br. 07-00-571/2025-02 datum: 5.1. 2026.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A.A. koju je podneo u ime svoje maloletne ćerke B.B, protiv OŠ …, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je između ostalog navedeno da je samohrani otac dve ćerke bliznakinje koje pohađaju ovu školu od 2023. godine i da se nakon završetka prvog razreda jedna od ćerki, B.B, razbolela od akutne limfoblastne leukemije. Dalje je navedeno da B.B. zbog svoje bolesti nije mogla da septembra 2024. godine krene u školu, već je organizovan neki vid „onlajn“ nastave u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i mogućnostima, kao i praćenje nastave preko sestre bliznakinje. U pritužbi je navedeno da od trenutka postavljanja dijagnoze škola „nije preduzela nijednu meru podrške, solidarnosti ili inkluzije“ u odnosu na B.B. i da su naišli na „ignorisanje, nerazumevanje, neprepoznavanje situacije i krajnje neprofesionalan i dehumanizovan odnos“. Dalje je navedeno da škola nije organizovala nijedan vid podrške za dete (psihološku, pedagošku, socijalnu, emotivnu, simboličnu), niti podstakla drugu decu da izraze solidarnost sa svojom drugaricom; nije dobila nikakvu poruku podrške od odeljenja, učiteljice ni škole; nije organizovana nijedna akcija podrške, empatije ili uključivanja deteta u život kolektiva na simboličan način. Navedeno je da je izmenom odluke Vlade Republike Srbije bilo omogućeno učenicima obolelim od retkih bolesti i teških bolesti pravo na besplatne udžbenike i da ga škola o ovome nije obavestila, već je za ovo saznao slučajno. U izjašnjenju direktorke je navedeno da su u aprilu obavestili roditelje o pravu na besplatne udžbenike a da su zvaničnu informaciju dobili od Ministarstva prosvete 3. juna 2025. godine, da je tada utvrđeno da je u odluci dodat kriterijum „deca koja boluju od retkih bolesti“, međutim da je smatrala da nema potrebe da obaveštava svih 28 razrednih starešina jer „škola ima samo dva slučaja, a za njih ima komplete udžbenika. Dalje je navedeno da je učiteljica u kontaktu sa detetom preko „onlajn učionice“ ali pre svega preko sestre bliznakinje, da učenica cele školske godine nije bila u školi i u svakom trenutku je imala mogućnost da učestvuje u zajedničkim aktivnostima preko Gugl učionice. U izjavi učiteljice je navedeno da prava B.B. kao učenice ni u jednom trenutku nisu bila ugrožena i da je roditelj mogao u svakom trenutku da preko Viber grupe odeljenja, a i lično u školi, prati sve vannastavne aktivnosti odeljenja, da je imala poverenje u roditelja da će je blagovremeno obaveštavati o svim potrebama deteta vezane za nju kao učiteljicu i za odeljenje, kao i da je roditelj u više navrata odbio lično angažovanje učiteljice u vezi učenice i mogućnosti podrške koju detetu može da pruži škola. Učiteljica je još navela i da „Roditelj nije pokazao interesovanje za ovakve vidove različitih aktivnosti a samim tim nije postojala ni mogućnost aktivnijeg uključenja učenice A.T.“ U toku postupka je utvrđeno da je prosvetni inspektor izvršio vanredni inspekcijski nadzor u školi i da je, između ostalog, utvrdio da je direktor škole propustio da nastavnicima i roditeljima prosledi informacije dobijene od Ministarstva prosvete što je moglo dovesti do ugrožavanja ostvarivanja prava učenika na besplatne udžbenike. S timu vezi, Poverenik je utvrdio da je propuštanjem škole da blagovremeno deluje (obavesti roditelja) učenica B.B. mogla biti stavljena u nepovoljniji položaj tako što bi propustila da podnese prijavu za tzv. besplatne udžbenike iako ispunjava uslov kao učenica koja boluje od retke bolesti i ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć. Dalje je u postupku utvrđeno da je za učenicu B.B. organizovano redovno praćenje nastave u kućnim uslovima u skladu sa zakonom (preko Gugl učionice ), međutim nisu dostavljeni dokazi koji dokazuju da je onlajn nastava organizovana i kroz neke programe koji omogućavaju zajedničke aktivnosti svih učenika, niti je škola dostavila dokaze da su organizovane zajedničke aktivnosti i podrške, kojima je učenica B.B. prisustvovala ili je mogla prisustvovati. Škola je izrazila očekivanja od roditelja da prepozna potrebu deteta i eventualno uključi sebe i dete u aktivnost. Škola nije prepoznala potrebu da se dodatnim angažovanjem nastavnog osoblja i stručne službe učenica B.B. uključi u odeljensku zajednicu kako bi bila deo vršnjačkog kolektiva. S obzirom na sve navedeno, primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je doneo mišljenje da je OŠ …, propuštanjem da obavesti roditelja A.A. o pravu učenice na udžbenike o trošku budžeta Republike Srbije, kao i da preduzme mere i aktivnosti kojim bi učenicu B.B. uključila u vršnjačku zajednicu, povredila odredbe člana 6, a uvezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je preporučio OŠ … da preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti i pruži potrebnu podršku učenici B.B. kako zbog svog zdravstvenog stanja ne bi bila isključena iz vršnjačke grupe, kao i da preduzme potrebne preventivne aktivnosti kojima podstiče razvijanje empatije i socioemocionalne kompetencije učenika odeljenja u koje pohađa učenica B.B. i, ukoliko je potrebno, učenika cele škole, kao i da se ubuduće u svom radu pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se pritužbom A.A., u ime svoje maloletne ćerke B.B, protiv OŠ …, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:

• da je samohrani otac dve ćerke bliznakinje koje pohađaju Osnovnu školu … od 2023. godine i da su nedavno završile drugi razred kod učiteljice …;
• da se nakon završetka prvog razreda jedna od ćerki, B.B, razbolela od akutne limfoblastne leukemije i njeno lečenje počinje 1. jula 2024. godine na UDK u Tiršovoj, a od 8. jula 2024. godine se nastavlja na Institutu za majku i dete u Beogradu i u momentu podnošenja pritužbe i dalje traje;
• da B.B. zbog svoje bolesti nije mogla da septembra 2024. godine krene u školu na način kao i ostala deca, već su u dogovoru sa direktorkom i učiteljicom organizovali neki vid onlajn nastave u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i mogućnostima, kao i praćenje nastave preko njene sestre koja pohađa nastavu redovno kod iste učiteljice;
• da je škola zvanično i detaljno obaveštena o tome da je dete od jula prošle godine u intenzivnom bolničkom lečenju, a da od kraja februara 2025. godine nastavlja lečenje kod kuće;
• da od trenutka postavljanja dijagnoze do dana podnošenja pritužbe, škola „nije preduzela nijednu meru podrške, solidarnosti ili inkluzije u odnosu na dete koje boluje od teške i retke bolesti. Naprotiv, naišli smo na ignorisanje, nerazumevanje, neprepoznavanje situacije i krajnje neprofesionalan i dehumanizovan odnos“;
• u periodu od skoro godinu dana, škola nije organizovala nijedan vid podrške za dete (psihološku, pedagošku, socijalnu, emotivnu, simboličnu), niti podstakla drugu decu da izraze solidarnost sa svojom drugaricom; nije dobila nikakvu poruku podrške od odeljenja, učiteljice ni škole; nije organizovana nijedna akcija podrške, empatije ili uključivanja deteta u život kolektiva na simboličan način. Devojčica je više puta u bolnici gledala kako druga deca na lečenju dobijaju podršku od svojih vršnjaka i nastavnika, dok ona od svojih nije dobila apsolutno ništa;
• da je učiteljica u više navrata neprimereno komentarisala bolest deteta, izražavajući sumnju u to da lečenje još traje. Kad god je učiteljica pitala kako je B.B, na šta je dobijala informacije o lečenju, ona bi „skoro svaki put rekla: Ja sam mislila da je to već završeno“, što je bilo izuzetno neprijatno i stvaralo je osećanje da se ova jako ozbiljna bolest deteta tretira krajnje neozbiljno i nipodaštavajuće;
• tokom cele školske godine, a naročito u drugom polugodištu kada je bila na kućnom lečenju, izostala je bilo kakva inkluzivna aktivnost kojom bi se makar simbolično B.B. predstavila učenicima u svom odeljenju kao neko ko je i dalje deo njihove zajednice, a koje bi devojčici dala osećaj pripadnosti (npr. doček nakon završetka bolničkog lečenja ili čestitka za završetak bolničkog lečenja). Izostaje priznanje veličine i važnosti borbe i višemesečne patnje, kao i devojčicinog podviga da sve izdrži; izostaje obrazovanje dece u odeljenju o tome kroz šta prolazi drugarica i kako je treba tretirati kada se vrati. Deca u odeljenju imaju strah i odbojnost od B.B. kada prolaze pored nje, skreću pogled, ne žele da je pozdrave čak ni verbalno. Samo jedan devojčica iz odeljenja joj prilazi, zagrli je i sa njom normalno komunicira, što kod B.B. izaziva veliku radosti i danima priča o tome. Prilikom poseta školi, B.B. se oseća nepoželjno, nevoljeno, odbačeno, što je posledica što se o njenoj bolesti u kolektivu nije govorilo, niti su deca na bilo koji način učena saosećanju i solidarnosti;
• da je u aprilu učiteljica obavestila odeljenje da je u toku „projekat besplatni udžbenici“ i poslala listu kriterijuma koje učenici moraju da ispune da bi imali pravo na besplatne udžbenike. Ti kriterijumi nisu uključivali decu koja boluju od retkih bolesti ili koji su korisnici tuđe nege i pomoći i učiteljica je tada ponudila da škola kupi udžbenike za B.B, što je podnosilac pritužbe odbio;
• da je 3. juna 2025. godine stupila na snagu nova odluka Vlade Republike Srbije kojom je omogućeno učenicima obolelim od retkih bolesti i teških bolesti pravo na besplatne udžbenike i da ga škola o ovome nije obavestila, već je za ovo saznao slučajno od drugih roditelja i poslednji dan (9. juna) podneo prijavu. Direktorka je za ovaj propust okrivila učiteljicu, a učiteljica je iznela tvrdnje da ona nikakvo obaveštenje o ovoj odluci nije dobila od direktorke i za propust okrivila direktorku.
• da je direktorka iznela neistinu da je škola „nudila“ da se organizuje finansijska podrška za B.B. kada se razbolela koju je on „navodno odbio, iako se to nikada u stvarnosti nije dogodilo, odnosno niko mi nikada to nije predlagao niti pominjao, niti sam ja to ikada odbio“. Da je učiteljica potvrdila da nikakvu pomoć takve vrste nikada nije bila ponuđena i iznela „niz opravdanja“, kao i da je ponudila da se odmah pristupi prikupljanju pomoći. Da smatra da je to krajnje neumesno jer kada je pomoć bila najpotrebnija, osam meseci koliko je trajalo bolničko lečenje, B.B. je bila ignorisana, dok se za drugu decu u školi u to vreme organizovalo prikupljanje sredstava, kao i da se „ovde (se) ne radi o novcu, radi se o očigledno drugačijem postupanju prema mom detetu u odnosu na drugu decu sa istim ili sličnim problemom.“;
• da prikupljanje sredstava nije tražio jer je smatrao da je to dobra volja zajednice, bio je povređen i osećao se poniženo kada im „nikakva podrška nije bila ponuđena, kao da moje dete to ne zaslužuje i kao da ne boluje od teške bolesti, dok je bila dostupna drugoj deci“, kao i da je zajednica želela da pomogne podrška bi bila ponuđena;
• da ne samo da škola nije prihvatila odgovornost za propust (obaveštenje o izmenjenoj odluci Vlade), već i lažno tvrde da su mu nudili pomoć, kao i da ga napadaju, nazivaju lažovom, predstavljaju kao nekog ko ne zna šta hoće, kome je sve dato i sve ponuđeno i ko je sve odbio i sad traži nešto, a istina je da je njegova ćerka potpuno ignorisana, zanemarena, odbačena od zajednice i na taj način diskriminisana;
• da od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zahteva da sprovede postupak ispitivanja sumnje u diskriminaciju deteta na osnovu zdravstvenog stanja, da utvrdi da li je detetu uskraćen jednak tretman u obrazovnoj ustanovi i da pokrene prekršajni postupak protiv odgovornih.
  • Uz pritužbu su dostavljeni: 1) otpusna lista i 2) rešenje Centra za socijalni rad Jagodina kojim se priznaje pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
  • U dopuni pritužbe, između ostalog je navedeno:
• da je učiteljica tokom školske godine nizom sitnih ali kontinuiranih mikroagresija stvarala atmosferu u kojoj je preovladao nemar prema zdravstvenom stanju devojčice B.B. i njeno faktičko izopštavanje iz učeničke zajednice zbog bolesti i da želi u dopuni pritužbe da navede konkretne primere koji dodatno i detaljnije objašnjavaju diskriminatorni karakter odnosa prema B.B;
• da je prilikom prijavljivanja učenika za ekskurziju decembra 2024. godine (a koja se sprovodila krajem maja 2025. godine), učiteljica svim učenicima podelila papiriće za roditelje koje roditelji potpisuju kao prijavu i saglasnost za odlazak deteta na ekskurziju. Učiteljica mu je papirić poslala samo za D. (drugu ćerku, sestru bliznakinju) dok za B.B. nije poslala ništa. Time je na još jedan način isključila B.B. iz zajednice, zbog čega je morao lično da ide i traži papirić i za B.B. Učiteljica je bila obaveštena da se B.B. bolničko lečenje završava u februaru i da nastavlja školovanje od kuće, kao i da postoji mogućnost da se vrati u kolektiv do kraja godine. Ukoliko učiteljica nije bila sigurna, mogla je telefonom da pita da li da pošalje papirić i za B.B.
• drugi primer se odnosi na izložbu „Moja uredna sveska“ koja se održava svake godine kada je sveska od B.B. bila potpuno ignorisana, dok je sveska njene sestre odabrana iako sveska od B.B. ne odudara po kvalitetu i uloženom trudu od sestrine sveske, naprotiv, s obzirom na okolnosti u kojima je nastala i napor koji je dete uložilo u nju u toku borbe za život, sveska je zaista impresivna. Diplomu za urednu svesku je dobila samo sestra D. dok B.B. nije ni pozvana da učestvuje u događaju. Kada je to pitanje pomenuto učiteljici, ona je na praznoj diplomi ispisala ime B.B. i dala detetu diplomu – „iako dete vrlo dobro razume da nagrada na taj način nema vrednost“.
• da je istog dana jedna učenica pitala sestru D. zašto njena sestra dolazi i šta traži u školi, što je dokaz da je u razredu postojalo očekivanje i utisak da B.B. ne bi trebalo da bude tu, da tu ne pripada;
• da kada je u martu 2025. godine tražio potvrdu da dete pohađa redovno nastavu radi ostvarivanja prava na novčanu pomoć deci sa malignim oboljenjima, školska sekretarica nije ni znala da u školi postoji učenica koja boluje od leukemije što je pokazatelj „potpunog nedostatka komunikacije i senzibilnosti škole na ovako ozbiljna pitanja“;
• da se radi o sistemskom problemu ove ustanove;
• da je devojčici B.B. potrebna pažnja, bodrenje, dizanje samopouzdanja, ohrabrenje, ljubav, osećaj pripadnosti, osećaj da će sve biti u redu i da treba da nastavi da se bori i pobeđuje kao i do sada, međutim njeno okruženje nije ni svesno njene borbe ni njenih potreba. Svako ignorisanje, isključivanje i nipodaštavanje direktno utiče na njeno emocionalno stanje i može ugroziti njen oporavak.
  • U prilogu dopune pritužbe dostavljene su fotografije učeničke sveske i diplome za učešće u akciji „Moja sveska je uredna“.
  • U dopuni pritužbe od 22. avgusta 2025. godine dostavljen je odgovor Službe prosvetne inspekcije grada … od 21. avgusta 2025. godine u vezi sa pritužbom A.A. protiv OŠ …
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje direktorke Osnovne škole … na navode pritužbe i dopune pritužbe od 13. avgusta 2025. godine.
  • U izjašnjenju direktorke … od 20. avgusta 2025. godine i dopuni izjašnjenja od 3. septembra 2025. godine je navedeno:
• da, s obzirom da od Ministarstva prosvete nisu stizale informacije o prikupljanju podataka za besplatne udžbenike, samoinicijativno je 24. aprila 2025. godine naložila razrednim starešinama da obaveste roditelje da prikupe dokumentaciju koja je potrebna za nabavku besplatnih udžbenika kako bi bili spremni kada obaveštenje dođe. Iz iskustva zna da je za prikupljanje dokumentacije roditeljima potrebno dosta vremena, a da Ministarstvo daje kratke rokove. Obaveštenje koje je prosledila bilo je iz prethodnih godina i obuhvatalo je najčešće kategorije učenika koji dobijaju besplatne udžbenike.
• da su zvaničnu informaciju o slanju broja potrebnih udžbenika dobili od Ministarstva 3. juna 2025. godine i da je dodat kriterijum „deca koja boluju od retkih bolesti“. Smatrala je da nema potrebe da obaveštava svih 28 razrednih starešina jer „škola ima samo dva slučaja, a za njih imamo komplete udžbenika“. Naime, škola već godinama u biblioteci ima po nekoliko spremnih kompleta za svaki razred (poklon od izdavača) i te komplete daju deci blizancima koji nemaju pravo po kriterijumima Ministarstva i učenicima koji se u toku školske godine prebace iz neke druge škole kako bi na neki način pomogli roditeljima da ne kupuju druge komplete jer svaka škola radi po udžbenicima koje sama izabere.
• da je o bolesti učenice B.B. obaveštena od početka školovanja i o namerama učiteljice i ostalih roditelja da se učenici pomogne u svakom pogledu, kao i tokom lečenja, tj. da je terapija završena i još uvek ne treba da se uključi u zajednicu zbog oslabljenog imuniteta. Takođe da je učiteljica u kontaktu sa detetom preko onlajn učionice ali pre svega preko sestre bliznakinje. Navela je „Svakako smo svi u školi najviše brinuli o zdravlju deteta i svesno ignorisali obrazovni deo znajući da je u tom uzrastu sve, sem zdravlja, nadoknadivo“;
• odgovorno tvrdi da u ovom slučaju ne postoji ni trunka diskriminacije jedino nenamerni propust formalne prirode;
• da ne bi više dolazilo do ovakvih nesporazuma u narednoj školskoj godini aktivnije će se u rad ovog odeljenja uključiti pedagoško-psihološka služba;
• činjenica da sekretarica škole nije znala da postoji dete bolesno od leukemije je normalna situacija, jer se u školi poštuju prava o zaštiti podataka o ličnosti;
• da je učenica B.B. počela da pohađa nastavu školske 2025/2026. godine i sigurno će nadoknaditi sve što je propustila. „Učiteljica i pedagoško-psihološka služba će pažljivo raditi na uverenju roditelja da škola čini sve u interesu njegovog deteta i da mu pomogne da shvati da nije sam u svojoj borbi.“.
  • U prilogu izjašnjenja dostavljene su izjave učiteljice …
  • U izjavi učiteljice … je navedeno:
• da navodi koje je izneo A.A. nisu tačni;
• da je pre početka školske godine (2024/2025.) u dogovoru sa roditeljima dece iz odeljenja napravila grupu (koja i dalje postoji) za novčanu pomoć učenici B.B. Roditelji su zajednički odlučili da pre prikupljanja novca pitaju A.A. o tome, a on je, u razgovoru sa učiteljicom odbio ovu vrstu pomoći;
• navodi pritužbe koji se odnose na besplatne udžbenike za učenicu B.B. isto su netačni. Neophodna procedura od strane škole je pokrenuta i učenica će dobiti besplatne udžbenike, što može potvrditi direktorka;
• navodi pritužbe koji se odnose na učiteljičino zanemarivanje deteta i nesprovođenje svih mogućih vidova podrške takođe nisu tačni. Učenica cele školske godine nije bila u školi i u svakom trenutku je imala mogućnost da učestvuje u zajedničkim aktivnostima preko Gugl učionice o čemu je blagovremeno obavešten i roditelj A.A.;
• da je sve potrebne informacije vezane za zdravstveno stanje učenice B.B. dobijala isključivo od roditelja A.A., imala je poverenje u njega da će je blagovremeno obaveštavati o svim potrebama deteta vezane za nju kao učiteljicu i za odeljenje. Roditelj A.A. je u više navrata odbio lično angažovanje učiteljice u vezi učenice A. i mogućnosti podrške koju detetu može da pruži škola …, kao i da je svaki vid njenog samoinicijativnog angažovanja prema B.B. smatrala je neprimerenim ukoliko tu aktivnost nije odobrio i potvrdio roditelj, vodeći računa o zdravstvenom stanju učenice;
• da navodi pritužbe koji se odnose na potpisivanje saglasnosti roditelja za odlazak na jednodnevnu ekskurziju isto nisu tačni. „Roditelj je saglasnost potpisao u školi kao i određeni broj ostalih roditelja odeljenja 2/3 iz razloga što je tako bilo brže i jednostavnije (u toku preuzimanja učenika nakon nastave)“;
• da je učenica B.B. dobila diplomu za učešće u akciji „Moja sveska je uredna“ i njena sveska je pažljivo pregledana. Akcija se odnosila na lepo pisanje u toku cele školske godine, što daje mogućnost svim učenicima da i naknadno učestvuju a ne samo na dan dodele diploma. Odeljenje 2/3 je 9. juna 2025. godine na dan dodele diplome za ovu akciju, nastavu imalo u područnom odeljenju u … i svi učenici iz tog razloga su dobili diplome kao i B.B;
• prava B.B. kao učenice ni u jednom trenutku nisu bila ugrožena i roditelj je mogao u svakom trenutku da preko Viber grupe odeljenja, a i lično u školi, prati sve vannastavne aktivnosti i mogućnosti odeljenja 2/3. „Roditelj nije pokazao interesovanje za ovakve vidove različitih aktivnosti a samim tim nije postojala ni mogućnost aktivnijeg uključenja učenice B.B.“

2. ČINjENIČNO STANjE

• U Obaveštenju gradske uprave za javne prihode, zaštitu životne sredine i inspekcijski nadzor, Odeljenje za inspekcijski nadzor, Služba prosvetne inspekcije broj … od 21. avgusta 2025. godine navedeno je da je prosvetni inspektor izvršio 14. avgusta 2025. godine vanredni inspekcijski nadzor u OŠ … i utvrdio činjenično stanje i o tome sačinio zapisnik od 19. avgusta 2025. godine. Dalje je navedeno da je izvršenim nadzorom utvrđeno da je direktor škole propustio da nastavnicima i roditeljima prosledi informacije dobijene od Ministarstva prosvete što je moglo dovesti do ugrožavanja ostvarivanja prava učenika na besplatne udžbenike. Navedeno je da će učenica B.B. dobiti besplatne udžbenike u predviđenom roku isključivo zahvaljujući ličnoj inicijativi roditelja, a ne kao rezultat sistemskog i pravovremenog delovanja škole. Dalje je navedeno da je prosvetni inspektor naložio direktoru da aktivira Tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, radi utvrđivanja eventualnog postojanja diskriminatornog ponašanja učiteljice … prema učenici B.B. Dalje je navedeno da je prijava A.A. u elementima koji prevazilaze nadležnost prosvetne inspekcije, a koji se tiču obrazovno-vaspitnog rada, organizacije nastavnog procesa i diskriminatornog ponašanja učiteljice prema učenici B.B, prosleđena prosvetnim savetnicima Školske uprave u Jagodini 11. avgusta 2025. godine na nadležnost.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dopisa škole, dostavljene priloga, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6). Odredbama člana 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Istim članom je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
• Odredbom člana 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[3] u ustanovi obrazovanja su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Pravilnikom o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje^[4] definisano je socijalno nasilje i zlostavljanje kao ponašanje kojim se isključuje dete i učenik iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu različitosti, uskraćivanjem informacija, izolovanjem od zajednice, uskraćivanjem zadovoljavanja socijalnih potreba. Dalje je propisano da se preventivnim aktivnostima podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije i razvijaju socioemocionalne kompetencije dece i učenika, roditelja i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.). Zaposleni svojim kvalitetnim radom (vaspitno-obrazovnim, obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu. U ustanovi odeljenjski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.
• Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti^[5] propisano je da zaposleni  svojim kvalitetnim radom i primenom različitih metoda, sadržaja, oblika rada i aktivnosti, ličnim ponašanjem i stavom utiču, pomažu i obezbeđuju nediskriminatorno, podsticajno, inkluzivno i bezbedno obrazovno okruženje za sve-učesnike u obrazovanju, za roditelje, zaposlene i za treća lica u ustanovi i svojim ponašanjem ne podstiču, ne pomažu, ne izazivaju, ne doprinose vršenju diskriminacije i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik i odeljenski starešina izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada sa učesnicima u obrazovanju doprinose sticanju znanja, veština i formiranju stavova koji utiču na promenu ponašanja, koji pomažu prevazilaženju stereotipa i predrasuda, povećanju osetljivosti na povrede osećanja drugih lica i grupa po nekom od zaštićenih ličnih svojstava, razvijanju tolerancije, prihvatanja i uvažavanja različitosti, konstruktivnog prevazilaženja sukoba i dr. Takođe je propisano da su zaposleni odgovorni, naročito za svoje izjave i ponašanja kojima se ispoljava i promoviše diskriminatorno ponašanje, stereotipi, predrasude i netolerancija prema pripadnicima manjinskih i osetljivih društvenih grupa, posebno u slučaju smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenih teškoća, nedovoljnog poznavanja srpskog jezika ili jezika na kome se izvodi nastava, rizika od napuštanja obrazovanja i dr.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je OŠ … stavila učenicu B.B. u nepovoljniji položaj na osnovu njenog zdravstvenog stanja postupanjem, odnosno propuštanjem direktorke i učiteljice da postupe.
• Nesporno je da je devojčica B.B. učenica OŠ … i da se nakon završetka prvog razreda razbolela od akutne limfoblastne leukemije, kao i da je zbog potrebe lečenja jedan period provela na bolničkom lečenju, a od kraja februara 2025. godine je nastavila lečenje od kuće. Dalje je nesporno da je učenici za školsku 2024/2025. godinu organizovana onlajn nastava preko Gugl učionice, kao i da nastavu u školskoj 2025/2026. godini pohađa neposrednim prisustvovanjem nastavi.
• U pritužbi je ukazano na nekoliko situacija koje podnosilac pritužbe, otac učenice B.B. smatra aktom diskriminacije škole prema učenici: 1) nije blagovremeno upoznat da dete ima pravo na „besplatne udžbenike“ na osnovu kriterijuma da ima tešku bolest a u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije; 2) da učenici B.B. nije omogućeno da učestvuje zajedno sa drugim učenicima u akciji „Moja uredna sveska“; 3) da je učiteljica tražila od oca saglasnost za ekskurziju samo za ćerku D. koja dolazi u školu na nastavu a ne i za ćerku B.B; 4) da od trenutka postavljanja dijagnoze škola nije preduzela nijednu meru podrške, solidarnosti ili inkluzije u odnosu na B.B. odnosno da nije organizovala ni jedan vid podrške (psihološku, pedagošku, socijalnu, emotivnu, simboličnu) niti podstakla drugu decu da izraze solidarnost sa devojčicom ili da je uključe je u kolektiv.
• Povodom navoda pritužbe da je učenica B.B. stavljena u nepovoljniji položaj time što roditelj nije blagovremeno upoznat sa novom odlukom o „besplatnim udžbenicima“, može se zaključiti da među stranama u postupku nije sporno da ustanova nije obavestila podnosioca pritužbe o promeni uslova za ostvarivanje ovog prava. Naime, škola je u aprilu 2025. godine obavestila roditelje o kriterijumima za dodelu „besplatnih udžbenika“ i pozvala roditelje da u određenom roku dostave potrebnu dokumentaciju. Zatim je Odlukom o finansiranju nabavke udžbenika sredstvima budžeta Republike Srbije za školsku 2025/2026. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 48/2025) od 6. juna 2025. godine proširena lista učenika koji imaju pravo na besplatne udžbenike i propisano da pravo na besplatne udžbenike imaju i učenici koji boluju od retke bolesti i učenici koji ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć. Ni direktorka ni učiteljica ne osporavaju navode prituže da o promeni kriterijuma nisu obavestile oca učenice B.B, već ukazuju da bi učenici besplatne udžbenike obezbedile na neki drugi način (poklon komplet udžbenika od izdavača ili sl.). Dalje je nesporno da je prosvetni inspektor u inspekcijskom nadzoru po prijavi A.A. utvrdio da je direktor škole propustio da nastavnicima i roditeljima prosledi informacije dobijene od Ministarstva prosvete što je moglo da dovede do ugrožavanja ostvarivanja prava učenice na besplatne udžbenike, kao i da je u konkretnom slučaju učenica B.B. ostvarila ovo pravo isključivo zahvaljujući ličnoj inicijativi roditelja a ne pravovremenim delovanjem škole. S timu vezi, Poverenik zaključuje da je propuštanjem škole da blagovremeno deluje (obavesti roditelja) učenica B.B. mogla biti stavljena u nepovoljniji položaj tako što bi propustila da podnese prijavu za tzv. besplatne udžbenike iako ispunjava uslove.
• Povodom navoda iz izjašnjenja direktorke škole da „u ovom slučaju ne postoji ni trunka diskriminacije jedino nenamerni propust formalne prirode“, Poverenik ukazuje da, u skladu sa odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, neposredna diskriminacija postoji kada se lice ili grupa lica, na osnovu svog ličnog svojstva, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. S tim u vezi i „formalni propust“ u konkretnom slučaju je mogao dovesti učenicu B.B. u situaciju da ne ostvari pravo na tzv. besplatne udžbenike na koje ima prava zbog svog zdravstvenog stanja. Takođe, u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše.
• Povodom navoda pritužbe da učenica B.B. nije učestvovala u akciji „Moja uredna sveska“ kad i svi drugi učenici i da je diplomu dobila naknadno, tek nakon što je učiteljici postavljeno pitanje zašto nije učestvovala, Poverenik ukazuje da uz pritužbu nisu dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode da učenica B.B. nije učestovala u akciji i da je diploma izdata naknadno. Uz pritužbu su dostavljene fotografije sveske i diplome na ime učenice B.B. Ista je situacija i sa navodima pritužbe koji se odnose na prijavljivanje učenika u decembru 2024. godine za ekskurziju koja je organizovana u maju 2025. godine. U pritužbi je navedeno da je učiteljica podnosiocu pritužbe poslala samo jedan listić za saglasnost po ćerki D. i da je izostavila ćerku B.B. Povodom obe ove situacije, podnosilac pritužbe navodi da je učenica B.B. bila isključena i da nije prepoznata kao deo odeljenske zajednice, odnosno da je uključena u akciju tek nakon intervencije roditelja. Učiteljica je u svojoj izjavi negirala navode iz pritužbe povodom obe situacije, međutim ni učiteljica ni škola nisu dostavili dokaze kojim potkrepljuju svoje navode da učešće učenice B.B. u akciji „Moja uredna sveska“ i prijavljivanje za ekskurziju nije bilo naknadno i drugačije u odnosu na ostale učenike odeljenja, odnosno da učenica B.B. zbog svog zdravstvenog stanja nije bila stavljena ili mogla biti stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge učenike odeljenja.
• Poverenik je posebno analizirao navode pritužbe da od trenutka postavljanja dijagnoze do dana podnošenja pritužbe, škola „nije preduzela nijednu meru podrške, solidarnosti ili inkluzije u odnosu na dete koje boluje od teške i retke bolesti. Naprotiv, naišli smo na ignorisanje, nerazumevanje, neprepoznavanje situacije i krajnje neprofesionalan i dehumanizovan odnos“, da je tokom cele školske godine, a naročito u drugom polugodištu kada je bila na kućnom lečenju, izostala bilo kakva inkluzivna aktivnost kojom bi se makar simbolično devojčicu B.B. predstavila ostalim učenicima u svom odeljenju kao nekog ko je i dalje deo njihove zajednice, a koje bi devojčici dala osećaj pripadnosti, kao i da „deca u odeljenju imaju strah i odbojnost od B.B. kada prolaze pored nje, skreću pogled, ne žele da je pozdrave čak ni verbalno“ i da se prilikom poseta školi B.B. „oseća nepoželjno, nevoljeno, odbačeno, što je posledica što se o njenoj bolesti u kolektivu nije govorilo, niti su deca na bilo koji način učena saosećanju i solidarnosti“.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li je ovakvo ponašanje bilo diskriminatorno, važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim da akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na školi i učiteljici. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je pokazala da je zdravstveno stanje kao osnov diskriminacije nekoliko godina u nizu među prvih pet ličnih svojstava na osnovu kojih se podnose pritužbe za zaštitu od diskriminacije, kao i da su učenici u vršnjačkim grupama u riziku od diskriminacije zbog svog zdravstvenog stanja. Praksa Poverenika u 2024. godini pokazuje da je zdravstveno stanje po učestalosti bilo treći osnov diskriminacije. S tim u vezi, ukazujući na isključenost učenice B.B. iz odeljenske zajednice usled zdravstvenog stanja, podnositelj pritužbe je učinio verovatnim da je učenica stavljena ili je mogla biti stavljena u nepovoljniji položaj na osnovu svog zdravstvenog stanja.
• Saglasno svemu navedenom, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi škola. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je škola ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da učenica nije bila isključena iz odeljenske zajednice i da su preduzete mere „podrške, solidarnosti ili inkluzije“.
• Propisima iz oblasti obrazovanja je propisano da za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kućnim uslovima, odnosno u zdravstvenoj ustanovi[6]. Učenica B.B. je od februara 2025. godine nastavila lečenje kod kuće i nije bila uključena u zajednicu zbog oslabljenog imuniteta. Među stranama u postupku je nesporno da je za učenicu B.B. organizovana onlajn nastava preko Gugl učionice. Na taj način je učenici B.B. organizovano redovno praćenje nastave u kućnim uslovima u skladu sa zakonom i ne može se reći da škola nije preduzela nikakvu podršku. Ono što je sporno i što se iz navoda izjašnjenja ne može zaključiti, niti su dostavljeni dokazi koji to dokazuju, jeste da li je online nastava organizovana samo u okviru Gugl učionice ili i kroz neke programe koji omogućavaju zajedničke aktivnosti svih učenika, npr. u okviru Gugl miting platforme (Google Meeting) ili druge aktivnosti u školi. Naime, Gugl učionica (Google Classroom) je besplatna veb-usluga za škole koja omogućava nastavnicima da kreiraju, dele i ocenjuju zadatke, dok učenici mogu da predaju svoj rad, sve u jednoj jedinstvenoj platformi koja povezuje više različitih programa (dokumente, tabele, prezentacije i kalendar) u jedinstvenu platformu za komuniciranje između učenika i nastavnika. Međutim, ukoliko učenica B.B. nije imala mogućnost da od kuće prisustvuje zajedničkim časovima ili drugim zajedničkim aktivnostima, koristeći odgovarajuće onlajn usluge za zajedničke sastanke, onda se može zaključiti da ona nije bila uključena u odeljensku zajednicu. Ni u izjašnjenju direktorke ni u izjavi učiteljice nije navedeno da li je i na koji način iskorišćena činjenica da sestra bliznakinja učenice B.B. pohađa isti razred i odeljenje kod iste učiteljice, te da je njeno svakodnevno prisustvo u odeljenju moglo da bude i dodatna spona učenice B.B. sa odeljenjem i veza za pružanje podrške vršnjačke zajednice.
• Učiteljica u svojoj izjavi negira navode pritužbe koji se odnose na njeno postupanje. Navodi da učenica cele školske godine nije bila u školi i da je u „svakom trenutku imala mogućnost da učestvuje u zajedničkim aktivnostima preko Gugl učionice o čemu je blagovremeno obavešten i roditelj“. Kao što je prethodno ukazano, uz izjavu nisu dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode da su organizovane zajedničke aktivnosti i podrške, kojima je učenica B.B. prisustvovala ili je mogla prisustvovati. Takođe, navodi iz izjave učiteljice da je roditelj mogao u svakom trenutku preko Viber grupe odeljenja i lično u školi da prati sve vannastavne aktivnosti i mogućnosti odeljenja, kao i da „Roditelj nije pokazao interesovanje za ovakve vidove različitih aktivnosti a samim tim nije postojala ni mogućnost aktivnijeg uključenja učenice B.B.“, potvrđuju zaključak da škola i učiteljica nisu prepoznale potrebu da se dodatnim angažovanjem nastavnog osoblja i stručne službe učenica B.B. uključi u odeljensku zajednicu kako bi bila deo vršnjačkog kolektiva. Poverenik izražava zabrinutost što su u izjašnjenju jasno izražena očekivanja profesionalaca da roditelj prepozna potrebu kod svog deteta, definiše je i uključi sebe i dete u eventualno organizovane aktivnosti. Ustanova, samostalno ili uz podršku spoljašnjih saradnika, ima obavezu da preduzme preventivne aktivnosti kojima podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja i razvijanje empatije kod učenika. S tim u vezi, ustanova je morala da organizuje aktivnosti koje bi podstakle ostale učenike u odeljenju da prepoznaju učenicu B.B. kao deo vršnjačkog kolektiva, pogotovo što je B.B. u prvom razredu redovno pohađala nastavu u učionici sa ostalom decom i nije bila nepoznata vršnjacima, te je tu vezu i poznanstvo trebalo održavati.
• Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti pored ostalog propisano je da zaposleni i ličnim ponašanjem i stavom utiču, pomažu i obezbeđuju nediskriminatorno, podsticajno, inkluzivno i bezbedno obrazovno okruženje za sve učesnike u obrazovanju, za roditelje, zaposlene i za treća lica u ustanovi i svojim ponašanjem ne podstiču, ne pomažu, ne izazivaju, ne doprinose vršenju diskriminacije i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Takođe, propisano je  da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik i odeljenski starešina izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada sa učesnicima u obrazovanju doprinose sticanju znanja, veština i formiranju stavova koji utiču na promenu ponašanja, koji pomažu prevazilaženju stereotipa i predrasuda, povećanju osetljivosti na povrede osećanja drugih lica i grupa po nekom od zaštićenih ličnih svojstava, razvijanju tolerancije, prihvatanja i uvažavanja različitosti, konstruktivnog prevazilaženja sukoba i dr, kao i da su zaposleni odgovori, naročito za svoje izjave i ponašanja kojima se ispoljava i promoviše diskriminatorno ponašanje, stereotipi, predrasude i netolerancija prema pripadnicima manjinskih i osetljivih društvenih grupa, posebno u slučaju smetnji u razvoju invaliditeta, zdravstvenih teškoća, nedovoljnog poznavanja srpskog jezika ili jezika na kome se izvodi nastava, rizika od napuštanja obrazovanja i dr.
• U izjašnjenju direktorke je navedeno da će se u rad ovog odeljenja u narednoj školskoj godini aktivnije uključiti pedagoško-psihološka služba i da će učiteljica i pedagoško-psihološka služba „pažljivo raditi na uverenju roditelja da škola čini sve u interesu njegovog deteta i da mu pomogne da shvati da nije sam u svojoj borbi“. Poverenik ukazuje da pedagoško-psihološka služba škole treba da se posveti učenici i da radi sa njom i celim odeljenjem (ako procene da postoji potreba i sa svom decom u školi) kako bi se kod dece razvila empatija, i kako bi se B.B. uključila u vršnjačku zajednicu, a da, ukoliko utvrde da je, u interesu deteta, roditelju potrebna podrška, uključe Centar za socijalni rad kao nadležnog za pružanje usluga savetovanja i podrške roditelja.
• Navode pritužbe i izjašnjenja o prikupljanju novca za finansijsku podršku porodici učenice B.B. i o tome da li je A.A. ponuđena finansijska pomoć ili ne, odnosno, da li je on odbio finansijsku pomoć ili ne, Poverenik nije razmatrao iz razloga što ovakva vrsta podrške nije zakonska obaveza ustanove obrazovanja i predstavlja vid podrške i pomoći zajednice koja je zasnovana na altruizmu, solidarnosti i empatiji.
• S obzirom na sve navedeno i primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je utvrdio da je OŠ …, time što je propustila da obavesti roditelja A.A. o pravu na udžbenike o trošku budžeta Republike Srbije, kao i time što nije preduzela mere i aktivnosti kojim bi učenicu B.B. uključila u vršnjačku zajednicu, povredila odredbe člana 6 a uvezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

OŠ … je propuštanjem da obavesti roditelja A.A. o pravu na udžbenike o trošku budžeta Republike Srbije, kao i da preduzme mere i aktivnosti kojim bi učenicu B.B. uključila u vršnjačku zajednicu, povredila odredbe člana 6, a uvezi sa članom 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje OŠ … preporuku:

• Da preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti i pruži potrebnu podršku učenici B.B. kako zbog svog zdravstvenog stanja ne bi bila isključena iz vršnjačke grupe, kao i da preduzme potrebne preventivne aktivnosti kojima podstiče razvijanje empatije i socioemocionalne kompetencije učenika odeljenja u koje pohađa učenica B.B. i, ukoliko je potrebno, učenika cele škole.
• Da se ubuduće u svom radu pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da OŠ … u Jagodini obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ … u Jagodini ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 (dr. zakon), 27/2018 (dr. zakon), 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 11/2024.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 65/2018

[6] Član 37 stav 2 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“, br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 (dr. zakon), 10/2019, 129/2021, 129/2021 (dr. zakon), 92/2023 i 19/2025)

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

892-25 Diskriminacija učenice na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja