666-24 Diskriminacija na osnovu jezika

30. Jan 2025.

br. 07-00-589/2024-02 datum: 30.1.2025.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA, protiv BB, ginekološkinje u Domu zdravlja VV, ambulanta zbog diskriminacije na osnovu jezika. U pritužbi je navela da je trudnica, državljanka R., sa privremenim boravkom u Srbiji i zdravstvenim osiguranjem i da joj je dijagnostikovan dijabetes tipa 1. Dalje Navedeno je da je imala zakazan ginekološki pregled za 13…2204 godine kod BB u Domu zdravlja VV u 8,40 časova,  da ju je doktorka primila tek u 9,00 časova, a  kada je počela da priča, doktorka ju je odmah grubo prekinula, rekla da ne razume njen srpski jezik, predložila da ide u privatnu kliniku ili da nađe prevodioca, iako se prethodno bez problema sporazumevala sa drugim lekarima.Takođe, navedeno je da je doktorka nije ni pregledala, niti razjasnila njeno stanje, već je samo prepisala podatke drugih lekara, da je čekala na pregled „ultrazvuka“ više od tri sata, dok su za to vreme ulazile druge pacijentkinje koje su došle posle nje. Oovakvo ponašanje doktorke je  dovelo do pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, morala je da ode nakon nekoliko sati čekanja, jer je morala da primi insulin. Postupanje BB smatra diskriminatornim, jer je doktorka razumela njen govor, ali je odbila da joj pruži pomoć zbog njenog nivoa poznavanja jezika. BB se do okončanja postupka pred Poverenikom nije izjasnila na navode pritužbe, koja joj je dostvljena u skladu sa članom  37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, iako je dopis uredno primila. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu Poverenik je ukazao  da je odredbom člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi, dok je odredbom stava 4. istog člana propisano da se odredbe st. 1-3. ovog člana shodno primenjuju i na postupak pred Poverenikom. Poverenik je na osnovu celokupno utvrđenog činjeničnog stanja konstatovao da je BB navođenjem da podnositeljka pritužbe ne govori srpski jezik, da zbog toga ne treba da dolazi kod nje na pregled, već da ide kod privatnog lekara i da joj je potreban prevodilac, uznemirila i povredila dostojanstvo podnositeljke pritužbe. Pored toga, iz utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik je zaključio da BB nije  obavila pregled i ultrazvučni pregled podnositeljke pritužbe, kao i da je prednost davala drugim pacijentkinjama, koje su dolazile posle nje. Poverenik je doneo mišljenje da je BB diskriminisala podnositeljku pritužbe, na osnovu jezika, čime je povredila odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega joj je preporučeno da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe zbog diskriminatornog postupanja prema njoj, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije. 

 

TOK POSTUPKA

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA, izjavljenu protiv ginekološkinje BB u Domu zdravlja VV, ambulanta „J. Z.“, zbog diskriminacije na osnovu jezika. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

 

–  da je državljanka R. i da se u Srbiji nalazi na osnovu privremenog boravka i ima državno zdravstveno osiguranje, da joj je dijagnostifikovan dijabetes tipa 1 i da je trudnica;

–  da je 5.9.2024. godine, zakazala pregled za 13.9.2024. godine kod doktorke BB u Domu zdravlja VV. U trenutku zakazivanja pregleda imala je bolove u stomaku zbog čega je  7.9.2024. godine otišla kod privatnog lekara, kako bi se uverila da je sve u redu sa njom i bebom. Tom prilikom, privatna lekarka je uradila ultrazvuk i rekla joj da je potrebno više da odmara i da ne brine;

– da ju je doktorka primila tek u 9,00 časova, a zakazan termin je bio u 8,40 časova i kada je počela da objašnjava svoju situaciju, doktorka ju je odmah grubo prekinula, rekla da ne razume njen srpski jezik, predložila da ide u privatnu kliniku ili da nađe prevodioca, iako se prethodno bez problema sporazumevala sa endrokrinologom, lekarom opšte prakse i privatnim ginekologom;

–  da nema problem u svakodnevnoj komunikaciji, kao i da ne poriče da može imati poteškoće u složenim jezičkim strukturama  i brzim izgovorom;

– da je tom prilikom doktorki objasnila da ona nema prevodioca i predložila da koriste Google Translate, ali je doktorka to odbila, pozivajući se na nedostatak vremena;

– da je doktorka nije ni pregledala, niti razjasnila njeno stanje, već je samo prepisala podatke drugih lekara, ne pruživši joj neophodnu medicinsku pomoć;

– da je čekala više od tri sata, da je nakon završene pauze doktorka počela da prima pacijente koji su došli posle nje, a ona je premeštena da čeka u hladan hodnik gde je bila jaka promaja;

– da je pokušala da objasni da joj nije dobro zbog zdravstvenog stanja, tj. dijabetesa i trudnoće, ali je doktorka ignorisala njeno stanje i nastavljala da pregleda druge pacijente;

– da se oko 11 časova obratila sestri i rekla joj da ne može više da čeka, jer je morala da jede i primi insulin, a sestra joj je odgovorila da može da se prijavi za ultrazvuk za kraj  oktobra;

–  da je zbog ovakvog postupanja počela da plače i osetila se kao osoba drugog reda;

– da je na kraju čekala nekoliko sati dok joj se stanje nije toliko pogoršalo da nije mogla više da izdrži, i shvatila je da je doktorka neće ni pregledati ni uraditi ultrazvuk i u 11, 30 časova je morala da ode;

– da je po povratku kući videla da joj je nivo šećera  u krvi porastao na 21,3 mmol, bila je jajko uznermirena i loše se osećala nekoliko dana, nivo šećera joj je bio jako nestabilan, imala je jake bolove u stomaku i jaku mučninu;

– da ovakvo postupanje doktorke smatra diskriminatornim, jer je doktorka razumela njen govor, ali je odbila da joj pruži pomoć zbog njenog nivoa poznavanja jezika;

– da se deset dana kasnije vratila u Dom zdravlja, kako bi se raspitala da li može da uradi analize krvi i urina prema uputu koji je dobila od doktorke 13.9.2024. godine i da sazna rezultate, bez odlaska kod doktorke jer nije htela da ponovo prolazi kroz stres;

– da ju je sestra prepoznala, ali nije htela da joj da odgovor, već joj je odštampala izveštaj sa pregleda, u kome je pisalo da navodno ne govori srpski i da joj je potreban prevodilac, kao i da se osećala dobro, što je netačno, jer je doktorka nije ni pregledala ni pitala kako se oseća ;

– da se još uvek ne oseća dobro zbog postupanja i ophođenja doktorke prema njoj;

– da u izveštaju takođe piše da ju je doktorka prozvala u 11,44 za ultrazvuk, što verovatno nije tačno, jer je do tog vremena već napusila Dom zdravlja, jer se osećala loše nakon čekanja od tri sat.

 

1.2. U dopuni pritužbe od 13.11.2024. godine, dostavljena je i pisana izjava supruga podnositeljke pritužbe, koji je, naveo:

 

– da potvrđuje sve navode podnositeljke pritužbe koje je istakla u pritužbi;

– da se incident desio 13.9.2024. godine, da je njegova partnerka trudna i po preporuci endokrinologa je otišla na pregled kod ginekologo u Dom zdravlja u 8 časova ujutru, jer je imala bolove u stomaku, koji su je zabrinjavali;

– da su tokom čitavog boravka kod lekara bili u kontaktu, da je njen termin za pregled bio u 8, 45 časova, ali ju je doktorka primila kasnije, u 9,00 časova;

– da je nakon pregleda napisala da se doktorka ponašala grubo, komentarisala njen loš srpski jezik i savetovala da treba da se obraća drugim doktorima, privatnim klinikama, ili dolazi sa prevodiocem, jer lekar nema vremena;

– da mu je u 9, 20 časova javila da su joj rekli da čeka u hodniku, jer su lekari i medicinska sestra imali pauzu, tokom koje su se ponašali bučno i neprofesionaln;

– da AA nije ponela sa sobom insulin i hranu, jer nisu znali da će pregled trajati toliko dugo i u 10, 20 časova mu je napisala o svom lošem zdravstvenom stanju, gladi i hladnoći u prostoriji gde sedi;

– da je posle sat vremena u 11,15 časova pozvao i pitao da li je došlo do nekih promena, na šta mu je AA odgovorila da doktorka radi ultrazvuk i pregleda druge pacijentkinje  koje su došle kasnije, dok je ona i dalje čekala u hodniku. AA je više puta prilazila lekaru  i medicinskoj sestri, pričala o svom zdravstvenom stanju i dijabetesu, ali je dobila odgovor „čekajte ili možemo da vas zakažemo za oktobar“;

– da su nakon tri sata čekanja, odlučili, zbog njenog zdravlja i zdravlja deteta, jer joj je bio neophodan insulin i hrana da više ne sme da čeka i da bi trebalo da ode kući u 11, 30 časova, jer doktorka i medicinske sestre ignorišu njene žalbe i nehatno se odnose prema njenom zdravstvenom stanju;

– da se oko 11, 30 časova sreo sa AA ispred bolnice, i da je bila bleda, u suzama i u veoma depresivnom stanju, kakvo nikada pre nije video. Poneo je glukometar, insulin i ostale stvari za dijabete i na obližnjoj klupi su izmerili njen nivo šećera u krvi, koji je bio 21,3 mmol, što je pet puta iznad dozvoljenih vrednosti, što nikada pre toga nije imala. Takođe, AA je imala jake bolove u donjem delu stomaka;

– da nekoliko dana nakon pretrpljenog stresa, AA nije ustajala iz kreveta, nivo šećera u krvi je bio jako nestabilan i žalila se na jake bolove u stomaku.

 

1.3.U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljeni su: Izveštaj lekara specijaliste BB od 13.9.2024. godine, izveštaj lekara specijaliste-endokrinologa od 20.9.2024. godine, dnevnik samokontrole glukoze i pisana izjava supruga.

 

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], i članom 25. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pritužbu sa prilozima dostavio na izjašnjenje BB, ginekološkinji u Domu zdravlja VV, dopisom br. 07-00-589/2024-02 od 14.11.2024. godine. Navedeni dopis uredno je primljen 22.11.2024. godine, međutim u ostavljenom roku, kao ni do okončanja postupka, nije dostavljno izjašnjenje na pritužbu ovom organu.

 

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Na osnovu navoda pritužbe i lekarskih izveštaja utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe trudnica  i da joj je konstovana dijagnoza: Diabetes melitus tip 1, zbog čega je na insulinskoj terapiji.

 

2.2.  Na osnovu navoda pritužbe i lekarskog izveštaja  utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe 13.9.2024. godine, bila na zakazanom pregledu kod BB u Domu zdravlja VV, Ambulanta za zdravstvenu zaštitu žena „J.Zj“. Takođe, na osnovu navoda pritužbe i ovog izveštaja utvrđeno je da je doktorka BB tom prilikom u izveštaju, između ostalog, navela da je „13.9.2014. godine prvi kontakt sa dr BB,  da ne govori srpski jezik, da je potrebno da na pregled dođe sa prevodiocem i da se podaci teže dobijaju. Takođe, u izveštaju je navedeno da je u prilogu izveštaj endrokrinologa od 17.9.2024. godine, predlog za UZ, pregled oftalmologa, dnevnik kontrole glik. U izveštaju je na kraju navedeno da je u 11:44 časova pacijentkinja prozivana za UZ pregled- nije u čekaonici.

 

2.3.  Utvrđeno je, da se podnositeljka nekoliko dana nakon 13.9.2024. godine, ponovo vratila u Dom zdravlja VV, Ambulanta za zdravstvenu zaštitu žena „J.Z“. kada dobila je izveštaj od 13. 9.2024. godine, od medicinske sestre, koja joj je tada odštampala.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije[3].

 

  • Ustav Republike Srbije[4], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 66. stav 1. Ustava propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, a da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja (stav 2). Članom 68. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
  • Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena CEDAW[5] je propisano da države članice preduzimaju u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, sve prikladne mere, uključujući zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima (član 3.), kao i da preduzimaju sve odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u drugim oblastima privrednog i društvenog života kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca obezbedila jednaka prava, a posebno, između ostalog, jednaka prava da slobodno i odgovorno odlučuju o planiranju porodice, kao i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja će im omogućiti da se koriste ovim pravima (član 16.stav 1. tačka e). Konvencija u članu 12. predviđa zabranu diskriminacije žena i potpunu ravnopravnost žena i muškaraca u obezbeđivanju dostupnosti zdravstvenih usluga, uključujući one koje se odnose na planiranje porodice. Ženama se mora obezbediti posebna zdravstvena zaštita za vreme trudnoće, porođaja i u periodu posle rođenja deteta, a zdravstvene usluge im moraju biti sasvim dostupne u ovom periodu. Takođe, države imaju obavezu da učine dostupnom i odgovarajuću ishranu za vreme trudnoće i dojenja. U cilju lakše primene člana 12. Konvencije usvojena je Opšta preporuka 24, prema kojoj prava žena u dostupnosti, obimu i kvalitetu zdravstvene zaštite ne smeju zavisiti od muškarca, a posebno se ističe da države potpisnice moraju u svojim izveštajima Komitetu CEDAW dostaviti podatke o merama kojima se ženama obezbeđuju odgovarajuće usluge u vezi s trudnoćom, porođajem i postnatalnim periodom. Izveštaji bi trebalo da uključe informacije o merama na osnovu kojih su se smanjile stope smrtnosti i morbiditet majki. CEDAW i Preporuka 24 ističu da se kvalitet pruženih usluga može posmatrati i kroz ocenu da li je ženi omogućeno da daje potpuno informisan pristanak, da li se poštuje njeno dostojanstvo i da li se garantuje poverljivost osetljivih podataka. Takođe, oba dokumenta su izričita da države ugovornice ne smeju da dozvole nijedan oblik prinude kojima se povređuje ženino dostojanstvo.

 

3.5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti[6] u članu 11. propisuje da se društvena briga za zdravlje ostvaruje obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvene zaštite lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti i stanja od većeg javnozdravstvenog značaja, kao i zdravstvene zaštite socijalno ugroženog stanovništva, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije. Društvenom brigom za zdravlje iz stava 1. ovog člana obuhvaćena su i lica u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Članom 20. ovog zakona propisano je da načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti u pružanju zdravstvene zaštite, pre svega prava na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva, obezbeđivanje ravnopravnosti polova i rodne ravnopravnosti, uvažavanje moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja građanina, kao i zabranu kloniranja ljudskih bića. Stavom 3. ovog člana propisano je da trudnica, porodilja, dete do navršenih 18 godina života, samohrani roditelj sa decom do sedme godine života i stari imaju pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite. Članom 21. propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije.

 

3.6. Zakon o pravima pacijenata[7] propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije  (čl. 6. stav 2). Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima. Pravo na kvalitet zdravstvene usluge podrazumeva odgovarajući nivo pružanja zdravstvenih usluga i humanog odnosa prema pacijentu. Odredbom člana 11. ovog zakona propsano je da pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svog zdravlja, zdravstvenoj službi i načinu na koji je koristi, na informacije koje su dostupne na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija, te na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava. Zdravstvene ustanove, a posebno ginekološko-akušerske, imaju obavezu da sprovedu preventivne mere podizanjem svesti ljudi i obezbeđivanjem zdravstvenih usluga u odgovarajućim intervalima (član 8). Svaki odnos prema pacijentkinji mora biti human (član 9).

 

3.7. Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije[8] utvrđuju etička načela u obavljanju profesionalnih dužnosti članova Lekarske komore Srbije, prava i dužnosti članova Komore, odnos prema pacijentima, kolegama, društvu i Lekarskoj komori Srbije. Cilj Kodeksa je da čuva slobodu i ugled lekarskog poziva, podiže kvalitet lekarskih usluga i ojača poverenje između lekara i pacijenta, uz poštovanje koncepta autonomije i prava pacijenata. Članom 5. ovog Kodeksa lekar je dužan da lekarsku pomoć pruža svima jednako, bez obzira na godine života, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, društveni položaj, obrazovanje, socijalno poreklo, političko ili drugo ubeđenje, imovinsko stanje, jezik, kulturu, vrstu bolesti, psihički ili telesni invaliditet ili drugo lično svojstvo, poštujući ljudska prava i dostojanstvo svakog čoveka. Članom 6. je propisano da je lekar  dužan da poštuje prava, slobode, autonomiju i ljudsko dostojanstvo svakog pacijenta.

