br. 07-00-221/2025-02 datum: 14.10.2025.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova
PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE
U cilju obezbeđivanja ravnopravnosti svih kandidata i zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i sprečavanja eventualne diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – izgled i zdravstveno stanje, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova da:
– polazeći od antidiskriminacionih propisa preispita i koriguje Listu morboznih stanja tako što će sagledati da li su sve bolesti i oboljenja iz Liste od suštinskog uticaja i objektivno predstavljaju prepreku, odnosno isključujući uslov za dobijanje pozitivne ocene zadravstvene sposobnosti za rad u policiji, odnosno da li su postavljeni isključujući kriterijumi i merila primereni i nužni tj. objektivno opravdani legitimnim ciljem u pogledu standarda zadravstvene sposobnosti za obavljanje posla policijskog službenika.
Potrebno je da o preduzetom Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.
Obrazloženje
U praksi Poverenika i obraćanju ovom organu ukazano je na različito postupanje Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Zavod) prilikom davanja ocene o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za obuku u Centru za osnovnu policijsku obuku (u daljem tekstu: COPO) i drugim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova. U jednom slučaju je Poverenik doneo mišljenje kojim je utvrdio povredu prava iz Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, podnositelj pritužbe je naveo da je diskriminisan kao kandidat za prijem na osnovnu policijsku obuku na osnovu izgleda kao ličnog svojstva. U pritužbi je navedeno da je a priori odbijen na lekarskom pregledu bez provere kompentencija, fizičkih ili mentalnih sposobnosti jer je lekar iz komisije nakon pregleda ranije medicinske dokumentacije konstatovao da je rođen sa rascepom gornje usne i nepca, nakon čega je operisan najpre iz funkcionalnih, a zatim i iz estetskih razloga, zbog čega mu je saopšteno da ne može da nastavi prijemni ispit. U postupku je utvrđeno da je razlog odbijanja sadržan u Listi morboznih stanja kojom je predviđeno: Urođene i stečene mane usne šupljine, jezika, vilice, viličnih zglobova i pljuvačnih žlezda (uključeni i rascep usana, zubnog nastavka i tvrdog i mekog nepca) bez funkcionalnih smetnji. Pored navedeno,g u obraćanjima je ukazivano i da neka druga oboljenja i bolesti kože koja su predviđena u Listi morboznih stanja predstavljaju eliminacioni uslov da bi jedno lice bilo ocenjeno kao zdravstveno sposobno za obavljanje policijskih dužnosti, kao što je primera radi vitiligo, psorijaza i sl.. Ukazivano je i na to da su u pojedinim slučajevima tetovaže tretirane kao diskvalifikacioni faktor, dok su u drugim, kao što je na primer konkurs za Žandarmeriju, bile prihvatljive, odnosno da nisu predstavljale kontrindikaciju za prijem u službu. U obraćanjima je ukazano takođe da kandidati koji su primljeni na obuku, pa su započeli postupak uklanjanja tetovaža kako ne bi morali da ih prekrivaju odećom u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova[2] na ponovnom lekarskom pregledu dobijaju ocenu da su „zadravstveno nesposobni“ za obuku u COP-u. U obraćanjima je navedeno da ovako neujednačena praksa Zavoda prilikom procene zdravstvene sposobnosti, stvara značajnu nesigurnost kod kandidata da li će biti ocenjeni kao sposobni za obavljanje policijske dužnosti ili ne.
Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[3] Članom 194. st. 3. i 4. i članom 195. stav 1. Ustava propisano je da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, odnosno da ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao i da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 16. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Stavom 2. iste odredbe propisano je da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana između ostalog, uživa lice lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Stavom 3. je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi).
Odredbama člana 46. Zakona o policiji[5] propisano je da su policijski službenik i drugi zaposleni dužni na radu i van rada da se ponašaju tako da ne štete ugledu Ministarstva i drugih zaposlenih u Ministarstvu, kao i da bliži način ponašanja, kao i lični izgled policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu propisuje ministar. Članom 180. stav 2. ovog zakona propisano je da specifičnu zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu, koja se odnosi na pružanje zdravstvenih usluga u vezi sa prethodnim lekarskim pregledima za upis u obrazovne institucije Ministarstva i na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja, zasnivanjem radnog odnosa i premeštajem na drugom radno mesto u Ministarstvu, periodičnim, vanrednim, sistematskim i kontrolnim lekarskim pregledima, radi utvrđivanja profesionalne i opšte radne sposobnosti za dalje obavljanje poslova i pružanjem stručne, tehničke i kadrovske pomoći organizacionim jedinicama Ministarstva u izvršavanju zadataka i poslova, obavlja Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa nadležnom organizacionom jedinicom Ministarstva za poslove ljudskih resursa.
