560-24 Pritužba zbog diskriminaicje u oblasti zapošljavanja ili na poslu, na osnovu ličnog svojstva invaliditet

13. Dec 2024.

br. 07-00-488/2024-02 datum: 13.12.2024.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe advokata A. A. koju je podneo u ime B. B., protiv PU V. V. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je podnositeljka pritužbe, zaposlena u PU V. V. u zvanju vaspitača, i da obavlja poslove u skladu sa predlogom lekarske komisije prema rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Valjevo, br. 0700-1002-140/2012, na osnovu koga joj je utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu. U pritužbi je istaknuto da je stekla diplomu master vaspitača u decembru 2023. godine i da je uputila pisani zahtev PU V. V. za izmenu ugovora o radu kako bi poslodavac načinio izmenu u ugovoru i 6 stepen stručne spreme, izmenio u 7.1 stepen stručne spreme, međutim da joj poslodavac nije odgovorio na ovaj zahtev. Takođe je istakla da su u istom periodu zvanje master vaspitača stekle njene četiri koleginice i da je njima izmenjen ugovor o radu, odnosno da im je poslodavac „uskadio nivo obrazovanja sa 6 na 7.1“.  U izjašnjenju V. V. navedeno je da je B. B. od 2008. godine bila zaposlena na poslovima bibliotekara „kada joj je utvrđeno prisustvo bolesti zbog kojeg joj je preporučeno da ne radi direktno sa decom“, i da donošenjem Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, više nije bilo moguće angažovati bibliotekara, pa je 2011. godine raspoređena na poslove vaspitača ali bez neposrednog vaspitno-obrazovnog rada decom. Dalje je navedeno da je PU V. V. izmenila ugovore o radu na osnovu stručne spreme za četiri zaposlene koje su raspoređena na poslove vaspitača, te da one nisu podnosile zahteve za usklađivanje već su dostavile kopije uverenja diplome o stečenom obrazovanju. Istaknuto je da je činjenica sticanja višeg nivoa obrazovanja podnositeljke pritužbe razmatrana istovremeno kada i činjenice koje se odnose na navedene vaspitačice, ali da je zauzet stav da osnivač nema interes da dodatno plati zaposlenog koji ne obavlja glavni posao vaspitača, kao i da poslovi koje zaposlena obavlja (vođenje letopisa, vođenje matične knjige upisane dece, prisutvovanje vaspitno – obrazovnim većima) ne zahtevaju dodatno obrazovanje niti mu doprinose u bilo kom obliku. Poverenik je izvršio analizu navoda iz izjašnjenja i pritužbe, kao i važećih propisa Republike Srbije u oblasti predškolksog obrazovanja i zabrane diskriminacije, kako bi utvrdio da li je poslodavac u nepovoljniji položaj stavio podnositeljku pritužbe u odnosu na druge četiri zaposlene vaspitačice time što jedino njoj nije izmenio ugovor o radu u skladu sa stečenom diplomom master vaspitača. Poverenik  je najpre konstatovao da propisi iz oblasti vaspitanja i obrazovanja ukazuju da se osnovna uloga vaspitača u predškolsim ustanovama zasniva u nesposrednom vaspitno – obrazovnom radu sa decom. S tim u vezi razumljivo je da je poslodavac uvažio činjenicu stečenog obrazovanja na master studijama vaspitačima koji ostvaruju neposredni vaspitno-obrazovni rad sa decom. Sa druge strane, činjenica da podnositeljka pritužbe ne ostvaruje neposredni rad sa decom, uzeta je kao razlog da se njoj ne uvaži 7.1. stepen stručne spreme koji je u međuvremenu stekla. Poverenik je analizirao da li je ovakvo pravljenje razlike opravdano i zakonito, imajući u vidu propisie o zabrani diskriminacije i propise o radu. Naime, Poverenik najpre ukazuje da je do navedenih promena u radnom angažovanju B. B. i poslova koje obavlja, došlo usled prilagođavanja radnog mesta njenom invaliditetu. U konkretnom slučaju, poslodavac je radno mesto prilagodio tako što je B. B. prema preostaloj radnoj sposobnosti prethodno rasporedio na radno mesto bibliotekar. Međutim, nakon izmena Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i donošenja podzakonskih akata, zaposlena nije više mogla da ima zvanje bibliotekar, pa je poslodavac na drugi način prilagodio njeno radno mesto, potpisivanjem aneksa ugovora o radu 31. avgusta 2021. godine. Ovim aneksom ugovora o radu B. B. raspoređena je na radno mesto vaspitač saradnik, sa opisom poslova bez neposrednog rada sa decom. Onog trenutka kada je poslodavac na ovaj način prilagodio radno mesto B, B, njenom invaliditetu i rasporedio je na radno mesto vaspitač, izjednačio je njen status i prava koja ima po osnovu rada sa ostalim vaspitačima. Obaveza da se izvrši razumno prilagođavanje radnih mesta/poslova ima za cilj da se obezbedi da svi radnici imaju isti pristup zapošljavanju, obavljanju posla, odnosno zadržavanju zaposlenja, kao i napredovanju u karijeri, bez obzira na svoj invaliditet. Dakle, nakon sprovedene analize navoda iz pritužbe i izjašnjenja može se zaključiti da B. B. nije utvrđen invaliditet zbog kojeg joj je preporučeno da ne radi direktno sa decom, njoj bi kao i drugim zaposlenima koji su zaposleni na radnom mestu vaspitača bio priznat stepen obrazovanja koji je stekla. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da s obzirom da je zbog utvrđenog invaliditeta poslodavac prilagodio poslove radnog mesta invaliditetu podnositeljke pritužbe, navedeno ne sme biti razlog da zbog takvog prilagođavanja trpi posledice u odnosu na druge zaposlene koji nemaju utvrđen invaliditet. S tim u vezi, činjenica da B. B. ne obavlja neposredni vaspitno obrazovni rad sa decom (ne zato što ona to ne želi ili neće, već zato što je to preporučeno rešenjem nadležnog organa kojim je utvrđen prvi stepen teškoća u radu), ne može biti opravdan razlog za nepriznavanje stečenog nivoa obrazovanja (7.1 stepen), ukoliko je to pravo već priznato ostalim vaspitačima. Drugim rečima, poslodavac je B. B. rasporedio na radno mesto vaspitač, koje je prilagodio njenom invaliditetu upravo tako što je isključio neposredni vaspitno-obrazovni rad sa decom. Samim tim, on ne može kasnije da ističe tu činjenicu kao razlog da je ne tretira na jednak način sa ostalim vaspitačima i stavlja u nepovoljniji položaj zbog toga. Što se tiče navoda iz dopune pritužbe da je poslodavac viktimizovao B. B. na način da joj je direktor PU V. V. uputio zahtev da dostavi opis poslova koje obavlja u formi izveštaja o radu, Poverenik je mišljenja da ova činjenica ne predstavlja pozivanje na odgovornost. Takođe, u skladu sa odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V. , Valjevo br. 8592 od 24. septembra 2021. godine i Pravilnika o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova PU V. V. , Valjevo br. 8730 od 4. oktobra 2023. godine propisana je obaveza izvršilaca poslova da blagovremeno i istinito obaveštavaju neposrednog rukovodioca o tokovima izvršavanja poslova i radnih zadataka, uslovima i okolnostima pod kojim se zadaci obavljaju i drugim bitnim činjenicama za realizaciju istih. Imajući u vidu sve navedeno, Povrenik je doneo mišljenje da je u delu pritužbe koji se odnosi na priznavanje stečene stručne spreme podnositeljki pritužbe kao i drugim zaposlenima na poslovima vaspitača, Predškolska ustanova V. V. povredila odredbe člana 16. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, dok u delu pritužbe koja se odnosi na viktimizaciju B. B. Poverenik je mišljenja da Predškolska ustanova nije povredila odredbe člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije. Predškolskoj ustanovi je data preporuka da otkloni posledice akta diskriminacije i B. B.  stavi u ravnopravan položaj u pogledu svih prava po osnovu rada u odnosu na ostale zaposlene sa istim zvanjem.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu advokata A. A. koju je podeno u ime B. B. , protiv Predškolse ustanove V. V. Valjeva (u daljem tekstu PU V. V. zbog diskriminacije na osnovu
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je podnositeljka pritužbe diskriminisana od strane poslodavca, u odnosu na druge zaposlene na istom radnom mestu i sa istim kvalifikacijam, a na osnovu invaliditeta podnositeljke pritužbe;
  • da je B. B. lice sa prvim stepenom poteškoća i prepreka na radu, odnosno ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima sa utvrđenim prvim stepenom poteškoća i prepreka na radu;
  • da je zaposlena u PU V. V. na radnom mestu vaspitač, na osnovu ugovora o radu broj 6883 od 24. septembra 2020. godine, i aneksa ugovora o radu br. 7635 od 31. avgusta 2021. godine;
  • da je na osnovu ugovora o radu zaposlena sa 6 stepenom stručne spreme, i da je u toku meseca decembra 2023. godine, B. B. diplomirala i stekla visoko obrazovanje u akademskom nazivu „master vaspitač“;
  • da je nakon stečene diplome dostavila dokaze potrebne radi izmene ugovora o radu i usklađivanja stepena obrazovanja i izmene koeficijenta, i da se u više navrata „interesovala“ kada će joj poslodavac izmeniti ugovor o radu;
  • da je putem punomoćnika uputila formalni pismeni zahtev da joj poslodavac izvrši neophodno usklađivanje ugovora o radu u skladu sa stečenim obrazovanjem i akademskim zvanjem;
  • da poslodavac nije odgovarajućim aktom izvršio neophodno usklađivanje niti je na bilo koji način odgovorio na pismeni zahtev podnositeljke pritužbe;
  • da je u PU V. V. na radnom mestu „vaspitač“ angažovano „okvirno 70 vaspitača“, kod kojih je poslodavac pravilno konstatovao stručnu spremu, i da je „uvek ažurno vršio usklađivanje ugovora o radu“ u situacijama kada su zaposleni nakon zasnivanja radnog odnosa sitacali visoko obrazovanje;
  • da su u „približno istom, vremenskom periodu (decembar 2023. godine), kao i podnositeljka pritužbe, visoko obrazovanje stekle i četiri druge vaspitačice kod poslodavca Đ.Đ, E. E., Ž. Ž. i Z. Z.
  • da je u odnosu na pritužilju, u ova četiri slučaja poslodavac izvršio potrebno usklađivanje i na odgovarajući način izmenio ugovore o radu i konstatovao stečenu stručnu spremu;
  • da je prema podnositeljki pritužbe postupljeno diskriminatorno u odnosu na ostale zaposlene vaspitačice;
  • da B. ostvaruje nižu zaradu budući da joj poslodavac obračunava zaradu sa 6 stepenom stručne spreme, iako je stekla diplomu 7 stepena;
  • da poslodavac nije podnositeljki pritužbe ponudio jasne razloge zašto joj nije izmenio ugovor o radu u skladu sa stečenom diplomom master vaspitača, već je samo „neformalno obaveštena da je ovakav stav poslodavca formiran na temelju činjenice da zaposlena obavlja poslove uz poštovanje uslova rada po predlogu lekarske komisije u svemu shodno rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje od 6. novembra 2012. godine;
  • da podnositeljka pritužbe smatra da se ovakvim postupanjem čini neopravdano pravljenje razlike u odnosu na zaposlenu koje se zasniva na zdravstvenom stanju, odnosno invaliditetu, što predstavlja akt diskriminacije;
  • da podnositeljka pritužbe zahteva da se donese mišljenje da je došlo do povrede Zakona i poslodavcu preporuči da uskladi ugovor o radu sa stečenim obrazovanjem „vaspitač 7 stepen“.

