br. 011-00-35/2025-02 datum: 29.10.2025.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,  daje

MIŠLjENjE

na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika

Ministarstvo odbrane je dopisom broj 1931 – 45 od 23.10.2025. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Nacrt zakona), u ponovljenoj proceduri, sa obrazloženjem, i analizom efekata zakona, radi davanja mišljenja.

U predmetnom dopisu je navedeno da su, prilikom pripreme nacrta Zakona, uzeta u obzir ranije dobijena mišenja nadležnih organa, tako da je priloženi materijal na odgovarajući način usklađen sa predlozima i sugestijama koje su ocenjene prihvatljivim sa stanovišta nadležnosti Ministarstva odbrane. Analizom dostavljenog nacrta utvrđeno je da primedbe koje smo dostavili na prethodni Nacrt, nisu usvojene. S ozbirom da su primedbovane odredbe identične i u poslednje dostavljenoj verziji Nacrta zakona, Poverenik ponavlja i dopunjuje svoje prethodno mišljenje.

1. Članom 2. stav 1. Nacrta zakona dato je značenje pojmova i navedena su lica koja ostvaruju prava po ovom zakonu, pri čemu nisu obuhvaćena lica koja imaju status ratnih vojnih invalida, mirnodopskih vojnih invalida i civilnih invalida rata. Imajući u vidu da se radi o licima koja su invaliditet stekla na služenju vojnog roka, u vezi sa vojnim dejstvima ili na drugi način učešćem u oružanim akcijama, da su ova lica u najvećem broju slučajeva lečenje započela u okviru vojne zdravstvene službe, kao i da je njihovo zdravstveno stanje često dugotrajno narušeno usled stečenog invaliditeta, Poverenik je mišljenja da je potrebno još jednom razmotriti navedenu odredbu u cilju obuhvatanja i ovih kategorija lica, posebno imajući u vidu da Nacrt zakona predstavlja sveobuhvatan propis kojim je obuhvaćena i zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje lica na koja se zakon odnosi.

2. Takođe, u članu 2. Nacrta zakona odredbe koje su date objašnjavaju, tj definišu određene pojmove, među kojima su i pojmovi: u stavu 1. tačka 3) ovog člana: osigurano lice i u tački 10) osigurano lice (osiguranik). Imajući u vidu isti naziv pojmova, a različito značenje dato u pojmovniku, neophodno je još jednom razmotriti njihovo označavanje.

3. Pojmovnik u ovom članu ne sadrži pojam zdravstvene delatnosti, već samo pojam zdravstvene zaštite, suprotno verziji Nacrta zakona iz 2021. godine. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je Nacrtom zakona propisana primena opštih propisa o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, na način da je članom 3. ovog nacrta propisano samo primena načela koja su navedena u zakonu kojim se uređuje Vojska Srbije, kao i zakona kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osigranja, dok ne postoji druga upućujuća norma koja se odnosi i na eventualno druge odredbe ovih zakona koje uređuju npr. zadravstvenu delatnost.

4. Odredbama čl. 21-23. Nacrta zakona se propisuje stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, prema planu školovanja i usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. S tim u vezi, mišljenja smo da prilikom donošenja ovog plana treba imati u vidu i mere i aktivnosti kojima bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u programu stručnog usavršavanja.

5. Određeni broj odredaba Nacrta zakona (čl. 32 i 34-36.) uređuje pitanja organa i unutrašnje organizacije vojnozdravstvene ustanove i sastava pojedinih organa u sistemu vojnog osiguranja (čl. 163,164,165,167. i 170.), kao što su, primera radi Upravni odbor, Nadzorni odbor, razne komisije sl, a odredba člana 34. stav 4. Nacrta zakona propisuje da sastav i način rada stručnih organa uređuje ministar odbrane. Imajući u vidu antidiskriminacione propise mišljenja smo da prilikom određivanja sastava organa koji su predviđeni Nacrtom zakona treba voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti polova (a imati u vidu i predstavnike drugih osetljivih grupa) u svim fazama izbora.

