375-24 Mišljenje povodom pritužbe protiv predškolske ustanove

20. Jan 2025.

br. 07-00-331/2024-02 datum: 20.1.2025.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz Beograda podnela u ime svog maloletnog sina., protiv Predškolske ustanove „BB“. Podnositeljka je u pritužbi i dopuni pritužbe između ostalog navela da je njen sin rođen 2018-te godine, da ima cerebralnu paralizu i da je korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica. Dalje je navela da je 20. aprila 2023. godine podnela prijavu PU „BB“ za upis svog sina u vrtić, da je u skladu sa protokolom konkurisala za tri vrtića koja su im najbliža, da je to treća prijava za tri godine i da je ponovo, kao i prethodnih godina, odbijena sa obrazloženjem „da za njegovo godište nije raspisan upis“. Dalje je navela da je sve vreme koristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege na koje je imala pravo do detetove 5-te godine života, da joj je ovo pravo isticalo 14. jula 2023. godine i da se zbog obaveze da se vrati na posao i nemogućnosti da upiše dete u vrtić, 4. jula 2023. godine obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog ravoja i Prosvetnoj inspekciji. Istakla je da je „tek nakon reakcije institucija“, PU „BB“ pozvala na razgovor, da su članovi upisne komisije „sve vreme insistirali da se dete upiše u neki od vrtića koji se nalaze u Padinskoj Skeli, Kovilovu ili Ovči što je veoma udaljeno od njihovog mesta stanovanja, da su i ona i suprug zaposleni i da je veoma teško transportovati dete do udaljenog vrtića i na vreme stići na posao“. Takođe, navela je da je „videvši njihovu upornost“ donela odluku da se dete upiše u vrtić „VV“, jer je od svih ponuđenih opcija „to bilo iole prihvatljivije“, kao i da ih je zamolila da je obaveste kada se steknu uslovi da dete premesti u bilo koji bliži vrtić. Dalje, navela je da je njen sin počeo da pohađa vrtić „VV“ 4. septembra 2023. godine, da je 21. januara 2024. godine predškolska ustanova objavila obaveštenje u kome je pozvala roditelje da podnesu zahtev ukoliko imaju potrebu da premeste dete u drugi vrtić, da je ona podnela zahtev, ali da je ponovo odbijena sa obrazloženjem da „premeštaj nije moguće izvršiti jer nema tehničkih kapaciteta“. Podnositeljka je istakla da njen sin od 1. septembra 2024. godine pohađa pripremni predškolski program koji je obavezan i da to iziskuje njegov svakodnevni boravak u vrtiću što mu je zbog daljine vrtića od kuće i pogoršanja zdravstvenog stanja otežano, o čemu je obavestila predškolsku ustanovu. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja PU „BB“ je, između ostalog, navedeno da njen sin „nije odbijen za upis u vrtić ni na jednom od pomenutih konkursa i da se svi nerealizovani zahtevi preusmeravaju na listu čekanja i razmatraju jednom mesečno na sastancima upisne komisije“. Dalje, navedeno je da se prilikom razmatranja zahteva uzimaju u obzir prostorni uslovi, kao i potrebe svakog pojedinačnog deteta i da je razmatrajući zahtev za upis Komisija utvrdila da „nema slobodnih kapaciteta za prijem u vrtić dece navedenog godišta“. Takođe, navedeno je da tehnički kapaciteti podrazumevaju da postoji slobodno mesto u vrtiću za konkretno godište i da kada su u pitanju deca kojima je potrebna dodatna podrška, nije moguće izvršiti novi upis, niti premeštaj, ukoliko u toj grupi već postoje deca kojima je ta podrška potrebna. Dalje, navedeno je da konkurs za 2018-to godište nije bio raspisan jer su postojeći kapaciteti u vrtiću „GG“ već popunjeni, da su za svaki uzrast (konkretno godište) zakonom propisani normativi kojima se rukovode prilikom upisa i da „uzrast kao takav nije smetnja, već da se isključivo rukovode slobodnim mestima u konkretnom vrtiću“. Pojašnjeno je da se zahtevi za premeštaj dece razmatraju jednom godišnje, u februaru mesecu, i da se u slučaju pozitivnog rešenja realizuju od septembra iste godine, da je za navedeni period podneto dva zahteva za upis dece koja pripadaju osetljivim društvenim grupama i da nijedan nije realizovan zbog nedostatka tehničkih kapaciteta. S tim u vezi, navedeno je da zahtev za premeštaj u željeni vrtić nije realizovan ni nakon sastanka Komisije, „uzimajući u obzir sve potrebe deteta i trenutno stanje u grupi koja broji 38-oro dece uz decu kojima je potrebna dodatna podrška“. Poverenik najpre konstatuje da je članom 13. stav 2. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju propisano da prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet imaju deca iz osetljivih grupa. Članom 2. Pravilnika o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu propisani su kriterijumi za određivanje prioriteta upisa dece iz društveno osetljivih grupa u predškolsku ustanovu. Imajući u vidu da sin podnositeljke pritužbe ima cerebralnu paralizu, da je korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica i da su i podnositeljka pritužbe i njen suprug zaposleni, nesporno je da u skladu sa zakonom i pravilnikom, uživa pravo na prioritetan upis u predškolsku ustanovu na osnovu više propisanih kriterijuma. Dalje, s obzirom da je u izjašnjenju navedeno da DD nije odbijen ni na jednom konkursu, iz dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu proizlazi da je zbog odbijanja zahteva za upis od 20. aprila 2023. godine podnositeljka podnela žalbu upisnoj komisiji PU „BB“ 13. juna 2023. godine, dok na prethodne odluke nije ulagala žalbe jer je koristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Takođe, imajući u vidu da u izjašnjenju nije osporeno da je podnositeljka tri godine za redom konkurisala za upis sina u tu predškolsku ustanovu, Poverenik konstatuje da u izjašnjenju nije pojašnjeno zbog čega posle prve prijave koju je podnela, a na osnovu koje DD nije upisan u vrtić, upisna komisija nije uzela u razmatranje njegov zahtev kao prioritetan na narednom sastanku, već se samo navode razlozi za odbijanje zahteva za upis DD nakon treće prijave. Pored toga, iz izjašnjenja se takođe ne vidi koliko zahteva dece koja imaju pravo na prioritet prilikom upisa je realizovano i koliko je bilo takvih zahteva, niti su dostavljeni dokazi kojima je učinjeno verovatnim da u navedenom periodu zbog nedostatka tehničkih kapaciteta nije upisano ni jedno dete koje je istog uzrasta kao i sin podnositeljke pritužbe. Takođe, povodom navoda iz izjašnjenja da vrtić „GG“ za koji je podnositeljka pritužbe konkurisala u svojoj prijavi, kao i vrtić „ĐĐ“ u koji je DD naknadno upisan, pohađa jedno dete kome je potrebna dodatna podrška, uzet je u obzir član 34. stav 4. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju kojim je između ostalog propisano da u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju. S tim u vezi, a u smislu daljeg pojašnjenja, Poverenik je izvršio uvid u dopis Gradske uprave Grada Beograda – Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, Sektor za inspekcijski nadzor od 1. avgusta 2023. godine koji je dostavljen uz pritužbu. U dopisu je između ostalog navedeno da je po prijavi koju je podnela podnositeljka pritužbe u PU „BB“ izvršen vanredni inspekciji nadzor, kojom prilikom je utvrđeno da u objektima koje je podnositeljka navela u zahtevu za upis deteta, nije bilo slobodnih mesta za 2018. godište i da je stručni tim predškolske ustanove pozvao na razgovor kada ih je obavestila o potrebama svog sina. Takođe, navedeno je „da je na sastanku dogovoreno da dete bude upisano u vrtić „VV“ koji je najbliži njihovom mestu stanovanja i u kome postoje najoptimalniji uslovi za boravak DD zato što je to prizemni objekat, dvorište je ravno i prostrano, a brojno stanje dece u normativu“. Međutim iz pritužbe proizlazi da je upisna komisija pozvala podnositeljku pritužbe na razgovor 26. jula 2023. godine, tek nakon što se 4. jula 2023. godine obratila Ministarstvu prosvete i Prosvetnoj inspekciji. Pored toga podnositeljka je navela da je „ceo razgovor sa članovima upisne komisije bio usmeren na to da se dete upiše u neki od vrtića koji su prihvatljiviji za upravu vrtića nego za dete“ i da je najpovoljnija „opcija“ koja je tom prilikom ponuđena bio vrtić koji je od njihovog mesta stanovanja udaljen 8,5 kilometara i koji je zbog činjenice da mora da se vrati na posao, a da je i suprug takođe zaposlen, bila prunuđena da prihvati. S tim u vezi, Poverenik ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava koji je postupajući u jednom predmetu ukazao da je problem bio način na koji je u praksi primenjena zakonodavna regulativa, odnosno konstatovao je da nije uzeta u obzir naročito specifična situacija u kojoj se tužilac našao a koja se odnosi na invaliditet njegovog deteta, zbog čega je utvrdio povredu člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Takođe, Poverenik je razmatrao i navode iz pritužbe prema kojima je predškolska ustanova odbila zahtev za premeštaj. u drugi objekat i pored činjenice da vrtić „VV“ ne odgovora ni zdravstvenom stanju deteta. U izjašnjenju je navedeno da je podneto 95 zahteva za premeštaj, da je od tog broja realizovano ukupno 48, a da ostali nisu realizovani zbog nedostatka tehničkih kapaciteta uključujući i dva zahteva za premeštaj dece koja pripadaju nekoj od osetljivih društvenim grupa. Prilikom analize ovih navoda iz izjašnjenja, Poverenik je uzeo u obzir činjenicu da je u zahtevu koji je podnela 1. februara 2024. godine, podnositeljka kao razlog za premeštaj sina navela da je od polaska u vrtić DD imao česte opstrukcije pluća zbog prevelike vlage u vrtiću „GG“ i da ni ona ni suprug nisu u mogućnosti da u tim situacijama brzo dođu po dete zbog udaljenosti vrtića od njihovog stana i posla. Dalje iz zahteva za premeštaj je takođe nesporno da je podnositeljka navela da je od 1. septembra 2024. godine od kada je PU „BB“ realizovala premeštaj dece čiji su zahtevi prihvaćeni, DD „predškolac“ odnosno da je u obavezi da pohađa pripremni predškolski program. Međutim, kako je zahtev za premeštaj DD i pored svega navedenog odbijen, a on i dalje pohađa vrtić „VV“, može se konstatovati da predškolska ustanova nije preduzela aktivnosti u cilju iznalaženja rešenja za premeštaj DD u bilo koji drugi bliži objekat, iako je imala saznanja da uslovi u vrtiću „VV“ ne odgovoraju njegovom zdravstvenom stanju. Pored toga, a imajući u vidu da je teret dokazivanja na predškolskoj ustanova, uz izjašnjenje nisu dostavljeni dokazi iz kojih se vidi da su kapaciteti vrtića za koje je podnositeljka tražila premeštaj bili popunjeni. S tim u vezi Poverenik ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije propisuje i posebne (afirmativne mere) koje se uvode radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, a koje se primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane. Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i značaj inkluzivnog obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, Poverenik je dao mišljenje da su postupanjem PU „BB“ povređene odredbe člana 7. a u vezi sa čl.17 i19. Zakona o zabrani diskriminacije. PU „BB“ preporučeno je da imajući u vidu da se zahtevi za premeštaj dece razmatraju u februaru mesecu, postupi po zahtevu za premeštaj koji je podnositeljka pritužbe podnela 1. februara 2024. godine kako bi se detetu koji ima invaliditet omogućilo da pohađa pripremni predškolski program u vrtiću „ĐĐ“ koji je lokacijski najbliži njegovom mestu stanovanja, kao i da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz Beograda u ime svog maloletnog sina. Podnositeljka je u pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navela:
  • da je njen sin rođen 14. jula 2018. godine, da je osoba sa invaliditetom i da mu je uspostavljena dijagnoza „Cerebralna paraliza G80.1“, kao i da je korisnik tuđe nege i pomoći;

 

  • da je DD „potpuno mentalno očuvan“, da ona i njen suprug puno rade na njegovom psihomotornom razvoju (kreće se uz nameštaj, može hodati držeći se za jednu ruku, da se i u vrtiću kreće puzeći ukoliko nema za šta da se pridrži) i da mu znači da je uključen u kolektiv;

 

  • da je DD jedno veoma inteligentno dete koje ima razumevanja i empatije za sve, da je svako ko je razgovorao sa njim ostao pod utiskom, da je elokventan i da ga zanimaju različite teme, da voli da istražuje i da uči nešto novo i da se bori sa svojim strahovima i da „bije svoje bitke ali da to ne utiče na druge“;

 

  • da „kada ga druga deca pitaju zašto ne hoda on pokušava to veoma stručno da objasni i da na kraju svakog razgovora sa sigurnošću tvrdi da će hodati jer on u to veruje i veoma naporno vežba za to“;

 

  • da voli da se druži sa decom i da je „svaki njegov dan bez dece, kako on kaže, propao“ i da bi od septembra 2024. godine trebalo da postane predškolac;

 

  • da su prvi problemi krenuli kod pokušaja upisa u vrtić (jaslene grupe pa nadalje), da su tri puta konkurisali za upis i da je sva tri puta odbijen, ali da na navedene odluke podnositeljka pritužbe nije ulagala žalbe jer je kao majka imala pravo na produženu negu do detetove 5. godine života, što je iskoristila;

 

  • da joj je bolovanje za produženu negu deteta isteklo 14. jula 2023. godine i da je trebala da se vrati na posao, ali da se postavilo pitanje kako će jer je njen sin ponovo odbijen za upis u vrtić na redovnom konkursu;

 

  • da su 20. aprila 2023. godine, u redovnom konkursu, elektronskim putem preko e-uprave aplicirali za mesto u vrtiću koje je bliže mestu stanovanja zbog lakšeg transporta deteta i da su kao odgovor dobili da je dete odbijeno i da oni tada nisu raspisali konkurs za njegovu uzrasnu grupu;

 

  • da su 13. juna 2023. godine uložili žalbu upisnoj komisiji PU „BB“, pisanim putem i da su dobili odgovor da su kapaciteti puni;

 

  • da su 4. jula 2023. godine videvši da dete neće upisati u vrtić, dostavili žalbe Ministarstvu prosvete i Prosvetnoj inspekciji i da su odgovor dobili 21. jula 2023. godine;

 

  • da ih je „tek nakon reakcije institucija“, PU „BB“ pozvala na razgovor za upisa u vrtić, da je na sastanku bilo pristuno 3 člana upisne komisije, podnositeljka pritužbe i njen sin i da je razgovor trajao oko sat vremena;

 

  • da su za vreme sastanka, članovi komisije imali priliku da upoznaju dete i da vide kako reaguje u konktaktu sa drugim ljudima, kako se kreće „i sve što je trebalo zapaziti“ i da je ceo razgovor bio usmeren na to „da se dete upiše u neki od vrtića koji su prihvatljiviji za upravu vrtića nego za dete“;

 

  • da su članovi komisije „insistirali“ da se dete upiše u neki od vrtića koji se nalaze u Padinskoj Skeli, Kovilovu ili Ovči što njima nije nikako blizu i veoma je teško transportovati dete do udaljenog vrtića i na vreme stići na posao;

 

  • da je nakon sat vremena „videvši njihovu upornost“ donela odluku da se dete upiše u vrtić „VV“ jer je od svih ponuđenih opcija „to bilo iole prihvatljivije“ i da je naglasila da čim se steknu uslovi da se dete prebaci u bliži vrtić da je o tome obaveste;

 

  • da je jedan od predloga bio da se dete upiše u specijalnu grupu sa decom koja imaju razvojne poremećaje, ali da su doktori specijalisti koji prate njeno dete smatrali da je dete isključivo za redovnu grupu, tačnije za redovno pohađanje vrtića i kasnije škole;

 

  • da je takođe jedan od uslova da dete bude upisano u bliži vrtić bio taj da dovedu asistenta koji će svakodnevno biti uz maloletnog DD u vrtiću, da je traženo da pisanim putem dostave pristanak za upis deteta u vrtić „VV“, kao i neka vrsta obećanja ili obaveze da dovedu asistenta;

 

  • da je njen sin počeo da pohađa vrtić 4. septembra 2023. godine i da su predali dokumentaciju Interresornoj komisiji koja im je odobrila asistenta;

 

  • da su obavili razgovore u Centru za socijalnu rad, kao i u Humanitarnoj organizaciji „Dečje srce“ preko koje se dodeljuje asistent, ali da im je rečeno da asistent „nije obavezan i da se dete stavlja na listu čekanja koja je poduža“;

 

  • da su nakon 5 meseci od polaska deteta u vrtić „VV“ zbog otvaranja novih konkursa za vrtiće i izdatog obaveštenja od strane vrtića (24. januara 2024. godine) 1. februara 2024. godine podneli pisanim putem molbu PU „BB“ da ih „imaju u vidu za premeštaj deteta bliže mestu stanovanja“;

 

  • da su vrtić bliže mestu stanovanja tražili iz više razloga, a da je jedan od razloga taj da je DD u prethodnih dva meseca imao česte opstrukcije pluća (u vrtiću „VV“ ima previše vlage tokom zimskih dana) i da su smatrali da je i zaposlenima u vrtiću ali i porodici olakšavajuća okolnost da u tim situacijama neko od ukućana preuzme dete;

 

  • da je sledeći razlog taj da nisu svi članovi porodice u mogućnosti da transportuju dete u udaljeni vrtić i da suprug i ona ne mogu na vreme i da odvezu dete u vrtić i da stignu na posao, da njena majka radi u Borči i da bi ona mogla da preuzme DD u hitnim slučajevima;

 

  • da je 12. marta 2024. godine izašao spisak „prebačene“ dece i da se na tom spisku nije nalazio njihov sin i da su usmeno dobili odgovor da „zbog jednog njihovog deteta iz grupe moraju da prebace čak dva zdrava deteta da bi se ostvarila mogućnost za prebačaj“;

 

  • da su 26. marta 2024. godine podneli molbu pisanim putem u kojem su tražili da im se obrazloži zašto njihovo dete ne može da bude prebačeno u drugi vrtić i da su dobili odgovor da to „za sada nije moguće izvršiti premeštaj jer nema tehničkih kapaciteta“;

 

  • da ukoliko ne postoji mogućnost da se DD prebaci u vrtić koji je bliži njihovom mestu stanovanja traže da se obezbedi bilo kakav prevoz, mini autobus ili bilo šta slično, kako za njeno dete tako i za svu decu sa invaliditetom koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji;

 

  • da pojam inkluzije podrazumeva uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan predškolski i školski sistem i prihvatanje njihovih različitosti i da inkluzivno obrazovanje podrazumeva da preškolske ustanove moraju biti spremne da odgovore na potrebe „potpuno različite dece“;

 

  • da svoj deci treba da budu omogućeni odgovarajući obrazovni programi adaptirani prema individualnim potrebama dece, da „deca sa smetnjama u razvoju treba da budu integralni deo društva, poštovana i prihvaćena i da im treba obezbediti podršku i pomoć u pogledu uspostavljanja socijalnih interakcija sa vršnjacima i drugim ljudima“.

 

  • U dopuni pritužbe podnositeljka je, između ostalog, navela:

 

  • da „za tri konkursa, što znači za tri godine, nije moguće da vrtić nije stekao uslove za upis deteta i da nije moguće da u tri konkursa nije upisivana uzrasna grupa njihovog deteta (2018. godište)“;

 

  • da je DD upisan u vrtić nakon trećeg pokušaja i to nakon pritužbi i žalbi;

 

  • da su konkurisali za tri vrtića „EE“, „ŽŽ“ i „ĐĐ“, jer po protokolu u prijavi mora da se navedu tri vrtića, ali da su na usmenom razgovoru rekli da im je bitno da dete bude upisano u bilo koji vrtić u Borči koji je bliži mestu stanovanja;

 

  • da je činjenica da im do vrtića „VV“ u jednom pravcu treba oko 8,5 kilometara, isto toliko i nazad čak i više jer trebaju stići do posla, a zatim opet po dete u vrtić i da to zahteva svakodnevnu upotrebu automobila jer autobus do Kovilova ide na svakih sat vremea;

 

  • da je njeno radno vreme od 7 časova i da ne može da stigne na vreme na svoje radno mesto ukoliko vodi dete u Kovilovo, a da je suprugovo radno vreme promenljivo i da radi najmanje po 12 sati;

 

  • da je njihov sin od septembra 2024. godine predškolac i da to zahteva njegovo redovno prisustvo u vrtiću, a da oni kao roditelji moraju da sačuvaju svoj posao zbog egzistencije;

 

  • da ukoliko ne postoje prostorne mogućnosti ili su kapaciteti prepunjeni, zahtevaju da se nađe rešenje i obezbedi prevoz koji će biti namenjen deci iz osetljivih društvenih grupa što će značiti i njihovim roditeljima i da tada neće biti problema da L.M. nastavi da pohađa vrtić „VV“.

 

  • Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: 1) žalba od 13. juna 2023. godine; 2) molbe od 21. i 26. jula 2023. godine; 3) dopis Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda VII-06 broj: 614-770/2023 od 1. avgusta 2023. godine; 4) zapisnik Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Palilula od 30. avgusta 2023. godine; 5) obaveštenje PU „BB“ od 24. januara 2024. godine; 6) elektronski dopisi od 26. i 27. marta 2024. godine; 7) molba od 1. februara 2024. godine i 8) spisak dece premeštene iz jednog objekta u drugi počev od 1. septembra 2024. godine.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je zatražio izjašnjenje od Predškolske ustanove „BB“ iz Beograda.