Uredbom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova[6] u članu 38. stav 1. propisano je da se postupak izbora kandidata sastoji iz: lekarskog pregleda i kvalifikacionog ispita, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da je svaki pojedinačni deo eliminacioni za kandidate koji ne zadovolje utvrđene kriterijume. Članom 39. Uredbe propisano je da lekarski pregled za utvrđivanje zdravstvenog stanja kandidata obavlja Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa utvrđenim kriterijumima. Stavom 2. iste odredbe proppisano je da se lekarskim pregledom utvrđuju: 1) lična i porodična anamneza; 2) bolesti, urođene i stečene anomalije koje su kontraindikovane za prijem u Ministarstvo na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju; 3) antropometrijske mere (visina minimum 170 cm za muškarce i 163 cm za žene, težina i BMI); 4) na osnovu fizikalnog pregleda grube anomalije kardiovaskularnog i respiratornog sistema; 5) stanje lokomotornog aparata, poremećaj govora, tikove, nevoljne pokrete; 6) procena funkcionisanja čula (vid i sluh); 7) oštećenja na površini i ispod kože i drugo značajno odstupanje od propisanog ličnog izgleda policijskog službenika; 8) zdravstveno stanje na specijalističkim lekarskim pregledima. Stavom 3. iste odredbe propisano je da Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova utvrđuje Listu morboznih stanja prema kojoj se ocenjuje zdravstvena sposobnost kandidata.
Pravilnikom o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova[7] u članu 25. stav 5. propisano je da nije dozvoljeno da tetovaže budu na vidljivim delovima tela, a ukoliko postoje treba da budu pokrivene odećom.
Pravilnikom o načinu sprovođenja i merama specifične zdravstvene zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova[8] u članu 2. propisano je da specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih sprovodi Zavod u saradnji sa nadležnom organizacionom jedinicom Ministarstva za poslove ljudskih resursa, na osnovu utvrđenih mera specifične zdravstvene zaštite koje se odnose na pružanje zdravstvenih usluga pri obavljanju prethodnih lekarskih pregleda za upis na obrazovnu instituciju Ministarstva, zasnivanje radnog odnosa i premeštaj na drugo radno mesto u Ministarstvu, periodičnih, vanrednih, sistematskih i kontrolnih lekarskih pregleda radi utvrđivanja profesionalne i opšte radne sposobnosti. Članom 4. stav 1. ovog pravilnika propisano je da mere specifične zdravstvene zaštite sprovodi Zavod, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija. Stavom 2. iste odredbe propisano je da mere specifične zdravstvene zaštite obuhvataju pored ostalog vršenje zdravstvenih pregleda (komisijski pregledi) učenika, studenata, polaznika kurseva i policijskih i državnih službenika radi procene zdravstvene sposobnosti. Članom 6. ovog pravilnika propisano je da su kriterijumi i merila za ocenjivanje psihofizičke sposobnosti za policijsko školovanje i obuku kao i obavljanje poslova policijskih službenika, koji obavljaju policijske poslove i poslove zaštite i spasavanja, utvrđeni od strane predstavnika nadležne organizacione jedinice Ministarstva i Zavoda na osnovu propisa kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, potrebnih posebnih psihofizičkih sposobnosti, a prema zahtevima i uslovima rada u okviru grupa pojedinih policijskih poslova. Stavom 2. istog člana propisano je da su kriterijumi i merila iz stava 1. ovog člana, izraženi u Listi morboznih stanja, koja se primenjuje na policijske službenike, koji obavljaju policijske poslove i poslove zaštite i spasavanja.