6. Članom 67. stav 1. Nacrta zakona propisano je da se prava iz zdravstvenog osiguranja ne mogu prenositi niti se mogu nasleđivati, dok je stavom 2. propisano da novčana naknada koja je dospela za isplatu, a ostala je neisplaćena usled smrti lica obuhvaćenog zadravstenim osiguranjem može se nasleđivati. Zakon o zdravstvenom osiguranju u članu 8. stav 1.sadrži istu normu kao i član 67. stav 1. Nacrta zakona međutim u stavu 2. postoje određene razlike u odnosu na Zakon o zdravstvenom osiguranju. Naime, članom 8. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da se izuzetno od stava 1. ovog člana, novčane naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaćene usled smrti osiguranog lica, odnosno osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja mogu nasleđivati. Kako Nacrt zakona ne sadrži upućujuću normu postavlja se pitanje šta se dešava u slučaju da je vojni osiguranik imao i dobrovoljno zdravstveno osiguranje da li će se u tom slučaju primenjivati Zakon o zdravstvenom osiguranju koji u potpunosti uređuje ovaj vid osiguranja.
7. U članu 73. Nacrta zakona, (st. 3. i 4.) uređena su prava na zdravstveno osiguranje deteta koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Praksa Poverenika je pokazala da je Fond SOVO u cilju ostvarivanja prava deteta vojnog osiguranika, koje je nesposobno za samostalan život i rad, tumačio tako da je dete moglo da ostvari pravo na osiguranje pod uslovom produženja roditeljskog prava ili potpunim lišenjem poslovne sposobnosti. Imajući u vidu ovakvo stanje, smatramo da je potrebno u Nacrtu zakona dodatno preformulisati ovu odredbu na način da ostvarivanje prava ne bude uslovljeno lišenjem poslovne sposobnosti ili produženjem roditeljskog prava koje takođe podrazumeva lišenje poslovne sposobnosti. Poverenik je u ranijem periodu podneo više inicijativa u kojima je ukazao da institut potpunog lišenja poslovne sposobnosti treba ukinuti. S tim u vezi godinama u svojim redovnim godišnjim izveštajima dajemo preporuku da je neophodno unaprediti pravni okvir izmenom propisa koji uređuju pitanje lišenja poslovne sposobnosti i starateljstva nad punoletnim osobama uz omogućavanje samostalnog odlučivanja i promociju sposobnosti osoba sa invaliditetom. Naime, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom^[2] u članu 12. stav 2. propisuje da države ugovornice moraju da priznaju da osobe sa invaliditetom uživaju ostvaruju svoj pravni kapacitet ravnopravno sa drugima u svim aspektima života. Imajući u vidu da je potpuno lišenje poslovne sposobnosti dovodi do ograničenja u ostvarivanju ljudskih prava važno je pomenuti i preporuke Visokog komesara Saveta Evrope, kao i Komiteta za prava osoba sa invaliditetom i praksu Evropskog suda za ljudska prava[3] koji pred države postavljaju veoma jasne zahteve kada je u pitanju regulisanje poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom.

8. Odredbom člana 75. Nacrta zakona propisano je pravo na zdravstvenu zaštitu drugih lica, kao i obim te zaštite. Druga lica, u skladu sa ovim Nacrtom zakona (član 2.stav 1. tačka 4.) su vojnik na služenju vojnog roka, lice u rezervnom sastavu dok se nalazi na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije, učenik i kadet vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire. Imajući u vidu odredbu člana 79. Nacrta zakona (šta obuhvata zdravstvena zaštita koja se ovim zakonom obezbeđuje), i nedostajuće obrazloženje člana 75. Nacrta zakona, postavlja se pitanje zašto druga lica nemaju sve oblike zdravstvene zaštite nabrojane u članu 79. stav 1. Nacrta zakona. Poverenik skreće pažnju na načela zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i na neophodnost ravnopravnog tretmana drugih lica u odnosu na korisnike prava, a sve to u pružanju zdravstvenog osiguranja i zaštite koja bi se obezbeđivala ovim zakonom. S tim u vezi, u članu 76. stav 1. Nacrta zakona propisano je da druga lica po otpuštanju iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za povrede ili oboljenja koja su dobili za vreme službe u Vojsci Srbije, koja su neposredna posledica vršenja vojne službe, ako to pravo ne ostvaruju po drugom osnovu. Smatramo da ovu odredbu treba precizirati u smislu da prava koja bi druga lica ostvarila po drugom osnovu moraju biti istog obima i kvaliteta. U istom smislu treba razmotriti i odredbu člana 77. Nacrta zakona.

