br. 07-00-768/2025-02 datum: 18.3.2026.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi AA, protiv Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ i v.d. direktorke ove škole, kao poslodavca zbog diskriminacije u oblasti rada. U pritužbi i dopuni pritužbe je navedeno da je podnosilac pritužbe bio zaposlenu u ovoj školi 11 godina na određeno vreme, na mesto nastavnika psihologije, ali da mu početkom nove školske godine 2025/26 nije produžen ugovor o radu. Dalje je navedeno da je imao raspored časova za novu školsku godinu, počev od 1. septembra 2025. godine, kada je održao prva dva časa u jednom odeljenju po rasporedu, a da je sutradan po rasporedu koji su mu kolege prosledile imao prvi čas u drugom odeljenju, ali kada je otvorio vrata od učionice video je ženu koja stoji ispred učenika i drži čas. U pritužbi je ukazao da je mejl sa rešenjem o prestanku radnog odnosa koji je zaveden sa datumom 29.8.2025. godine dobio nakon četiri dana, 2.9.2025.godine, a da ga niko pre toga o navedenom prestanku ugovora nije obavestio. Smatra da je ovakvo postupanje u uzročno-posledičnoj vezi sa njegovim političkim ubeđenjem, odnosno činjenicom da podržao proteste u školi i da mu zato posle toliko godina rada nije produžen ugovor, odnosno nije zaključen ugovor za ovu školsku godinu. Naveo je da za 11 godina rada u školi nije imao nikakve probleme, prijave, žalbe, već da je dobijao najviše ocene i stekao status omiljenog profesora i kolege, što potvrđuje dokazima. U prilogu pritužbe dostavio je podatke za svedoke koje predlaže, fotografije sa učešća na skupovima podrške, kao i podnesak predsednika sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“. U izjašnjenju v.d. direktorke Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ navedeno je da je prestanak radnog odnosa podnosiocu pritužbe nastao kao posledica isteka vremena na koji je zaključen (31.8.2025. godine), da je na njegovo mesto primljena koleginica koja ima 16 godina radnog staža u prosveti i licencu za rad u ustanovama obrazovanja, da je škola postupila u skladu sa zakonom i da odluka o angažovanju nastavnika nije bile motivisane političkim ubeđenjima, već profesionalnim kriterijumima. Imajući u vidu navode iznete u pritužbi i izjašnjenju, Poverenik je od v.d. direktorke zatražio da dostavi dokaze kojima potkrepljuje svoje navode, polazeći od člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Takođe, zatraženo je i da se izjasni koliko je zaposlenih učestvovalo u obustavi nastave u Prvoj niškoj gimnaziji, te da li je neko od zaposlenih kojima je produžen ugovor o radu odnosno zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme, a koje je navela u izjašnjenju, učestvovao u obustavi nastave i ako jeste ko, uz dostavljanje imena prezimena i adrese lica kako bi Poverenik mogao da zatraži izjavu tog lica. Međutim, u propisanom roku, kao i do okončanja postupka pred ovim organom v. d. direktorka Prve niške gimnazije nije postupila po zahtevu Poverenika. Prilikom razmatranja ovog predmeta, Poverenik je ukazao da je nesporno da je u skladu sa odredbama 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu jedan od načina prestanka radnog odnosa, istekom roka na koji je ugovor zaključen. Za razmatranje ovog predmeta važna je primena i Zakona o zabrani diskriminacije koji u članu 25. izričito zabranjuje diskriminaciju zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti političkoj ili sindikalnoj organizaciji, kao i Konvencija br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958) koja propisuje ovakvu zabranu. U konkretnom slučaju, Poverenik je imao u vidu da je školi bio potreban nastavnik psihologije i za školsku 2025/26 godinu, da je podnosilac pritužbe 11 godina bio zaposlen u ovoj školi na određeno vreme, da je svake školske godine zaključivao novi ugovor o radu na određeno vreme, sve do školske 2025/2026 godine. Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora kao i prema informacijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije NSPRS, više zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog učešća i podrške protestima. Ovaj sindikat je upozorio da se u školama sprovodi masovno neprodužavanje ugovora, naročito za nastavnike koji su bili aktivni u protestima. Iz podneska-apela koji je potpisalo 53 nastavnika Prve niške gimnazije, koji je Povereniku dostavljen tokom postupka, navedeno je da mnogi od ukupno 11 nastavnika kojima je prekinut radni odnos početkom školske 2025/26 godine, su u ovoj gimnaziji radili veoma dugo te da neprodužavanju njihovih ugovora nije prethodila provera kvaliteta njihovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Naime, Statut Prve niške gimnazije propisuje da Nastavničko veće vrši procenu kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika, a rezultat njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum škole. Međutim, nijedan od ovih organa škole nije konsultovan po ovom pitanju. U toku postupka uzete su izjave od sedam predloženih svedoka, nastavnika Prve niške gimnazije, koji su svi potvrdili navode podnosioca pritužbe. Po sprovedenom postupku, Poverenik je konstatovao da v.d. direktorka Prve niške gimnazije, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije pružila nijedan dokaze da se škola rukovodila objektivnim i opravdanim razlozima i da postupanje škole prema podnosiocu pritužbe nije u uzročno-posledičnoj vezi sa njegovim političkim ubeđenjem kao ličnim svojstvom. Posebno ako se ima u vidu činjenica da je podnosilac pritužbe tokom 11 godina rada u ovoj školi, dobijao samo pohvale i priznanja, kako od učenika i njihovih roditelja tako i od zaposlenih nastavnika, pri čemu iz navoda izjašnjenja ne proizlazi da je u toku svog rada protiv njega pokrenut ijedan postupak ili da je podneta pritužba na njegov rad od strane roditelja. Poverenik je dao mišljenje da su u konkretnom slučaju povređene odredbe člana 16. a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. V.d. direktorki Prve niške gimnazije je preporučeno da otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnosioca pritužbe vrati na radno mesto nastavnika, da mu uputi pisano izvinjenje u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom i dopunom pritužbe se obratio AA protiv Prve niške gimnazije Stevan Sremac i v.d. direktorke Radmile Stoiljković, zbog diskrimiacije na osnovu političkog uverenja.
