaja i opštih prilika na nivou države, kolektiv je glasanjem doneo odluku o stupanju u obustavu nastave. Obustava je trajala do maja 2025. godine, s tim da su neke kolege krenule sa nastavom nešto ranije, ali uglavnom nisu imali odziv učenika. Tokom čitavog perioda obustave nastave, svakodnevno su održavani sastanci zaposlenih u školi, u kojima su učestvovali svi nastavnici, uključujući i kolege sa ugovorima do 31. avgusta 2025. godine. Otvoreno su razgovarali o aktuelnim pitanjima, iznosili mišljenja, predloge aktivnosti i glasanjem zajedno donosili odluke o daljim koracima. Među kolegama koji su redovno prisustvovali tim sastancima bio je i podnosilac pritužbe. Takođe, učestvovao je zajedno sa kolegama u aktivnostima pružanja podrške studentima, mirnim okupljanjima i drugim vidovima podrške, gde su učestvovali i drugi nastavnici angažovani do kraja avgusta. Dana 29. avgusta 2025. godine na redovnoj sednici Nastavničkog veća, vršilac dužnosti direktora škole obavestila je prisutne da će, radi kontinuiteta nastave i interesa učenika, ugovori kolegama koji su angažovani do 31. avgusta biti produženi, zatim da će odeljenjske starešine, članovi organa i timova škole, kao i postojeća angažovanja zaposlenih, u najvećoj meri biti zadržani, kako bi školska godina mogla nesmetano da otpočne, što je i zvanično usvojeno od strane kolektiva na tom sastanku. Takođe, na tom veću je usvojen i predlog podele časova za školsku 2025/26. godinu, prema kom je podnosilac pritužbe dobio časove u tri odeljenja, II1, lII1 i III2, u skladu sa normom od 40% časova, što potvrđuje da je njegovo angažovanje bilo planirano i očekivano kao nastavak prethodnog rada, odnosno da nije prestala potreba za njegovim angažovanjem. 1. septembra 2025. godine nastavnicima je putem zvaničnog mejla dostavljen zbirni raspored časova za prvu nedelju septembra. Učenici su takođe dobili raspored časova za svoje odeljenje. Raspored je u narednim danima više puta korigovan i dostavljan putem zvaničnih kanala. Pritom, u svim verzijama rasporeda od 1. do 4. septembra 2025. godine, a koji su važili i 5. septembra, uredno su prema prethodno usvojenoj podeli, navedena imena svih kolega koji su bili angažovani do 31. avgusta, uključujući i kolegu AA. Uz njegovo ime stajala su odeljenja u kojima je prema podeli trebalo da realizuje nastavu računarstva i informatike u školskoj 2025/26. godini. Tek 8. septembra u novoj verziji rasporeda, za časove koje je trebalo da drži kolega, prvi put se umesto njegovog imena pojavljuje oznaka „NN lice informatika“. U izjavi je istakao da su se na zvaničnom spisku zaposlenih za prozivku na vanrednom Nastavničkom veću održanom 8. septembra uveče, i dalje nalazila imena svih kolega koji su bili angažovani do 31. avgusta, uprkos tome što su im 2. septembra 2025. godine na mejl dostavljena rešenja o prestanku radnog odnosa u školi. Čak su se i u prvoj verziji Godišnjeg plana rada škole, dostavljenog mejlom 11. septembra, nalazila imena nekih od kolega koji su navedeni kao članovi timova i organa škole, a koji nisu dobili produženje ugovora. To znači da je škola u stvari, i nakon prekida radnog odnosa, nastavila da navodi imena kolega u zvaničnim internim spiskovima, što jasno ukazuje na nedoslednost u primeni odluka i izostanak jasnog, obrazloženog postupanja. Kada je reč o produženju ugovora, prema njegovim saznanjima, tokom školske 2024/25. godine po ugovoru o radu na određeno vreme do 31. avgusta, bilo je angažovano trinaest kolega. Tako da kolega AA nije jedini zaposleni čiji angažman nije nastavljen, tj. koji je prekinut rešenjem od 2. septembra. U identičnoj situaciji našlo se ukupno jedanaest kolega i koleginica, kojima, bez obrazloženja, jasnih kriterijuma i bez razmatranja kvaliteta rada i rezultata, nije produžen radni angažman za školsku 2025/26. godinu, uz navođenje njihovih imena. Istovremeno, dvoje kolega, takođe angažovanih do 31. avgusta 2025, dobili su novo produženje ugovora za ovu školsku godinu i nastavili rad u ustanovi, iako su uglavnom prisustvovali svim sastancima tokom obustave, učestvovali u glasanju, donošenju zajedničkih odluka i u kolektivnim aktivnostima na sličan način kao i ostali, osim što se možda nisu javno isticali van škole na javnim skupovima podrške studentima. Ove činjenice jasno ukazuju na neujednačeno i diskriminatorno postupanje škole, i to da su kriterijumi za produžavanje ugovora primenjeni selektivno i bez jasnog obrazloženja. Dok je jednoj grupi ugovor produžen, drugoj – znatno brojnijoj – ugovor je prekinut, pri čemu kolega AA i preostalih deset kolega nisu dobili nikakve razloge, procene rada, niti su za mišljenje konsultovane kolege koje su sa njima svakodnevno sarađivale. Usled dobijanja rešenja o prestanku angažovanja kolege AA, u odeljenjima u kojima je prema podeli i rasporedu trebalo da drži časove, nastava iz računarstva i informatike nije bila realizovana više od dve nedelje u septembru. To je dovelo do gubitka određenog broja časova u tim odeljenjima, iako je kolega bio slobodan da te časove realizuje, a za to vreme niko drugi nije angažovan za tih 40%. U međuvremenu, sredinom septembra, dvojica kolega koji su imali ugovor za stalno, prešli su iz ličnih razloga jedan za drugim u drugu školu, čime je ostalo upražnjeno još 160% norme iz računarstva i informatike. Za deo slobodnih časova došao je novi kolega, kome su pripala odeljenja kolege AA i još jednog kolege. Prema njegovim saznanjima novi kolega nema odgovarajuće kvalifikacije odnosno dovoljan nivo obrazovanja, koji je propisan pravilnikom za ovaj predmet. Uprkos tome što je podnosilac pritužbe bio slobodan, i u skladu sa pravilnikom u potpunosti mogao da nastavi sa radom u školi, nije bio angažovan da preuzme odeljenja, čime bi se izbeglo da učenici gube nastavu i omogućio kontinuitet u radu. Dalje je naveo da se u tom periodu više puta obraćao sekretaru škole i pomoćnici vršioca dužnosti direktora, zaduženoj za nastavu, sa predlogom (molbom) da za preostale slobodne časove angažuju kolegu AA. Naveo je da je kolega ostao bez časova, da je već upoznat sa načinom rada u gimnaziji, da je imao dobru saradnju sa kolegama i učenicima, da je već bio angažovan u prethodnoj godini, i nije postojao nijedan profesionalni, organizacioni ili stručni razlog da se takvo rešenje ne sprovede. Međutim, kolega ipak nije angažovan, niti je škola ponudila ikakvo obrazloženje za takav izbor. Time su stvorene objektivne okolnosti u kojima su učenici nepotrebno uskraćeni za deo časova i onemogućeno je normalno odvijanje nastave. Tek u drugoj nedelji oktobra, na preostale slobodne časove, ukupno 100% norme, doveden je drugi novi kolega, koji je prvi put angažovan u našoj školi, a koji je već imao angažovanja u drugim školama za školsku 2025/26. godinu. Čitava situacija doprinela je dodatnim poteškoćama u nastavi, ali i nepotreban prekid u profesionalnom napredovanju kolege AA, koji bi, da je bio angažovan, mogao da pripremi i održi ispitni čas i podnese prijavu za polaganje ispita za licencu nastavnika. U vezi sa kriterijumima prilikom angažovanja, napominje da nije siguran da nove kolege, koji su angažovani za isti predmet umesto kolege AA, poseduju sve potrebne kvalifikacije, odgovarajuće licence, diplome i nivo obrazovanja, propisane za nastavnika računarstva i informatike u gimnaziji, a koje bi im dale objektivnu prednost u odnosu na kolegu AA. Škola te podatke nije transparentno iznela pred kolektiv ili u obrazloženju odluke. Samim tim, odluka ne deluje zasnovano na profesionalnim ili stručnim kriterijumima propisanim zakonom i pravilnicima. Prema svemu navedenom, smatra da je izostanak produženja ugovora kolegi AA bio isključivo posledica njegovog učešća u obustavi nastave i jasne, nedvosmislene podrške studentskim protestima, jer drugi objektivni razlog nije postojao – ni u pogledu kvaliteta njegovog rada, ni u pogledu odnosa u kolektivu, ni u stručnom, organizacionom ili pedagoškom smislu. Kao njegov mentor, posebno ističe da pre donošenja odluke nije bio konsultovan niti upitan za mišljenje, iako je bio jedina osoba sa neposrednim i potpunim uvidom u njegov rad tokom prethodne školske godine, što dodatno potvrđuje da je odluka doneta mimo profesionalne prakse i bez utemeljenog obrazloženja.