 

Analiza navoda iz pritužbe i dostavljenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

3.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je doktorka BB povredila odredbe Zakona o zabrani diskrimiancije. S tim u vezi, Povereni ukazuje da je za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari relevantna odredba člana 12. stav 1.  Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju važna i primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi, dok je odredbom stava 4. istog člana propisano da se odredbe st. 1-3. ovog člana shodno primenjuju i na postupak pred Poverenikom

 

3.9. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u ovom predmetu, Poverenik konstatuje da je nesporno da je podnositeljka pritužbe trudnica, državljanka R., sa privremenim boravkom i zdravstevim osiguranjem u Republici Srbiji. Takođe, nesporno je da je 13.9.2024. godine, bila na zakazanom ginekološkom pregledu kod dr BB u Domu zdravlja VV ambulanta „J. Z.  Na osnovu navoda pritužbe i dostavljenih priloga,  može se zaključiti da je dr BB prekinula podnositeljku pritužbe kada je počela da joj iznosi informacije o trudnoći i zdravstvenom stanju, rekavši joj da je „ne razume, da ide kod drugog privatnog lekara“, dok je u izveštaju navedeno da „ne govori srpski jezik, i da je potrebno da na pregled dođe sa prevodiocem“.  Takođe, utvrđeno je da je doktorka tom prilikom u izveštaju konstatovala izveštaje drugih lekara, ali da pregled podnositeljke pritužbe kao i ultrazvučni pregled nisu obavljeni.  Poverenik dalje konstatuje da se na osnovu navoda pritužbe i dostavljenih priloga može zaključiti da su doktorka kao i medicinske sestre ignorisali njene zahteve i molbe da zbog zdravstenog stanja i obavezne terapije (insulin) ne može dugo da čeka, kao i da je doktorka pri pregledu prednost davala drugim pacijentima,  koje su dolazile posle podnositeljke pritužbe. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Poverenik konstatuje da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskrimiancije, te u konkretnom slučaju, a u skladu sa članom 45. stav 2 Zakona o zabrani diskriminacije  teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na licu protiv koga je podneta pritužba. Međutim, do okončanja ovog postupka nije dostavljeno izjašnjenje na pritužbu dr BB, odnodno nisu dostavljeni dokazi iz kojih bi se utvrdilo da nije bilo nejednakog tretmana prema podnositeljki pritužbe zbog nekog njenog ličnog svojstva.

 

3.10. Imajući u vidu odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i utvrđeno činjenično stanje Poverenik konstatuje da je dr BB uznemiravajuće i ponižavajuće postupila prema podnositeljki pritužbe i povredila njeno dostojanstvo, na osnovu jezika kao ličnog svojstva.  Naime, navođenjem, da ne govori srpski jezik, da zbog toga ne treba da dolazi kod nje na pregled, već da ide kod privatnog lekara i da joj je potreban prevodilac, dr BB je uznemirila i povredila dostojanstvo podnositeljke pritužbe, posebno imajući u vidu da se iz navoda pritužbe i dostavljenih priloga može zaključiti da podnositeljka pritužbe može sama da pruži informacije na srskom jeziku i da nema problema u komunikaciji. Pored toga, analizom navoda pritužbe i dostavljenih priloga može se zaključiti da dr BB nije  obavila pregled i UZ pregled podnsositeljke pritužbe, kao i da je dok je podnositeljka pritužbe čekala na UZ pregled, doktorka prednost davala drugim pacijentkinjama,  koje su dolazile posle nje. Zbog ovakvog postupanja dr BB, podnositeljka pritužbe je bila uznemirena, i nakon nekoliko sati čekanja, kada joj se zdravstveno stanje pogoršalo, morala je da ode. Takođe, utvrđeno je da se podnositeljki pritužbe, nakon 13.9.2024. godine, zdravstveno stanje pogoršalo, da se loše osećala i da joj nivo šećera bio nestabilan.  S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u pogledu pristupa uslugama zdravstvene zaštite, posebno ranjive mogu biti  pripadnice etničkih manjina, izbeglice i ostale raseljene osobe, žene koje žive u ekstremnom siromaštvu, adolescentkinje, žene s invaliditetom i dr. Svi zdravstveni radnici i osoblje koje radi na odeljenjima ginekologi­je i akušerstva u obavezi su da sve pacijentkinje-žene tretiraju bez diskriminacije i s poštovanjem. Zdravstveni radnici imaju obavezu da osiguraju pravo žene da dobije neophodnu psi­hičku i socijalnu podršku, kao i zdravstvenu uslugu koju je izabrala. Odredbom člana 155. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa stručnim standardima, usvojenim vodičima dobre prakse, protokolima lečenja i kodeksom profesionalne etike. Takođe, trudnice u Republici Srbiji, između ostalih prava, imaju pravo na najviši mogući stan­dard zdravlja i zdravstvene zaštite. To znači da svi stručni standardi, usvojeni vodiči do­bre prakse, protokoli lečenja i pravila pro­fesionalne etike po kojima su zdravstveni radnici dužni da obavljaju zdravstvenu de­latnost i da promovišu i štite zdravlje pojedinca i njegova osnovna ljudska prava; informisano i dobrovoljno donošenje odluka; autonomiju u donošenju odluka; da ne vrše diskriminaciju; da štite poverljivost i privatnost, kao i da poštuju  pravo na ublažavanje bola.

 

3.11. Nesporno je da svako ima pravo da svoje mišljenje javno izrazi, ali takvo izražavanje ne treba da bude ponižavajuće i uvredljivo samo zbog činjenice da određeno lice ima određeno lično svojstvo. Sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova, nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva. Drugim rečima, sloboda govora ne sme da se koristi kao izgovor za vređanje i ponižavanje drugih ljudi i stvaranje okruženja u kojem će se oni osećati bezvredno, poniženo i etiketirano, zbog određenog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.

 

3.12. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenik ističe da je na osnovu navoda iz dopisa i drugih obaćanja koji su upućeni ovom organu u prethodnom periodu, dostupnih istraživanja, kao i obaveštenja i informacija dobijenih putem medija,  u poslednje vreme sve veći broj obraćanja, kao i žalbi i prigovora trudnica i porodilja na neadekvatan tretman tokom trudnoće i porođaja.  Rezultati istraživanja „Izveštaj akušerskog nasilja“[9] pokazuju, da se od ukupnog broja analiziranih prijava najveći broj- 76,36% se odnosilo na verbalno nasilje i lošu komunikaciju koje su pacijentkinje doživele u ginekološko-akušerskim ustanovama.  S tim u vezi, a nakon svih ovih obraćanja i analize problema na koje je ukazano, Povereni je u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije Ministarstvu zdravlja, kao i svim zdravstvenim ustanovama koje pružaju usluge zdravstvene zaštite iz oblasti ginekologije i akušerstva uputio preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskrimnacije, početkom 2024. godine. Poverenik je ove preporuke uputio kako bi se unapredila zdravstvena zaštita žena tokom trudnoće i porođaja i obezbedio najviši standard zdravstvene zaštite i human tretman, bez ponižavajućeg i uvredljivog postupanja, u skladu sa propisima i utvrđenim stručnim standardima. U preporukama je Poverenik ukazao na standarde u ovoj oblasti kojima se garantuje jednak pristup zdravstvenoj usluzi, human odnos prema ženama, pravo na obaveštenost, odnosno blagovremeno dobijanje obaveštenja, pravo na poverljivost i privatnost, poštovanje  prava na ublažavanje bola i dr.  Jedna od preporuka koje su ovom prilikom upućene zdravstvenim ustanovama bila je i da obezbedi konstantno stručno usavršavanje zdravstvenih radnika kako o primeni i značaju propisa iz zdravstvene zaštite, tako i sa aspekta ostarivanja svih ljudskih prava, bez diskriminacije, kao i usavršavanje o načinu komunikacije sa pacijentkinjama[10].

 

  1. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi AA, zbog diskriminacije na osnovu jezika, utvrđeno je da je dr BB povredila odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje dr BB da:

 

5.1. Uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe na elektronsku adresu zbog diskriminatornog postupanja prema njoj.

 

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko dr BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 33.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21, 16/22

[5] „Službeni glasnik SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 25/19 i 92/23- autentično tumačenje

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 45/13 i 25/19- dr.zakon

[8] „Sl.glasnik RS2, br. 104/16

[9] https://www.mimlegal.com/Izvestaj-Akusersko_nasilje.html

 

[10] Navedene preporuke dostupne su na zvaničnoj internet stranici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti., na sledećim linkovima: https://ravnopravnost.gov.rs/104-24-preporuke-mere-zdravstvenim-ustanovama-koje-pruzaju-uslugu-iz-oblasti-ginekologije-i-akuserstva/ https://ravnopravnost.gov.rs/128-24-preporuka-mera-ministarstvu-zdravlja/

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon666-24 Diskriminacija na osnovu jezika Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top