1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:
– da je punih 11 godina bio zaposlen u Prvoj niškoj gimnaziji na određeno vreme, ali da mu od ove školske godine nije produžen ugovor o radu, kao i da je način na koji je saznao da mu ugovor neće biti produžen uvredljiv i ponižavajući;
– da je, kao i druge njegove kolege kojima takođe nije produžen ugovor o radu, imao raspored časova za novu školsku godinu, počev od 1. septembra 2025. godine, kada je održao prva dva časa u odeljenju 3/4 po rasporedu, a da je sutradan po rasporedu koji su mu kolege prosledile imao prvi čas u odeljenju 2/8, a kada je otvorio vrata od učionice video je ženu koja stoji ispred učenika i drži čas. Tada je otišao do nastavničke kancelarije gde je kolegama koji su bili u ovoj kancelariji prepričao ovo ponižavajuće iskustvo;
– da je u toku dana, 2. septembra, nakon ovog događaja i saznanja da na ovakav način više neće predavati učenicima, dobio mejl od uprave škole sa rešenjem o prestanku radnog odnosa;
– da je tada saznao da su i druge kolege na isti način ponižene i zamenjene, tako što su dolazeći na čas zaticali ljude koji su pre njih ulazili u učionicu i držali časove, kao i da je nastavnik fizičkog vaspitanja izbačen sa časa od strane v.d. direktorke sa rečima da napusti dvorište jer on tu više ne radi;
– da je dodatno ponižavajuća situacija ta što je v.d. direktorka to uradila u prisustvu učenika;
– da je mejl sa rešenjem o prestanku radnog odnosa koji je zaveden sa datumom 29.8.2025. godine dobio nakon četiri dana, 2.9.2025.godine, a da ih niko pre toga nije obavestio;
– da je početkom januara 2025. godine i početka drugog polugodišta u školi izglasana obustava nastave kao vid podrške učenicima i studentima, kada su svakodnevno imali sastanke u nastavničkoj kancelariji. Na tim sastancima je aktivno uzimao učešće, javno iznosio svoje stavove kada je zadobio poverenje svojih kolega zbog čega su ga i delegirali kao predstavnika škole u raznim neformalnim sastancima, skupovima, zborovima, kao i da su svi bili upoznati sa njegovim stavovima, javnom podrškom studentima i prosvetnim radnicima;
– da su sve odluke i aktivnosti koje su se donosile na tim nezvaničnim sastancima izglasane većinom kolektiva i potpisane, koje su uredno zavedene i nalaze se u sekretarijatu škole;
– da za 11 godina rada u školi nije imao nikakve probleme, prijave, žalbe, već je dobijao najviše ocene i stekao status omiljenog profesora i kolege. Promenio je tri direktora i svi su produžavali ugovore do sada, a čak je i sada pohvaljen na sastanku sa roditeljima od strane pomoćnice direktorke kao vrsan stručnjak, kolega i čovek ali da mu ipak nije produžen ugovor o radu. Napomenuo je da su svi znali da mu supruga dugo nije radila, jer ne može da nađe posao iz istih razloga, a da je od skoro počela da radi preko programa kao lični pratilac za minimalac (iako je diplomirani psiholog) i sada sa troje dece žive od njenog minimalca.
– da je diskriminisan i šikaniran isključivo zbog opredeljenja i podrške studentima i učenicima kojima je predavao.
U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljeni su podaci o svedocima koje predlaže, fotografije sa učešća na skupovima podrške iz Niša, Beograda, prosvetnog marša od 2. marta 2025. godine na kojima je učestvovao, kao i podnesak predsednika sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti i zatražio izjašnjenje od v.d. direktorke Prve niške gimazije „Stevan Sremac“ .
1.4. U izjašnjenju v.d. direktorke Prve Niške gimnazije, Radmile Stoiljković, navedeno je:
– da je prestanak radnog odnosa podnosiocu pritužbe nastao kao posledica isteka vremenskog okvira (31.8.2025. godine) na koji je zaključen, odnosno do kada je imao ugovor na određeno vreme sa školom, a koji je istekao;
– da je podnosilac pritužbe i posle 11 godina rada u ovoj školi i nakon nekoliko faza zapošljavanja u stalni radni odnos odobrenih od strane Ministarstva prosvete i dalje, u vreme njenog dolaska na mesto v.d. direktorke škole, bio zaposlen po ugovoru na određen vreme, odnosno do 31.8.2025. godine, kao i da će njena procena o promeni kadra dovesti do poboljšanja kvaliteta nastave i da stoji iza svoje odluke, na koju po zakonu ima pravo;
– da je na radno mest Milana Nikolića primljena koleginica Marija Todorović, koja ima 16 godina radnog staža u prosveti i licencu za rad u ustanovama obrazovanja;
– da je glavni razlog njene odluke o zameni kolege Milana Nikolića radno iskustvo i doprinos radu škole iz koje je preuzeta;
– da je škola postupala u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, vodeći računa o zakonitosti, efikasnosti i kvalitetu nastave. Odluke o angažovanju nastavnika nisu bile motivisane političkim uverenjima, već isključivo profesionalnim kriterijumima.
U izjašnjenju su navdeni lični podaci (ime, prezime, adresa, zamimanje) zaposlenih u Prvoj niškoj gimnaziji kojima je ugovor o radu istekao a sa kojima nije ponovo zaključen ugovor, zatim zaposlenih kojima je ugovor o radu istekao a sa kojima je ugovor ponovo zaključen, i nastavnici koji su potpisali ugovore od 1.9.2025. godine.
1.5. Imajući u vidu navode iznete u izjašnjenju v.d. direktorke Prve niške gimnazije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uputio dopis br. 07-00-765/2025-02 od 4.12.2025. godine, kojim je zatraženo da v.d. direktorka dostavi dokaze povodom navoda iz izjašnjenja da je odluku o angažovanju drugog nastavnika koji je došao na radno mesto podnosioca pritužbe donela isključivo zbog profesionalnih kriterijuma, odnosno dokaze iz kojih razloga se odlučila da zaposli drugo lice umesto podnosioca pritužbe. Takođe, zatraženo je i da se izjasni koliko je zaposlenih učestvovalo u obustavi nastave u Prvoj niškoj gimnaziji, te da li je neko od zaposlenih kojima je produžen ugovor o radu odnosno zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme, a koje je navela u izjašnjenju, učestvovao u obustavi nastave i ako jeste ko uz dostavljanje imena prezimena i adrese lica kako bi Poverenik mogao da u slučaju potrebe zatraži izjavu tog lica, kao i da li je neko od zaposlenih kojima je ugovor o radu istekao i sa kojima nije ponovo zaključen ugovor na određeno vreme, učestvovao u obustavi nastave i ako jeste ko, uz dostavljanje imena prezimena i adrese lica kako bi Poverenik mogao da u slučaju potrebe zatraži izjavu tog lica. Međutim, u propisanom roku, kao i do okončanja postupka pred ovim organom v. d. direktorka Prve niške gimnazije nije postupila po zahtevu Poverenika i dostavila izjašnjenje i dokaze.
1.6 Tokom postupka Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se 14.1.2026. godine, ponovo obratio predsednik sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u ime nastavnika Prve niške gimnazije i u prilogu dostavio apel nastavnika ove gimnazije, radi zaštite od diskriminacije kolega kojima nije produžen ugovor o radu. Takođe, u prilogu je dostavljena i presuda Upravnog suda u vezi sa promenom rukovodstva škole, navodeći da su se nakon smene prethodne direktorke dogodile brojne nezakonitosti u radu novog rukovodstva škole, među kojima je i neprodužavanje ugovora o rau na određeno vreme zaposlenim nastavnicima.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1 Uvidom u rešenje broj: 01-10/85-1 od 29.8.2025, utvrđeno je da je zaposlenom AA na poslovima nastavnika psihologije i izbornog predmeta pojedinac, grupa, društvo sa punim radnim vremenom u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ prestao radni odnos 31.8.2025. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je zaposleni AA zasnovao radni odnos u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ ugovorom o radu od 30.8.2024. godine, na određeno vreme, do preuzimanja, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najkasnije do 31. avgusta školske 2024/25 godine. Usled nastupanja roka na koji je ugovor o radu zaključen, ovim rešenjem konstatuje se prestanak radnog odnosa sa zaposlenim 31.8.2025. godine.
2.2. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je podnosilac pritužbe bio zaposlen u Prvoj niškoj gimnaziji 11 godina, po osnovu ugovora o radu na određeno vreme. Poslednji ugovor o radu u ovoj gimnaziji je zaključio za period od 30.8.2024. godine, do 31.8.2025. godine na poslovima nastavnika psihologije i izbornog predmeta pojedinac, grupa, društvo sa punim radnim vremenom. Takođe, utvrđeno je da je na Nastavničkom veću koje je održano 29.8.2025. godine, AA bio predložen i zadužen u timovima i organima škole, kao i u rasporedu časova za predmet psihologija 1.9.2025. godine. Uvidom u elektronski dnevnik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ utvrđeno je da je za radnu nedelju od 1.9.2025-6.9.2025. godine, podnosilac pritužbe AA u rasporedu časova bio zadužen 1.9.2025. godine za šesti čas-psihologije. Međutim, kada je 2.9.2025. godine, došao na čas zatekao je drugog nastavnika koji predaje učenicima, nakon čega je saznao da više ne radi u ovoj školi.
2.3. Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja i izjava svedoka utvrđeno je da ukupno 11 zaposlenih u Prvoj niškoj gimnaziji, koji su bili u radnom odnosu na određeno vreme (uključujući i podnosioca pritužbe) nisu zaključili nove ugovore o radu sa školom počev od školske godine 2025/26. Pored toga, prema navodima iz izjašnjenja, Prva niška gimnazija je od 1.9.2025. godine zaključila ugovore o radu na određeno vreme sa zaposlenima koji su u ovoj školi prethodno takođe bili zaposleni na određeno vreme, kao i sa nastavnicima koji su potpisali ugovore od 1.9.2025. godine.
2.4. Na osnovu navoda pritužbe, dopune pritužbe, dostavljenih priloga i izjava svedoka utvrđeno je da je početkom drugog polugodišta školeske 2024/2025. godine (januar 2025) Prva Niška gimanzija „Stevan Sremac“ stupila u obustavu nastave u znak podrške studentskim protestima i neispunjenja potpisanog Protokola, nakon čega je kolektiv ove škole imao česte sastanke. Utvrđeno je, na osnovu navoda pritužbe i izjava svedoka da je podnosilac pritužbe na ovim sastancima javno iznosio svoje mišljenje povodom društvenih dešavanja, odnosno podrškom studentima i prosvetnim radnicima. Takođe, u postupku je utvrđeno, na osnovu izajva svedoka i fotografija da je podnosilac pritužbe učestvovao na protestima kao vid podrške protestima.
2.5. Uvidom u podnesak koji je dostavljen uz pritužbu, a koji je potpisao predsednik sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u ime grupe profesora Prve niške gimnazije navedeno je da smatraju da je razlog za neproduženje ugovora o radu to što su ti profesori javno i jasno izrazili podršku učenicima i studentima u prosveti, na koji način su stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege koje nisu podržale protest, ili bili neutralni. Pored samog gubitka posla, ovi profesori bili su izloženi dodatnim ponižavajućim i uznemiravajućim situacijama, uz navođenje konkretnih primera. Na Nastavničkom veću, 29.8.2025. godine svim kolegama kojima je ugovor važio do 31.8.2025. godine i dalje su bili zaduženi u timovima i organima škole, a njihova imena nalazila su se u prvom rasporedu časova i uneta u e-dnevnik. Tako su neki od njih, koji su istovremeno bili i odeljenske starešine, 1.9.2025. godine ujedno održali čas odeljenskog starešine u svojim odeljenjima verujući da nastavljaju rad. Međutim, po završetku časa pozvani su u kancelariju v.d. direktora, gde im je saopšteno da im ugovori neće biti produženi. Tom prilikom im je saopštena i netačna informacija da će na njihova radna mesta doći „tehnološki viškovi“ što se kasnije ispostavilo kao neistina. Učenici su bili vidno uznemireni, jer se već na sledećem času pojavio problem. Rešenja o prestanku radnog odnosa ovim nastavnicima poslata su tokom radne nedelje, dakle tek nakon što su već obavili prve školske dane i časove, što je dodatno pojačalo neizvesnost, stres i osećaj nepravde. U dopisu se dalje navodi da su na Nastavničkom veću dobili pretnje suspenzijama samo zato što su, kao profesori i građani stali uz učenike i studente. Takođe, nije saopšten argumentovan odgovor ni zaposlenima ni roditeljima/starateljima učenika na pitanje – po kojim kriterijumima su novi nastavnici izabrani dok su iskusni profesori sa višegodišnjim iskustvom ostali bez posla. Smatraju da ovakvi postupci predstavljaju diskriminaciju po osnovu političkog uverenja, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
2.6. Uvidom u izjavu svedoka[1] A.A. utvrđeno je da je izjavljuje da potvrđije tačnost apsolutno svih navoda iz pritužbe AA i da smatra da se u njihovoj školi desila diskriminacija određenih zaposlenih zbog njihovih političkih uverenja i javno izrečenih stavova podrške studentskim protestima. Dalje je izjavila da je AA u ovoj školi svojim radom više od deset godina pokazao vrhunski kvalitet i profesionalizam, gradio dobre odnose sa kolegama i poverenje sa učenicima. Nikada nije bilo ni jedne pritužbe na njegov rad, ni sa jedne strane, već samo pohvale, kao i da nije postojao nijedan razlog za iznenadni prekid ugovora osim njegove javne podrške studentskom buntu i izrečenih vrednosnih stavova u javnom prostoru. Nakon prekida ugovora o radu podnosiocu pritužbe u školi su nastavile da se dešavaju do tada nezamislive stvari – od kontinuiranog kršenja zakonskih propisa, nedostatka saradnje i komunikacije sa nastavnicima, roditeljima i učenicima, urušavanje ugleda i integriteta same ustanove, do postavljanja Privremenog školskog odbora u pokušaju apsolutne kontrole svih procesa. Svedokinja je izjavila da v.d. direktorka škole svojim istupima kontinuirano pokazuje nedostatak kapaciteta za vođenje ustanove od takvog značaja kakav ima Prva niška gimnazija, donosi odluke koje su problematične i na direktan način utiču na opadanje kvaliteta nastave. Politički uticaj je neprikosnoven i bez presedana. Na kraju je navela da u Prvoj niškoj gimnaziji radi već petnaest godina, kao profesorka filozofije i stoji iza svake svoje reči i kvalifikacije.
2.7. Uvidom u izjavu svedoka B.B. utvrđeno je da izjavljuje da je profesorka srpskog jezika i književnosti već dvadeset osam godina, a da je njen kolega, profesor psihologije, izuzetan stručnjak, što dokazuje i njena saradnja kao odeljenske starešine sa njim, a odnosi se na pomoć učenicima sa kojima je radio. Dalje je navela da je AA u svoj rad uključivao i roditelje koji su imali samo reči hvale za njega i koji odgovorno tvrde da je pomogao njihovoj deci u savladavanju problema. Podnosilac pritužbe je radio i sa decom koja su radila po IOP-u, dok su učenici, i pored toga što u školi postoji i pedagog, insistirali da idu na razgovor isključivo kod njega. Navela je da podnosiocu pritužbe nije produžen ugovor, iako je na veću rečeno da ostaje da radi u školi a dobio je i odeljenje kojem predaje, ušao na čas, kada je zatekao nepoznatu osobu koja umesto njega predaje deci, kao i da svi dobro znaju da mu nije produžen ugovor o radu jer se pridružio ostalim kolegama u obustavi nastave i podrške protestima. Svedokinja je navela da su u školu dovedeni režimski profesori koji sa učenicima teraju šalu jer ne znaju elementarne stvari potrebne za rad u prosveti.
2.8. U izjavi svedoka V.V. navedeno je da potvrđije sve činjenice koje je AA izneo u vezi neprodužavanja njegovog ugovora o radu i prestanku radnog odnosa u Prvoj niškoj gimnaziji. Dalje je naveo da kolegi AA nije produžen ugovor o radu iako nije prestala potreba za tim radnim mestom i iako je odgovorno i savesno radio svoj posao jedanaest godina (zbog ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru nije mogao da dobije status na neodređeno vreme). Svedok je naveo da je podosilac pritužbe u drugom polugodištu prethodne školske godine dolazio redovno na sve sastanke, iznosio svoje mišljenje i stav, učestvovao u svim akcijama podrške protestima i njihovim zahtevima koje je organizovala Prva niška gimnazija: 10 februara u akciji „Opasulji se“, 18. februara u čajanci „srčem za pravdu“ kada je njihova škola bila trijažni centar za studente pešake, bicikliste i sve goste iz cele Srbije, kao i da je u ovim teškim vremenima podnosilac pritužbe pružao nesebičnu psihološku podršku i učenicima i profesorima. Na poslednjem Nastavničkom veću pred početak nove školske godine, 29.8.2025. godine, ime podnosioca pritužbe se našlo u rasporedu časova, u spisku zaduženih u stručnim većima i školskim timovima, uz obećanje nove školske uprave da će zaposlenima na određeno vreme biti produženi ugovori. Podnosilac pritužbe je počeo da radi 1.9.2025. godine, a sledećeg dana po ulasku u učionicu, saznaje od novog profesora da mu ugovor neće biti produžen, dok je zvanično obaveštenje da mu ugovor neće biti produžen dobio imejlom. Osoba koja radi na mestu profesora psihologije, prema rečima novopostavljenog profesora, nema nijedan dan prakse u nastavi, kao i da jedanaest profesora nije dobilo produženje ugovora o radu, a nekoliko profesora su nastavili sa radom u školi. Svedokinja je navela i da je Ministarstvo prosvete sprovelo nekoliko koraka u targetiranju, diskriminaciji i sistemskom urušavanju ugleda, dostojanstva i profesionalizma gimnazije, da su otkazi podeljeni „nepodobnim“ profesorima, a Opština Niš je smenila dotadašnji Školski odbor i postavila novi „odgovarajući“. Na kraju je navela da u prosveti radi preko 20 godina, a u Prvoj niškoj gimnaziji preko deset.
2.9. U izjavi svedoka G.G. navedeno je da je tokom svog dugogodišnjeg rada u školi imao priliku da sarađuje sa kolegom AA, koji je u njihovoj ustanovi radio jedanaest godina. Milan je svoj posao obavljao savesno, odgovorno i profesionalno, uvek sa poštovanjem prema učenicima i kolegama. Bio je izuzetno posvećen nastavnom radu, aktivan u školskim i vannastavnim aktivnostima, uvek spreman na saradnju i pomoć drugima. Kod učenika je uživao ugled i poverenje, a u kolektivu poštovanje zbog svoje korektnosti i spremnosti da se zauzme za prave vrednosti. Nažalost, podnosiocu pritužbe nije produžen ugovor o radu, a odluka o neprodužavanju usledila je nakon što je javnim putem podržao proteste i kolege koji su učestvovali u blokadi nastave, u skladu sa svojim uverenjima. Smatra da je sramotno i duboko nepravedno da radnik koji je više od decenije savesno radio i doprinosio školi ostane na određeno vrema, a potom bez posla samo zato što je javno izrazio svoj stav i podržao učenike i kolege. Posebno je zabrinjavajuće što su pojedine kolege, koje su se uzdržavale od javnog iznošenja mišljenja, zadržane na radnim mestima i dobile produženje ugovora. Njegov rad nikada nije bio ocenjen kao loš, niti je postojao bilo kakav profesionalni razlog da mu se ne produži ugovor. Tom odlukom nije uzeto u obzir ni to da je reč o petočlanoj porodici, koja je ovim potezom ostala bez prihoda, dok je njegova supruga takođe psiholog. Smatra da ovakva odluka predstavlja vid diskriminacije po osnovu izraženog mišljenja i da ne priliči ustanovi koja bi trebalo da neguje slobodu misli, dijalog i poštovanje različitih stavova. U izjavi je navela i imena drugih kolega (ukupno 9) kojima zbog istih razloga, ugovori o radu nisu produženi.
2.10. Uvidom u izjavu svedoka D.D. u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ utvrđeno je da izjavljuje da su nakon 1.9.2025. godine u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ 11 koleginica i kolega koji su radili na određeno ostali bez posla i nije im produžen ugovor, da su neki dobili obaveštenje mejlom, a neki su isterani sa časa ili sa Razrednog ispita sa obrazloženjem da više ne rade u školi. Dalje je izjavila da je AA, dugogodišnji nastavnik u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“, cenjen i poštovan kolega, kako od strane zaposlenih, tako i od učenika, roditelja i lokalne zajednice. U gimnaziji radi više od deceniju, najpre kao veroučitelj, a zatim kao stručni saradnik (školski psiholog) i nastavnik Psihologije. Podnosilac pritužbe je kolega kojeg svaka gimnazija može samo poželeti u svom kolektivu. Kao stručni saradanik, izuzetnu pomoć je pružao u radu odeljenjskim starešinama i učenicima. Njegovo dugogodišnje angažovanje kao koordinatora Timu za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja od neprocenjivog je značaja za uspešan rad i razvoj pozitivnih odnosa u školi. Takođe je bio koordinator Tima za inkluzivno obrazovanje, gde je bio velika pomoć u radu sa učenicima koji su radili no programu inkluzije i predsednik Stručnog veća za društvene nauke, član Tima za saradnju sa porodicom, i član Tima za delovanje u kriznim situacijama. Za te timove ga je upravo v.d. direktorka predložila na Nastavničkom veću 29.8.2025. godine. Nakon iznenadnog prekida 1 polugodišta 23. decembra 2024, neispunjenja Protokola iz 2023. godine i neispunjenja studentskih zahteva, Prva niška gimnazija je stupila u obustavu nastave na početku II polugodišta školske 2024/25. godine u znak podrške studentskim zahtevima i zbog neispunjenja potpisanog Protokola. Kolektiv je svakodnevno imao sastanke, na kojima su dogovarane akcije, organizovane radionice za učenike i lokalnu zajednicu. Dalje je navela da je Prva niška gimnazija najduže bila u obustavi nastave u niškom regionu, do 5. maja 2025. godine. Ono što je Ministarstvo uradilo no završetku školske godine u velikom broju škola, sprovedeno je no istom modelu u celoj Srbiji. Veliki broj direktora je otpušten ili su dali ostavku, a još većem broju nastavnika nije produžen ugovor. Ha spisku srednjih škola koje su doživele otpuštanje Direktora neprodužavanje ugovora na desetine nastavnika, raspuštanje Školskog odbora, postavljenje privremenog, našla se i Prva niška gimnazija. Tokom obustave rada podnosilac pritužbe je jasno izražavao svoje stavove i učestvovao u radionicama i na sastancima koje su kao kolektiv organizovali. Ha zahteve upućene upravi škole o razlozima iz kojih kolege nisu dobili produženje ugovora, kolektiv, roditelji i učenici do danas nisu dobili odgovor. U izjavi je navela i imena drugih zaposlenih u ovoj školi (ukupno 10) pored podnosioca pritužbe kojima ugovori o radu nisu produženi. Na kraju je navela da se nameće zaključak da je jedini razlog raskida ugovora njihovo učestvovanje u obustavi rada Prve niške gimnazije i podrška protestima, kao i da mnoge koleginice i kolege sada nemaju nikakva primanja. Konkretno, kolega AA je otac troje dece, a sada ne radi ni on ni supruga. Po njenom saznanju njegovu suprugu su odbili u više škola „jer joj je suprug blokader“ a mnogi kojima nije produžen ugovor u školi imaju poteškoća ili uopšte ne uspevaju da nađu posao (u bilo kojoj školi), prosto ih ne pozivaju na razgovor a vrlo često im se otvoreno kaže da ne mogu da ih angažuju jer su etiketirani kao „blokaderi“. Za to ne postoje pisani tragovi (ili bar ne po njenom saznanju). Takođe, u najvećem broju slučajeva osobe koje su zamenile koleginice i kolege nisu tehnološki viškovi, što doprinosi uverenju da koleginicama i kolegama nije produžen ugovor zbog dešavanja u školi, jer ne postoji nijedan validan argument ili pritužba na njihov rad.
2.11. U izjavi svedoka Đ.Đ. u Prvoj niškoj gimnaziji, navedeno je da u potpunosti potvrđuje činjenice koje je kolega AA izneo u vezi sa neprodužavanjem ugovora o radu i prestanku radnog odnosa u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ na početku školske 2025/26. godine. Tačno je da je njegovo ime bilo navedeno u rasporedu časova koji je najavljen za 1. septembar, a takođe i u spiskovima članova stručnih veća i timova škole, o kojima je bilo govora na sednici Nastavničkog veća održanoj 29.8.2025. godine. Štaviše, na istoj toj sednici članovi Nastavničkog veća dobili su potvrdu i obećanje novopostavljene uprave da neće biti promena u nastavnom kadru škole i da će svi profesori zaposleni na određeno vreme dobiti produženje svojih ugovora u novoj školskoj godini. Međutim, uprkos obećanju koje je dala svim članovim Nastavničkog veća, v. d. direktora gimnazije je istog tog dana, 29. avgusta, potpisala rešenje o prestanku radnog odnosa kolege AA, koje je potom dobio elektronskom poštom 2. septembra. Podnosilac pritužbe koji je u gimnaziji proveo 11 godina, ali zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama nikada nije mogao da dobije status na neodređeno vreme, čak je doživeo da 1. septembra redovno započne školsku godinu, a onda narednog dana ode na čas i u učionici zatekne drugog profesora, nakon čega mu je „uz žaljenje“ saopšteno da „više ne radi u školi“ i da „ne mora više da dolazi na posao“. U sličnim situacijama našli su se i drugi profesori koji nisu dobili produženje ugovora, što, osim što predstavlja povredu procedure, takođe ukazuje na to da su ovi postupci vođeni osvetom. U izjavi je istakao da je još uvek zgranut načinom na koji su koleginice i kolege dobijali poruke da „više ne dolaze na posao jer nemaju potpisane ugovore“. Dodatna potvrda da ne greši u vezi sa motivima za postupke uprave je i činjenica da su nakon prekida ugovora o radu sa profesorom informatike D. K. učenici gubili časove sve do kraja septembra jer drugih profesora informatike nije bilo. Svedok je istakao da nepodobnost kolega nije bila rezultat lošeg i neodgovornog rada. Naprotiv, oni su svoj posao obavljali krajnje savesno i profesionalno. U nemilost ih je dovela činjenica da su, kao i velika većina ostalih profesora, podržali zahteve svojih sadašnjih i bivših učenika, sada studenata, i nisu krili svoje stavove o tom pitanju. Ono čime smo se ponosili i zbog čega su nam učenici, studenti i celokupna javnost odavali priznanje, odjednom je postalo stravičan greh i razlog za prekid radnog odnosa. Tokom drugog polugodišta, u vreme dok nije bilo nastave, imali su svakodnevne sastanke na kojima su dogovarali svoje aktivnosti, organizovali tribine, predavanja i slične događaje. Kolega AA slobodno je iznosio svoje stavove, jer su vrednosti koje su zastupali i podrška studentima, koji su do juče bili njihovi učenici, bili daleko važniji od brige za lični status i eventualne probleme, do kojih je nažalost i došlo. Vrhunac svega bila je manifestacija „Studentski edikt“ održana 1. marta, u okviru koje su dobili ulogu gradskog trijažnog centra i otvorili vrata svoje gimnazije studentima-pešacima i svim gostima grada. Ovaj događaj učinio je njihovu školu mestom otvorenog srca. Međutim, mesto otvorenog srca ubrzo je zaključano lancima i katancima. Njihovo postavljanje na kapije školskog dvorišta naložila je 22. avgusta v. d. direktora „iz bezbedonosnih razloga“ i tako onemogućila ulazak u školsko dvorište svima koji se nisu slagali sa njenim naprasnim postavljenjem. I učenicima, i roditeljima, i profesorima – sadašnjim i bivšim. To je bio prvi potez novopostavljene uprave i njime je simbolično najavljeno ono što će uslediti. Ono što je usledilo bilo je sprovođenje plana koji je v. d.direktorki poveren još prilikom njenog postavljenja. Ona je naime više puta, na pitanja o razlozima za prekid saradnje sa profesorima škole koja su joj upućivali učenici na Učeničkom parlamentu, roditelji na Savetu roditelja, kao i profesori na sednici Nastavničkog veća, odgovarala rečima „to je moje diskreciono pravo“, „to pravo mi je dao ministar“, „mene je ministar postavio“. Isti taj ministar, između ostalog, javno je istakao da „onima koji su podržavali studente i blokirali nastavu neće biti produženi ugovori jer ne rade svoj posao“. Tako je neko ko je došao na čelo ugledne gimnazije, i čija bi nadležnost trebalo da bude „obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada“ postao puki izvršilac tuđih naloga sa zadatkom da iskusne i kompetentne profesore zameni poslušnicima. Nakon samo dva meseca takve uprave, gimnazija se nalazi u teškom stanju, a nastava se koliko-toliko uspešno realizuje jedino zahvaljujući entuzijazmu i odgovornosti onih profesora koji ne žele da dozvole da se autoritet škole koju vole u potpunosti uruši. Svedok je naveo da zna da je procena kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika nadležnost Nastavničkog veća, a da rezultate njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum, te da se ne može sve objasniti rečima „to je moje diskreciono pravo“ jer u školi gotovo ništa nije diskreciono pravo direktora. Škola je kompleksna zajednica učenika, roditelja i nastavnika, a rukovođenje školom je proces koji se zasniva na saradnji i koordinaciji sa njima. Takve saradnje i koordinacije u školi nema već više od dva meseca. Nije bilo ni provere kvaliteta rada otpuštenih nastavnika. Oni su promenjeni iz jednog jedinog razloga – jer su otvoreno stali u odbranu stavova svojih učenika, zbog čega jesu žrtve diskriminacije. U izjavi je naveo i imena drugih kolega kojima nije produžen ugovor o radu, kao i onih kojima jeste produžen, navodeći da je kriterijum prilikom odlučivanja o produžavanju ugovora bio je samo jedan – svi koji su se istakli u podršci studentima moraju da odu, a oni koji su ćutali ili mislili drugačije ostaju. O proceni kvaliteta i vrednovanju rezultata rada uopšte nije bilo govora.
2.12. U izjavi svedoka E.E. navedeno je da je AA dugogodišnji cenjeni i poštovani kolega, kako od strane zaposlenih u Prvoj niškoj gimnaziji, tako i od učenika, roditelja i lokalne zajednice. U gimnaziji radi više od deceniju, najpre kao veroučitelj, a zatim kao stručni saradnik (školski psiholog) i nastavnik psihologije. Kao stručni saradanik, izuzetnu pomoć je pružao u radu odeljenjskim starešinama i učenicima. Njegovo dugogodišnje angažovanje kao koordinatora Timu za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja od neprocenjivog je značaja za uspešan rad i razvoj pozitivnih odnosa u školi. Nakon iznenadnog prekida I polugodišta 23. decembra 2024, neispunjenja Protokola iz 2023. godine i neispunjenja studentskih zahteva, Prva niška gimnazija je stupila u obustavu nastave na početku II polugodišta školske 2024/25. godine u znak podrške studentskim zahtevima i zbog neispunjenja potpisanog Protokola. Kolektiv je svakodnevno imao sastanke, na kojima su dogovarane akcije, organizovane radionice za učenike i lokalnu zajednicu. Kolega AA je aktivno učestvovao u radu kolektiva sve vreme, ne samo u radu u Nišu, već i šire. Dana 25. februara 2025. godine, petoro članova kolektiva, među kojima je bio i AA, učestvovalo je na Protestu prosvetnih radnika „Vi sre odgovorni, od vas zavis“ ispred Ministarstva prosvete u Beogradu. Dalje je navela da je Prva niška gimnazija najduže bila u obustavi nastave u Niškom regionu, do 5. maja 2025. godine. Ono što je Ministarstvo uradilo no završetku školske godine u velikom broju škola, sprovedeno je po istom modelu u celoj Srbiji. Veliki broj direktora je otpušten ili su dali ostavku, a još većem broju nastavnika nije produžen ugovor. Ha spisku srednjih škola koje su doživele otpuštanje direktora, neprodužavanje ugovora na desetine nastavnika, raspuštanje Školskog odbora, postavljenje privremenog, našla se i Prva niška gimnazija. Ha Nastavničkom veću, održanom 29. avgusta 2025. godine, kolege kojima nije produžen ugovor bile su predlog v.d. direktorke za angažovanje u timovima i organima škole, koji su jednoglasno usvojeni. Konkretno, AA je upravo od v.d. direktorke predložen i jednoglasno je usvojeno da bude: koordinator Tima za inkluzivno obrazovanje, predsednik Stručnog veća za društvene nauke, član Tima za zaštitu učenika od nasilja, član Tima za saradnju sa porodicom, član Tima za delovanje u kriznim situacijama, što sve mnogo govori o njegovoj kompetentnosti i uspešnosti u radu. Mađutim, na njihov šok, upravo je AA jedan od 11 izvrsnih kolega, kojima ugovor nije produžen od 1. septembra. U izjavi je dalje navedeno da na zahteve upućene upravi škole o razlozima iz kojih kolege nisu dobili produženje ugovora, kolektiv, roditelji i učenici do danas nisu dobili odgovor. Svedokinja je zatim navela i opisala tri sastanka na kojima se pokušalo dobiti odgovor, ali do danas nisu dobili razlog radnog neangažovanja 11 kolega, na osnovu čega se nameće zaključak da je jedini razlog njihovo učestvovanje u obustavi rada Prve niške gimnazije podrška studentskim zahtevima. Na kraju je navela da je za nju velika sramota i nepravda činjenica da je radnim neangažovanjem podnosioca pritužbe, oca troje dece, kome je i supruga no zanimanju psiholog i koja takođe nije nigde zaposlena, dovedena u pitanje materijalna egzistencija njihove porodice, kao i ostalih kolega kojima ugovor nije produže. U izjavi su navedena i imena drugih kolega (ukupno 11) kojima ugovori o radu nisu produženi, iako su na predlog uprave škole bili predloženi i izglasani za angažovanje u godišnjem planu za 2025/26 godinu i zastupljeni u prvih nekoliko rasporeda časova.
2.13. Uvidom u dopis-apel nastavnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac, koji je potpisalo 53 nastavnika ove škole utvrđeno je da su naveli da na početku školske 2025/26 godine jedanaest nastavnika ove gimnazije nije dobilo produženje ugovora o radu i zamenjeno je novim, najčešće neiskusnim i neafirmisanim nastavnicima. Nastavnici kojima nisu produženi ugovori nikada nisu stekli status zaposlenih na neodređeno vreme zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama, koji je na snazi već dugi niz godina. Međutim, mnogi od njih u ovoj gimnaziji radili su veoma dugo i nebrojano puta pokazali su se kao izuzetno kvalitetni profesori. Dalje je navedeno da neprodužavanju ugovora njihovih kolega nije prethodila provera kvaliteta njihovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Naime, status Prve niške gimnazije propisuje da Nastavničko veće vrši procenu kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika, a rezultat njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum škole. Međutim, nijedan od ovih organa škole nije konsultovan po ovom pitanju, a nastavnici su zamenjeni bez ikakvog valjanog razloga, zbog čega motivi za ovakva postupanja nisu bili profesionalni, već da iza svega stoje politička opredeljenja otpuštenih nastavnika. Na kraju u apelu se navodi da su neki od otpuštenih kolega već podneli pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije kojoj su bili izloženi, da će drugi podneti, kao i da se svi nadaju da će Poverenik stati u njihovu zaštitu, te da u tom smislu i potpisnici ovog apela veruju da će ovaj organ u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima pomoći da oštećene kolege ipak dobiju prava koja su im uskraćena. U prilogu ovog apela dostavljena je i presuda Upravnog suda u vezi sa promenom rukovodstva u školi. Nakon smene prethodne direktorke, koja je predmet presude Upravnog suda, dogodile su se brojne nezakonitosti u radu novog rukovodstva škole, među kojima je i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme do tada zaposlenim nastavnicima škole.
3. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Stavom 2. ovog člana propisano je da za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Članom 14. ove konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno, propisano je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
3.5 Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je u članu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacijau oblastu rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, dok zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, kao i lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 25. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.
3.6. Zakon o radu, u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
3.7. Odredbom člana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (stav 9).
3.8. Statut Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“[5] u članu 35. stav 1. tačka 13 propisuje da Nastavničko veće razmatra i procenjuje rad odeljenskih veća, odeljenskih starešina i stručnih aktiva, kao i nastavnika i stručnih saradnika. Odredbom člana 47. stav 3. tačka 5. ovog statuta propisano je da Pedagoški kolegijum vrednuje rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika.
Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.9. Imajući u vidu navode iz pritužbi, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li su Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ i v.d. direktorka ove gimnazije stavili podnosioca pritužbe u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva – političko ubeđenje.
3.10. U postupcima za zaštitu od diskriminacije važna je primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojem ako podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi lice protiv kog je pritužba podneta. Istim članom je propisano i da svaka strana može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja.
3.11. Poverenik najpre konstatuje da iz pritužbe i izjašnjenja proizlazi da je podnosilac pritužbe bio zaposlen na određeno vreme u Prvoj niškoj gimnaziji 11 godina, sve do početka školske 2025/26. Dalje se uvidom u pritužbu i izjašnjenje može konstatovati da nije prestala potreba za nastavnikom psihologije, na kom radnom mestu je podnsoilac pritužbe bio zaposlen. Na osnovu navoda pritužbe i izjava svedoka može se zaključiti da je posao obavljao stručno, profesionalno, da je bio jedan od omiljenih nastavnika u ovoj školi, kao i da u svom radu nije imao nijednu primedbu ili pritužbu, roditelja, učenika ili ostalih kolega nastavnika. Takođe, u postupku je utvrđeo da u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ ukupno 11 nastavnika koji su u ovoj školi radili na određeno vreme, nije ponovo radno angažovano, odnosno nisu dobili nove ugovore o radu na određeno vreme, početkom školske 2025/26 godine. Takođe, iz izvedenih dokaza se zaključuje da su roditelji i nastavnici zahtevali od v.d. direktorke odgovor po kojim kriterijumima su novi nastavnici izabrani, a profesori sa višegodišnjim iskustvom dobili otkaz, međutim obrazložen odgovor nisu dobili. U postupku je utvrđeno da je Prva niška gimnazija početkom drugog polugodišta školske 2024/25 godune bila u obustavi nastave u znak podrške protestima, sve do maja 2025. godine. Dalje je utvrđeno da je na sastancima koji su u tom periodu nastavnici i kolektiv škole organizovali, podnosilac pritužbe javno iznosio svoje mišljenje povodom društvenih dešavanja, odnosno podrškom protestima. Takođe, utvrđeno je da je neposredno pre početka nove školske godine, na sednici Nastavničkog veća 29.8.2025. godine podnosilac pritužbe bio zadužen u timovima i organima škole, kao i u rasporedu časova za predmet psihologija 1.9.2025. godine, međutim kada je 2.9.2025. godine došao na čas, u učionici je zatekao drugog nastavnika koji predaje učenicima, nakon čega je saznao da više ne radi u ovoj školi.
3.12. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i izvedene dokaze, posebno činjenicu da podnosilac pritužbe, nakon 11 godina rada u ovoj školi, nije ponovo radno angažovan, počev od 1.9.2025. godine, iako je postojala potreba za nastavnikom prihologije, kao i činjenice da je u školi javno iznosio svoje stavove i uverenja i davao podršku i učestvovao na skupovima i protestima, Poverenik konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim.
3.13. Imajući u vidu navedeno, teret dokazivanja da do tog akta nije došlo je prebačen na Školu koja treba da dostavi dokaze da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, odnosno da dokaže da nije diskriminisala podnosioca pritužbe i stavila ga u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu da druge zaposlene koji su takođe kao i on bili zaposleni na određeno vreme, a sa kojima je Škola zaključila ugovore za novu 2025/2026 godinu.
3.14. S tim u vezi, Poverenik je analizirao da li činjenice i dokazi koje su Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ i vd. direktorka ove škole u konkretnom slučaju ponudili, pružaju dovoljno osnova za zaključak da je prestanak radnog odnosa podnosioca pritužbe i nezaključivanje novog ugovora o radu za školsku 2025/2026 godinu, kao i svih prethodnih 11 godina, zasnovan na objektivnim razlozima i da nije u vezi sa njegovim ličnim svojstvom – političkim ubeđenjem.
3.15. Na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa podnosioca pritužbe može se konstatovati da v.d. direktorka Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, kao razloge za prestanak radnog odnosa navodi istek roka na koji je ugovor zaključen. Dalje, u izjašnjenju v.d. direktorke ove gimnazije navedeno je da je na radno mesto nastavnika psihologije primljena koleginica koja ima 16 godina radnog staža u prosveti i licencu za rad u ustanovama obrazovanja, da odluka o angažovanju nastavnika nije bila motivisana političkim uverenjima, već isključivo profesionalnim kriterijumima, kao i da je glavni razlog njene odluke o zamenim podnosioca pritužbe radno iskustvo i doprinos radu škole iz koje je preuzeta.
3.16. Poverenik konstatuje da navodi iz izjašnjenja nisu potkrepljeni nijednim dokazom. Naime, Poverenik konstatuje da uz izjašnjenje nije dostavljen nijedan dokaz da je odluka da se sa podnosiocem pritužbe ne zaključi ugovor i za 2025/2026 godinu bio objektivan i na zakonu zasnovan, te da nije u vezi sa ličnim svojstvom podnosioca pritužbe. Do okončanja postupka pred Poverenikom, v. d. direktorka Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ nije postupila ni po ponovljenom zahtevu Poverenika i dostavila dokaze povodom navoda iz izjašnjenja da je odluku o angažovanju drugog nastavnika koji je došao na radno mesto podnosioca pritužbe donela isključivo zbog profesionalnih kriterijuma, odnosno dokaze iz kojih razloga se odlučila da zaposli drugo lice umesto podnosioca pritužbe. Prema navodima iz pritužbe ovakav odgovor nije dostavljen ni na traženje roditelja i nastavnika. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je cenio dokaze kojima je raspolagao.
3.17. Poverenik ukazuje na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije koji u članu 25. posebno zabranjuje diskriminaciju zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti političkoj ili sindikalnoj organizaciji. Pored toga, Poverenik ukazuje i Konvenciju br. 111 o diskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju (1958), koju smo ratifikovali zabranjuje diskriminaciju prema članu 1(1)(a) Konvencije br. 111 na osnovu političkog mišljenja, članstva u sindikatu ili političkog uverenja u zapošljavanju i zanimanju. MOR-ova praksa potvrđuje to da političko mišljenje i članstvo u sindikatu ne mogu biti osnova za raspoređivanje na niže radno mesto ili otpuštanje, osim u slučajevima kada je to opravdano inherentnim zahtevima posla ili potrebama državne bezbednosti. MOR preporučuje da države članice obezbede efektivnu zaštitu zaposlenih od diskriminacije na osnovu političkog mišljenja ili sindikalnog delovanja. Jedan od takvih mehanizama je i postupak za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom.
3.18. Uvidom u podnesak koji je dostavljen uz pritužbu, a koji je potpisao predsednik Sindikata prosvetnih radnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u ime grupe profesora Prve niške gimnazije navedeno je da smatraju da je razlog za neproduženje ugovora o radu to što su profesori javno i jasno izrazili podršku učenicima i studentima u prosveti, na koji način su stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege koje nisu podržale protest, ili koji su bili neutralni. Navode, između ostalog, da nije saopšten argumentovan odgovor ni zaposlenima ni roditeljima/starateljima učenika na pitanje – po kojim kriterijumima su novi nastavnici izabrani dok su iskusni profesori sa višegodišnjim iskustvom ostali bez posla. Smatraju da ovakvi postupci predstavljaju diskriminaciju po osnovu političkog uverenja, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
3.19. Uvidom u dopis-apel nastavnika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac, koji je potpisalo 53 nastavnika ove škole utvrđeno je da su naveli da na početku školske 2025/26 godine jedanaest nastavnika ove gimnazije nije dobilo produženje ugovora o radu i zamenjeno je novim, najčešće neiskusnim i neafirmisanim nastavnicima. Nastavnici kojima nisu produženi ugovori nikada nisu stekli status zaposlenih na neodređeno vreme zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama, koji je na snazi već dugi niz godina. Međutim, mnogi od njih u ovoj gimnaziji radili su veoma dugo i nebrojano puta pokazali su se kao izuzetno kvalitetni profesori. Dalje je navedeno da neprodužavanju ugovora njihovih kolega nije prethodila provera kvaliteta njihovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Naime, status Prve niške gimnazije propisuje da Nastavničko veće vrši procenu kvaliteta rada nastavnika i stručnih saradnika, a rezultat njihovog rada vrednuje Pedagoški kolegijum škole. Međutim, nijedan od ovih organa škole nije konsultovan po ovom pitanju, a nastavnici su zamenjeni bez ikakvog valjanog razloga, zbog čega motivi za ovakva postupanja nisu bili profesionalni, već da iza svega stoje politička opredeljenja otpuštenih nastavnika. U prilogu ovog apela dostavljena je i presuda Upravnog suda u vezi sa promenom rukovodstva u školi. Smatraju da je nakon ove promene došlo do „nezakonitog postupanja“, među kojim je i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme do tada zaposlenim nastavnicima škole.
3.20. Uvidom u izjavu sedam svedoka koji su zaposleni u školi, a koje su uzete u postupku, utvrđeno je da svi svedoci potvrđuju navode iz pritužbe, smatrajući da podnosiocu pritužbe ugovor nije produžen isključivo zbog njegovih političkih ubeđenja.[6]
3.21. Kao što je navedeno, političko ubeđenje lica ili grupe lica odnosno pripadnost ili nepripadnost političkoj ili sindikalnoj organizaciji, predstavlja poseban slučaj diskriminacije prema Zakonu o zabrani diskriminacije. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i različita istraživanja pokazuju da je ovaj oblik diskriminacije prošle godine bio učestaliji nego prethodnih godina prema broju podnetih pritružbi i to posebno u oblasti rada i zapošljavanja i to najčešće u prosveti.[7] Prema rezultatima istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[8] učesnici istraživanja u prva tri osnova po kojima je diskriminacija najprisutnija takođe navode političko opredeljenje (55%). Prema podacima Mreže univerzitetskih profesora zabeleženo je 28 slučajeva u kojima 33 nastavnika širom Srbije nije dobilo produžetak ugovora o radu. Oni smatraju da postoji obrazac prema kojem direktori nisu produžili ugovore nastavnicima koji su učestvovali u protestima, dok su onima koji nisu protestovali ugovori produženi, što predstavlja tešku diskriminaciju. Prema navodima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije – NSPRS[9], više od 100 zaposlenih u školama ostalo je bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini zbog odmazde vezane za učešće i podršku protestima. U publikaciji je navedeno da je Ministarstvo prosvete potvrdilo da je 25 direktora škola smenjeno, a da je čak 75 direktora podnelo ostavke, dok su u Nišu lokalne vlasti zamenile čitave školske odbore u 26 škola.[10]
3.22. Ceneći sve napred navedeno, nakon sprovedenog postupka, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da Prva niška gimazija Stevan Sremac, koju zastupa v.d. direktorka Radmila Stoiljković, sa podnosiocem pritužbe posle 11 godina rada u ovoj školi, nije zaključila novi ugovor o radu za školsku 2025/2026 godinu počev od 1.9.2025. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a najduže do 31.8.2026. godine. V.d. direktorka Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ uz izjašnjenje, kao i uz ponovljenu traženu dopune izjašnjenja, do okončanja postupka pred Poverenikom nije pružila dokaze da je odluka da se sa podnosiocem pritužbe ne zaključi ugovor i za 2025/2026 godinu bila objektivna i na zakonu zasnovana, te da nezaključivanje ugovora nije u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom podnosioca pritužbe – političkim ubeđenjem. Iz dostavljenih dokaza i uvidom u izjave svedoka može se konstatovati da je podnosilac pritužbe tokom 11 godina rada u ovoj školi, dobijao samo pohvale i priznanja, kako od učenika i njihovih roditelja, tako i od zaposlenih nastavnika, pri čemu iz navoda izjašnjenja ne proizlazi da je u toku svog rada sa učenicima protiv podnosioca pritužbe pokrenut ijedan postupak ili da je podneta pritužba na njegov rad od strane roditelja. Takođe, iz apela-potpisa 53 nastavnika ove gimnazije, dopisa sindikata, kao i iz izjava svedoka tokom postupka pred Poverenikom, zaključuje se da neprodužavanju ugovora podnosioca pritužbe nije prethodila provera kvaliteta njegovog rada iako je takva procedura predviđena školskim propisima. Imajući u vidu sve navedeno, posebno uzimajući u obzir izjave svedoka koji su zaposleni u školi, kao i činjenice utvrđene u postupku, Poverenik konstatuje da Prva niška gimnazija i v.d. direktorka ove škole, u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nisu pružili nijedan dokaze da su se rukovodili objektivnim i opravdanim razlozima, odnosno da razlozi zbog kojih je došlo do prestanka radnog odnosa podnosioca pritužbe u ovoj školi nije u vezi sa njegovim političkim ubeđenjem.
4. MIŠLjENjE
U postupku po pritužbi AA protiv Prve niške gimnazije i v. d. direktorke ove gimnazije, utvrđeno je da su povređene odredbe člana 16, a u vezi sa članom 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ koju zastupa v.d. direktorka Radmila Stoiljković da:
5.1. Otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnosioca pritužbe vrati na radno mesto nastavnika.
5.2. Uputi pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ i v.d. direktorka Radmila Stoiljković obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Prva niška gimnazija „Stevan Sremac ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] Lični podaci svedoka su anonimizovani u skladu sa članom 17. stav 5. Poslovnika o radu Poverenika („Službeni glasnik RS“, broj 78/2024)
[2] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21
[3] Ustav Republike Srbije „Sl. glasnik RS“ br. 98/06 i 115/21
[4] Zakon o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21
[5] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://sremac.edu.rs/fajlovi/skola/akta_skole/2025/STATUT%20PNGSS.pdf
[6] Lični podaci svedoka su anonimizovani u skladu sa članom 17. stav 5. Poslovnika o radu Poverenika („Službeni glasnik RS“, broj 78/2024)
[7] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2026/03/PZR-RGI-2025.pdf
[8] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/
[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
[10] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević
1088-25 Utvrđena diskriminacija na osnovu političkog ubeđenja 
