br. 07-01-1002/2025-02 datum: 16.6.2025.

MINISTARSTVO PROSVETE

Prof. Dr Dejan Vuk Stanković, ministar

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22-26

Poštovani gospodine Stankoviću,

Primili smo Vaš dopis broj 611-00-150/2025-03 od 9. juna 2025. godine, sa zahtevom da damo mišljenje i instrukcije na koji način da postupaju srednje škole u slučaju izdavanja diploma o stečenom obrazovanju licima koja su izvršila „promenu pola“.

Kao što Vam je poznato, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Povod Vašeg obraćanja smatramo izuzeztno važnim, imajući u vidu da pitanje izdavanja diploma osobama koje su u postupku medicinske i pravne tranzicije promenile oznaku pola i imena nakon završene srednje škole ili fakulteta, nije regulisano propisima. Sa druge strane, od osnivanja institucije Poverenika, građani i građanke nam se u kontinuitetu obraćaju pritužbama protiv obrazovnih ustanova sa zahtevom da im se izdaju diplome o stečenom obrazovanju koje su usaglašene sa novim podacima o identitetu.

U postupcima za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom, obrazovne ustanove su postupale po datim preporukama i osobama koje su promenile oznaku pola (i imena u skladu sa polnim identitetom) izdavale diplome sa novim ličnim podacima. Obrazovne ustanove su često ukazivale na postojanje pravne praznine, ali su nalazile način da u postojećem normativnom okviru pronađu osnov za izmenu podataka u ovim javnim ispravama.

Treba imati u vidu da u postupku pravne tranzicije, nadležni državni organi donose rešenje o svakoj evidentiranoj promeni[2] (oznake pola, imena, jedinstvenog matičnog broja) u javnim ispravama, čime se obezbeđuje pravni kontinuitet i nedvosmisleno dokazuje da se radi o osobi koja je stekla dato obrazovanje u ustanovi koja izdaje ispravu. Na taj način isključena je svaka mogućnost zloupotrebe a aktelni propisi ne isključuju mogućnost izdavanja novih diploma i drugih isprava[3].

Poverenik najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu, a u članu 18. stav 3. propisuje da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 20. izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta. Konkretno, zabranjeno je uskraćivanje prava u odnosu na pol i rodni identitet ili zbog promene pola odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu.

Lica koja su uskladila pol sa rodnim identitetom (transpolne osobe) imaju opravdan interes da javne isprave koje koriste u pravnom saobraćaju, uključujući i diplome o stečenom obrazovanju, glase na njihovo novo ime, usklađeno sa njihovim polnim identitetom jer se time obezbeđuje da „promenu pola“ potpuno integrišu u svoj lični i profesionalni život. Pri tome treba imati u vidu da samo ime redovno nosi obeležje pola, tako da nepodudarnost u imenu koje je označeno u diplomi i u javnoj ispravi kojom se u pravnom saobraćaju dokazuje identitet objektivno može da dovede do kršenje prava na privatnost i diskriminacije u svim onim situacijama u kojima lice podnosi diplomu kao dokaz svog obrazovanja, kao što je zapošljavanje, nastavak školovanja i sl.

Poverenik ukazuje na potrebu da se problem izdavanja novih dokumenata sagledava u kontekstu ukupnog društvenog  položaja transpolnih osoba, jer je poštovanje ljudskih prava ove grupe ljudi dugo bilo ignorisano i zanemarivano, iako su problemi sa kojima se oni suočavaju ozbiljni i specifični. Transpolne osobe su izložene veoma visokom stepenu diskriminacije, netolerancije i otvorenog nasilja. Uskraćeno im je ili otežano ostvarivanje nekih osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta i pravo na zdravstvenu zaštitu. Iako je u pitanju veoma mala i raznolika zajednica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi transpolne osobe u Srbiji uživale sva prava koja su građanima i građankama garantovana, bez diskriminacije. Takođe, važno je imati u vidu da je za transpolne osobe od izuzetne važnosti da, nakon promene pola, imaju mogućnost da promene i svoj pravni i socijalni status i usklade ga sa svojim rodnim identitetom.

