978-25 Utvrđena diskriminacija u oblasti medija na osnovu nacionalne pripadnosti

10. Nov 2025.

br. 07-00-652/2025-02 datum: 10.11.2025.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A., koju je podneo protiv medijskog portala B. B., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi je između ostalog naveo  da je 11. avgusta 2025. godine, na Fejsbuk nalogu B. B. objavljen video prilog V. V., u kojem upoređuje otpad, nečistoću i prljavštinu sa „Cigan malom“. U izjašnjenju glavnog i odgovornog urednika B. B. navedeno je da je u spornom video prilogu upotrebio reč „Cigan mala“, jer u Nišu Romska naselja liče na ono što je video ispred „zgrade PIO Fonda i RFZO“, i da je na nesrećan način upotrebio tu reč, kao i da je pritužba potpuno neosnovana, jer nije diskriminisao romsku zajednicu, jer činjenica stoji da su njihova naselja „lošeg izgleda, ali oni to sami biraju i sami rade, kao što i svi građani sebi uređuju životni prostor“.  Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno je da je u video prilogu objavljenom na Fejsbuk stranici B. B., glavni i odgovorni urednik portala B. B., snimao objekat Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Nišu, odnosno snimao je različite ambalaže prehrambenih i hemijskih proizvoda poređane uza zid objekta i između ostalog naveo:…“ovde imate malo rasprodaju, narode dođite Cigan mala, centar grada Niša hvala im što postoje“. Uvidom u snimke ekrana koji su dostavljeni uz pritužbu utvrđeno je da je B. B. na Fejsbuk nalogu objavila „Ako kažeš „Cigan mala“, odmah se javljaju Romi (Cigani) da ti pokažu svoje pravo lice, a onda se javi i NGO A. A. koji godinama lepo živi na temi „prava Roma“, da ti pojasni da ne sme da izusti niko reč „Cigan mala“, jer si odmah nacista. Daleko ste kao manjina dogurali, samo do gordosti i šupljine…Niko vas ne vređa sami to radite na svim primerima. U postupku je utvrđeno da je video prilog koji je predmet pritužbe objavljen na Fejsbuk profilu B. B., koji ima 147.000 pratilaca i da video prilog ima 116.000 pregleda i značajan broj reakcija. Poverenik je, uvidom u brojne komentare na objavu, utvrdio da je sporna izjava izazvala osećaj uznemirenosti kod pripadnika romske nacionalne manjine. Poverenik je dao mišljenje da je portal B. B. ovom svojom objavom povredila odredbe člana 12. stav 1, a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Glavnom i odgovornom uredniku ovog portala je preporučeno da sa Fejsbuk stranice portala ukloni video prilog koji je bio povod ove pritužbe pod nazivom „Rasprodaja ispred zgrade Pio i Rfzo, Ajmo, favela u centru grada“, kao i da ubuduće ne objavljuje diskriminatorne sadržaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla kao ličnog svojstva ili nekog drugog ličnog svojstva koje zakon propisuje kao osnov diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. protiv medijskog portala B. B., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da je novinar V., urednik portala B. B., na Fejsbuk nalogu portala ukazao na jedan od problema sa kojim se susreću građani Niša u formi video priloga;
  • da je u video prilogu u jednom trenutku uporedio otpad/đubre sa „Cigan malom“, i da je prilog iz tog razloga na društvenoj mreži Fejsbuk „izazvao lavinu komentara romske i većinske zajednice“;
  • da je 11. avgusta 2025. godine, na Fejsbuk nalogu B. B. objavljen video prilog V. V., u kojem upoređuje otpad, nečistoću i prljavštinu sa „ciganskim malama“;
  • da su među mnogobrojnim komentarima i dva komentara podnosioca pritužbe, u kojima je istakao da nije u redu da on kao novinar i javna ličnost izveštava na taj način i krši novinarski kodeks;
  • da je podnosioca pritužbe kao i NVO sektor prozvao u drugom postu da lepo žive na račun romske zajednice.

1.3. U prilogu pritužbe je dostavljen link video priloga na Fesjbuk stranici B. B. pod nazivom „Rasprodaja ispred zgrade Pio I Rfzo, Ajmo, Cigan mala u centru grada“. Uz pritužbu su dostavljeni snimci ekrana (screenshot) komentara nekoliko korisnika društvene mreže Fejsbuk na video prilog.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1] i članom 25. Poslovnika o radu Poverenika[2] dostavio pritužbu na izjašnjenje V. V., glavnom i odgovornom uredniku portala B. B.. U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:

  • da je u spornom video prilogu upotrebio reč „Cigan mala“, jer u Nišu romska naselja liče na ono što je video ispred „zgrade PIO Fonda i RFZO“, i da je na nesrećan način upotrebio tu reč;
  • da je pritužba potpuno neosnovana, jer nije diskriminisao Romsku zajednicu, jer činjenica stoji da su njihova naselja „lošeg izgleda, ali oni to sami biraju i sami rade, kao što i svi građani sebi uređuju životni prostor“;
  • da na ovaj način nije pripisao bilo kakvo lično svojstvo, već je okarakterisao naselje u kojem žive kao neuredno;
  • da nije rečima „Cigan mala“ okarakterisao celu manjinu, kao što i reč „favela“ koju često koristi ne vređa Brazilce“, i dr. Da se gnuša pomisli da „te stvari mogu da se koriste u ovakvom kontekstu koji je totalno rasistički“;
  • da činjenica da je podnosioca pritužbe pitao kako se finansira i šta radi za milionske iznose koje inkasira kao organizacija je stvar od javnog interesa i nema veze sa diskriminacijom, već je u domenu javnog interesa i rada jednog medija, te da ukoliko želi može da se obrati sudu ukoliko smata da „ima povrede časti i ugleda“;
  • da se kao novinar bavio temom romske manjine ali i sistematskim rešenjima koje su vlasti nekada planirale da realizuju kao i zloupotrebama istih;
  • da u prepiskama koje je poslao podnosilac pritužbe nema svih uvreda i pretnji koje je dobio zbog reči koje je upotrebio u video prilogu, jer je podnosilac pritužbe selektivno dostavio delove prepiske bez pretnji i uvreda koje u komentarima dobio kao autor priloga;
  • da Fejsbuk nalog nije „zvaničan portal medija“, več sajt na kojem nije bilo objava te vrste;
  • da snimak nije uklonio jedino iz razloga da javnost može da vidi pretnje i uvrede koje su objavili pojedini korisnici Fejsbuka i da korisnici koji su uputili uvrede da li su zapravo bilo kakve žrtve;
  • da osim podnosioca pritužbe, drugi nisu podneli pritužbu, i da ovim postupcima romska manjina stvara samo veći animozitet prema sebi, i da su se poneli drugačije, sporan sadržaj bi bio korigovan, ali da su nastupili sa više desetina uvreda, psovki i pretnji, „dok je jedan Rom čiju prepisku šalje išao korak dalje i hteo da dođe ispred zgrade“;
  • da je u „osnovnom poslu sportski trener“ i da među decom sa kojom je obavljao treninge bilo i pripadnika romske nacionalnnosti.

 

1.5. Uz pritužbu su dostavljeni snimci ekrana (screenshot) komentara nekoliko korisnika društvene mreže Fejsbuk povodom video priloga. Povereniku je dostavljen V. V. 5. 11. 2025. godine, B. B. je objavila članak pod nazivom „Uvrede od strane porodice romskog novinara A. A. zbog snimka“, gde navodi „šaljem vam link sa novim direktnim uvredama od strane sina samog A. A., da se i to uzme u obzir kao modus ponašanja onih koji se žale na nepravdu“.

 

  1. 2. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Uvidom u video snimak koji je obavljen na Fejsbuk nalogu B. B. 11.8.2025. godine, pod naslovom  „Rasprodaja ispred zgrade Pio I Rfzo, Ajmo, Cigan mala u centru grada“, a u međuvrmenu izmenjen naslov  „Rasprodaja ispred zgrade Pio i Rfzo, Ajmo, favela u centru grada“,  utvrđeno je da je V. V. snimao objekat Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Nišu, odnosno snimao je ambalaže poređane uza zid objekta i naveo je: „A zgrada PIO Fonda i RFZO ili kako se već zove, a ovde možemo videti malo rasprodaju hemije, ako treba nekom persil, jogurt, kisela voda, 10V 40 poludisperzija…i ako Vam treba neki sokić i neko ulje iz motora, možete to naći pored ove skele koja stoji tu pet-šest godina…ovde imate malo rasprodaju, narode dođite Cigan mala, centar grada Niša hvala im što postoje“.

 

2.2. Uvidom u snimke ekrana koji su dostavljeni uz pritužbu utvrđeno je da je B. B. na Fejsbuk nalogu objavila „Ako kažeš „Cigan mala“, odmah se javljaju Romi (Cigani) da ti pokažu svoje pravo lice, a onda se javi i NGO A. A. koji godinama lepo živi na temi „prava Roma“, da ti pojasni da ne sme da izusti niko reč „Cigan mala“, jer si odmah nacista. Daleko ste kao manjina dogurali, samo do gordosti i šupljine…Niko vas ne vređa sami to radite na svim primerima. Zatim snimak ekrana komentara Fejsbuk korisnika I. S.: „A što sve odma cigan mala j…. vam sve što imate“, zatim komentar korisnika E. A: „Samo da te vidim…ne pokazuješ facu…prodao bi ja i tebe tu što vređaš na nacionalnoj osnovi. Najviše Srba dolazi na buvljak, a mi vam prodajemo. Ne znam ko je tu ciganin“, korisnik S. M.: „Zašto upoređujete odma sa ciganima, sramota, prođite oko zgrade na bulevaru“.

 

2.3. Uvidom u snimke ekrana koji su dostavljeni u prilogu izjašnjenja V. V.  utvrđeno je da je na komentar Fejsbuk korisnika K. E.: „Auuu do sad sam te podržao i misleo sam da si ok…Ali brate ne možeš ti da vređaš tako ko ti je dao za pravo da možeš da vređaš na šta ti liči Cigan Mala?? Vređaš??Mogo si da kažeš deponija ili đubrište i tako dalje a to što vređaš po nacionalnoj osnovi nije lepo!!“, sa zvaničnog profila B. B. napisan odgovor: „Ta karta romske manjine odavno vam više ne pije vodu. Nađi drugo mesto da se proseravate“. „Zatim snimak ekrana komentara Fejsbuk korisnika N. K. S.: Prvo pročitaj šta si napisao debilu cigan mala, vređaš na nacionalnoj osnovi i ti misliš dobro svom gradu“, zatim komentar korisnika D. R.: „Od svega sa snimka jedino si iznervirao cigane! U dušu su gi pogodio…Ostalima je to svakodnevnica i ne pogađa ih, posebno ove što rade u toj zgradi. Bole ih, redovna plata, radno vreme uglavnom skraćeno, vikend slobodan..“.

 

2.4. Takođe u prilogu izjašnjenja V. V. dostavljeni su snimci ekrana privatne prepiske između V. V. i M. S. I. gde je između ostalog M. S. I. napisao: „Cigan mala ok, ja sam ciganin sve je u redi, dičim se time ali ako su drugi nevaspitani. Žive u takvim uslovima. Ne mora sada svi cigani da budemo prozvani. Kažeš ajmo cigan mala. Brate šta ako Srbi tu prodaju….Brate ti stvarno oćeš da te zgazim ne razuemem te? Što izbacuješ što sam te pitao ne razumem jel misliš da hodaš slobodno i da radiš?“ Zatim odgovor Srađana Nonića: „Opet te upozoravam da pripazite šta pričaš, izbacio sam sve što su mi pisali. Nisi me pitao psovao si. Sirugno nećeš ti da mi pretiš, niti da sprečiš da ja slobodno hodam i radim. Zatim odgovor M. S. I.: Nije problem j…… ti m.. u p…. Imam sve skrinshot kako se k… a nesmeš da se vidiš. Rešimo ti i ja“.

 

2.5. Uvidom u registar medija koji vodi Agencija za privredne registre utvrđeno je da je glavni i odgovorni urednik B. B. A. A..

 

2.6. Uvidom u Fejsbuk stranicu B. B. utvrđeno je da je profil otvoren za javnost, kao i da ima 147.000 pratilaca, i da video prilog objavljen 11.8.2025. godine, ima 116.000 pregleda i 300 komentara. Uvidom u portal B. B. u delu kontakt navedeno je: „Ukoliko želite da nas kontaktirate, preporučujemo da to učinite preko mejla: niskainicijativa@gmail.com ili preko naše Facebook strane. Ulaskom na ovu stranicu otvara se Facebook stranica gde je objavljen video koji je predmet ove pritužbe.

 

2.7. Uvidom u članak pod naslovom „Uvrede od strane porodice romskog novinara A. A. zbog snimka“, koji je obavljen na portalu B. B., navedeno je da je V. V. „uzeo izjavu, odnosno postavljao pitanja A. A.“, povodom njegovor rada kao novinara i finansiranja medija „Roma world“, čiji je on urednik. V. V. je između ostalog naveo da je „Roma world“, uvidom u APR 2024. godine, inkasirao 1.500.000 dinara, pitao ga je šta je urađeno za romsku zajednicu u Nišu, uključujući i oko 400.000 dinara podrške od NUNS-a u 2025. godini. A. A. je istako da se aktivnosti mogu videti na sajtu, da pripadnici romske zajednice mogu svedočiti o rezultatima, i da je njegova organizacija jedini romski medij u Nišu. Kao najznačajniji rezultat navodi da je udruženje od 2018. godine učestvovalo u usvajanju Lokalnog akcionog plana, koji se svake godine finansira većim iznosom iz budžeta grada (sa 5 na 12 miliona dinara). Takođe navedeno je da je povodom ovog događaja kako se navodi u obavljenom članku sin A. A., uputio uvredu V. V., poslao je poruku na nalog B. B. „Ja sam sin A. A.. Otkud tebi pravo da snimaš mog oca? Trebao taj telefon u d… da ti nabije“.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i video prilog objavljen na Fejsbuk stranici B. B.

 

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

 

3.3. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. ovog zakona, zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.5. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.6. Zakon o javnom informisanju i medijima[5] propisuje da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, sprečavanja govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti (član 2), da se  idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo (čl 86). Ovim zakonom propisana je i odgovornost urednika, odnosno odgovornog lica, za sadržaj koji se na internet portalima, kao vrsti medija objavljuje, da medij mora imati glavnog urednika, da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, te da  urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara glavnom uredniku za sadržaj koji uređuje (član 63).

3.7. Zakon o elektronskim medijima[6] koji, između ostalog, uređuje uslove i način pružanja medijskih usluga, propisuje da se uređivanje odnosa u toj oblasti zasnivaju i na načelu potpune afirmacije i zaštite ljudskih prava i sloboda, a naročito slobode izražavanja, medijskog i političkog pluralizma, ljudskog dostojanstva, zabrane svih oblika govora mržnje, dobrobiti maloletnika, javnog zdravlja, javne bezbednosti, onemogućavanja sadržaja koji podstiču na nasilje i terorizam i ostvarivanje interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga (član 5. stav. 1. tačka 3).

3.8. Odredbama člana 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga[7] propisano je da pružalac medijske usluge može označiti nacionalnu, etničku, versku, rasnu ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica o kome izveštava ili lica koje učestvuje u programu, samo ako su ta svojstva od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje. U smislu stava 1. ovog člana naročito nije dozvoljeno prilikom izveštavanja o krivičnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etničku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica za koje postoji sumnja da je to delo učinilo ili koje je osuđeno za to delo, osim ako je to svojstvo od značaja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.

3.9. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije je u preporuci mera br. 3[8], između ostalog istakla da države članice podstiču podizanje svesti kod zaposlenih u medijima, kako audio-vizuelnim sredstvima informisanja tako i u štampi, o posebnoj profesionalnoj odgovornosti koju imaju za neširenje predrasuda, a naročito za izbegavanje izveštaja o incidentima u kojima su akteri članovi zajednice Roma na način koji krivi zajednicu Roma u celini. Takođe u preporuci br. 13[9] Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, navedeno je u preporukama vladama država članica u tački br. 10 da se bore protiv anticiganizma koji se ispoljava u medijima, uz uvažavanje načela njihove uređivačke nezavisnosti, i da, shodno tome: a) obezbede da se zakoni zaista primenjuju na one medije koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema Romima; b). podstiču medije da ne pominju etničko poreklo lica navedenih u člancima ili izveštajima kada to nije neophodno za dobro razumevanje događaja; c). podstiču medije da usvoje kodeks ponašanja za sprečavanje, između ostalog, svakog iznošenja podataka kojim se šire predrasude ili koje može podsticati diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv Roma; d). podstiču medije da se uzdržavaju od emitovanja bilo kakvih informacija koje bi mogle da pothranjuju diskriminaciju i netoleranciju prema Romima; e). podržavaju sve inicijative pokrenute da bi se medijskim poslenicima i njihovim organizacijama predočile opasnosti od anticiganizma; f) podstiču stručna tela u medijima da novinarima nude posebnu obuku o pitanjima koja se odnose na Rome i anticiganizam; g). promovišu učešće Roma u medijskom sektoru uopšte preduzimanjem koraka u cilju reutovanja i obuke novinara i voditelja iz romskih zajednica;

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10 Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li video prilog koji je objavljen na Fejsbuk stranici portala B. B. 11.8.2025. godine predstavlja povredu dostojansta lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva – pripadnost romskoj nacionalnoj manjini.

 

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre konstatuje da je predmet pritužbe razmatran samo sa aspekta povrede antidiskriminacionih propisa, dok eventualno postojanje drugih povreda nije razmatrano imajući u vidu da je u nadležnosti drugih državnih organa.

 

3.12. Prilikom analize predmeta pritužbe, odnosno video priloga koji je bio povod za podnošenje pritužbe, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog postoji i radi zaštite prava i ugleda, drugih. S tim u vezi, odredbom člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće ponižavajuće i uvredljivo okruženje

 

3.13. Povodom navoda iz izjašnjenja da je pritužba podneta protiv portala B. B., a da je predmet pritužbe video prilog objavljen na Fejsbuk stranici B. B., Poverenik je izvršio uvid u registar medija koji vodi Agencija za privredne registre gde je utvrđeno da je glavni i odgovorni urednik portala B. B. A. A.. Uvidom u Fejsbuk stranicu B. B. utvrđeno je da je profil otvoren za javnost, kao i da ima 147.000 pratilaca, i da video prilog objavljen 11.8.2025. godine, ima 116.000 pregleda i 300 komentara. Uvidom u portal B. B. u delu kontakt navedeno je: „Ukoliko želite da nas kontaktirate, preporučujemo da to učinite preko mejla: niskainicijativa@gmail.com ili preko naše Facebook strane. Ulaskom na ovu stranicu otvara se Facebook stranica gde je objavljen video koji je predmet pritužbe.

 

3.14. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno je da je u video prilogu objavljenom na Fejsbuk stranici B. B., glavni i odgovorni urednik portala B. B., snimao objekat Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Nišu, odnosno snimao je različite ambalaže prehrambenih i hemijskih proizvoda poređane uza zid objeka i između ostalog naveo:…“ovde imate malo rasprodaju, narode dođite Cigan mala, centar grada Niša hvala im što postoje“. Uvidom u snimke ekrana koji su dostavljeni uz pritužbu utvrđeno je da je B. B. na Fejsbuk nalogu objavila „Ako kažeš „Cigan mala“, odmah se javljaju Romi (Cigani) da ti pokažu svoje pravo lice, a onda se javi i NGO A. A. koji godinama lepo živi na temi „prava Roma“, da ti pojasni da ne sme da izusti niko reč „Cigan mala“, jer si odmah nacista. Daleko ste kao manjina dogurali, samo do gordosti i šupljine…Niko vas ne vređa sami to radite na svim primerima. Zatim snimak ekrana komentara Fejsbuk korisnika I. S.: „A što sve odma cigan mala j…. vam sve što imate“, zatim komentar korisnika E. A: „Samo da te vidim…ne pokazuješ facu…prodao bi ja i tebe tu što vređaš na nacionalnoj osnovi. Najviše Srba dolazi na buvljak, a mi vam prodajemo. Ne znam ko je tu ciganin“, korisnik S. M.: „Zašto upoređujete odma sa ciganima, sramota, prođite oko zgrade na bulevaru“.

 

3.15. Glavni i odgovorni urednik u svom izjašnjenju ne osporava činjenicu da je u objavljenom prilogu upotrebljena reč „Cigan mala“ u kontekstu da  je „prizor koji je video ličio na romska naselja, i da mu nije bila namera da diskriminiše romsku zajednicu, već je okarakterisao naselje u kojem žive kao neuredno“. U vezi sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li je određeni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca nije relevantna, odnosno za utvrđivanje činjenice da li je neko izvršio diskriminaciju ili ne, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše.

3.16. Poverenik ističe da je u pritužbi ukazano na izrazito negativno poređenje stanja ispred zgrade RFZO i RFPIO sa „Cigan malom“ odnosno izrazom koji se kolokvijalno koristi za naselje u kojem žive Romi. Poverenik ukazuje da pored toga što reč „Cigan“ romska zajednica doživljava kao pogrdan, suština razloga podnošenja pritužbe nije toliko upotreba izraza „Cigan mala“ već činjenica da je sa „Cigan malom“ izvršeno poređenje u jasno negativnom kontekstu, u kome se nešto što je sam autor video priloga ocenio kao otpad i što je nedostojno za grad dovodi u neposrednu vezu sa romskom nacionalnom manjinom. Navedeno svedoče i komentari korisnika koji su na Fejsbuk nalogu izneli svoj stav o objavljenom prilogu, navodeći da je nepotrebno ovakvo stanje ispred zgrade RFPIO i RFZO u Nišu vezivati za pripadnike romske nacionalne manjine te da ovaj video na Fejsbuk stranici B. B. obiluje stereotipima i predrasudama o životu Roma. Poverenik dalje konstatuje da pored sporne objave na Fejsbuk stranici portala, iz izjašnjenja na navode iz pritužbe glavnog i odgovornog urednika ovog portala se može uočiti potpuno odsustvo razumevanja na koji način je njegova objava dovela do negativnih komentara romske ali i većinske zajednice, kao i nerazumevanje problema sa kojima se jedan broj pripadnika romske zajednice susreće.  Naime on je u izjašnjenju naveo „naselja lošeg izgleda, ali oni to sami biraju i sami rad, kao što i svi građani sebi uređuju životni prostor“. Ovakva tvrdnja zanemaruje široko dokumentovane probleme sa kojima se deo romske populacije suočava, kao što su: siromaštvo, problemi sa stanovanjem, poteškoće u zapošljavanju, socijalna isključenost i diskriminacija, te stavlja odgovornost za loše uslove života isključivo na pripadnike romske nacionalne manjine. Ovakav pristup je zasnovan na stereotipima i predrasudama i ne odgovara pravom stanju stvari.

3.17. Poverenik ukazuje da on kao neko ko je urednik portala treba da izveštava i ukazuje na probleme u gradu ali da takvo izveštavanje ne treba da izazove ponižavajuće i uvredljivo okruženje za jednu nacionalnu manjinu koja živi u Nišu. Posebno prilikom izveštavanja o bilo kakvom događaju, kao glavni i odgovorni urednik mora biti svestan uticaja njegovih reči i dostupnosti tih reči velikom broju pratilaca, pri čemu činjenica da je ujedno i sportski radnik koji radi sa mladima dodatno pojačava ovu odgovornost.

Poverenik dalje ukazuje da ovo negativno poređenje u prilogu sa „Cigan malom“, pri čemu je navedeno „hvala vam što postojite“, svojom suštinom i tonom ima ponižavajući karakter i kao posledicu stvara negativne stereotipe o pripadnicima romske nacionalne manjine. Kao što je navedeno, činjenica da je autor video priloga glavni i odgovorni urednik registrovanog medija, povlači i veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama ne stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine kojima se podržavaju i podstiču stereotipi i predrasude prema ovoj etničkoj zajednici, s obzorom da se od novinara očekuje veći stepen profesionalne pažnje, objektivnosti i društvene odgovornosti. Nesporno je da Fejsbuk nalog B. B. ima veliki broj pratilaca (147.000), te s tim u vezi  izgovorena reč ili poruka imaju veći potencijal da utiču na veći broj ljudi i da s tim u vezi oblikuje ovaj deo javnog mnjenja u pogledu širenja stereotipa i predrasuda i podsticanja na diskriminaciju.

3.18. Poverenik takođe podseća da termin „Ciganin“ kao i „Cigan mala“ ima jasno utemeljenu negativnu konotaciju, istorijski povezanu sa marginalizacijom i stigmatizacijom Roma. Iako se ovaj termin može javiti u pojedinim lokalnim govorima, njegova upotreba u kontekstu poređenja sa otpadom prevazilazi okvir kolokvijalnog govora i prelazi u ponižavajuće označavanje cele jedne nacionalne manjine. Naziv Rom/Romkinja koristi se od Prvog svetskog kongresa Roma, održanog 8. aprila 1971. godine, na kome je usvojen i međunarodno priznat termin Rom umesto reči „Ciganin“ za koji je navedeno da, imajući u vidu istorijske činjenice, predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine. Republika Srbija donela je Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine[10] u kojoj je navedeno da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i  izložena je  otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije je u preporuci mera br. 3, između ostalog istakla da države članice treba da podstiču podizanje svesti kod zaposlenih u medijima, posebno profesionalnoj odgovornosti koju imaju za širenje predrasuda. Takođe u preporuci br. 13 Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, ova komisija podseća da tvrdokorne predrasude protiv Roma dovode do diskriminacije protiv njih u mnogim oblastima društvenog i ekonomskog života i da daju znatan podstrek procesu socijalnog isključivanja koji pogađa Rome. Data su preporuke državama članicama koje se odnose na različite oblasti društvenog života, među kojima je i oblast medija. U tački br. 10 data je preporuka da je, između ostalog, potrebno da se bore protiv anticiganizma koji se ispoljava u medijima, uz uvažavanje načela njihove uređivačke nezavisnosti, i da, shodno tome države članice treba da podstiču medije da ne pominju etničko poreklo lica navedenih u člancima ili izveštajima kada to nije neophodno za dobro razumevanje događaja; da podstiču medije da usvoje kodeks ponašanja za sprečavanje, između ostalog, svakog iznošenja podataka kojim se šire predrasude ili koje može podsticati diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv Roma; da podstiču medije da se uzdržavaju od emitovanja bilo kakvih informacija koje bi mogle da pothranjuju diskriminaciju i netoleranciju prema Romima; da podstiču stručna tela u medijima da novinarima nude posebnu obuku o pitanjima koja se odnose na Rome i anticiganizam.

3.19. S tim u vezi Poverenik podseća da su Kodeksom novinara i novinarki Srbije[11] definisani etički standardi profesionalnog postupanja novinara/novinarki. U delu kodeksa pod nazivom Poštovanje dostojanstva navodi se da novinar/novinarka ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj, ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi  se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava.

 

3.20. U istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“[12] svaki treći ispitanik (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, te da trećina anketiranih ima jasan stav o diskriminaciji Roma. U istraživanju Poverenika „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[13], analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%). Takođe, rezultati Istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta ukazuju da je najveći stepen etničke distance prema Romima jer čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a svega 28,5% ispitanika bi ih prihvatilo za supružnika.

3.21. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i izveštavaju u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, veoma je važno da se prilikom objavljivanja tekstova i video priloga vodi računa da to bude na način kojim se uvažava svačije dostojanstvo i pravo na nediskriminaciju.

3.22. Nakon sprovedenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik je dao mišljenje da je B. B. povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.23. Na kraju, Poverenik ističe, da iako komentari koje je glavni i odgovorni urednik portala B. B. dostavio uz izjašnjenje nisu bili predmet pritužbe, već su poslati kako bi glavni i odgovorni urednik pojasnio da je i on nakon objave bio izložen pretnjama i negativnim komentarima, Poverenik osuđuje svako takvo ponašanje, bez obzira da li je izazvano ili ne objavljenim prilogom koji je predmet ove pritužbe. Međutim, obraćanje glavnom i odgovornom uredniku portala B. B. nisu u vezi ni sa jednim ličnim svojstvom koje je propisano Zakonom o zabrani diskriminacije, te s tim u vezi njihovo razmatranje nije u nadležnosti ovog državnog organa.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi koju je podneo A. A. protiv portala B. B. zbog objave od 11. avgusta 2025. godine,  dato je mišljenje da su povređene odredbe člana 12. stav 1, a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom uredniku ovog medija:
5.1. Da sa Fejsbuk stranice portala B. B. ukloni video prilog koji je bio povod ove pritužbe pod nazivom „Rasprodaja ispred zgrade Pio i Rfzo, Ajmo, favela u centru grada“, kao i sve komentare koji su pratili ovaj prilog.

 

5.2. Da ubuduće ne objavljuje diskriminatorne sadržaje koji imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla kao ličnog svojstva ili nekog drugog ličnog svojstva koje zakon propisuje kao osnov diskriminacijena

 

Potrebno je da glavni i odgorni urednik portala B. B., obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeniglasnik RS“, br. 78/24

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US, i 47/18.

[5] „­Službeni glasnik RS”, br. 92/23

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 92/23

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 55/15

[8] Preporuka CRI(98)29 od 6. 3. 1998 godine; https://rm.coe.int/ecri-general-policy-recommendation-no-3-on-combating-racism-and-intole/16808b5a4e

[9] Preporuka CRI(2011)37 od 24.6.2011. godine; https://rm.coe.int/ecri-general-policy-recommendation-no-13-on-combating-anti-gypsyism-an/16808b5af6

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 23/22, strana 20. Dostupno na: https://minljmpdd.gov.rs/wp-content/uploads/2024/04/2-Revidirana-strategija-za-socijalo-ukljucvanje-Roma-i-Romkinja2022-2030.pdf

[11] https://savetzastampu.rs/wp-content/uploads/2024/12/KODEKS-novinara-i-novinarki-2025-korekcija.pdf

[12] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

[13] Dostupno na : https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon978-25 Utvrđena diskriminaicja u oblasti medija na osnovu nacionalne pripadnosti Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top