 

  • U izjašnjenju Predškolske ustanove „BB“ je, između ostalog, navedeno:

 

  • da maloletni DD nije odbijen za upis u vrtić ni na jednom od pomenutih konkursa, da se svi nerealizovani zahtevi preusmeravaju na listu čekanja i razmatraju jednom mesečno na sastancima upisne komisije i da je na pomenutim sastancima razmatran i zahtev za upis maloletnog DD;

 

  • da se prilikom razmatranja zahteva uzimaju u obzir prostorni uslovi za boravak u vrtiću, kao i potrebe svakog pojedinačnog deteta i da je razmatrajući zahtev sina podnositeljke pritužbe Komisija utvrdila da „nema slobodnih kapaciteta za prijem u vrtić dece navedenog godišta“;

 

  • da tehnički kapaciteti podrazumevaju da postoji slobodno mesto u vrtiću za konkretno godište i da, kada su u pitanju deca kojima je potrebna dodatna podrška nije moguće izvršiti novi upis kao ni premeštaj ukoliko u grupi postoje deca kojima je potrebna dodatna podrška u skladu sa članom 34. stav 4. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju;

 

  • da je u navedenom periodu podneto 95 zahteva za premeštaj, a da je realizovano ukupno 48 i da zbog nedostatka tehničkih kapaciteta ostali zahtevi nisu realizovani;

 

  • da vrtić „VV“ pohađa jedno dete kome je potrebna dodatna podrška, vrtić „EE“ desetoro dece, vrtić „ĐĐ“ jedno i vrtić „ŽŽ“ sedmoro dece kojima je potrebna dodatna podrška;

 

  • da „iz svega navedenog proizlazi da zahtev za premeštaj za željeni vrtić nije realizovan ni nakon sastanka Komisije uzimajući u obzir sve potrebe deteta DD i trenutno stanje u grupi koja broji 38-oro dece uz decu kojima je potrebna dodatna podrška“.

 

  • U dopuni izjašnjenja direktorke Predškolske ustanove „BB“ je, između ostalog, navedeno:

 

  • da u PU „BB“ na teritoriji opštine postoje 4 vrtića i da ukupno imaju 33 vrtića na celoj teritoriji;

 

  • da konkurs za 2018-to godište nije bio raspisan jer su postojeći kapaciteti u vrtiću „ŽŽ“ već popunjeni i da uzrast „kao takav“ nije smetnja za upis deteta u vrtić već da se isključivo rukovode slobodnim mestima u konkretnom vrtiću;

 

  • da su za svaki uzrast (konkretno godište) zakonom propisani normativi kojima se rukovode prilikom upisa dece;

 

  • da se zahtevi za premeštaj dece razmatraju jednom godišnje, u februaru mesecu, i da se u slučaju pozitivnog rešenja realizuju od septembra iste godine, da je za navedeni period podneto dva zahteva za upis dece koja pripadaju osetljivim društvenim grupama i da nijedan nije realizovan zbog nedostatka tehničkih kapaciteta jer je u toj grupi već bio popunjen broj dece;

 

  • da deca koja pripadaju nekoj od osetljivih grupa kao i deca kojima je potrebna dodatna podrška imaju prednost prilikom upisa u konkretan vrtić ukoliko u datom momentu ima slobodnih tehničkih kapaciteta;

 

  • da što se tiče broja upisane dece sa smetnjama u psihofizičkom razvoju po prioritetu nije moguće dati precizan odgovor jer se dešavaju razvojne promene u odrastanju deteta i roditelji naknadno dostavljaju mišljenje Interresorne komisije;

 

  • da se iz tog razloga broj upisane dece sa smetnjama u razvoju „konstantno menja“ i da nije moguće izvršiti novi upis ukoliko u grupi već postoje deca kojima je potrebna dodatna podrška;

 

  • da je preškolska ustanova budžetski korisnik, da su sva sredstva za rad u nadležnosti grada Beograda i da ustanova nema mogućnost da obezbedi prevoz dece od mesta stanovanja do vrtića.

 

  • Uz izjašnjenje nisu dostavljeni dokazi.
  1. ČINjENIČNO STANjE
    • Uvidom u žalbu od 13. juna 2023. godine utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe uložila žalbu upisnoj komisiji Pu „BB“, da je navela da je 20. aprila 2023. godine podnela zahtev za upis u vrtić „EE“, „ŽŽ“ ili „ĐĐ“ i da je njen sin već treći put odbijen za upis, odnosno da se ne nalazi na spisku upisane dece. Daljim uvidom utvrđeno je da je između ostalog, navela da je uredno dostavljena dokumentacija putem mejla koja pokazuje da je dete primalac tuđe nege i pomoći, kao i da ima dijagnozu G80. cerebralna paraliza, da su i ona i suprug zaposleni i da njeno bolovanje za produženu negu deteta ističe 14. jula 2023. godine i da o detetu nema ko da brine u periodu radnog vremena oba roditelja. Takođe, podnositeljka je navela da se vrtići koje je u svom zahtevu navela nalaze u blizini njihovog mesta stanovanja i da je zbog specifičnosti stanja deteta i lakšeg odlaska u vrtić naveden baš taj redosled.
    • Uvidom u elektronski dopis od 26. jula 2023. godine utvrđeno je da je navedeni dopis podnositeljka pritužbe uputila PU „BB“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je između ostalog navela da su nakon razgovora i konsultacija sa upisnom komisijom doneli odluku da svog sina upišu u vrtić „VV“ jer su ostali kapaciteti popunjeni, kao i da će se izvršiti „prebacivanje“ u neki bliži vrtić kada se za to steknu uslovi. Takođe, navela je da će oni kao roditelji deteta sa cerebralnom paralizom podneti zahtev Interresornoj komisiji i omogućiti personalnoh asistenta.
    • Uvidom u dopis Gradske uprave Grada Beograda – Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, Sektor za inspekcijski nadzor VII-06 broj: 614-770/2023 od 1. avgusta 2023. godine utvrđeno je da je između ostalog, podnositeljka pritužbe obaveštena da je na osnovu njene predstavke prosvetni inspektor izvršio vanredni inspekcijski nadzor nad radom PU „BB“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je između ostalog konstatovano da su Centralna upisna komisija i Tim za inkluzivno obrazovanje postupili u skladu sa Statutom i Pravilnikom o kriterijumima za upis dece i rasposloživim slobodnim mestima u vrtićima shodno godištima. Daljim uvidom utvrđeno je da su na sastanku pored podnositeljke pritužbe bile prisutne i koordinatorka Tima za inkluziju, saradnica za preventivnu zdravstvenu zaštitu i predsednica upisne komisije pronađeno „najbolje rešenje za boravak njenog deteta u vrtiću shodno njegovim potrebama“. Dalje, navedeno je da se u službenoj belešci sa sastanka navodi da je podnositeljka pritužbe upućena na Interresornu komisiju u cilju obezbeđivanja ličnog pratioca. Dalje, konstatovano je da se podnositeljka pritužbe saglasila sa time i da je navela da će angažovati lice od septembra da bude sa detetom u grupi i da je dogovor bio da će „zbog detetovih potreba i bližeg mesta stanovanja“ DD od 1. septembra 2023. godine biti upisan u vrtić „VV“.
    • Uvidom u dopis Gradske uprave Grada Beograda – Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu VII-01-07-3/2023 od 1. avgusta 2023. godine utvrđeno je da je između ostalog, podnositeljka pritužbe obaveštena da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu zatražio od PU „BB“ da se hitno izjasni o navodima iz njenog dopisa i da je dobijen odgovor da u objektima koje ste naveli u zahtevu za upis deteta nije bilo slobodnih mesta za 2018. godište po Konkursu za upis dece u predškolske ustanove čiji je osnivač Grad Beograd za radnu 2023/24. godinu. Daljim uvidom utvrđeno je da je navedeno da je podnositeljku pritužbe stručni tim PU „BB“ pozvao na razgovor 26. jula 2023. godine kada ih je obavestila o potrebama njenog sina i da su se dogovorili da dete bude upisano u vrtić „VV“ koji je najbliži njihovom mestu stanovanja i u kome postoje najoptimalniji uslovi za boravak DD zato što je to prizemni objekat, dvorište je ravno i prostrano, a brojno stanje dece „u normativu“. Dalje, navedeno je da je ustanova obavestila Sekretarijat da je podnositeljka pritužbe sa stručnim timom postigla dogovor da se obrati interresornoj komisiji za dobijanje mišljenja u vezi sa angažovanjem ličnog pratioca jer se saglasila da je detetu ova usluga neophodna za boravak u grupi i da će je PU „BB“ u avgustu pozvati da potpiše ugovor o dnevnom boravku njenog sina u vrtiću „VV“ i da se od septembra planira njegovo privikavanje na boravak u grupi.
    • Uvidom u zapisnik o asslušanje stranke Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, broj 551-140-1171/2023 od 30. avgusta 2023. godine utvrđeno je da je konstatovano da je navedeni zapisnik sastavljen u postupku ostvarivanja prava na ličnog pratioca za maloletnog DD.
    • Uvidom u obaveštenje PU „BB“ za roditelje u vezi premeštaja dece od 24. januara 2024. godine utvrđeno je da je u obaveštenju izmeđi ostalog navedeno da roditelji koji imaju potrebe da premeste dete u drugi objekat mogu podneti zahtev u periodu od 29. januara do 9. februara 2024. godine, kao i da je neophodno da roditelji koji su već podeli ranije zahtev ponovo podnesu zahtev. Takođe, navedeno da je da će spisak dece koja su premeštena biti poslat svakom objektu, najkasnije do marta 2024. godine i da će „premeštena deca moći da krenu u željeni objekat od 1. septembra 2024. godine“.
    • Uvidom u molbu podnositeljke pritužbe za premeštaj deteta u drugi objekat, utvrđeno je da je navedenu molbu uputila elektronskim putem PU „BB“ 1. februara 2024. godine. Daljim uvidom utvrđeno je da je između ostalog, molbu uputila kako bi se njen sin DD koji trenutno ide u objekat „VV“ premestio u neki bliži objekat poput vrtića „EE“, „ŽŽ“ i „ĐĐ“. Dalje, utvrđeno je da je podnositeljka navela da njen sin ima cerebralnu paralizu i česte opstrukcije pluća i da objekat „VV“ nije adekvatan za njegovo zdravstveno stanje, da je u objektu zastupljena vlaga u većoj meri i da to pogoršava njegovo zdravstveno stanje i doprinosu češćem odsustvovanju. Takođe, podnositeljka je navela da je vrtić „VV“ previše udaljen od mesta stanovanja, zbog čega je transport njenog deteta otežan i da je DD od septembra 2024. godine predškolac i da to zahteva njegovo redovno prisustvo. Dalje, utvrđeno je da je podnositeljka navela da je Interresorna komisija odobrila ličnog pratioca, da su prošli i proceduru Centra za socijalni rad i da se trenutno čeka procedura i procena „OO“. Na kraju utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe navela: „Molim Vas da razmotrite sve činjenice i pomozite meni i mom detetu da lakše odrasta sa svojim vršnjacima“.
    • Uvidom u elektronski dopis od 2. februara 2024. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese podnositeljka pritužne obaveštena da je delovodni broj njene molbe 134/36.
    • Uvidom u Spisak premeštene dece iz jednog objekta u drugi počev od 1. septembra 2024. godine, koji je PU „BB“ objavila 12. marta 2024. godine utvrđeno je da se na spisku ne nalazi ime maloletnog DD sina podnositeljke pritužbe, kao i da je iz vrtića „VV“ premešteno dvoje dece i to u vrtić „ZZ“ i vrtić „JJ“.
    • Uvidom u molbu podnositeljke pritužbe za premeštaj deteta u drugi objekat, utvrđeno je da je navedenu molbu uputila elektronskim putem PU „BB“ 26. marta 2024. godine. Daljim uvidom utvrđeno je da je između ostalog navela da je 1. februara 2024. godine uputila molbu za premeštaj njenog sina u drugi objekat, da su ispoštovali sve procedure i da s obzirom da njen sin ima invaliditet značilo bi im da dete zbog transporta pohađa vrtić koji se nalazi bliže njihovom mestu stanovanja. Takođe, daljim uvidom je utvrđeno da je podnositeljka zatražila da joj se obrazloži zbog čega njihova molba nije usvojena dok su „neka deca premeštena iz vrtića u vrtić“.
    • Uvidom u elektronski dopis od 27. marta 2024. godine utvrđeno je da je sa mejl adrese podnositeljka pritužne obaveštena da „za sada nije moguće da se premeštaj izvrši jer nema tehničkih kapaciteta“.

 

  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije[2]  propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 66. stav 1. Ustava propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Stavom 2. iste odredbe propisano je da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da se posebna zaštita pruža deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom i fizičkom razvoju.
  • Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], koja u članu propisuje da države članice priznaju da dete sa invaliditetom treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici, kao i države članice treba da uvažavaju pravo invalidnog deteta na posebnu negu, te da će podsticati i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnet zahtev, zavisno od raspoloživih sredstava i koja odgovara stanju deteta i uslovima roditelja ili drugih lica koaj se staraju o detetu. Uvažavajući posebne potrebe invalidnog deteta, pomoć u skladu s tačkom 2. pruža se besplatno uvek kad je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu, i koja je tako osmišljena da invalidno dete ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost rekreacije na način koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije i ličnog razvoja deteta, uključujući kulturni i duhovni razvoj.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 7. ovog zakona propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.se Članom 14. stav 1. ovog zakona propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Posebne mere iz stava 1. ovog člana primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano (stav 2.).Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Članom 66. stav 1. ovog zakona propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Stavom 2. iste odredbe zakona, između ostalog, propisano je da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju i invaliditetu.
  • Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6] u članu 3. stav 1. tačka 1. propisuje da izraz “osobe sa invaliditetom” označava osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške. Odredbom člana 18. ovog zakona propisano je da je zabranjena je diskriminacija zbog invalidnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja, dok je stavom 2. ove odredbe između ostalog propisano da diskriminacija iz stava 1. ovog člana obuhvata uskraćivanje prijema deteta predškolskog uzrasta, učenika, odnosno studenta sa invaliditetom u vaspitnu odnosno obrazovnu ustanovu koja odgovara njegovom prethodno stečenom znanju, odnosno obrazovnim mogućnostima.

 

  • Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju[7] u članu 4. stav 2. tačka 1. propisuje da su principi predškolskog vaspitanja i obrazovanja jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom. Članom 13. stav 2. ovog zakona propisano je da prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa. Takođe, odredbama člana 34. stav 1. ovog zakona između ostalog propisano je da detetu kome je usled smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom. Stavom 2. iste odredbe zakona propisano je da predškolska ustanova u koju je upisano dete iz osetljive društvene grupe može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu. Inicijativu za pokretanje postupka procene potreba deteta za dodatnom podrškom koju vrši interresorna komisija može da pokrene roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i/ili predškolska ustanova uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Takođe, stavom 3. ove odredbe propisano je da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruju pravo na dodatnu podršku u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, dok je stavom 4. propisano da u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj dece u vaspitnoj grupi, utvrđen ovim zakonom, umanjuje se za tri po detetu iz stava 3. ovog člana koje ostvaruje pravo na dodatnu podršku u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan. Stavom 5. iste odredbe propisano je da se dete upisuje u razvojnu grupu samo uz mišljenje interresorne komisije uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Za dete upisano u razvojnu grupu planira se i realizuje svakodnevna interakcija i uključenost u aktivnosti ostalih vaspitnih grupa. U toku pohađanja predškolskog programa prati se razvoj deteta i na osnovu predloga tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može preći iz razvojne u vaspitnu grupu, u skladu sa zakonom. Prilikom prelaska deteta iz stava 1. ovog člana u drugu predškolsku ustanovu ili osnovnu školu, u partnerstvu sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom deteta, ostvaruje se saradnja sa ustanovom u koju dete prelazi i planiraju se zajedničke aktivnosti ustanova koje treba da doprinesu uspešnom prelasku i ostvarivanju kontinuiteta u vaspitanju i obrazovanju (stav 6.).

 

  • Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] u članu 3. stav 3. propisuje da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Članom 7. stav 2. ovog zakona propisano je da se u ostvarivanju principa obrazovanja i vaspitanja posebna pažnja posvećuje smanjenju stope napuštanja sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno lica iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih lica sa specifičnim teškoćama u učenju i podršci njihovom ponovnom uključenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja i vaspitanja. Odredbama člana 89. stav 4. istog zakona između ostalog propisano je da je ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, dužna da u skladu sa raspoloživim kapacitetima pruža dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar. Članom 189. stav 5. ovog zakona između ostalog, propisano je da se u budžetu jednice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra.

 

  • Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu[9] u članu 2. između ostalog propisano je da predškolska ustanova u skladu sa svojim mogućnostima i iskazanim potrebama porodica za različitim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, vrši upis dece predškolskog uzrasta, prema sledećim kriterijumima za utvrđivanje prioriteta za upis: 1) deca iz društveno osetljivih grupa: (1) deca žrtve nasilja u porodici, (2) deca iz porodica koja koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja, (3) deca samohranih roditelja, (4) deca iz socijalno nestimulativnih sredina, (5) deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, (6) deca iz porodice u kojoj je dete koje je teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju, 2) deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je postupanjem, odnosno propuštanjem PU „BB“, maloletnom DD, sinu podnositeljke pritužbe, otežan pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju iz razloga koji su u vezi sa njegovim invaliditetom, odnosno činjenicom da ima smetnje u razvoju.

 

  • Među stranama u postupku nije sporno da je sin podnositeljke pritužbe rođen 2018-te godine i da ima smetnje u razvoju (Cerebralna paraliza G80.1). Dalje, nesporno je da je podnositeljka 20. aprila 2023. godine podnela prijavu za upis sina u PU „BB“, da je prema navodima pritužbe ovo treća prijava za tri godine i da je ponovo, kao i prethodnih godina odbijena sa obrazloženjem da za „godište njenog sina nije raspisan upis“. Nesporno je da podnositeljka pritužbe nije ulagala žalbe na odluke PU „BB“ kojima su njeni zahtevi za upis sina odbijeni, da je sve vreme koristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta na koje je imala pravo do detetove 5-te godine života, da joj je ovo pravo isteklo 14. jula 2023. godine i da se zbog celokupne situacije 4. jula obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog ravoja i Prosvetnoj inspekciji. Nesporno je da je 26. jula 2023. godine, upisna komisija PU „BB“ pozvala na razgovor, kao i da joj je ponuđeno da njen sin bude upisan u vrtić „VV“ koji je udaljen 8,5 kilometara od njihovog mesta stanovanja. Takođe, nesporno je da se podnositeljka saglasila sa ovim predlogom, ali da je zamolila da kada se steknu za to uslovi, njenog sina prebace u neki od vrtića koji je bliži njihovom mestu stanovanja. Dalje, iz dostavljenih dokaza je nesporno da je 24. januara 2024. godine PU „BB“ objavila obaveštenje za roditelje u kome ih je pozvala da podnesu zahtev ukoliko imaju potrebe da premeste dete u drugi objekat, da se navedeni premeštaj dece realizovao od 1. septembra 2024. godine, da je podnositeljka pritužbe podnela zahtev za premeštaj svog sina 1. februara 2024. godine, ali da maloletni DD nije premešten u drugi objekat. Takođe, nesporno je da je od 1. septembra 2024. godine DD u obavezi da pohađa predškolski pripremni program što podrazmeva njegov obavezan boravak u vrtiću, kao i da su roditelji maloletnog DD zaposleni.

 

  • Prilikom donošenja odluke u ovom predmetu od ključnog značaja je primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja koje je propisano odredbom člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je pritužba podneta. Imajući u vidu da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, saglasno navedenom pravilo teret dokazivanja snosi predškolska ustanova.

 

  • U izjašnjenju PU „BB“ je između ostalog, navedeno da maloletni DD „nije odbijen za upis u vrtić ni na jednom od pomenutih konkursa“, već da se svi nerealizovani zahtevi preusmeravaju na listu čekanja i razmatraju jednom mesečno na sastancima upisne komisije. Dalje, navedeno je da je razmatrajući njegov zahtev, Komisija utvrdila da „nema slobodnih kapaciteta za prijem u vrtić dece navedenog godišta“, da tehnički kapaciteti podrazumevaju da postoji slobodno mesto u vrtiću za konkretno godište i da, kada su u pitanju deca kojima je potrebna dodatna podrška, nije moguće izvršiti novi upis ukoliko u grupi postoje deca kojima je već potrebna dodatna podrška. Imajući u vidu navedeno, Poverenik najpre ukazuje da je odredbom člana stav 2. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju propisano da prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa. Takođe, odredbama člana 2. Pravilnika o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu pored ostalog propisano je da deca iz društveno osetljivih grupa kao što su: (1) deca žrtve nasilja u porodici, (2) deca iz porodica koja koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja, (3) deca samohranih roditelja, (4) deca iz socijalno nestimulativnih sredina, (5) deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, (6) deca iz porodice u kojoj je dete koje je teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju, 2) deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, spadaju u prvu grupu prioriteta za upis u predškolsku ustanovu. S tim u vezi, a imajući u vidu da sin podnositeljke pritužbe ima cerebralnu paralizu, da je korisnik tuđe nege i pomoći i da su i podnositeljka pritužbe i njen suprug zaposleni, nesporno je da u skladu sa zakonom i pravilnikom DD uživa pravo na prioritetan upis na osnovu više od jednog utvrđenog kriterijuma.

 

  • Dalje, u konkretnom slučaju Poverenik je takođe imao u vidu da je podnositeljka u pritužbi navela da je problem sa upisom sina u ovu predškolsku ustanovu imala od njegovog najranijeg perioda (jaslica), da je uvek dobijala obrazloženje da za njegov uzrast nije raspisan konkurs i da je „nemoguće da za tri godine ustanova nijednom nije raspisala konkurs za decu 2018. godište“. Predškolska ustanova se nije izjasnila na ove navode iz pritužbe, niti ih je osporila, dok je s druge strane podnositeljka navela da je zbog nemogućnosti da upiše sina u vrtić bila prinuđena da iskoristi maksimalno trajanje odsustva sa rada radi posebne nege deteta do njegove 5-te godine života. Dalje, u izjašnjenju predškolska ustanova nije navela koliko zahteva je realizovano, odnosno nije dostavljen niti jedan dokaz iz kojeg se može videti da je postupajući u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju u navedenom periodu bilo kom detetu koje u skladu sa zakonom pripada nekoj od osetljivih društvenih grupa, omogućeno pravo na prioritetan upis. U izjašnjenju se jedino navodi da „nije moguće dati precizan odgovor koliko dece koja imaju psihofizičke smetnje je upisano jer se dešavaju razvojne promene u odrastanju deteta i roditelji naknadno dostavljaju mišljenje Interresorne komisije“. Pored ostalog, a imajući u vidu da je teret dokazivanja na predškolskoj ustanovi u konkretnom slučaju uz izjašnjenje nisu dostavljeni dokazi kojima je učinjeno verovatnim da u navedenom periodu zbog nedostatka tehničkih kapaciteta, a što je navedeno kao razlog za odbijanje upisa DD, nije upisano ni jedno dete koje je njegovog uzrasta, niti se predškolska ustanova izjasnila na ovu okolnost.

 

  • Dalje, u izjašnjenju je navedeno da „konkurs za 2018-to godište nije bio raspisan jer su postojeći kapaciteti u vrtiću „ĐĐ“ već popunjeni, i da uzrast kao takav nije smetnja već da se isključivo rukovode slobodnim mestima u konkretnom vrtiću“. Međutim iz navoda pritužbe proizlazi da je podnositeljka u prijavi od 20. aprila 2023. godine konkurisala za tri vrtića koja su najbliža njihovom mestu stanovanja i to: „EE“, „ŽŽ“ i „ZZ“, „jer po protokolu u prijavi mora da se navedu tri vrtića“. S tim u vezi Poverenik konstatuje da je u izjašnjenju dalje navedeno da vrtić „VV“ pohađa jedno dete, vrtić „EE“ desetoro dece, vrtić „ŽŽ“ jedno i vrtić „ZZ“ sedmoro dece kojima je potrebna dodatna podrška. S tim u vezi, neophodno je imati u vidu i odredbu člana 34. stav 4. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju kojom je između ostalog propisano da u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i da se broj dece u vaspitnoj grupi, utvrđen ovim zakonom, umanjuje za tri po detetu koje ostvaruje pravo na dodatnu podršku u vaspitnoj grupi, uz plan individualizacije ili individualni vaspitno-obrazovni plan. Imajući u vidu da prema navodima izjašnjenja i vrtić „ĐĐ“ za koji je podnositeljka pritužbe podnela zahtev, kao i vrtić „VV“ u koji je DD naknadno upisan pohađa jedno dete kome je potrebna dodatna podrška, kao i član stav 4. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Poverenik je u cilju boljeg pojašnjenja imao u vidu dopis Gradske uprave Grada Beograda – Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, Sektor za inspekcijski nadzor VII-06 broj: 614-770/2023 od 1. avgusta 2023. godine koji je u vidu dokaza dostavljen uz pritužbu. U navedenom dopisu konstatovano je da je na osnovu predstavke podnositeljke pritužbe prosvetni inspektor izvršio vanredni inspekcijski nadzor nad radom PU „BB“ i da je u tom postupku utvrđeno da su Centralna upisna komisija i Tim za inkluzivno obrazovanje postupili u skladu sa Statutom i Pravilnikom o kriterijumima za upis dece i raspoloživim slobodnim mestima u vrtićima shodno godištima. Dalje, konstatovano je da u objektima koje je podnositeljka pritužbe navela u zahtevu za upis deteta nije bilo slobodnih mesta za 2018. godište po Konkursu za upis dece u predškolske ustanove čiji je osnivač Grad Beograd za radnu 2023/24. godinu, da je pozvana na razgovor 26. jula 2023. godine od strane stručnog tima predškolske ustanove kada ih je obavestila o potrebama njenog sina i da su se dogovorili da dete bude upisano u vrtić „VV“ koji je najbliži njihovom mestu stanovanja. Takođe, konstatovano je da u ovom vrtiću postoje najoptimalniji uslovi za boravak DD zato što je to prizemni objekat, dvorište je ravno i prostrano, a brojno stanje dece „u normativu“. Uzimajući u obzir navedeno, Poverenik najpre konstatuje da iz navoda pritužbe proizlazi da je podnositeljka tri puta podnosila zahtev za upis sina u PU „BB“, poslednji put 20. aprila 2023. godine, da je 13. juna 2023. godine uložila žalbu upisnoj komisiji PU „BB“ zbog odbijanja zahteva za upis, da se povodom navedene situacije 4. jula 2023. godine obratila Ministarstvu prosvete i Prosvetnoj inspekciji i da je tek nakon ovih obraćanja 26. jula 2023. godine, upisna komisija pozvala na razgovor radi upisa njenog sina u tu predškolsku ustanovu.

 

  • Pored toga, Poverenik je u konkretnom slučaju uzeo u obzir i navode iz pritužbe koji su se odnosili na pristup upisne komisije na sastanku na koji je pozvana zajedno sa svojim sinom, a prema kojima je „ceo razgovor sa članovima upisne komisije bio usmeren na to da se dete upiše u neki od vrtića koji su prihvatljiviji za upravu vrtića nego za dete“, da su „insistirali“ da se dete upiše u neki od vrtića koji se nalaze u Padinskoj Skeli, Kovilovu ili Ovči „što njima nije nikako blizu“ i da im je ukazala da je veoma teško transportovati dete do udaljenog vrtića i na vreme stići na posao. Takođe, navela je da je „videvši njihovu upornost“ donela odluku da se dete upiše u vrtić „VV“ jer je od svih ponuđenih opcija „to bilo iole prihvatljivije“, da je ovaj vrtić od njihovog stana udaljen 8,5 kilometara, da su i ona i suprug zaposleni i da je nije nemoguće dete dovesti u vrtić na vreme i na vreme stići na posao. Istakla je da je iz svih navedenih razloga zamolila upisnu komisiju da je obaveste kada se steknu uslovi da dete premeste u neki od vrtića koji su bliži njihovom stanu. Iako je iz svega navedenog nesporno da je predškolska ustanova preduzela naknadno određene korake u pravcu uključivanja maloletnog DD u sistem predškolskog obrazovanja, očigledno je da upisna komisija nije na najbolji način sagledala specifičnu situaciju roditelja deteta sa invaliditetom koje ima cerebralnu paralizu. S tim u vezi, Poverenik ukazuje i na dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava. U presudi Evropskog suda za ljudska prava[10] sud je našao da prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca, nisu uzete u obzir specifične okolnosti u kojima se tužilac nalazio imajući u vidu invaliditet njegovog deteta. Naime, sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da iako države ugovornice imaju određenu slobodu u proceni da li i do koje mere razlike u sličnim situacijama opravdavaju drugačije postupanje, širina ove slobode će varirati u zavisnosti od okolnosti slučaja, teme koja je u pitanju kao i pozadine slučaja. Sud je našao da je u konkretnom slučaju problem bio način na koji je u praksi primenjena zakonodavna regulativa, odnosno da nije uzeta u obzir naročito specifična situacija u kojoj se tužilac našao a koja se odnosi na invaliditet njegovog deteta, zbog čega je utvrdio povredu člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

 

  • Takođe, u postupku su analizirani i navodi iz pritužbe da je PU „BB“ 24. januara 2024. godine objavila obaveštenje za roditelje u kome ih je pozvala da podnesu zahtev ukoliko imaju potrebe da premeste dete u drugi objekat, da je podnositeljka pritužbe podnela zahtev za premeštaj svog sina u neki od bližih vrtića, ali da je odbijena. U izjašnjenju predškolske ustanove je između ostalog, navedeno da je ukupno podneto 95 zahteva roditelja koji su imali potrebu da premeste svoju decu od kojih je realizovano 48, a da preostali nisu relazivani zbog nedostatka tehničkih kapaciteta. Prilikom analize ovih navoda pritužbe i izjašnjenja Poverenik je imao u vidu dostavljene dokaze. Uvidom u zahtev za premeštaj utvrđeno je da je podnositeljka pored ostalog, navela da njen sin ima cerebralnu paralizu i česte opstrukcije pluća i da objekat „VV“ nije adekvatan za njegovo zdravstveno stanje, da je u objektu zastupljena vlaga u većoj meri i da to pogoršava njegovo zdravstveno stanje i doprinosi češćem odsustvovanju. Takođe, navela je da je vrtić „VV“ previše udaljen od njihovog mesta stanovanja, zbog čega ni ona ni suprug nisu u prilici da brzo dođu po dete kada mu se pogorša zdravstveno stanje, da je transport deteta zbog udaljenosti vrtića otežan i da je DD od septembra 2024. godine „predškolac“ što zahteva njegovo redovno prisustvo u vrtiću. Predložila je da se njen sin premesti u neki bliži objekat poput vrtića „EE“, „ŽŽ“ i „ZZ“. U izjašnjenju predškolska je navela da je ukupno podneto dva zahteva za premeštaj dece koja pripadaju osetljivim društvenim grupama i da nijedan nije realizovan jer je u toj grupi već bio popunjen broj dece. Uz izjašnjenje predškolska ustanova nije dostavila dokaze kojima bi učinila verovatnim ove svoje navode. S druge strane, Uvidom u spisak koji je PU „BB“ objavila 12. marta 2024. godine utvrđeno je da se na njemu ne nalazi ime sina podnositeljke pritužbe, kao i da je dvoje dece iz vrtića „VV“ koji on pohađa premešteno u vrtiće „II“ i „JJ“. Iako iz spiska ne proizlazi da je predškolska ustanova vršila premeštaj dece u objekte koje je podnositeljka navela u svom zahtevu, u konkretnom slučaju je nepoznato da li je osim nje bilo još roditelja koji su imali isti zahtev, odnosno da li je postojalo još dece koja su odbijena za premeštaj u iste objekte za koje je konkurisala i podnositeljka pritužbe. Ono što je svakako nesporno jeste da je predškolska ustanova imala saznanja da vrtić „VV“ ne odgovora zdravstvenom stanju deteta i da udaljenost ovog vrtića otežava njegovo svakodnevno prisustvo i druženje sa vršnjacima, kao i da dodatno komplikuje svakodnevni život njegovih roditelja koji su oboje zaposleni, kao i da je pored svega navedenog on od 1. septembra 2024. godine u obavezi da pohađa pripremni predškolski program.

 

  • Poverenik ukazuje na važnost i značaj inkluzivnog obrazovanja čiji je cilj da svakom detetu omogući da ostvari svoj puni potencijal, i pored ostalog spreči diskriminaciju i netoleranciju s jedne strane i podstakne razvoj empatije i solidarnosti među svom decom bez obzira na razlike. Kada odrastaju i obrazuju se u inkluzivnim sredinama, u grupi raznovrsnih vršnjaka, u atmosferi koja neguje različitosti, deca kojoj je potrebna dodatna podrška postaju prilagodljivija, postižu bolje rezultate, dok se istovremeno smanjuje njihova stigmatizacija. Iako je inkluzivno obrazovanje u naš sistem uvedeno pre 15 godina, i dalje u praksi postoje brojni problemi, od sagledavanja stanja i kapaciteta dece, do njihovog adekvatnog uključivanja u obrazovni proces. Takođe, praksa Poverenika pokazuje da kada je reč o položaju dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju prepreke postoje na svim nivoima obrazovanja, uključujući i predškolsko vaspitanje. U ovoj oblasti nisu retki primeri da tzv. „državne“ predškolske ustanove imaju velike vrtićke grupe i broj dece koji je veći od zakonom propisanog broja, što je posledica nedovoljnog broja predškolskih ustanova i vaspitača. Ovaj problem se odražava na realizaciju dodatne podrške deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, zbog čega je Poverenik često ukazivao u svojim redovnim godišnjim izveštajima i posebnim izveštajima da je neophodno povećati broj predškolskih ustanova ili vaspitnih grupa u predškolskom ustanovama, kao i broj zaposlenih vaspitača i medicinskih tehničara kako bi se deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju mogla pružiti potrebna dodatna podrška uključujući i obavezno pohađanje pripremnog predškolskog programa.

 

  • Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i značaj inkluzivnog obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, može se konstatovati da PU „BB“ nije dokazala da je imajući u vidu invaliditet DD preduzela posebne mere i aktivnosti kako bi mu omogućila da se bez poteškoća integriše u okruženje sa svojim vršnjacima i pristupi predškolskom obrazovnom procesu. Analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza može se zaključiti da je postupanje prema DD na isti način kao i prema ostalim dečacima i devojčicama bez invaliditeta u istoj situaciji, imalo za posledicu njegov nesrazmerno teži položaj koji je uzrokovan njegovim invaliditetom, kao i da su propuštanjem da sagleda specifičnu situaciju roditelja deteta sa invaliditetom oni dovedeni u teži položaj u odnosu na roditelje dece bez invaliditeta u istoj ili sličnoj situaciji. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da su postupanjem PU „BB“ povređene odredbe člana 7. a u vezi sa čl.17 i čl.19.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi koju je AA iz Beograda podnela u ime svog maloletnog sina protiv Predškolske ustanove „BB“ povređene su odredbe čl. 7. a u vezi sa čl.17 i19. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Predškolskoj ustanovi „BB“ da:

5.1. Postupi po zahtevu za premeštaj koji je podnositeljka pritužbe podnela 1. februara 2024. godine kako bi se detetu koje ima invaliditet omogućilo da pohađa pripremni predškolski program u vrtiću „ĐĐ“ koji je lokacijski najbliži njegovom mestu stanovanja;

 

5.2. Da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da  Predškolska ustanova „BB“ obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Predškolska ustanova „BB“ ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br 22/09 i 52/21

[3] Ustav Republike Srbije „Službeni glasnik RS”, br. 98/06 i 115/21 član 21.

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[5] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br 22/09 i 52/21), član 2. stav 1. tačka 1.

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17, 95/18, 10/19, 86/19, 157/20, 123/21 i 129/21

[8] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18, 1019, 27/18, 6/20, 129/21 i 92/23

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 44/2011

[10] Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon375-24 Mišljenje povodom pritužbe protiv predškolske ustanove Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top