Uvidom u Listu morboznih stanja utvrđeno je da su kao bolesti kože i potkožnog tkiva propisane sledeće bolesti: infekcije kože i potkožnog tkiva, akutni i hronični oblici; Urticaria acuta; Urticaria chronica, urticaria cholinergica, urticaria e frigore lakši i teži oblici; Dermatitis atopica, dermatitis contacta allergica; Promrzline bez i sa funkcionalnim ispadima; Promene kože uzrokovane UV-zracima i dejstvom jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja; Bulozne dermatoze; Hronični kožni eritemski lupus; Psorijaza; Genodermatoze i stečene hiperkeratoze, lakši, srednje i teški oblici; Urođene anomalije kože; Vitiligo manjeg i većeg stepena; Hipertrofičke bolesti kože bez i sa funkcionalnim ispadima; Sarkoidoza kože i druge granulomatozne bolesti; Lokalizovane bolesti vezivnog tkiva i cirkumskriptna sklerodermija bez i sa funkcionalnim poremećajima; Ostale hronične i/ili neizlečive bolesti kože i potkožnog tkiva; Alopecia areata; Atrofična stanja kože; Lihen planus, lakši i teži oblici.
Na osnovu navedenih propisa nesporno je da Zavod ima ključnu ulogu u proceni zdravstvene sposobnosti kandidata i zaposlenih u Ministarstvu. Prilikom ove procene, a kako to proizlazi iz relevatnih propisa kojima je uređena ova oblast, Zavod se rukovodi kriterijumima i merilima definisanim u Listi morboznih stanja (u daljem tekstu: Lista), koja sadrži spisak bolesti i oboljenja na osnovu kojih se utvrđuje zdravstvena sposobnost i podobnost za vršenje policijske službe.
Iz odredbe člana 25. stav 5. Pravilnika o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova nesporno proizlazi da ovaj pravilnik ne zabranjuje uopšteno nošenje tetovaža već propisuje da nije dozvoljeno da tetovaže budu na vidljivim delovima tela, a ukoliko postoje treba da budu pokrivene odećom. Imajući u vidu da se kandidati koji se primaju na obuku obučavaju za rad u Ministarstvu, isti kriterijumi moraju biti i važeći su i za polaznike obuke i lica na školovanju za rad u policiji, kao što je već propisano Kućnim redom COP-a.
Kada govorimo o sistemu pravnih normi, treba imati u vidu da je zabrana diskriminacije Ustavna kategorija, a na poštovanje načela jednakosti svih građana i građanki bez obzira na njihova lična svojstva obavezuju nas i ratifikovane međunarodne konvencije među kojima značajno mesto zauzima Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Evropski sud za ljudska prava u svojoj bogatoj praksi dosledno zauzima stanovište „da je jednakost postupanja prekršena ukoliko ne postoji objektivno i razumno opravdanje razlikovanja te da se postojanje takvog opravdanja mora ceniti u odnosu na cilj i posledice razmatrane mere uz uzimanje u obzir načela koja najčešće preovlađuju u demokratskom društvu“. Evropski sud je zauzeo stanovište da je prekršen član 14. Konvencije koji se odnosi na zabranu diskriminacije, kada se ustanovi da nema „razumnog odnosa srazmernosti između upotrebljenih sredstava i cilja čijem se ostvarenju težilo“[9]. Dakle, stav suda je da se mora svaki kriterijum koji može dovesti do diskriminacije pažljivo razmotriti i opravdati. Svi kriterijumi koji mogu dovesti do diskriminacije moraju biti proporcionalni i opravdani objektivnim razlozima.[10]
Osavremenjivanje i usklađivanje propisa sa antidiskriminacionim okvirom nikako ne sme biti opravdanje za nepoštovanje već propisanog urednog i profesionalnog izgleda policijskog službenika koji ne narušava ugled i ne izaziva strah i nepoverenje kod građana. Primera radi opravdano je da isključujući kriterijum budu vidljive tetovaže koje po svom sadržaju i obimu nose rasističke, seksističke, homofobične, nasilne ili zastrašujuće poruke. Dakle, propisivanje određenih ograničenja u pogledu ličnog svojstva kao što je npr. u pogledu izgleda policijskog službenika ili zdravstvenog stanja je opravdano ukoliko je opravdano legitimnim ciljem kao što jeste čuvanje ugleda Ministarstva i bezbednost službenika i građana i očuvanje poverenja u rad policije i važnu funkciju koju ova profesija ima za sve u jednom društvu.
Uvidom u Listu morboznih stanja koja je osnov za procenu zdravstvene sposobnosti kandidata nesporno je da kao oboljenje koje može biti od uticaja na zdravstvenu sposobnost kandidata nije navedeno postojanje tetovaže na koži koja sama po sebi inače ne predstavlja oboljenje ni u skladu sa Međunarodnom klasifikacijom bolesti. Ovde svakako treba izdvojiti eventualne zdravstvene komplikacije koje mogu biti posledica tetovaža poput alergijskih reakcija, infekcija ili sl. koje potencijalno mogu da prouzrokuju određena zdravstvena stanja koja u skladu sa važećom Listom morboznih stanja predstavljaju kontraindikaciju za obavljanje policijske službe.
Kao što je ukazano, Uredba propisuje da osnovna policijska obuka ima za cilj osposobljavanje polaznika za zakonito i efikasno obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika, na radnom mestu policajca, policajca za rad u zajednici ili policajca za određenu oblast rada. Imajući u vidu ovako postavljen cilj, ali i antidiskriminacioni pravni okvir Republike Srbije, opravdani razlog za diskvalifikaciju kandidata, postojao bi ukoliko bi to bilo smetnja za profesionalno obavljanje policijskog posla i bezbednost kako službenika tako i građana, u suprotnom se može postaviti pitanje postojanja arbitrerne ocene i estetskog doživljaja.
Odabir polaznika osnovne policijske obuke, kao i lica koja se zapošljavaju u Ministarstvu unutrašnjih poslova treba da bude zasnovan na objektivnim, formalnim kriterijumima kao što su zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova policijskog službenika, obrazovanje, procena kompetencija i veština, motivisanost, radno iskustvo i slično. Svaki kriterijum koji postavlja ograničenja u odnosu na lična svojstva može predstavljati diskriminaciju, osim ukoliko određeno lično svojstvo, ne predstavlja stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želela postići opravdana jer se postojanje razlikovanja mora ceniti u odnosu na cilj i posledice razmatrane mere.
Prilikom davanja ocene o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za prijem u policijsku službu neophodno je imati u vidu pored propisa koji uređuju rad u policiji i antidiskriminacione propise koji zabranjuju neopravdano nejednako postupanje na osnovu stvarnih ili pretpostavljenih ličnih svojstava kao što su izgled i zdravstveno stanje. S tim u vezi neophodno je razmotriti da li treba korigovati Listu morboznih stanja, na primer da li je opravdano odbiti kandidata samo zato što ima ožiljak, vitiligo, rascep usne ili neku urođenu i stečenu manu koja je estetska, a koja suštinski ne utiče na zdravstvenu sposobnost za obavljanje policijskih poslova budućih policijskih službenika.
Dakle, neophodno je razmotriti da li sve navedene bolesti i oboljenja u Listi realno utiču na sposobnost obavljanja policijskih poslova i opravdano predstavljaju prepreku za rad u policiji, odnosno da li su ograničenja navedena u Listi primerena i nužna i srazmerna legitimnom cilju koji se želi postići. Poverenik podseća na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kojima je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje Zavodu u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije kandidata za osnovnu policijsku obuku i zaposlenih u MUP-u.
Potrebno je da Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama, u roku od 30 dana od dana prijema ovog dopisa.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)
[2] „Sl. glasnik RS“, br. 13/18 i 83/21
[3] član 21. Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21
[4] član 2.
[5] „Sl. glasnik RS“, br. 6/16, 24/18 i 87/18
[6] „Sl. glasnik RS“, br. 42/17, 56/18, 34/19, 11/20, 24/21, 49/22, 54/23 i 78/24
[7] „Sl. glasnik RS“, br. 13/18 i 83/21
[8] „Sl. glasnik RS“, br. 73/17 i 10/24
[9] Affaire “relative a certains aspects du regime linguistique de l’enseignement en belgique” C. Belgique (au principal), predstavka br. 1474/62 i dr, presuda od 23. jula 1968. https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22itemid%22:[%22001-62083%22]}
[10] Ferrero Quintana protiv Španije (2024), br. 2669/19 od 26. novembra 2024., https://hudoc.echr.coe.int/#{%22itemid%22:[%22001-238103%22]}
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
229-25 Preporuka mera Ministarstvu unutrašnjih poslova 