9. Članom 84. stav 1. Nacrta zakona propisano je da korisnik prava za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.) ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život korisnika prava. Stavom 2. ovog člana propisano je da pravo na korišćenje zdravstvene zaštite imaju korisnici prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 83. stav 1. i 2. ovog Zakona, kao i korisnici prava iz stava 1. ovog člana, ako su pre odlaska u inostranstvo dobili potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda)“. Ponovo ukazujemo, a u vezi sa ovom odredbom, da je u postupku po pritužbi osiguranog lica u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju uočen problem kod omogućavanja usluga dijalize u inostranstvu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tokom privatnog boravka građana koji boluju od hronične bubrežne insuficijencije i koji zbog održavanja života hemodijalizu moraju da obavljaju doživotno bez obzira da li se nalaze u Republici Srbiji ili u inostranstvu. Republički fond za zdravstveno osiguranje obratio se Narodnoj skupštini, Odboru za zdravlje i porodicu, u vezi predstavke Udruženja bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi RS – RENALIS, kojom je traženo da se pacijentima na hemodijaliznom programu omoguće usluge hemodijalize u inostranstvu, tokom privatnog boravka, na teret RFZO-a, sa navodom da ne postoji zakonska obaveza da RFZO obezbedi i snosi troškove osiguranim licima za obavljanje hemodijalize u inostranstvu, ali da je RFZO na dobrovoljnoj osnovi doneo Uputstvo o obavljanju hemodijalize u inostranstvu u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i da su ove aktivnosti preduzete „dok Zakonom o zdravstvenom osiguranju ne bude regulisana navedena pravna situacija“. Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da je prilikom uređivanja pitanja prava korisnika prilikom privatnog boravka u inostranstvu potrebno i navedeno imati u vidu.

10. Povodom odredbe čl. 92. i 101. Nacrta zakona, Poverenik ukazuje da su sa malim izmenama ove odredbe sadržane i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju (član 78. i 95. Zakona). Povodom primene odredaba čl. 78. i 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju Povereniku se obratila organizacija civilnog društva navodeći da se nejednakom primenom navedenih članova u praksi, roditelji dece obolelih od retkih bolesti nalaze u pravnom vakumu i dovode u stanje pravne nesigurnosti. U dopisu je takođe navedeno da se kao problem sa primenom člana 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju javlja činjenica da ni jedna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ne primenjuje navedenu odredbu na jedinstven način. Pojašnjeno je da pojedine filijale fonda upućuju roditelje da se postupak po članu 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju pokreće prvo pred izabranim lekarom, zatim pred prvostepenom komisijom RFZO-a i na kraju pred drugostepenom komisijom, dok je članom definisano samo postupanje pred drugostepenom komisijom RFZO-a. Dopisom je ukazano da je članom 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano da se naknada zarade roditeljima isplaćuje u iznosu od 100%, dok prema informacijama kojima raspolaže ova organizacija roditelji i dalje primaju naknadu zaradu u visini od 65%. Iako su odredbe čl. 92. i 101. Nacrta zakona na neznatno drugačiji način uredile ove pravne situacije, s obzirom na materiju koju uređuje Nacrt zakona, opreza radi, ukazujemo na probleme koje je Zakon o zdravstvenom osiguranju, na početku svoje primene izazvao u praksi, kako biste, pre utvrđivanja konačnog teksta Nacrta zakona dodatno posvetili pažnju njihovom formulisanju, odnosno njihovom obrazloženju.

11. Takođe, iako je ovakva odredba sadržana u pojedinim zakonima kao što je Zakon o zdravstvenom osiguranju Poverenik smatra da je umesto termina: „telesno ili duševno ometeno u razvoju“ adekvatnija upotreba termina: „lice sa fizičkim i mentalnim invaliditetom“. Formulacija „telesno ili duševno ometeno u razvoju“ je neadekvatna i nije u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima, te je treba u budućnosti napuštati, odnosno izbegavati. S obzirom da je navedeni termin upotrebljen u više odredaba Nacrta zakona, navedeno treba imati u vidu ukoliko se vrši njegova izmena.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09 i 52/21, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Zakon o potvrđivanju Konvencije  o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[3] Priemra radi u predmetu Salontaji-Drobnjak protiv Srbije (predstavka 36500/05), sud je utvrdio dve povrede člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima – pravičnost postupka za delimično lišenje poslovne sposobnosti i pravo na pristup sudu u vezi sa vraćanjem potpune poslovne sposobnosti. U predmetima Shtukaturov protiv Rusije (predstavka 44009/05) i Alajos Kiss protiv Mađarske (predstavka 38832/06) sud je takođe zauzeo jasan stav po pitanju lišenja poslovne sposobnosti

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1165-25 Mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika