892-25 Дискриминација ученице на основу здравственог стања у области образовања

05. јан 2026.

бр. 07-00-571/2025-02  датум: 5.1. 2026.

 

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А.А. коју је поднео у име своје малолетне ћерке Б.Б, против ОШ …, због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је између осталог наведено да је самохрани отац две ћерке близнакиње које похађају ову школу од 2023. године и да се након завршетка првог разреда једна од ћерки, Б.Б, разболела од акутне лимфобластне леукемије. Даље је наведено да Б.Б. због своје болести није могла да септембра 2024. године крене у школу, већ је организован неки вид „онлајн“ наставе у складу са њеним здравственим стањем и могућностима, као и праћење наставе преко сестре близнакиње. У притужби је наведено да од тренутка постављања дијагнозе школа „није предузела ниједну меру подршке, солидарности или инклузије“ у односу на Б.Б. и да су наишли на „игнорисање, неразумевање, непрепознавање ситуације и крајње непрофесионалан и дехуманизован однос“. Даље је наведено да школа није организовала ниједан вид подршке за дете (психолошку, педагошку, социјалну, емотивну, симболичну), нити подстакла другу децу да изразе солидарност са својом другарицом; није добила никакву поруку подршке од одељења, учитељице ни школе; није организована ниједна акција подршке, емпатије или укључивања детета у живот колектива на симболичан начин. Наведено је да је изменом одлуке Владе Републике Србије било омогућено ученицима оболелим од ретких болести и тешких болести право на бесплатне уџбенике и да га школа о овоме није обавестила, већ је за ово сазнао случајно. У изјашњењу директорке је наведено да су у априлу обавестили родитеље о праву на бесплатне уџбенике а да су званичну информацију добили од Министарства просвете 3. јуна 2025. године, да је тада утврђено да је у одлуци додат критеријум „деца која болују од ретких болести“, међутим да је сматрала да нема потребе да обавештава свих 28 разредних старешина јер „школа има само два случаја, а за њих има комплете уџбеника. Даље је наведено да је учитељица у контакту са дететом преко „онлајн учионице“ али пре свега преко сестре близнакиње, да ученица целе школске године није била у школи и у сваком тренутку је имала могућност да учествује у заједничким активностима преко Гугл учионице. У изјави учитељице је наведено да права Б.Б. као ученице ни у једном тренутку нису била угрожена и да је родитељ могао у сваком тренутку да преко Вибер групе одељења, а и лично у школи, прати све ваннаставне активности одељења, да је имала поверење у родитеља да ће је благовремено обавештавати о свим потребама детета везане за њу као учитељицу и за одељење, као и да је родитељ у више наврата одбио лично ангажовање учитељице у вези ученице и могућности подршке коју детету може да пружи школа. Учитељица је још навела и да „Родитељ није показао интересовање за овакве видове различитих активности а самим тим није постојала ни могућност активнијег укључења ученице А.Т.“ У току поступка је утврђено да је просветни инспектор извршио ванредни инспекцијски надзор у школи и да је, између осталог, утврдио да је директор школе пропустио да наставницима и родитељима проследи информације добијене од Министарства просвете што је могло довести до угрожавања остваривања права ученика на бесплатне уџбенике. С тиму вези, Повереник је утврдио да је пропуштањем школе да благовремено делује (обавести родитеља) ученица Б.Б. могла бити стављена у неповољнији положај тако што би пропустила да поднесе пријаву за тзв. бесплатне уџбенике иако испуњава услов као ученица која болује од ретке болести и остварује право на туђу негу и помоћ. Даље је у поступку утврђено да је за ученицу Б.Б. организовано редовно праћење наставе у кућним условима у складу са законом (преко Гугл учионице ), међутим нису достављени докази који доказују да је онлајн настава организована и кроз неке програме који омогућавају заједничке активности свих ученика, нити је школа доставила доказе да су организоване заједничке активности и подршке, којима је ученица Б.Б. присуствовала или је могла присуствовати. Школа је изразила очекивања од родитеља да препозна потребу детета и евентуално укључи себе и дете у активност. Школа није препознала потребу да се додатним ангажовањем наставног особља и стручне службе ученица Б.Б. укључи у одељенску заједницу како би била део вршњачког колектива. С обзиром на све наведено, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је донео мишљење да је ОШ …, пропуштањем да обавести родитеља А.А. о праву ученице на уџбенике о трошку буџета Републике Србије, као и да предузме мере и активности којим би ученицу Б.Б. укључила у вршњачку заједницу, повредила одредбе члана 6, а увези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације. Повереник је препоручио ОШ … да предузме мере и активности из своје надлежности и пружи потребну подршку ученици Б.Б. како због свог здравственог стања не би била искључена из вршњачке групе, као и да предузме потребне превентивне активности којима подстиче развијање емпатије и социоемоционалне компетенције ученика одељења у које похађа ученица Б.Б. и, уколико је потребно, ученика целе школе, као и да се убудуће у свом раду придржава прописа о забрани дискриминације.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности обратио се притужбом А.А., у име своје малолетне ћерке Б.Б, против ОШ …, због дискриминације на основу здравственог стања.
    • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:
  • да је самохрани отац две ћерке близнакиње које похађају Основну школу … од 2023. године и да су недавно завршиле други разред код учитељице …;
  • да се након завршетка првог разреда једна од ћерки, Б.Б, разболела од акутне лимфобластне леукемије и њено лечење почиње 1. јула 2024. године на УДК у Тиршовој, а од 8. јула 2024. године се наставља на Институту за мајку и дете у Београду и у моменту подношења притужбе и даље траје;
  • да Б.Б. због своје болести није могла да септембра 2024. године крене у школу на начин као и остала деца, већ су у договору са директорком и учитељицом организовали неки вид онлајн наставе у складу са њеним здравственим стањем и могућностима, као и праћење наставе преко њене сестре која похађа наставу редовно код исте учитељице;
  • да је школа званично и детаљно обавештена о томе да је дете од јула прошле године у интензивном болничком лечењу, а да од краја фебруара 2025. године наставља лечење код куће;
  • да од тренутка постављања дијагнозе до дана подношења притужбе, школа „није предузела ниједну меру подршке, солидарности или инклузије у односу на дете које болује од тешке и ретке болести. Напротив, наишли смо на игнорисање, неразумевање, непрепознавање ситуације и крајње непрофесионалан и дехуманизован однос“;
  • у периоду од скоро годину дана, школа није организовала ниједан вид подршке за дете (психолошку, педагошку, социјалну, емотивну, симболичну), нити подстакла другу децу да изразе солидарност са својом другарицом; није добила никакву поруку подршке од одељења, учитељице ни школе; није организована ниједна акција подршке, емпатије или укључивања детета у живот колектива на симболичан начин. Девојчица је више пута у болници гледала како друга деца на лечењу добијају подршку од својих вршњака и наставника, док она од својих није добила апсолутно ништа;
  • да је учитељица у више наврата непримерено коментарисала болест детета, изражавајући сумњу у то да лечење још траје. Кад год је учитељица питала како је Б.Б, на шта је добијала информације о лечењу, она би „скоро сваки пут рекла: Ја сам мислила да је то већ завршено“, што је било изузетно непријатно и стварало је осећање да се ова јако озбиљна болест детета третира крајње неозбиљно и ниподаштавајуће;
  • током целе школске године, а нарочито у другом полугодишту када је била на кућном лечењу, изостала је било каква инклузивна активност којом би се макар симболично Б.Б. представила ученицима у свом одељењу као неко ко је и даље део њихове заједнице, а које би девојчици дала осећај припадности (нпр. дочек након завршетка болничког лечења или честитка за завршетак болничког лечења). Изостаје признање величине и важности борбе и вишемесечне патње, као и девојчициног подвига да све издржи; изостаје образовање деце у одељењу о томе кроз шта пролази другарица и како је треба третирати када се врати. Деца у одељењу имају страх и одбојност од Б.Б. када пролазе поред ње, скрећу поглед, не желе да је поздраве чак ни вербално. Само један девојчица из одељења јој прилази, загрли је и са њом нормално комуницира, што код Б.Б. изазива велику радости и данима прича о томе. Приликом посета школи, Б.Б. се осећа непожељно, невољено, одбачено, што је последица што се о њеној болести у колективу није говорило, нити су деца на било који начин учена саосећању и солидарности;
  • да је у априлу учитељица обавестила одељење да је у току „пројекат бесплатни уџбеници“ и послала листу критеријума које ученици морају да испуне да би имали право на бесплатне уџбенике. Ти критеријуми нису укључивали децу која болују од ретких болести или који су корисници туђе неге и помоћи и учитељица је тада понудила да школа купи уџбенике за Б.Б, што је подносилац притужбе одбио;
  • да је 3. јуна 2025. године ступила на снагу нова одлука Владе Републике Србије којом је омогућено ученицима оболелим од ретких болести и тешких болести право на бесплатне уџбенике и да га школа о овоме није обавестила, већ је за ово сазнао случајно од других родитеља и последњи дан (9. јуна) поднео пријаву. Директорка је за овај пропуст окривила учитељицу, а учитељица је изнела тврдње да она никакво обавештење о овој одлуци није добила од директорке и за пропуст окривила директорку.
  • да је директорка изнела неистину да је школа „нудила“ да се организује финансијска подршка за Б.Б. када се разболела коју је он „наводно одбио, иако се то никада у стварности није догодило, односно нико ми никада то није предлагао нити помињао, нити сам ја то икада одбио“. Да је учитељица потврдила да никакву помоћ такве врсте никада није била понуђена и изнела „низ оправдања“, као и да је понудила да се одмах приступи прикупљању помоћи. Да сматра да је то крајње неумесно јер када је помоћ била најпотребнија, осам месеци колико је трајало болничко лечење, Б.Б. је била игнорисана, док се за другу децу у школи у то време организовало прикупљање средстава, као и да се „овде (се) не ради о новцу, ради се о очигледно другачијем поступању према мом детету у односу на другу децу са истим или сличним проблемом.“;