Na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije transpolnih osoba ukazano je i u brojnim obavezujućim i neobavezujućim dokumentima međunarodnih organizacija u kojima je i Republika Srbija članica, kao što su: Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), Univerzalni periodični pregled Saveta za ljudska prava UN (Izveštaj o Republici Srbiji usvojen 3. oktobra 2023. godine u Ženevi), Rezolucija Saveta za ljudska prava UN o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu (2011), Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta CM/rec(2010)5, Izveštaj Visokog komesara Saveta Evrope o ljudskim pravima i rodnom identitetu (2009), Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1728(2010)1 o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1117 (1989) o situaciji transpolnih osoba. Nadalje, Evropski sud za ljudska prava je doneo brojne odluke u kojima je naglašena potreba da se bolje razumeju problemi sa kojima se transpolne osobe suočavaju, kako bi takvih problema bilo manje i kako bi se vremenom potpuno eliminisali, npr. videti odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima B. v. France Application no. 13343/87, X, Y, Z v. the UK Application no. 21830/93, Kara v. the UK Application no. 36528/97, Goodwin and I. v. the UK Application no. 28957/95 and 25680/94, Van Kuck v. Germany Application no. 35968/97, Grant v. the UK Application no. 32570/03, L. v. Lithuania Application no. 27527/03, Schlumpf v. Switzerland Application no. 29002/06 i P.V. v. Spain Application no. 35159/09.

Poverenik ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou EU – Direktiva 2004/113/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti pristupa dobrima i uslugama, kao i Direktiva 2006/54/ EC (2006) o primeni principa jednakih mogućnosti za muškarce i žene u oblasti rada i zapošljavanja.

Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta 2010(5), propisuje da zemlje članice treba da preduzmu adekvatne mere koje će garantovati punopravno priznanje promene pola osobe u svim oblastima života, posebno da omoguće promenu imena i pola u zvaničnim dokumentima na brz, transparentan i pristupačan način, kao i da  zemlje članice treba takođe da obezbede, gde god je to prihvatljivo, odgovarajuća priznanja promene od strane ne-državnih aktera kada se ona tiču ključnih dokumenata, poput obrazovnih ili radnih diploma i potvrda.

Izveštaj Visokog komesara Saveta Evrope o ljudskim pravima i rodnom identitetu (2009), propisuje, između ostalog,  da  države članice Saveta Evrope treba da razviju brze i transparentne procedure za promenu imena i pola u matičnim knjigama, ličnim kartama, pasošu, obrazovnim sertifikatima i drugim sličnim dokumentima.

S tim u vezi, a postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije (čl. 33. t.  9. Zakona o zabrani diskriminacije), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje Ministarstvu prosvete preporuku da preduzme mere iz svoje nadležnosti, kako bi se omogućilo izdavanje diploma o stečenom obrazovanju i drugih javnih isprava čije je izdavanje u nadležnosti obrazovnih ustanova, na zahtev osoba koje su nakon završenog školovanja izvršile prilagođavanje pola (promenu oznake pola), tako da lični podaci (ime prezime, matični broj, oznaka pola) u ispravama o stečenom obrazovanju odgovaraju podacima u idetifikacionim dokumentima i drugim javnim ispravama.

Molimo Vas da nas u roku od 30 dana obavestite o merama koje ćete preduzeti u cilju postupanja po preporuci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS” br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Opširnije u Vodiču kroz tranziciju za trans osobe u Srbiji koji je 2020. godine izdao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

[3] Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, odredbom člana 82. stav 1. tačka 5. propisuje da škola poništava javnu ispravu ako utvrdi da podaci u ispravi ne odgovaraju podacima u evidenciji

[4] Službeni glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

520-25 Preporuke mera Ministarstvu prosvete u vezi sa izdavaljnem diplome nakon prilagođavanja pola