2.10. Uvidom u izjavu svedoka D.D. utvrđeno je da je izjavljuje da su nakon 1.9.2025. godine u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ 11 koleginica i kolega koji su radili na određeno ostali bez posla, odnosno nije im produžen ugovor, da su neki dobili obaveštenje mejlom, a neki su isterani sa časa ili sa Razrednog ispita sa obrazloženjem da više ne rade u školi. Dalje izjavljuje da je podnosilac pritužbe jedan od nastavnika kojima nije produžen ugovor o radu, da je diplomirani inženjer elektrotehnike i radio je u školi kao nastavnik računarstva i informatike od početka školske 2024/25 godine. Iako je 1. septembra bio u rasporedu časova i na spisku nastvanika na Nastavničkom veću 29. avgusta, njemu nije produžen ugovor o radu. Rešenje o prekidu ugovora dobio je mejlom 2. septembra 2025. godine. Od prvog septembra časovi, u odeljenjima gde je trebalo da predaje nisu održani prve tri nedelje (jer je skoro nemoguće naći nastavnika informatike) a na njegovo mesto je došao kolega koji nema završen master, iako postoji nastavnik koji bi radio na ovo radno mesto AA primljeno je lice koje nema odgovoarajuće kvalifikacije. Tokom obustave rada kolega AA je izražavao svoje stavove i učestvovao u radionicama i na sastancima koje su kao kolektiv organizovali. Ha zahteve upućene upravi škole o razlozima iz kojih kolege nisu dobili produženje ugovora, kolektiv, roditelji i učenici do danas nisu dobili odgovor. U izjavi navodi i imena drugih zaposlenih u ovoj školi (ukupno 11) pored podnosioca pritužbe kojima ugovori o radu nisu produženi. Na kraju izjavljuje da se nameće zaključak da je jedini razlog raskida ugovora njihovo učestvovanje u obustavi rada. Takođe, u najvećem broju slučajeva osobe koje su zamenile koleginice i kolege nisu tehnološki viškovi, što doprinosi uverenju da koleginicama i kolegama nije produžen ugovor zbog dešavanja u školi, jer ne postoji nijedan validan argument ili pritužba na njihov rad.
2.11. U izjavi svedoka Đ.Đ, navedeno je da u potpunosti potvrđuje navode iz pritužbe. Dalje ukazuje da je ime podnosioca priužbe bilo navedeno u rasporedu časova koji je najavljen za 1. septembar, a takođe i u spiskovima članova stručnih veća i timova škole, o kojima je bilo govora na sednici Nastavničkog veća održanoj 29.8.2025. godine. Štaviše, na istoj toj sednici članovi Nastavničkog veća dobili su potvrdu i obećanje novopostavljene uprave da neće biti promena u nastavnom kadru škole i da će svi profesori zaposleni na određeno vreme dobiti produženje svojih ugovora u novoj školskoj godini. Međutim, uprkos obećanju koje je dala svim članovim Nastavničkog veća, v. d. direktora gimnazije je istog tog dana, 29. avgusta, potpisala rešenje o prestanku radnog odnosa kolege AA, koje je potom dobio elektronskom poštom 2. septembra. Tako je i kolega psiholog M. N., koji je u gimnaziji proveo 11 godina, ali zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama nikada nije mogao da dobije status na neodređeno vreme, doživeo da 1. septembra redovno započne školsku godinu, a onda narednog dana ode na čas i u učionici zatekne drugog profesora, nakon čega mu je „uz žaljenje“ saopšteno da „više ne radi u školi“ i da „ne mora više da dolazi na posao“. U sličnim situacijama našli su se i drugi profesori koji nisu dobili produženje ugovora, što, osim što predstavlja povredu procedure, takođe ukazuje na to da su ovi postupci vođeni osvetom. U izjavi je istakao da je još uvek zgranut načinom na koji su koleginice i kolege dobijali poruke da „više ne dolaze na posao jer nemaju potpisane ugovore“. Dodatna potvrda da ne greši u vezi sa motivima za postupke uprave je i činjenica da su nakon prekida ugovora o radu sa profesorom informatike učenici gubili časove sve do kraja septembra, jer drugih profesora informatike nije bilo, osim podnosioca pritužbe, koji je očigledno okarakterisan kao nepodoban ali ne zbog svog rada jer je svoj posao obavljao krajnje savesno i profesionalno. U nemilost ih je dovela činjenica da su podržali zahteve svojih sadašnjih i bivših učenika, sada studenata, i nisu krili svoje stavove o tom pitanju. Ono čime su se ponosili i zbog čega su im učenici, studenti i celokupna javnost odavali priznanje, odjednom je postalo stravičan greh i razlog za prekid radnog odnosa. Dalje je naveo da je podnosilac pritužbe slobodno iznosio svoje stavove, jer su vrednosti koje je zastupao i podrška studentima, koji su do juče bili učenici ove škole, bilo daleko važnije od brige za lični status i eventualne probleme, do kojih je nažalost i došlo. Vrhunac svega bila je manifestacija „Studentski edikt“ održana 1. marta, u okviru koje su dobili ulogu gradskog trijažnog centra i otvorili vrata svoje gimnazije studentima-pešacima i svim gostima grada. Ovaj događaj učinio je njihovu školu mestom otvorenog srca. Međutim, mesto otvorenog srca ubrzo je zaključano lancima i katancima. Njihovo postavljanje na kapije školskog dvorišta naložila je 22. avgusta v. d. direktora „iz bezbedonosnih razloga“ i tako onemogućila ulazak u školsko dvorište svima koji se nisu slagali sa njenim naprasnim postavljenjem. To je bio prvi potez novopostavljene uprave i njime je simbolično najavljeno ono što će uslediti. Ono što je usledilo bilo je sprovođenje plana koji je v. d.direktorki poveren još prilikom njenog postavljenja. Ona je naime više puta, na pitanja o razlozima za prekid saradnje sa profesorima škole koja su joj upućivali učenici na Učeničkom parlamentu, roditelji na Savetu roditelja, kao i profesori na sednici Nastavničkog veća, odgovarala rečima „to je moje diskreciono pravo“, „to pravo mi je dao ministar“, „mene je ministar postavio“. Dalje je u izjavi navedeno da je isti taj ministar, između ostalog, javno istakao da „onima koji su podržavali studente i blokirali nastavu neće biti produženi ugovori jer ne rade svoj posao“. Tako je neko ko je došao na čelo ugledne gimnazije, i čija bi nadležnost trebalo da bude „obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada“ postao puki izvršilac tuđih naloga sa zadatkom da iskusne i kompetentne profesore zameni poslušnicima. U izjavi je dalje navedeno da se nakon samo dva meseca takve uprave, gimnazija nalazi u teškom stanju, a nastava se koliko-toliko uspešno realizuje jedino zahvaljujući entuzijazmu i odgovornosti onih profesora koji ne žele da dozvole da se autoritet škole koju vole u potpunosti uruši. Svedok je naveo da zna da je procena kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika nadležnost Nastavničkog veća, a da rezultate njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum, te da se ne može sve objasniti rečima „to je moje diskreciono pravo“ jer u školi gotovo ništa nije diskreciono pravo direktora. Škola je kompleksna zajednica učenika, roditelja i nastavnika, a rukovođenje školom je proces koji se zasniva na saradnji i koordinaciji sa njima. Takve saradnje i koordinacije u školi nema već više od dva meseca. Nije bilo ni provere kvaliteta rada otpuštenih nastavnika. Oni su promenjeni iz jednog jedinog razloga – jer su otvoreno stali u odbranu stavova svojih učenika, zbog čega jesu žrtve diskriminacije. U izjavi je naveo i imena kolega kojima nije produžen ugovor o radu, kao i onih kojima jeste produžen, navodeći da je kriterijum prilikom odlučivanja o produžavanju ugovora bio samo jedan – svi koji su se istakli u podršci studentima moraju da odu, a oni koji su ćutali ili mislili drugačije ostaju. O proceni kvaliteta i vrednovanju rezultata rada uopšte nije bilo govora.
2.12. Uvidom u dopis-apel nastavnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac, koji je potpisalo 53 nastavnika ove škole utvrđeno je da su naveli da na početku školske 2025/26 godine jedanaest nastavnika ove gimnazije nije dobilo produženje ugovora o radu i zamenjeno je novim, najčešće neiskusnim i neafirmisanim nastavnicima. Nastavnici kojima nisu produženi ugovori nikada nisu stekli status zaposlenih na neodređeno vreme zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama, koji je na snazi već dugi niz godina. Međutim, mnogi od njih u ovoj gimnaziji radili su veoma dugo i nebrojano puta pokazali su se kao izuzetno kvalitetni profesori. Dalje je navedeno da neprodužavanju ugovora njihovih kolega nije prethodila provera kvaliteta njihovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Naime, status Prve niške gimnazije propisuje da Nastavničko veće vrši procenu kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika, a rezultat njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum škole. Međutim, nijedan od ovih organa škole nije konsultovan po ovom pitanju, a nastavnici su zamenjeni bez ikakvog valjanog razloga, zbog čega motivi za ovakva postupanja nisu bili profesionalni, već da iza svega stoje politička opredeljenja otpuštenih nastavnika. U prilogu ovog apela dostavljena je i presuda Upravnog suda u vezi sa promenom rukovodstva u školi. Smatraju da je nakon ove promene došlo do „nezakonitog postupanja“ među kojima je i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme do tada zaposlenim nastavnicima škole.
3. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Stavom 2. ovog člana propisano je da za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Članom 14. ove konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno, propisano je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.5 Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je u članu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacijau oblastu rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, dok zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, kao i lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 25. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.
3.6. Zakon o radu, u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
3.7. Odredbom člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (stav 9).
3.8. Statut Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“[5] u članu 35. stav 1. tačka 13 propisuje da Nastavničko veće razmatra i procenjuje rad odeljenskih veća, odeljenskih starešina i stručnih aktiva, kao i nastavnika i stručnih saradnika. Odredbom člana 47. stav 3. tačka 5. ovog statuta propisano je da Pedagoški kolegijum vrednuje rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika.
Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.9. Imajući u vidu navode iz pritužbi, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je Prva niška gimnazija, kao poslodavac stavila podnosioca pritužbe u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva – političkog ubeđenja.
3.10. U postupcima za zaštitu od diskriminacije važna je primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojem ako podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi lice protiv kog je pritužba podneta, odnosno u konkretnom slučaju Škola. Istim članom je propisano i da svaka strana može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja.
3.11. Poverenik najpre konstatuje da iz pritužbe i izjašnjenja proizlazi da je podnosilac pritužbe bio zaposlen na određeno vreme u Prvoj niškoj gimnaziji počev od školske 2024/25 godine, na radnom mestu nastavnika informatike i računarstva sa 40% norme, sve do početka školske 2025/26. Dalje se uvidom u pritužbu i izjašnjenje može konstatovati da nije prestala potreba za nastavnikom informatike, na kom radnom mestu je podnosilac pritužbe bio zaposlen. Na osnovu navoda pritužbe i izjava svedoka može se zaključiti da je podnosilac pritužbe posao obavljao stručno, profesionalno, kao i da u svom radu nije imao nijednu primedbu ili pritužbu, roditelja, učenika ili ostalih kolega nastavnika. Takođe, u postupku je utvrđeo da u Prvoj niškoj gimnaziji, ukupno 11 nastavnika koji su u ovoj školi radili na određeno vreme, nije ponovo radno angažovano, odnosno nisu dobili nove ugovore o radu na određeno vreme, početkom školske 2025/26 godine. Prema navodima pritužbe, dostavljnih izjava kao i navoda predsednika sindikata ugovori im nisu produženi samo zato što su izrazili svoja uverenja, odnosno zato što su podržali proteste svojih učenika i studenata. Takođe, iz izvedenih dokaza se može zaključiti da su roditelji i nastavnici zahtevali od v.d. direktorke odgovor po kojim kriterijumima su novi nastavnici izabrani, a profesori sa višegodišnjim iskustvom dobili otkaz, kao i da obrazložen odgovor nisu dobili. Iz pritužbe i izjašnjenja kao i drugih dokaza nesporno je da je Prva niška gimnazija, početkom drugog polugodišta školske 2024/25 godine bila u obustavi nastave u znak podrške protestima, do maja 2025. godine. Dalje je utvrđeno da je podnosilac pritužbe učestvovao i prisustvovao sastancima koji su u tom periodu nastavnici i kolektiv škole organizovali, a među zaposlenima u školi su bila poznata njegova ubeđenja. Iz dokaza proizlazi i da je neposredno pre početka nove školske godine, 1.9.2025. godine, podnosilac pritužbe bio u rasporedu časova za predmet informatike, međutim 2.9.2025. godine je elektronskim putem dobio rešenje o prestanku radnog odnosa.
3.12. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da je diskriminisan na osnovu političkog uverenja kao ličnog svojstva. S tim u vezi, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da do tog akta nije došlo je prebačen na Školu koja treba da dostavi dokaze da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, odnosno da dokaže da nije diskriminisala podnosioca pritužbe i stavila ga u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu da druge zaposlene koji su takođe kao i on bili zaposleni na određeno vreme, a sa kojima je Škola zaključila ugovore za novu 2025/2026 godinu.
3.13. Poverenik je analizirao da li činjenice i dokazi koje je Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ u konkretnom slučaju ponudila, pružaju dovoljno osnova za zaključak da je prestanak radnog odnosa podnosioca pritužbe i nezaključivanje novog ugovora o radu za školsku 2025/2026 godinu, zasnovan na objektivnim razlozima i da nije u vezi sa njegovim ličnim svojstvom-političkim uverenjem.
3.14. Na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa podnosioca pritužbe može se konstatovati da v.d.direktorka Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, kao razloge za prestanak radnog odnosa navodi istek roka na koji je ugovor zaključen. Dalje, u izjašnjenju v.d. direktorke ove gimnazije navedeno je da je na radno mesto nastavnika informatike primljen kolega sa 11 godina radnog staža u prosveti, da odluka o angažovanju nastavnika nije bila motivisana političkim uverenjima, već isključivo profesionalnim kriterijumima, kao i da je glavni razlog odluke v.d. direktorke o zamenim podnosioca pritužbe radno iskustvo i doprinos radu škole iz koje je preuzeta.
3.15. Poverenik konstatuje da navodi iz izjašnjenja nisu potkrepljeni nijednim dokazom. Naime, Poverenik konstatuje da uz izjašnjenje nije dostavljen nijedan dokaz da je odluka da se sa podnosiocem pritužbe ne zaključi ugovor i za 2025/2026 godinu bio objektivan i na zakonu zasnovan, te da nije u vezi sa ličnim svojstvom podnosioca pritužbe. Do okončanja postupka pred Poverenikom, Prva niška gimnazija nije postupila ni po ponovljenom zahtevu Poverenika i dostavila dokaze povodom navoda iz izjašnjenja da je odluku o angažovanju drugog nastavnika koji je došao na radno mesto podnosioca pritužbe donela isključivo zbog profesionalnih kriterijuma, odnosno dokaze iz kojih razloga se odlučila da zaposli drugo lice umesto podnosioca pritužbe.
3.16. Poverenik ukazuje na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije koji u članu 25. posebno zabranjuje diskriminaciju zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti političkoj ili sindikalnoj organizaciji. Pored toga, Poverenik ukazuje i Konvenciju br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958), koju smo ratifikovali zabranjuje diskriminaciju prema članu 1(1)(a) Konvencije br. 111 na osnovu političkog mišljenja, članstva u sindikatu ili političkog uverenja u zapošljavanju i zanimanju. MOR-ova praksa potvrđuje to da političko mišljenje i članstvo u sindikatu ne mogu biti osnova za raspoređivanje na niže radno mesto ili otpuštanje, osim u slučajevima kada je to opravdano inherentnim zahtevima posla ili potrebama državne bezbednosti. MOR preporučuje da države članice obezbede efektivnu zaštitu zaposlenih od diskriminacije na osnovu političkog mišljenja ili sindikalnog delovanja. Jedan od takvih mehanizama je i postupak za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom.
3.17. Uvidom u podnesak koji je dostavljen uz pritužbu, a koji je potpisao predsednik sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u ime grupe profesora Prve niške gimnazije navedeno je da smatraju da je razlog za neproduženje ugovora o radu to što su ti profesori javno izrazili podršku učenicima i studentima u prosveti, na koji način su stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege koje nisu podržale protest, ili bili neutralni. Navode, između ostalog, da nije saopšten argumentovan odgovor ni zaposlenima ni roditeljima/starateljima učenika na pitanje po kojim kriterijumima su novi nastavnici izabrani dok su iskusni profesori sa višegodišnjim iskustvom ostali bez posla. Smatraju da ovakvi postupci predstavljaju diskriminaciju po osnovu političkog uverenja, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
3.18. Uvidom u dopis-apela nastavnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac, koji je potpisalo 53 nastavnika ove škole utvrđeno je da su naveli da na početku školske 2025/26 godine jedanaest nastavnika ove gimnazije nije dobilo produženje ugovora o radu i zamenjeno je novim, najčešće neiskusnim i neafirmisanim nastavnicima. Nastavnici kojima nisu produženi ugovori nikada nisu stekli status zaposlenih na neodređeno vreme zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama, koji je na snazi već dugi niz godina. Međutim, mnogi od njih u ovoj gimnaziji radili su veoma dugo i nebrojano puta pokazali su se kao izuzetno kvalitetni profesori. Dalje je navedeno da neprodužavanju ugovora njihovih kolega nije prethodila provera kvaliteta njihovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Naime, status Prve niške gimnazije propisuje da Nastavničko veće vrši procenu kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika, a rezultat njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum škole. Međutim, nijedan od ovih organa škole nije konsultovan po ovom pitanju, a nastavnici su zamenjeni bez ikakvog valjanog razloga, zbog čega motivi za ovakva postupanja nisu bili profesionalni, već da iza svega stoje politička opredeljenja otpuštenih nastavnika. U prilogu ovog apela dostavljena je i presuda Upravnog suda u vezi sa promenom rukovodstva u školi. Smatraju da je nakon ove provere došlo do „nezakonitog postupanja“, među kojima je i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme do tada zaposlenim nastavnicima škole.
3.19. Uvidom u izjave šest svedoka koji su zaposleni u školi, a koje su uzete u postupku, utvrđeno je da svi svedoci potvrđuju navode iz pritužbe, smatrajući da podnosiocu pritužbe ugovor nije produžen isključivo zbog njegovih političkih ubeđenja.[6] Takođe, iz izjave svedoka koji je podnosiocu pritužbe bio mentor, proizlazi da je podnosilac pritužbe pokazao visok nivo odgovornosti i profesionalnosti, a učenici su ga prihvatili pozitivno, bez otežavajućih situacija u disciplini ili realizaciji časa. Iz izjava svedoka proizlazi i da više nedelja od prestanka rada u školi podnosioca pritužbe nije bio angažovan profesor informatike i računarstva, te da učenici nisu imali nastavu iz ovog predmeta, što dodatno ukazuje da je i dalje postojala potreba za radom podnosioca pritužbe.
3.20. Političko ubeđenje lica ili grupe lica, odnosno pripadnost ili nepripadnost političkoj ili sindikalnoj organizaciji, predstavlja poseban slučaj diskriminacije prema Zakonu o zabrani diskriminacije. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i različita istraživanja pokazuju da je ovaj oblik diskriminacije prošle godine bio učestaliji nego prethodnih godina prema broju podnetih pritružbi i to posebno u oblasti rada i zapošljavanja i to najčešće u prosveti.[7] Prema rezultatima istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[8] učesnici istraživanja u prva tri osnova po kojima je diskriminacija najprisutnija takođe navode političko opredeljenje (55%). Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora zabeleženo je 28 slučajeva u kojima 33 nastavnika širom Srbije nije dobilo produžetak ugovora o radu. Oni smatraju da postoji obrazac prema kojem direktori nisu produžili ugovore nastavnicima koji su učestvovali u protestima, dok su onima koji nisu protestovali ugovori produženi, što predstavlja tešku diskriminaciju. Prema navodima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije – NSPRS[9], više od 100 zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog odmazde vezane za učešće i podršku protestima. U publikaciji je navedeno da je Ministarstvo prosvete potvrdilo da je 25 direktora škola smenjeno, a da je čak 75 direktora podnelo ostavke, dok su u Nišu lokalne vlasti zamenile čitave školske odbore u 26 škola.[10]
3.21. Ceneći sve napred navedeno, nakon sprovedenog postupka, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da Prva niška gimazija „Stevan Sremac“, sa podnosiocem pritužbe nije zaključila novi ugovor o radu za školsku 2025/2026 godinu počev od 1.9.2025. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2026. godine. Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ uz izjašnjenje, kao i uz ponvljenu traženu dopunu izjašnjenja, do okončanja postupka pred Poverenikom nije pružila dokaze da je odluka da se sa podnosiocem pritužbe ne zaključi ugovor i za školsku 2025/2026 godinu bio objektivan i na zakonu zasnovan, te da nezaključivanje ugovora nije u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom podnosioca pritužbe-političkim ubeđenjem. Iz dostavljenih dokaza i uvidom u izjavesvih svedoka može se konstatovati da je podnosilac pritužbe tokom školske 2024/25 godine, odgovorno i profesionalno obavljao poslove nastavnika informatike, pri čemu iz navoda izjašnjenja ne proizlazi da je u toku svog rada sa učenicima protiv podnosioca pritužbe pokrenut ijedan postupak ili da je podneta pritužba na njegov rad od strane roditelja. Takođe, iz apela-potpisa 53 nastavnika ove gimnazije, dopisa sindikata, kao i iz izjave svedoka tokom postupka pred Poverenikom zaključuje se da neprodužavanju ugovora podnosioca pritužbe nije prethodila provera kvaliteta rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Imajući u vidu sve navedeno, posebno uzimajući u obzir izjave svedoka koji su zaposleni u školi, kao i činjenice utvrđene u postupku, Poverenik konstatuje da Prva niška gimnazija, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije pružila nijedan dokaze da se Škola rukovodila objektivnim i opravdanim razlozima, odnosno da razlozi zbog kojih je došlo do prestanka radnog odnosa podnosioca pritužbe u ovoj školi nisu u vezi sa njegovim političkim ubeđenjem.
4. MIŠLjENjE
U postupku po pritužbi AA protiv Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, utvrđeno je da je Prva niška gimnazija povredili odredbe člana 16. a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“, odnosno zakonskom zastupniku škole, da:
5.1. Otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnosioca pritužbe vrati na radno mesto nastavnika.
5.2. Uputi pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Prva niška gimnazije „Stevan Sremac“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] Lični podaci svedoka su anonimizovani u skladu sa članom 17. stav 5. Poslovnika o radu Poverenika („Službeni glasnik RS“, broj 78/2024)
[2] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21
[3] Ustav Republike Srbije „Sl. glasnik RS“ br. 98/06 i 115/21
[4] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21
[5] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://sremac.edu.rs/fajlovi/skola/akta_skole/2025/STATUT%20PNGSS.pdf
[6] Lični podaci svedoka su anonimizovani u skladu sa članom 17. stav 5. Poslovnika o radu Poverenika („Službeni glasnik RS“, broj 78/2024)
[7] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2026/03/PZR-RGI-2025.pdf
[8] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/
[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
[10] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
1085-25 Utvrđena diskriminacija na osnovu političkog ubeđenja 