  • да прикупљање средстава није тражио јер је сматрао да је то добра воља заједнице, био је повређен и осећао се понижено када им „никаква подршка није била понуђена, као да моје дете то не заслужује и као да не болује од тешке болести, док је била доступна другој деци“, као и да је заједница желела да помогне подршка би била понуђена;
  • да не само да школа није прихватила одговорност за пропуст (обавештење о измењеној одлуци Владе), већ и лажно тврде да су му нудили помоћ, као и да га нападају, називају лажовом, представљају као неког ко не зна шта хоће, коме је све дато и све понуђено и ко је све одбио и сад тражи нешто, а истина је да је његова ћерка потпуно игнорисана, занемарена, одбачена од заједнице и на тај начин дискриминисана;
  • да од Повереника за заштиту равноправности захтева да спроведе поступак испитивања сумње у дискриминацију детета на основу здравственог стања, да утврди да ли је детету ускраћен једнак третман у образовној установи и да покрене прекршајни поступак против одговорних.
    • Уз притужбу су достављени: 1) отпусна листа и 2) решење Центра за социјални рад Јагодина којим се признаје право на додатак за помоћ и негу другог лица.
    • У допуни притужбе, између осталог је наведено:
  • да је учитељица током школске године низом ситних али континуираних микроагресија стварала атмосферу у којој је преовладао немар према здравственом стању девојчице Б.Б. и њено фактичко изопштавање из ученичке заједнице због болести и да жели у допуни притужбе да наведе конкретне примере који додатно и детаљније објашњавају дискриминаторни карактер односа према Б.Б;
  • да је приликом пријављивања ученика за екскурзију децембра 2024. године (а која се спроводила крајем маја 2025. године), учитељица свим ученицима поделила папириће за родитеље које родитељи потписују као пријаву и сагласност за одлазак детета на екскурзију. Учитељица му је папирић послала само за Д. (другу ћерку, сестру близнакињу) док за Б.Б. није послала ништа. Тиме је на још један начин искључила Б.Б. из заједнице, због чега је морао лично да иде и тражи папирић и за Б.Б. Учитељица је била обавештена да се Б.Б. болничко лечење завршава у фебруару и да наставља школовање од куће, као и да постоји могућност да се врати у колектив до краја године. Уколико учитељица није била сигурна, могла је телефоном да пита да ли да пошаље папирић и за Б.Б.
  • други пример се односи на изложбу „Моја уредна свеска“ која се одржава сваке године када је свеска од Б.Б. била потпуно игнорисана, док је свеска њене сестре одабрана иако свеска од Б.Б. не одудара по квалитету и уложеном труду од сестрине свеске, напротив, с обзиром на околности у којима је настала и напор који је дете уложило у њу у току борбе за живот, свеска је заиста импресивна. Диплому за уредну свеску је добила само сестра Д. док Б.Б. није ни позвана да учествује у догађају. Када је то питање поменуто учитељици, она је на празној дипломи исписала име Б.Б. и дала детету диплому – „иако дете врло добро разуме да награда на тај начин нема вредност“.
  • да је истог дана једна ученица питала сестру Д. зашто њена сестра долази и шта тражи у школи, што је доказ да је у разреду постојало очекивање и утисак да Б.Б. не би требало да буде ту, да ту не припада;
  • да када је у марту 2025. године тражио потврду да дете похађа редовно наставу ради остваривања права на новчану помоћ деци са малигним обољењима, школска секретарица није ни знала да у школи постоји ученица која болује од леукемије што је показатељ „потпуног недостатка комуникације и сензибилности школе на овако озбиљна питања“;
  • да се ради о системском проблему ове установе;
  • да је девојчици Б.Б. потребна пажња, бодрење, дизање самопоуздања, охрабрење, љубав, осећај припадности, осећај да ће све бити у реду и да треба да настави да се бори и побеђује као и до сада, међутим њено окружење није ни свесно њене борбе ни њених потреба. Свако игнорисање, искључивање и ниподаштавање директно утиче на њено емоционално стање и може угрозити њен опоравак.
    • У прилогу допуне притужбе достављене су фотографије ученичке свеске и дипломе за учешће у акцији „Моја свеска је уредна“.
    • У допуни притужбе од 22. августа 2025. године достављен је одговор Службе просветне инспекције града … од 21. августа 2025. године у вези са притужбом А.А. против ОШ …
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење директорке Основне школе … на наводе притужбе и допуне притужбе од 13. августа 2025. године.
    • У изјашњењу директорке … од 20. августа 2025. године и допуни изјашњења од 3. септембра 2025. године је наведено:
  • да, с обзиром да од Министарства просвете нису стизале информације о прикупљању података за бесплатне уџбенике, самоиницијативно је 24. априла 2025. године наложила разредним старешинама да обавесте родитеље да прикупе документацију која је потребна за набавку бесплатних уџбеника како би били спремни када обавештење дође. Из искуства зна да је за прикупљање документације родитељима потребно доста времена, а да Министарство даје кратке рокове. Обавештење које је проследила било је из претходних година и обухватало је најчешће категорије ученика који добијају бесплатне уџбенике.
  • да су званичну информацију о слању броја потребних уџбеника добили од Министарства 3. јуна 2025. године и да је додат критеријум „деца која болују од ретких болести“. Сматрала је да нема потребе да обавештава свих 28 разредних старешина јер „школа има само два случаја, а за њих имамо комплете уџбеника“. Наиме, школа већ годинама у библиотеци има по неколико спремних комплета за сваки разред (поклон од издавача) и те комплете дају деци близанцима који немају право по критеријумима Министарства и ученицима који се у току школске године пребаце из неке друге школе како би на неки начин помогли родитељима да не купују друге комплете јер свака школа ради по уџбеницима које сама изабере.
  • да је о болести ученице Б.Б. обавештена од почетка школовања и о намерама учитељице и осталих родитеља да се ученици помогне у сваком погледу, као и током лечења, тј. да је терапија завршена и још увек не треба да се укључи у заједницу због ослабљеног имунитета. Такође да је учитељица у контакту са дететом преко онлајн учионице али пре свега преко сестре близнакиње. Навела је „Свакако смо сви у школи највише бринули о здрављу детета и свесно игнорисали образовни део знајући да је у том узрасту све, сем здравља, надокнадиво“;
  • одговорно тврди да у овом случају не постоји ни трунка дискриминације једино ненамерни пропуст формалне природе;
  • да не би више долазило до оваквих неспоразума у наредној школској години активније ће се у рад овог одељења укључити педагошко-психолошка служба;
  • чињеница да секретарица школе није знала да постоји дете болесно од леукемије је нормална ситуација, јер се у школи поштују права о заштити података о личности;
  • да је ученица Б.Б. почела да похађа наставу школске 2025/2026. године и сигурно ће надокнадити све што је пропустила. „Учитељица и педагошко-психолошка служба ће пажљиво радити на уверењу родитеља да школа чини све у интересу његовог детета и да му помогне да схвати да није сам у својој борби.“.
    • У прилогу изјашњења достављене су изјаве учитељице …
    • У изјави учитељице … је наведено:
  • да наводи које је изнео А.А. нису тачни;
  • да је пре почетка школске године (2024/2025.) у договору са родитељима деце из одељења направила групу (која и даље постоји) за новчану помоћ ученици Б.Б. Родитељи су заједнички одлучили да пре прикупљања новца питају А.А. о томе, а он је, у разговору са учитељицом одбио ову врсту помоћи;
  • наводи притужбе који се односе на бесплатне уџбенике за ученицу Б.Б. исто су нетачни. Неопходна процедура од стране школе је покренута и ученица ће добити бесплатне уџбенике, што може потврдити директорка;
  • наводи притужбе који се односе на учитељичино занемаривање детета и неспровођење свих могућих видова подршке такође нису тачни. Ученица целе школске године није била у школи и у сваком тренутку је имала могућност да учествује у заједничким активностима преко Гугл учионице о чему је благовремено обавештен и родитељ А.А.;
  • да је све потребне информације везане за здравствено стање ученице Б.Б. добијала искључиво од родитеља А.А., имала је поверење у њега да ће је благовремено обавештавати о свим потребама детета везане за њу као учитељицу и за одељење. Родитељ А.А. је у више наврата одбио лично ангажовање учитељице у вези ученице А. и могућности подршке коју детету може да пружи школа …, као и да је сваки вид њеног самоиницијативног ангажовања према Б.Б. сматрала је непримереним уколико ту активност није одобрио и потврдио родитељ, водећи рачуна о здравственом стању ученице;
  • да наводи притужбе који се односе на потписивање сагласности родитеља за одлазак на једнодневну екскурзију исто нису тачни. „Родитељ је сагласност потписао у школи као и одређени број осталих родитеља одељења 2/3 из разлога што је тако било брже и једноставније (у току преузимања ученика након наставе)“;
  • да је ученица Б.Б. добила диплому за учешће у акцији „Моја свеска је уредна“ и њена свеска је пажљиво прегледана. Акција се односила на лепо писање у току целе школске године, што даје могућност свим ученицима да и накнадно учествују а не само на дан доделе диплома. Одељење 2/3 је 9. јуна 2025. године на дан доделе дипломе за ову акцију, наставу имало у подручном одељењу у … и сви ученици из тог разлога су добили дипломе као и Б.Б;
  • права Б.Б. као ученице ни у једном тренутку нису била угрожена и родитељ је могао у сваком тренутку да преко Вибер групе одељења, а и лично у школи, прати све ваннаставне активности и могућности одељења 2/3. „Родитељ није показао интересовање за овакве видове различитих активности а самим тим није постојала ни могућност активнијег укључења ученице Б.Б.“

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У Обавештењу градске управе за јавне приходе, заштиту животне средине и инспекцијски надзор, Одељење за инспекцијски надзор, Служба просветне инспекције број … од 21. августа 2025. године наведено је да је просветни инспектор извршио 14. августа 2025. године ванредни инспекцијски надзор у ОШ … и утврдио чињенично стање и о томе сачинио записник од 19. августа 2025. године. Даље је наведено да је извршеним надзором утврђено да је директор школе пропустио да наставницима и родитељима проследи информације добијене од Министарства просвете што је могло довести до угрожавања остваривања права ученика на бесплатне уџбенике. Наведено је да ће ученица Б.Б. добити бесплатне уџбенике у предвиђеном року искључиво захваљујући личној иницијативи родитеља, а не као резултат системског и правовременог деловања школе. Даље је наведено да је просветни инспектор наложио директору да активира Тим за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, ради утврђивања евентуалног постојања дискриминаторног понашања учитељице … према ученици Б.Б. Даље је наведено да је пријава А.А. у елементима који превазилазе надлежност просветне инспекције, а који се тичу образовно-васпитног рада, организације наставног процеса и дискриминаторног понашања учитељице према ученици Б.Б, прослеђена просветним саветницима Школске управе у Јагодини 11. августа 2025. године на надлежност.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе, изјашњења, дописа школе, достављене прилога, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
  • Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6). Одредбама члана 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Истим чланом је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
  • Одредбом члана 110. Закона о основама система образовања и васпитања[3] у установи образовања су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
  • Правилником о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање[4] дефинисано је социјално насиље и злостављање као понашање којим се искључује дете и ученик из групе вршњака и различитих облика социјалних активности, одвајањем од других, неприхватањем по основу различитости, ускраћивањем информација, изоловањем од заједнице, ускраћивањем задовољавања социјалних потреба. Даље је прописано да се превентивним активностима подстиче усвајање позитивних норми и облика понашања, учење вештина конструктивне комуникације и развијање емпатије и развијају социоемоционалне компетенције деце и ученика, родитеља и запослених (свест о себи, свест о другима, саморегулација, одговорно доношење одлука и др.). Запослени својим квалитетним радом (васпитно-образовним, образовно-васпитним, васпитним, стручним и другим радом) и применом различитих метода, облика рада и активности обезбеђују подстицајну и безбедну средину. У установи одељењски старешина, васпитач, наставник и стручни сарадник избором одговарајућих садржаја и начина рада доприносе стицању квалитетних знања и вештина и формирању вредносних ставова за узајамно разумевање, уважавање различитости, конструктивно превазилажење сукоба и др.
  • Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[5] прописано је да запослени  својим квалитетним радом и применом различитих метода, садржаја, облика рада и активности, личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све-учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности. Наставник, васпитач и стручни сарадник и одељенски старешина избором одговарајућих садржаја и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова који утичу на промену понашања, који помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личних својстава, развијању толеранције, прихватања и уважавања различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др. Такође је прописано да су запослени одговорни, нарочито за своје изјаве и понашања којима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранција према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно у случају сметњи у развоју и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др.

 

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је ОШ … ставила ученицу Б.Б. у неповољнији положај на основу њеног здравственог стања поступањем, односно пропуштањем директорке и учитељице да поступе.
  • Неспорно је да је девојчица Б.Б. ученица ОШ … и да се након завршетка првог разреда разболела од акутне лимфобластне леукемије, као и да је због потребе лечења један период провела на болничком лечењу, а од краја фебруара 2025. године је наставила лечење од куће. Даље је неспорно да је ученици за школску 2024/2025. годину организована онлајн настава преко Гугл учионице, као и да наставу у школској 2025/2026. години похађа непосредним присуствовањем настави.
  • У притужби је указано на неколико ситуација које подносилац притужбе, отац ученице Б.Б. сматра актом дискриминације школе према ученици: 1) није благовремено упознат да дете има право на „бесплатне уџбенике“ на основу критеријума да има тешку болест а у складу са одлуком Владе Републике Србије; 2) да ученици Б.Б. није омогућено да учествује заједно са другим ученицима у акцији „Моја уредна свеска“; 3) да је учитељица тражила од оца сагласност за екскурзију само за ћерку Д. која долази у школу на наставу а не и за ћерку Б.Б; 4) да од тренутка постављања дијагнозе школа није предузела ниједну меру подршке, солидарности или инклузије у односу на Б.Б. односно да није организовала ни један вид подршке (психолошку, педагошку, социјалну, емотивну, симболичну) нити подстакла другу децу да изразе солидарност са девојчицом или да је укључе је у колектив.
  • Поводом навода притужбе да је ученица Б.Б. стављена у неповољнији положај тиме што родитељ није благовремено упознат са новом одлуком о „бесплатним уџбеницима“, може се закључити да међу странама у поступку није спорно да установа није обавестила подносиоца притужбе о промени услова за остваривање овог права. Наиме, школа је у априлу 2025. године обавестила родитеље о критеријумима за доделу „бесплатних уџбеника“ и позвала родитеље да у одређеном року доставе потребну документацију. Затим је Одлуком о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2025/2026. годину („Службени гласник РС“, број 48/2025) од 6. јуна 2025. године проширена листа ученика који имају право на бесплатне уџбенике и прописано да право на бесплатне уџбенике имају и ученици који болују од ретке болести и ученици који остварују право на туђу негу и помоћ. Ни директорка ни учитељица не оспоравају наводе притуже да о промени критеријума нису обавестиле оца ученице Б.Б, већ указују да би ученици бесплатне уџбенике обезбедиле на неки други начин (поклон комплет уџбеника од издавача или сл.). Даље је неспорно да је просветни инспектор у инспекцијском надзору по пријави А.А. утврдио да је директор школе пропустио да наставницима и родитељима проследи информације добијене од Министарства просвете што је могло да доведе до угрожавања остваривања права ученице на бесплатне уџбенике, као и да је у конкретном случају ученица Б.Б. остварила ово право искључиво захваљујући личној иницијативи родитеља а не правовременим деловањем школе. С тиму вези, Повереник закључује да је пропуштањем школе да благовремено делује (обавести родитеља) ученица Б.Б. могла бити стављена у неповољнији положај тако што би пропустила да поднесе пријаву за тзв. бесплатне уџбенике иако испуњава услове.
  • Поводом навода из изјашњења директорке школе да „у овом случају не постоји ни трунка дискриминације једино ненамерни пропуст формалне природе“, Повереник указује да, у складу са одредбама члана 6. Закона о забрани дискриминације, непосредна дискриминација постоји када се лице или група лица, на основу свог личног својства, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. С тим у вези и „формални пропуст“ у конкретном случају је могао довести ученицу Б.Б. у ситуацију да не оствари право на тзв. бесплатне уџбенике на које има права због свог здравственог стања. Такође, у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише.
  • Поводом навода притужбе да ученица Б.Б. није учествовала у акцији „Моја уредна свеска“ кад и сви други ученици и да је диплому добила накнадно, тек након што је учитељици постављено питање зашто није учествовала, Повереник указује да уз притужбу нису достављени докази који поткрепљују наводе да ученица Б.Б. није учестовала у акцији и да је диплома издата накнадно. Уз притужбу су достављене фотографије свеске и дипломе на име ученице Б.Б. Иста је ситуација и са наводима притужбе који се односе на пријављивање ученика у децембру 2024. године за екскурзију која је организована у мају 2025. године. У притужби је наведено да је учитељица подносиоцу притужбе послала само један листић за сагласност по ћерки Д. и да је изоставила ћерку Б.Б. Поводом обе ове ситуације, подносилац притужбе наводи да је ученица Б.Б. била искључена и да није препозната као део одељенске заједнице, односно да је укључена у акцију тек након интервенције родитеља. Учитељица је у својој изјави негирала наводе из притужбе поводом обе ситуације, међутим ни учитељица ни школа нису доставили доказе којим поткрепљују своје наводе да учешће ученице Б.Б. у акцији „Моја уредна свеска“ и пријављивање за екскурзију није било накнадно и другачије у односу на остале ученике одељења, односно да ученица Б.Б. због свог здравственог стања није била стављена или могла бити стављена у неповољнији положај у односу на друге ученике одељења.
  • Повереник је посебно анализирао наводе притужбе да од тренутка постављања дијагнозе до дана подношења притужбе, школа „није предузела ниједну меру подршке, солидарности или инклузије у односу на дете које болује од тешке и ретке болести. Напротив, наишли смо на игнорисање, неразумевање, непрепознавање ситуације и крајње непрофесионалан и дехуманизован однос“, да је током целе школске године, а нарочито у другом полугодишту када је била на кућном лечењу, изостала било каква инклузивна активност којом би се макар симболично девојчицу Б.Б. представила осталим ученицима у свом одељењу као неког ко је и даље део њихове заједнице, а које би девојчици дала осећај припадности, као и да „деца у одељењу имају страх и одбојност од Б.Б. када пролазе поред ње, скрећу поглед, не желе да је поздраве чак ни вербално“ и да се приликом посета школи Б.Б. „осећа непожељно, невољено, одбачено, што је последица што се о њеној болести у колективу није говорило, нити су деца на било који начин учена саосећању и солидарности“.
  • Да би се одговорило на питање да ли је овакво понашање било дискриминаторно, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на школи и учитељици. Пракса Повереника за заштиту равноправности је показала да је здравствено стање као основ дискриминације неколико година у низу међу првих пет личних својстава на основу којих се подносе притужбе за заштиту од дискриминације, као и да су ученици у вршњачким групама у ризику од дискриминације због свог здравственог стања. Пракса Повереника у 2024. години показује да је здравствено стање по учесталости било трећи основ дискриминације. С тим у вези, указујући на искљученост ученице Б.Б. из одељенске заједнице услед здравственог стања, подноситељ притужбе је учинио вероватним да је ученица стављена или је могла бити стављена у неповољнији положај на основу свог здравственог стања.
  • Сагласно свему наведеном, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси школа. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је школа понудила пружају довољно основа за закључак да ученица није била искључена из одељенске заједнице и да су предузете мере „подршке, солидарности или инклузије“.
  • Прописима из области образовања је прописано да за ученике који због већих здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађају наставу дуже од три недеље, настава се организује у кућним условима, односно у здравственој установи[6]. Ученица Б.Б. је од фебруара 2025. године наставила лечење код куће и није била укључена у заједницу због ослабљеног имунитета. Међу странама у поступку је неспорно да је за ученицу Б.Б. организована онлајн настава преко Гугл учионице. На тај начин је ученици Б.Б. организовано редовно праћење наставе у кућним условима у складу са законом и не може се рећи да школа није предузела никакву подршку. Оно што је спорно и што се из навода изјашњења не може закључити, нити су достављени докази који то доказују, јесте да ли је онлине настава организована само у оквиру Гугл учионице или и кроз неке програме који омогућавају заједничке активности свих ученика, нпр. у оквиру Гугл митинг платформе (Google Meeting) или друге активности у школи. Наиме, Гугл учионица (Google Classroom) је бесплатна веб-услуга за школе која омогућава наставницима да креирају, деле и оцењују задатке, док ученици могу да предају свој рад, све у једној јединственој платформи која повезуje више различитих програма (документе, табеле, презентације и календар) у јединствену платформу за комуницирање између ученика и наставника. Међутим, уколико ученица Б.Б. није имала могућност да од куће присуствује заједничким часовима или другим заједничким активностима, користећи одговарајуће онлајн услуге за заједничке састанке, онда се може закључити да она није била укључена у одељенску заједницу. Ни у изјашњењу директорке ни у изјави учитељице није наведено да ли је и на који начин искоришћена чињеница да сестра близнакиња ученице Б.Б. похађа исти разред и одељење код исте учитељице, те да је њено свакодневно присуство у одељењу могло да буде и додатна спона ученице Б.Б. са одељењем и веза за пружање подршке вршњачке заједнице.
  • Учитељица у својој изјави негира наводе притужбе који се односе на њено поступање. Наводи да ученица целе школске године није била у школи и да је у „сваком тренутку имала могућност да учествује у заједничким активностима преко Гугл учионице о чему је благовремено обавештен и родитељ“. Као што је претходно указано, уз изјаву нису достављени докази који поткрепљују наводе да су организоване заједничке активности и подршке, којима је ученица Б.Б. присуствовала или је могла присуствовати. Такође, наводи из изјаве учитељице да је родитељ могао у сваком тренутку преко Вибер групе одељења и лично у школи да прати све ваннаставне активности и могућности одељења, као и да „Родитељ није показао интересовање за овакве видове различитих активности а самим тим није постојала ни могућност активнијег укључења ученице Б.Б.“, потврђују закључак да школа и учитељица нису препознале потребу да се додатним ангажовањем наставног особља и стручне службе ученица Б.Б. укључи у одељенску заједницу како би била део вршњачког колектива. Повереник изражава забринутост што су у изјашњењу јасно изражена очекивања професионалаца да родитељ препозна потребу код свог детета, дефинише је и укључи себе и дете у евентуално организоване активности. Установа, самостално или уз подршку спољашњих сарадника, има обавезу да предузме превентивне активности којима подстиче усвајање позитивних норми и облика понашања и развијање емпатије код ученика. С тим у вези, установа је морала да организује активности које би подстакле остале ученике у одељењу да препознају ученицу Б.Б. као део вршњачког колектива, поготово што је Б.Б. у првом разреду редовно похађала наставу у учионици са осталом децом и није била непозната вршњацима, те је ту везу и познанство требало одржавати.
  • Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности поред осталог прописано је да запослени и личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности. Такође, прописано је  да наставник, васпитач и стручни сарадник и одељенски старешина избором одговарајућих садржаја и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова који утичу на промену понашања, који помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личних својстава, развијању толеранције, прихватања и уважавања различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др, као и да су запослени одговори, нарочито за своје изјаве и понашања којима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранција према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно у случају сметњи у развоју инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др.
  • У изјашњењу директорке је наведено да ће се у рад овог одељења у наредној школској години активније укључити педагошко-психолошка служба и да ће учитељица и педагошко-психолошка служба „пажљиво радити на уверењу родитеља да школа чини све у интересу његовог детета и да му помогне да схвати да није сам у својој борби“. Повереник указује да педагошко-психолошка служба школе треба да се посвети ученици и да ради са њом и целим одељењем (ако процене да постоји потреба и са свом децом у школи) како би се код деце развила емпатија, и како би се Б.Б. укључила у вршњачку заједницу, а да, уколико утврде да је, у интересу детета, родитељу потребна подршка, укључе Центар за социјални рад као надлежног за пружање услуга саветовања и подршке родитеља.
  • Наводе притужбе и изјашњења о прикупљању новца за финансијску подршку породици ученице Б.Б. и о томе да ли је А.А. понуђена финансијска помоћ или не, односно, да ли је он одбио финансијску помоћ или не, Повереник није разматрао из разлога што оваква врста подршке није законска обавеза установе образовања и представља вид подршке и помоћи заједнице која је заснована на алтруизму, солидарности и емпатији.
  • С обзиром на све наведено и применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је утврдио да је ОШ …, тиме што је пропустила да обавести родитеља А.А. о праву на уџбенике о трошку буџета Републике Србије, као и тиме што није предузела мере и активности којим би ученицу Б.Б. укључила у вршњачку заједницу, повредила одредбе члана 6 а увези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

ОШ … је пропуштањем да обавести родитеља А.А. о праву на уџбенике о трошку буџета Републике Србије, као и да предузме мере и активности којим би ученицу Б.Б. укључила у вршњачку заједницу, повредила одредбе члана 6, а увези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације.

 

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности даје ОШ … препоруку:

  • Да предузме мере и активности из своје надлежности и пружи потребну подршку ученици Б.Б. како због свог здравственог стања не би била искључена из вршњачке групе, као и да предузме потребне превентивне активности којима подстиче развијање емпатије и социоемоционалне компетенције ученика одељења у које похађа ученица Б.Б. и, уколико је потребно, ученика целе школе.
  • Да се убудуће у свом раду придржава прописа о забрани дискриминације.

 

Потребно је да ОШ … у Јагодини обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ … у Јагодини не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 (др. закон), 27/2018 (др. закон), 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025

[4] „Службени гласник РС“, број 11/2024.

[5] „Службени гласник РС“, број 65/2018

[6] Члан 37 став 2 Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 (др. закон), 10/2019, 129/2021, 129/2021 (др. закон), 92/2023 и 19/2025)

 

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

microsoft-word-icon892-25 Дискриминација ученице на основу здравственог стања у области образовања Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top