U prilogu pritužbe dostavljeno je: 1) Punomoćje o zastupanju; 2) Uverenje o stečenom visokom obrazovanju Fakulteta pedagoških nauka, Univerziteta u Kragujevcu „Master vaspitač“ br. 01-20511 od 21. januara 2024. godine; 3) Ugovor o radu zaključen između PU V. V. i B. B. od 24. septembra 2020. godine; 4) Aneks ugovora o radu zaključen 31. avgusta 2021. godine; 5) Rešenje NSZ, filijale Valjevo br. 0700-1002-140/12 od 6. novembra 2012. godine, na osnovu koga je utvrđeno da B. B. ima status osobe sa invaliditetom, prvog stepena i da se zapošljava pod opštim uslovima; 6) Zahtev za usklađivanje radno – pravnog statusa, upućen PU V. V. od 10. juna 2024. godine.

  • Podnosilac pritužbe je dostavio dopune pritužbe 28. avgusta i 3. septembra 2024. godine u kojima je navedeno:
  • da je podnositeljki pritužbe 27. avgusta 2024. godine, dostavljen „Zahtev za izjašnjenje“ od PU B. B. u kojem je navedeno da je u toku postupak pred Poverenikom na osnovu njene pritužbe i da je potebno da „radi potpunog i celovitog izjašnjenja ustanove“, dostavi opis poslova koje obavlja kod poslodavca u okviru redovnih aktivnosti na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou;
  • da smatra da je ovakav zahtev za izjašnjenje prituženog poslodavca jedan vid neprimerenog i nedopuštenog pritiska kojim se diskriminacija nastavlja;
  • da je opis poslova radnog mesta podnositeljke pritužbe jasno i precizno utvrđen u aneksu ugovora o radu od 31. avgusta 2023. godine;
  • da podnositeljka pitužbe smatra da je intencija „ovakvog zahteva za izjašnjenje“ ne leži u utvrđivanju činjenica već da se na ovaj način utiče da odustane od daljeg postupka pred Poverenikom;
  • da je poslodavac PU V. V. objavio novi raspored rada vaspitača za period od septembra meseca u kojem je podnositeljka pritužbe navedena kao jedina vaspitačica koja je označena kao „neraspoređena“;
  • da podnositeljka pritužbe smatra da je ova okolnost posledica činjenice da je pred Poverenikom inicirala postupak zbog diskriminatornog postupanja, i da predstavlja vid nedopuštenog pritiska na podnosioca pritužbe da odustane od zaštite svojih prava;
  • da je podnositeljki pritužbe nakon odgovora na dopis od 27. avgusta dostavljen novi zahtev za izjašnjenje PU V. V. u kojem je navedeno da je „poslodavcu poznato šta sadrži aneks ugovora o radu u pogledu opisa poslova vaspitača, ali da se zahtev odnosi na tačan opis poslova koje u okviru propisanih obavlja na dnevnom, sedmičnom i mesečnom nivou, uključujući i dokaze ukoliko postoje“;
  • da je u nastavku navedeno da podnositeljka pritužbe nije angažovana u neposrednom radu sa decom, te da shodno tome nema rešenje o radnom angažovanju, i da je obavezna da dostavi izveštaj o svom radu na zahtev direktora;
  • da je u pitanju očigledan i nedopušten pritisak na pritužilju;

U prilogu dopune pritužbe dostavljen je: 1)  Zahtev za izjašnjenje PU V. V., upućen B. B. od 27. avgusta i 2. septembra 2024. godine. ; 2) Fotografija tabele rasporeda rada vaspitača u PU V. V.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od G., direktora PU V. V.
  • U izjašnjenju pomoćnice direktora D. D., navedeno je:
  • da su nesporni navodi da je podnositeljka pritužbe zaposlena kod poslodavca PU V. V., na neodređeno vreme i da je obavljala poslove prvobitno vaspitača pripravnika, a potom vaspitača na neodređeno;
  • da je počev od 2007. godine, kada je zaposlenoj utvrđeno prisustvo bolesti zbog koje joj je preporučeno da ne radi direktno sa decom, raspoređena je na poslove bibliotekara na neodređeno vreme, i da je do donošenja Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju 2010. godine, u predškolskoj ustanovi bilo moguće angažovati stručnog saradnika bibliotekara;
  • da vodeći se istim motivima poslodavac je raspisao konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za poslove bibliotekar, kojom prilikom je imenovana zaposlena sa stečenom diplomom Više škole sa VI stepenom stručne spreme;
  • da je donošenjem Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, jasno utvrđeno ko su stručni saradnici u predškolskoj ustanovi, tako da zaposlena budući da nije više mogla imati zvanje bibliotekara, na osnovu ugovora o uređenju međusobnih prava i obaveza 2011. godine, rapoređena je na poslove vaspitača saradnika što je podrazumevalo odsustvo neposrednog rada sa decom;
  • da je zatim ugovorom o radu br. 6883 iz 2020. godine, zaposlena raspoređena na poslove glavnog vaspitača, a iz tačke 1. stav 4. ugovora može se utvrditi da opis poslova ne sadrži neposredan rad sa decom, a da je na osnovu aneksa ugovora o radu iz 2021. godine, zaposlena premeštena sa poslova glavnog vaspitača, na poslove vaspitača. Takođe iz tačke 1. stav 2. aneksa ugovora može se utvrditi da opis poslova ne sadrži neposredan rad sa decom, odnosno da zaposlena ne isunjava pedagoški minimum neposrednog vaspitno – obrazovnog rada;
  • da je ukratko zaposlena zasnovala radni odnos na neodređeno vreme 2008. godine, i da od tog perioda ni jednom nije obavljala poslove vaspitača shodno članu 160. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitaanja, koji propisuje normu neposrednog rad sa decom;
  • da su tačni navodi da se podnositeljka pritužbe obratila pismenim putem poslodavcu sa zahtevom za usklađivanje koeficijenta sa naknadno stečenim nivoom obrazovanja (master), i da „poslodavac nije odgovorio na navedeni hatev, i da je do prolongiranja odgovora došlo iz spleta različitih okolnosti (naizmenično odsutvo direktora i sekretara, nastupanje sezone godišnjih odmora)“;
  • da nisu tačni navodi da je svim zaposlenim vršeno ažurno usklađivanje ugovora o radu sa stečnom stručnom spremom, ali da jesu u određenim slučajevima vaspitačicama koje su završile više nivoe obrazovanja usklađivan koeficijent u nekoliko navrata, a usklađivanje je „bilo u direktnoj vezi sa mogućnostima osnivača u pogledu mase sredstava za isplatu plata“;
  • da stav poslodavca prema dodatnom obrazovanju, nema veze sa činjenicom „da zaposlena poslove obavlja uz poštovanje uslova rada po predlogu lekarske komisije u svemu shono rešenju NSZ iz 2012. godine“, već sa činjenicom da zaposlena ne ostvaruje neposredan rad sa decom i nikad ga nije obavljala „te da faktički ne vrši najvažniji posao vaspitača“;
  • da je naziv poslova „vaspitač“, podnositeljke pritužbe uslovljen Uredbom o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, i upodobljen je vrsti i stepenu obrazovanja zaposlene;
  • da je PU V. V. izmenila ugovore o radu na osnovu stručne spreme vaspitačicama Đ. Đ, E., Ž, Ž i Z. Z. , koje obavljaju nesporedan vasitno – obrazovni rad sa decom, i da navedene zaposlene nisu podnosile zahteve za usklađivanje već su dostavile kopije uverenja diplome o stečenom obrazovanju;
  • da je činjenica sticanja višeg nivoa obrazovanja podnositeljke pritužbe razmatrana istovremeno kada i činjenice koje se odnose na navedene vaspitačice, ali da je zauzet stav da osnivač nema interes da dodatno plati zaposlenog koji ne obavlja poslove vaspitača, kao i da poslovi koje zaposlena obavlja (vođenje letopisa, vođenje matične knjige upisane dece, prisutvovanje vaspitno – obrazovnim većima ) ne zahtevaju dodatno obrazovanje niti mu doprinose u bilo kom obliku;
  • da na onovu svega navedenog, odgovorno tvrde da B. B. nije ni jednog trenutka bila diskriminisana, niti zbog svog statusa lica sa invaliditetom niti iz bilo kog drugog razloga, već da obavlja radne zadatke vodeći računa da joj zdravstveno stanje ne bude ugroženo.

1.6.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, uputio direktoru PU V. V. zahtev za dopunu izjašnjenja, u kojem je zatraženo da se izjasni iz kojih razloga je Predškolska ustanova V. V. uputila zahteve za izjašnjenje B. B., i da li je Predškolska ustanova V. V. objavila novi raspored rada vaspitača za period počev od septembra meseca u kome je podnositeljka pritužbe jedini vaspitač u objektu koji je označen kao „neraspoređen“.

1.7. U dopuni izjašnjenja direktora G. G., između ostalog navedeno je:

  • da su nesporni navodi iz obraćanja punomoćnika podnositeljke pritužbe da je poslodavac u cilju pružanja potpunog i celovitog izjašnjenja Povereniku tražio da zaposlena dostavi opis poslova koje obavlja;
  • da u zahtevu poslodavca „nema pozivanja na odgovornost, niti je taj postupak lošiji u odnosu na postupanje prema drugim licima“;
  • da je u PU V. V. zaposleno šest vaspitača koji imaju rešenja o utvrđenom statusu invaliditeta sa 1 stepnom potešokoća i prepreka u radu , ali jedino B. B. ne može prema rešenju da obavlja poslove vaspitača uz neposredan rad sa decom;
  • da se izveštavanje o radu drugih vaspitača obavlja kroz propisanu pedagošku dokumentaciju , koju zaposlena podnositeljka pritužbe ne vodi i ne prezentuje;
  • da su u prethodnom izjašnjenju naveli detaljno da pritužilja ne radi na poslovima vaspitača koji porazumeva direktan rad sa decom, te da ne ispunjava pedagošku normu od 30 odnosno 20 časova nesporednog rada sa decom;
  • da je u prethodnih 20 godina, doneto i izmenjeno „mnoštvo propisa koji se odnose na oblast predškolskog vaspitanja i obrazovanja“, da je između ostalo donet set propisa koji se odnose na kontrolu zapošljavanja u javnom sektoru, katalog radnih mesta, normativi u pogledu stručnih i drugih radnika i dr;
  • da jedinstveni informacioni sistem (JISP) zahteva tačan unos za koju grupu i prostoriju je vezan vaspitač, te da je jedino ispravno bilo da se u rešenju o raspoređivanju zaposlenih naglasi da je zaposlena podnositeljka pritužbe neraspoređena;
  • da ostali vaspitači ostavaruju nesporedan rad sa decom i raspoređeni su u određenu vaspitnu grupu, odnosno svi ostali vaspitači zaposleni iz redova vaspitno – obrazovnog rada su raspoređeni, obavljaju posao vaspitača odnosno stručnog saradinka i o svom radu vode propisanu dokumentaciju;
  • da na osnovu navedenog i dvadest godina rada podnositeljke pritužbe, B. B. nije ni jednog trenutka nije bila diskriminisana zbog svog statusa lica sa invaliditetom niti iz drugog razloga, i da su joj „nalagani određeni zadaci, uvek vodeći računa da joj zdravstveno stanje ne bude ugroženo.

U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavljen je: 1) Ugovor o radu zaključen između PU V. V. i B. B.  br. 3114, od 28. avgusta 2008. godine; 2) Aneks ugovora o radu zaključen između PU V. V. i Đ. Đ.  br. 4072, od 30. aprila 2024. godine; 3) Rešenje o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024 godini za Jelenu Mirković, br. 8034/14 od 18. septembra 2023. godin; 4) Ugovor o radu zaključen između PU V. V. i E. E. br. 4632, od 29. oktobra 2009. godine; 5) Aneks ugovora o radu zaključen između PU V. V. i E. E.  br. 4044 od 30. aprila 2024. godine; 6) Rešenje o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024 godini za E. E.  br. 8032/14, od 18. septembra 2023. godine; 7) Ugovor zaključen između PU V. V. i Ž. Ž br. 9732, od 13. decembra 2013. godine; 8) Aneks ugovora o radu zaključen između PU V. V. i Ž. Ž. br. 4043, od 30. aprila 2024. godine; 9) Rešenje o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024 godini za B. B. br. 8039, od 18. septembra 2023. godine; 10) Ugovor o radu zaključen između PU V. V. i Z. Z.  br. 2511, od 18. maja 2011. godine; 10) Aneks ugovora o radu zaključen između PU V. V.  i Z. Z.   br. 4042, od 30. aprila 2024. godine; 11) Rešenje o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024 godini za Z. Z.br. 8033/12 od 18. septembra 2023. godine; 11) Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V. Valjevo br. 8538, od 24. septembra 2021. godine; 12) Pravilnik o izmenama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V. Valjevo br. 8730 od 4. oktobra 2023. godine.

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u rešenje br. 0700-1002-140/2012 Nacionalne sližbe za zapošljavanje, filijala Valjevo, utvrđen je 1. stepen teškoća i prepreka u radu B. B.. Komisija je utvrdila poslove koje lice može da obavlja, a to su: Organizator rada u vaspitno – prosvetnoj ustanovi, Organizator rada vaspitača u predškolskoj ustanovi, Bibliotekar, Programer vaspitno – obrazovnog rada uz poštovanje uslova rada po predlogu lekarske komisije, koji podrazumeva povoljne mikroklimatske uslove bez teškog fizičkog naprezanja i kontrolisanog rada sa strankama u okviru svoje struke.
  • Uvidom u ugovor o radu br. 6883 od 25.9.2020. godine,  potpisan između PU V. V. i B. B., utvrđeno je da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na poslovima stručnog saradnika bibliotekara, na osnovu ugovora o radu broj 3141 od 28.08.2008. godine. Dana 23.05.2011. godine zaključen je ugovor o uređenju međusobnih prava i obaveza, br. 2654 na osnovu kog je zaposlena raspoređena na poslove vaspitača saradnika, a koji je menjan aneksima: br. 8320 od 19.11.2012., br. 997 od 31.01.2013. br. 6860 od 29.8.2014. br. 813 od 28.01.2015. i br. 6098 od 24.6.2015. godine. Zaposlena je raspoređena na poslove glavnog vaspitača na neodređeno vreme. Tačka 4. ugovora, prema radnom mestu zaposlena ima 6.0 nivo obrazovanja zanimanja vaspitač.
  • Uvidom u aneks ugovora o radu br. 7635 od 31.8.2021. godine, potpisanog između PU „V. V. i B. B., utvrđeno je da se menja tačka 1. stav 3. Ugovora o radu br. 6883 od 25.9.2020. godine, tako što se reči „glavni vaspitač, zamenjuje rečima „vaspitač“. Menja se stav 4. tako da glasi da Vaspitač u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V., obavlja sledeće poslove: priprema, planira realizuje i vrednuje ostvarivanje programa vaspitnoobrazovnog rada; ažurira podakte u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete (JISP); vodi matičnu knjigu upisane dece; prati i pruža podršku dobroditi i celovitom razvoju u saradnji sa kolegama i roditeljim odnosno starateljima dece; učestvuje u izradi, praćenju i vrednovanju plana individualizacije/ IOP-a 1 u saradnji sa stručnim saradnikom i roditeljima odnosno starateljima dece; obavlja poslove mentora pripravniku; vodi propisanu evidenciju i pedagošku dokumentaiciju; učestvuje u organizovanim oblicima kulturne aktivnosti i javne delatnosti ustanove, radi unapređivanja vaspitnoobrazovne prakse sarađuje sa roditeljima ili starateljima dece i širom društvenom zajednicom; učestvuje u radu stručnih organa i timova ustanove; stara se o estetskom uređenju i organizaciji prostora i radi druge poslove u skladu sa svojim obrazovanjem i u interesu ostvarivanja programskih zadataka ustanove; Zaposlena će poslove iz stava 4. obavljati uz poštovanje uslova rada po predlogu lekarske komisije koji podrazumeva povoljne mikroklimatske uslove bez teškog fizičkog naprezanja i kontrolisanog rada sa stranakam u okviru svoje struke, u svemu prema rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje , filijale Valjevo br. 0700-1002-140/2012.
  • Uvidom u Uverenje o stečenom visokom obrazovanju V. V., Fakulteta pedagoških nauka, Fakulteta u Kragujevcu, 01-20511 od 23.01.2024. godine, utvrđeno je da je imenovana stekla zvanje Master vaspitač.
  • Uvidom u Rešenja o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024. godini 8037/14, i aneks ugovora o radu br. 4072 od 30.4.2024. godine, utvrđeno je da je Đ. Đ. zaposlena u PU V. V. kao vaspitač sa 100% radne norme i da obavlja neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom. Takođe aneksom ugovora o radu izmenjen je član ugovora koji se odnosi na nivo stručne spreme sa 6 stepena na 7.1. stepen.
  • Uvidom u Rešenja o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024. godini 8033/12, i aneks ugovora o radu br. 4042 od 30.2024. godine, utvrđeno je da je E. E. zaposlena u PU V. V. kao vaspitač sa 100% radne norme i da obavlja neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom. Takođe aneksom ugovora o radu izmenjen je član ugovora koji se odnosi na nivo stručne spreme sa 6 stepena na 7.1. stepen.
  • Uvidom u Rešenja o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024. godini 8039/5, i aneks ugovora o radu br. 4043 od 30.2024. godine, utvrđeno je da je Ž. Ž. zaposlena u PU V. V. kao vaspitač sa 100% radne norme i da obavlja neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom. Takođe aneksom ugovora o radu izmenjen je član ugovora koji se odnosi na nivo stručne spreme sa 6 stepena na 7.1. stepen.
  • Uvidom u Rešenja o radnom angažovanju vaspitača u radnoj 2023/2024. godini 8032/14, i aneks ugovora o radu br. 4044 od 30.2024. godine, utvrđeno je da je Z. Z. zaposlena u PU V. V. kao vaspitač sa 100% radne norme i da obavlja neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom. Takođe aneksom ugovora o radu izmenjen je član ugovora koji se odnosi na nivo stručne spreme sa 6 stepena na 7.1. stepen.
  • Uvidom u zahtev za izjašnjenje PU V. V., upućen B. B. br. 7841, od 27.8.2024. godine, utvrđeno je da poslodavac obaveštava podnositeljku pritužbe da je u toku postupak po pritužbi kou je podnela Povereniku, i da traže da dostavi opis poslova koje obavlja u okviru redovnih aktivnosti na dnevnom, mesečnom i nedeljnom nivou radi pružanja potpunog i celovitog izjašnjenja Povereniku.
  • Uvidom u zahtev za izjašnjenje PU V. V. upućen B. B. br. 8133, od 2.9.2024. godine, utvrđeno je da poslodavac obaveštava da je PU V. V. poznato šta sadrži aneks ugovora o radu u pogledu opisa poslova, ali da je zahtev upućen 27.8.2024. godine, odnosi na izveštaj o radu koji obavlja na dnevnom, sedmičnom i mesečnom nivou.
  • Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V. Valjevo br. 8538, od 24.9.2021. godine i Pravilnik o izmenama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V. Valjevo br. 8730 od 4.10.2023. godine, utvrđeno je da Pravilnik u članu 4. stav 2. tačka 1. propisuje da su obaveze izvršilaca poslova i radnih zadataka da blagovremeno i istinito obaveštavaju neposrednog rukovodioca o tokovima izvršavanja poslova i radnih zadataka, uslovima i okolnostima pod kojim se zadaci obavljaju i drigim bitnim činjenicama za realizaciju istih. Takođe u delu Pravilnika koji se onosi na naziv i opis poslova i uslova za njihovo obavljanje član 19. u odeljku koji se odnosi na stručnog saradnika – Pedagoga, između ostalog u opisu poslova je navedeno da pedagog vodi stručnu evidecniju i pedagošku dokumentaciju o svom radu.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbi, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.
  • Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
  • Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju[4]. Cilj ove konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Odredbom člana 2. propisano je da je propuštanje razumnog prilagođavanja poseban oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom, dok je razumno prilagođavanje prema Konvenciji označava neophodno i adekvatno modifikovanje i usklađivanje kojim se ne nameće nesrazmerno, odnosno nepotrebno opterećenje, tamo gde je to u konkretnom slučaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uživaju, odnosno ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.  Takođe, odredbom člana 14. stav 3. ovog zakona propisano je da su poslodavci dužni da preduzmu odgovarajuće mere ako je to potrebno u konkretnom slučaju u cilju obezbeđivanja pristupa, razumno prilagođenog radnog mesta, učešća, stručnog usavršavanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene, a naročito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, žena, muškaraca, osoba drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starijih osoba i drugih, osim ako bi ove mere predstavljale nesrazmeran teret za poslodavca. Ne smatra se da je teret nesrazmeran ako je umanjen primerenim merama javnih politika u oblasti rada i zapošljavanja. Članom 16. stav Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da zabranjena je diskriminacija u oblasti rada odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Odredbom člana 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom. Član 9. Zakona o zabrani diskriminacije propisuje da diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
  • Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5] uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, a u članu propisana je zabrana diskriminacije zbog invaliditeta u zapošljavanju i ostvarivanju prava iz radnog odnosa.
  • Zakonom o radu[6] je propisano da je zaposlenom – osobi sa invaliditetom poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
  • Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom[7] uređuje pitanja koja se odnose na podsticaje za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada i druga pitanja od značaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Odredbom člana 23. propisano je da se pod prilagođavanjem poslova podrazumeva prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.
  • Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] u članu stav 2. tačke 1-3. propisuje da u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada vaspitača je: 1) 30 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u predškolskoj ustanovi; 2) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u pripremnom predškolskom programu, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi; 2a) 25 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 3) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na ostvarivanju različitih programa i oblika, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi.
  • Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[9] u članu 37. propisuje da vaspitno-obrazovni rad ostvaruju vaspitači, i to: vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i defektolog-vaspitač. Član 39.  stav 1. tač. 1. i 2. istog zakona propisuje da poslove vaspitača može da obavlja lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom i ima odgovarajuće obrazovanje, i to: 1) sa decom uzrasta od šest meseci do dve godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač, a sa decom uzrasta od dve do tri godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač i lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije ili specijalističke strukovne studije), na kojima je osposobljeno za rad sa decom jaslenog uzrasta – vaspitač; 2) sa decom uzrasta od tri godine do polaska u školu – lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije, osnovne akademske studije ili specijalističke strukovne studije) ili na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili master strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – vaspitač, u skladu sa Zakonom.

 

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je PU V. V. diskriminisala B. B. na osnovu ličnog svojstva – invaliditet tako što joj nije izmenjen ugovor o radu nakon što je stekla 7.1. stepen stučne spreme, kao i da li je pozvana na odgovornost od strane poslodavca zato što je tražila zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom.

3.12. Konkretnije, predmet analize u ovom postupku bio je utvrđivanje da li predstavlja diskriminaciju činjenica da B. B. koja obavlja posao vaspitača sa šestim stepenom stručne spreme, PU V. V. nije uskladila ugovor o radu sa stečenim zvanjem master vaspitač (7.1 stepen stručne spreme), iako je uskladila ugovore o radu vasitačicama Đ.Đ, E. E., Ž.Ž i Z. Z., nakon sticanja istog zvanja master vaspitač. Nakon toga Poverenik je analizirao da li je zahtev poslodavca upućen B. B., da se izjasni koje poslove obavlja u predškolskoj ustanovi, predstavljao akt viktimizacije, odnosno pozivanja na odgovornost zbog toga što je zatražila zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom.

3.13. Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 3. je dalje propisano da svaka stranka može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja, dok je stavom 4. propisano da odredbe st. 1–3. ovog člana shodno se primenjuju i na postupak pred Poverenikom.

3.14. Podnositeljka pritužbe je zaposlena u PU V. V. u zvanju vaspitača, i obavlja poslove u skladu sa predlogom lekarske komisije koji podrazumeva povoljne mikroklimatske uslove bez teškog naprezanja i kontrolisanog rada sa srankama u okviru svoje struke prema rešenju NSZ, filijale Valjevo, br. 0700-1002-140/2012, na osnovu koga joj je utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu.

3.15. U pritužbi je istakla da je stekla diplomu Master vaspitača u toku meseca decembra 2023. godine, i uputila je pismeni zahtev PU V. V. za izmenu ugovora o radu kako bi poslodavac načinio izmenu u ugovoru i 6 stepen obrazovanja, izmenio u 7.1 stepen obrazovanja, međutim poslodavac nije odgovorio na njen pisani zahtev. Takođe je istakla da su u istom perodu zvanje master vaspitača stekle njene 4 koleginice, i da je njima izmenjen ugovor o radu tako što je poslodavac „uskadio nivo obrazovanja sa 6 na 7.1“.

3.16. U izjašnjenju PU V. V. između ostalog navedeno je da je B. B. od 2008. godine, bila zaposlena na poslovima bibliotekara „kada joj je utvrđeno prisustvo bolesti zbog kojeg joj je preporučeno da ne radi direktno sa decom“, i da je donošenjem Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, više nije bilo moguće angažovati bibliotekara, i 2011. godine, imenovana je raspoređena na poslovima vaspitača što je podrazumevalo odsustvo nesporednog rada sa decom. Dalje je navedeno da je ugovorom o radu br. 6883 iz 2020. godine, zaposlena raspoređena na poslove glavnog vaspitača, a iz tačke 1. stav 4. ugovora može se utvrditi da opis poslova ne sadrži neposredan rad sa decom, a da je na osnovu Aneksa ugovora o radu iz 2021. godine, zaposlena premeštena sa poslova glavnog vaspitača, na poslove vaspitača. Takođe iz tačke 1. stav 2. aneksa ugovora može se utvrditi da opis poslova ne sadrži neposredan rad sa decom, odnosno da zaposlena ne isunjava pedagoški minimum neposrednog rada u vaspitno – obrazovnom radu. Navedeno je da je zaposlena zasnovala radni odnos na neodređeno vreme 2008. godine, i da od tog perioda ni jednom nije obavljala poslove vaspitača shodno članu 160. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji propisuje normu neposrednog rad sa decom.

3.17. U izjašnjenju je takođe navedeno da su tačni navodi da se podnositeljka pritužbe obratila pisanim putem poslodavcu sa zahtevom za usklađivanje koeficijenta sa naknadno stečenim nivoom obrazovanja (master), i da poslodavac nije odgovorio na navedeni zahtev, i da je do prolongiranja odgovora došlo iz spleta različitih okolnosti (naizmenično odsustvo direktora i sekretara, nastupanje sezone godišnjih odmora). Dalje je navedeno da je PU V. V. izmenila ugovore o radu na osnovu stručne spreme Đ.Đ, E. E., Ž.Ž i Z. Z, i da zaposlene nisu podnosile zahteve za usklađivanje već su dostavile kopije uverenja diplome o stečenom obrazovanju. Istaknuto je da je činjenica sticanja višeg nivoa obrazovanja podnositeljke pritužbe razmatrana istovremeno kada i činjenice koje se odnose na navedene vaspitačice, ali da je zauzet stav da osnivač nema interes da dodatno plati zaposlenog koji ne obavlja poslove vaspitača, kao i da poslovi koje zaposlena obavlja (vođenje letopisa, vođenje matične knjige upisane decem prisutvovanje vaspitno – obrazovnim većima) ne zahtevaju dodatno obrazovanje niti mu doprinose u bilo kom obliku.

3.18. Povodom navoda iz pritužbe i izjašnjenja Poverenik konstatuje da među stranama nije sporno da je PU V. V. izmenila ugovore o radu na osnovu činjenice sticanja zvanja master vaspitač Đ.Đ., E. E., Ž. Ž. i Z. Z, dok to nije učinjeno u slučaju podnositeljke pritužbe. Međutim kao razlog zašto poslodavac nije uskladio ugovor o radu podnositeljki pritužbe u izjašnjenju je navedo da to nema veze sa činjenicom „da zaposlena poslove obavlja uz poštovanje uslova rada po predlogu lekarske komisije u svemu shodno rešenju NSZ iz 2012. godine“, već sa činjenicom da zaposlena ne ostvaruje neposredan rad sa decom i nikad ga nije obavljala „te da ne vrši najvažniji posao vaspitača“.

3.19. Poverenik je izvršio analizu navoda iz izjašnjenja i pritužbe i priloženih dokaza kako bi utvrdio da li je poslodavac diskriminisao podnositeljku pritužbe. Poverenik najpre konstatuje da je član 160. stav 2. tačke 1-3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada vaspitača je: 1) 30 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u predškolskoj ustanovi; 2) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u pripremnom predškolskom programu, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi; 2a) 25 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 3) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na ostvarivanju različitih programa i oblika, u poludnevnom trajanju u predškolskoj ustanovi. Takođe član 37. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisuje da, vaspitno-obrazovni rad ostvaruju vaspitači, i to: vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i defektolog-vaspitač. Član 39.  stav 1. tačka 1. i 2. istog zakona propisuje da poslove vaspitača može da obavlja lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom i ima odgovarajuće obrazovanje, i to: 1) sa decom uzrasta od šest meseci do dve godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač, a sa decom uzrasta od dve do tri godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač i lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije ili specijalističke strukovne studije), na kojima je osposobljeno za rad sa decom jaslenog uzrasta – vaspitač; 2) sa decom uzrasta od tri godine do polaska u školu – lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije, osnovne akademske studije ili specijalističke strukovne studije) ili na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili master strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – vaspitač, u skladu sa Zakonom. Dakle osnovna uloga vaspitača u predškolskim ustanovama se zasniva u nesposrednom vaspitno – obrazovnom radu sa decom, i četiri zaposlene vaspitačice kojima je izmenjen ugovor o radu u PU V. V. su angažovane sa punim radnim vremenom od 100%  norme u neposrednom radu sa decom.

3.20. PU V. V. je izmenila ugovore o radu nakon sticanja zvanja master vaspitač Đ.Đ., E. E., Ž. Ž. i Z. Z uvidom u ugovore o radu i rešenja o radnom angažovanju utvrđeno je da imenovane obavljaju primarni posao vaspitača „neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom od 100%“, dakle poslodavac je  uzevši u obzir tu okolnost izmenio njihove ugovore o radu u skladu sa stečenom diplomom master vaspitača. C obzirom da podnositeljka pritužbe ne obavlja neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom, poslodavac PU V. V., je tu činjenicu cenio kao ključni razlog prilikom zauzimanja stava da podnositeljki pritužbe ne izmeni ugovor o radu u skladu sa stečenom diplomom Master vaspitača.

3.21.  Razlozi kojima se rukovodio poslodavac prilikom ocene da li ima osnova da se B. B. prizna zvanje master vaspitač, su razumljivi, međutim, potrebno je ispitati i da li su takvi razlozi opravdani i u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom. Naime, potrebno je sagledati i okolnost da je do navedenih promena u radnom angažovanju B. B. i opisu poslova, došlo usled prilagođavanja radnog mesta njenom invaliditetu.

3.22. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da od trenutka saznanja za postojanje invaliditeta utvrđenog od nadležnog organa, za poslodavca postoji (ex nunc) obaveza razumnog prilagođavanja radnog mesta, dakle prilagođavanja koje ne predstavlja nesrazmeran teret za poslodavca. U konkretnom slučaju, poslodavac je radno mesto prilagodio tako što je B. B., prema preostaloj radnoj sposobnosti premestio na radno mesto bibliotekar. U tom slučaju, bespredmetno bi bilo porediti radnopravni status i položaj zaposlenog koji obavlja posao – vaspitač i zaposlenog raspoređenog na radno mesto bibliotekar. Međutim, nakon izmena Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i donošenja podzakonskih akata, zaposlena nije više mogla da ima zvanje bibliotekar, pa poslodavac na drugi način prilagođava njeno radno mesto, potpisivanjem aneksa ugovora o radu 31. avgusta 2021. godine. Ovim aneksom ugovora B. B. raspoređena je na radno mesto vaspitač saradnik, sa opisom poslova bez neposrednog rada sa decom. Onog trenutka kada je poslodavac na ovaj način prilagodio radno mesto B. B. njenom invaliditetu (i nije je proglasio tehnološkim viškom) i rasporedio je na radno mesto vaspitač, izjednačio je njen status i prava koja ima po osnovu rada sa ostalim vaspitačima.

3.23. Poslodavac navodi da sticanje višeg nivoa obrazovanja podnositeljke pritužbe nije od značaja za poslove koje obavlja i ne doprinosi povećanom kvalitetu rada. Međutim, uvidom u aneks ugovora o radu potpisanog između PU V. V. i B. B., utvrđeno je da ona kao Vaspitač u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V., obavlja sledeće poslove: priprema, planira realizuje i vrednuje ostvarivanje programa vaspitnoobrazovnog rada; ažurira podakte u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete (JISP); vodi matičnu knjigu upisane dece; prati i pruža podršku dobroditi i celovitom razvoju u saradnji sa kolegama i roditeljim odnosno starateljima dece; učestvuje u izradi, praćenju i vrednovanju plana individualizacije/ IOP-a 1 u saradnji sa stručnim saradnikom i roditeljima odnosno starateljima dece; obavlja poslove mentora pripravniku; vodi propisanu evidenciju i pedagošku dokumentaciju; učestvuje u organizovanim oblicima kulturne aktivnosti i javne delatnosti ustanove, radi unapređivanja vaspitnoobrazovne prakse sarađuje sa roditeljima ili starateljima dece i širom društvenom zajednicom; učestvuje u radu stručnih organa i timova ustanove; stara se o estetskom uređenju i organizaciji prostora i radi druge poslove u skladu sa svojim obrazovanjem i u interesu ostvarivanja programskih zadataka ustanove. S tim u vezi, sasvim je izvesno da sticanje novih kvalifikacija, dodatnog obrazovanja koje sa sobom nosi zvanje master vaspitač, može da bude od uticaja na obavljanje poslova kojima je zadužena aneksom ugovora kao vaspitač.

3.24. Zakonska obaveza razumnog prilagođavanja radnih mesta/poslova za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji je regulisana odredbama člana 23. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, tako što se pod zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka, dok se pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva  tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom. Obaveza poslodavaca za razumnim prilagođavanjem radnog mesta utvrđena je i odredom člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.25. Obaveza da se izvrši razumno prilagođavanje radnih mesta/poslova ima za cilj da se obezbedi da svi radnici imaju isti pristup zapošljavanju, obavljanju posla, odnosno zadržavanju zaposlenja, kao i napredovanju u karijeri, bez obzira na invaliditet. Potreba za razumnim prilagođavanjem radnog mesta, ne sme biti razlog da radnik ne napreduje ukoliko ispunjava uslove u pogledu kvalifikacija, iskustva, veština i dr. za obavljanje određenog posla. S tim u vezi, činjenica da B. B. ne obavlja vaspitno obrazovni rad sa decom, ne može biti opravdan razlog za nepriznavanje stečenog nivoa obrazovanja (7.1 stepen), ukoliko je to pravo već priznato ostalim vaspitačima. Drugim rečima, poslodavac je B. B. rasporedio na radno mesto vaspitač, koje je prilagodio njenom invaliditetu upravo tako što je isključio rad sa decom. Samim tim, on ne može kasnije da ističe tu činjenicu kao razlog da je ne tretira na jednak način sa ostalim vaspitačima.

3.26. Sa druge strane, Poverenik je razmatrao dopunu pritužbe koju je dostavio punomoćnik, advokat A. A.  u kojoj je navedeno da je podnositeljki pritužbe 27. avgusta 2024. godine, dostavljen „Zahtev za izjašnjenje“ od PU V. V. u kojem je navedeno da je u toku postupak pred Poverenikom na osnovu njene pritužbe i da je potebno da „radi potpunog i celovitog izjašnjenja ustanove“, dostavi opis poslova koje obavlja kod poslodavca u okviru redovnih aktivnosti na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou. Dalje je navedeno da je opis poslova radnog mesta podnositeljke pritužbe jasno i precizno utvrđen u aneksu ugovora o radu od 31. avgusta 2021. godine, da podnositeljka pitužbe smatra da je intencija „ovakvog zahteva za izjašnjenje“ ne leži u utvrđivanju činjenica već da se na ovaj način utiče da odustane od daljeg postupka pred Poverenikom. Takođe je istaknuto da je poslodavac PU V. V. objavio novi raspored rada vaspitača za period od septembra meseca u kojem je podositeljka pritužbe navedena kao jedina vaspitačica koja je označena kao „neraspoređena“.

3.27. Poverenik je od direktora PU V. V. zatražio dopunu izjašnjenja da precizira iz kojih razloga je PU V.  V. uputila zahteve za izjašnjenje B. B. i da li je objavila novi raspored rada vaspitača za period počev od septembra meseca u kome je podnositeljka pritužbe jedini vaspitač u objektu koji je označen kao „neraspoređen“ i da pojasne zašto je tako označena. S tim u vezi dopisom br. 8835, PU V. V. je obavestila Poverenika da u zahtevu poslodavca „nema pozivanja na odgovornost, niti je taj postupak lošiji u odnosu na postupanje prema drugim licima, da se izveštavanje o radu drugih vaspitača obavlja kroz propisanu pedagošku dokumentaciju , koju zaposlena podositeljka pritužbe ne vodi i ne prezentuje. Dalje je navedeno da jedinstveni informacioni sistem (JISP) zahteva tačan unos za koju grupu i prostoriju je vezan vaspitač, te da je jedino ispravno bilo da se u rešenju o raspoređivanju zaposlenih naglasi da je zaposlena podnositeljka pritužbe neraspoređena, obzirom da ostali vaspitači ostvaruju nesporedan rad  sa decom i raspoređeni su u određenu vaspitnu grupu, odnosno svi ostali vaspitači zaposleni iz redova vaspitno – obrazovnog rada su raspoređeni u neposrednom radu sa decom, obavljaju posao vaspitača odnosno sttručnog saradnika i o svom radu vode propisanu dokumentaciju.

3.28. Zaposleni u stručnoj službi Poverenika je 30. oktobra 2024. godine, u 10:55 minuta razgovaro telefonskim putem sa sekretarom PU V. V. u kojem je sekretar ustanove precizirao da B. B. obavlja svoj posao nesmetano na osnovu ugovora o radu i aneksa ugovora o rad, a činjenica da je u rasporedu rada vaspitača navedena kao neraspoređena, je iz tog razloga „jer ne obavlja neposredna vaspitno – obrazovni rad sa decom“, te nije vezana za određenu vaspitnu grupu i prostoriju u kojoj borave deca“ , jer Jedinsveni informacioni sistem prosvete (JISP) zahteva tačan unos za koju tačno grupu i prostoriju je vezan vaspitač koji obavlja nesporedan vaspitno – obrazovni rad sa decom.

3.29. Poverenik je analizirao navode iz dopune pritužbe i dopune izjašnjenja i konstatovao da činjenica da je direktor PU V. V. uputio zahtev za izjašnjenje o opisu poslova koje podnositeljka pritužbe obavlja u formi izveštaja o radu, ne predstavlja pozivanje na odgovornost podnositeljke pritužbe. Okolnost da je pokrenut postupak pred Poverenikom protiv poslodavca PU V. V.bila je razlog u konkretnom slučaju da PU V. V. zatraži izveštaj o radu zaposlenog, kako bi dostavila Povereniku izjašnjenje na podnetu pritužbu imajući u vidu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. zakona o zabrani diskriminacije. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u PU V. V. Valjevo br. 8592 od 24. septembra 2021. godine, i Pravilnik o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova PU V. V., Valjevo br. 8730 od 4. oktobra 2023. godine, u članu 4. stav 2. tačka 1. propisuje da su obaveze izvršilaca poslova da blagovremeno i istinito obaveštavaju neposrednog rukovodioca o tokovima izvršavanja poslova i radnih zadataka, uslovima i okolnostima pod kojim se zadaci obavljaju i drigim bitnim činjenicama za realizaciju istih.

3.30. Povodom činjenice da je u rasporedu rada vrtića podnositeljka pritužbe označena kao „neraspoređna“, Poverenik je uvidom u dopunu izjašnjenja i u razgovoru sa sekretarom PU V. V. utvrdio da se to odnosi na činjenicu da B. B.  ne obavlja neposredan vaspitno – obrazovni rad sa decom, te nije vezana za određenu vaspitnu grupu i prostoriju u kojoj borave deca, jer Jedinsveni informacioni sistem prosvete (JISP) zahteva tačan unos za koju tačno grupu i prostoriju je vezan vaspitač koji obavlja nesporedan vaspitno – obrazovni rad sa decom. Dakle podnositeljka pritužbe obavlja svoj posao na osnovu ugovora o radu i aneksa ugovora o radu redovno.

3.31. Na osnovu svega navedenog, sagledanog činjeničnog stanja i analize navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja, te analize propisa iz ove oblasti, može se konstatovati da je u konkretnom slučaju PU V. V. stavila u nepovoljniji položaj B. B. osnovu invaliditeta, time što joj nije izmenila ugovor o radu u delu koji se odnosi na stepen stučne spreme, nakon što je stekla dipomu Master vaspitača, dok je istovremeno drugim vaspitačima priznala viši stepen stručne spreme. Sa druge strane, u delu pritiužbe koji se odnosi na pozivanje na odgovornost zbog zatražene zaštite od diskriminacije, Poverenik je utvrdio da PU V. V. nije prekršila odredbe člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.32. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe sa invaliditetom jedna od najranjivijih društvenih grupa koja je podložna svim oblicima diskriminacije. Diskriminacija na osnovu invaliditeta je prema praksi Poverenika godinama među prvih pet osnova diskriminacije, a osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih grupa u svim oblastima društvenog života, slično kao i u drugim zemljama. Rasprostranjenost stereotipa i predrasuda o kapacitetima i sposobnostima osoba sa invaliditetom, brojnost i raznovrsnost problema sa kojima se svakodnevno suočavaju, uz socijalni i ekonomski položaj u kome se nalaze, uzrokuje da su osobe sa invaliditetom u većem riziku od diskriminacije, a neretko su izložene i višestrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji.[10] Kroz svoje redovne godišnje izveštaje, Poverenik između ostalog ukazuje da je potrebno osobama sa invaliditetom obezbediti uslove za puno ostvarivanje svih zagarantovanih prava. Kako je u Posebnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja navedeno, i dalje su prisutni stereotipi i predrasude o kapacitetima i produktivnosti osoba sa invaliditetom, što im u znatnoj meri otežava i sâmo zapošljavanje. Međutim, kada se osoba sa invaliditetom i zaposli, nastaje novi problem, a to je adekvatno razumno prilagođavanje radnog mesta i poslova. Sledeći problem je ocena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, u toku koje se radna sposobnosti često sagledava u odnosu na prepreke, a ne sposobnosti i mogućnosti kako same osobe sa invaliditetom, tako i mogućnosti i potrebe poslodavaca.[11]  Da je značajno uzeti u obzir zapažanja iz Posebnog izveštaja o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja koji je pripremila i podnela Narodnoj skupštini institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ukazano je u Strategiji unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine.[12] U Strategiji je između ostalog navedeno i da je Komitet za prava osoba sa invaliditetom zabrinut zbog nedovoljne pravne zaštite zaposlenih sa invaliditetom od otpuštanja i što se u dovoljnoj meri ne obezbeđuju razumna prilagođavanja. Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[13] prepoznaje osobe sa invaliditetom kao jednu od teže zapošljivih kategorija stanovništva. Strategija predviđa realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, unapređenje njihovog sprovođenja, kreiranje novih, unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i ishoda i uticaja tih mera. Posebne mere koje predviđaju unapređenje položaja osoba sa invaliditetom usmerene su na: podsticanje zapošljavanja na otvorenom tržištu rada, podizanje efikasnosti u radu i učenju uz kombinovanje različitih postupaka kroz inkluzivno učenje i različite mere podrške i asistencije, uspostavljanje mehanizama pripreme i podrške na radnom mestu, posebno za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima

 

  1. MIŠLjENjE

 

Predškolska ustanova V. V. povredila je odredbe člana 16. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije tako što je nepriznavanjem stečene stručne spreme (Mastar vaspitač 7.1), B. B.  stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene vaspitače.

 

Predškolska ustanova V. V. nije povredila odredbe člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje pozivanje na odgovornost, kada je zaposlenu pozvala da sačini izveštaj o radu za potrebe davanja izjašnjenja Povereniku.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Predškolskoj ustanovi B. B.:

 

  • Da ukloni posledice diskriminatornog postupanja i B. B. stavi u ravnopravan položaj sa ostalim vaspitačima u pogledu ostvarivanja svih prava po osnovu rada.

 

 

Potrebno je da Predškolska ustanova V. V. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Predškolska ustanova V. V. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[5] „Slžbeni glasnik RS“ br.  br. 33/06 i 13/16

[6] Službeni glasnik RS“, br. 24/05,61/05, 54/09, 32/13 i 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje, član 101

[7] Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 32/13, 14/22 – dr. zakon

[8]„ Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 129/21 i 92/23

[9] “Službeni glasnik RS“, br.  18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 10/19, 86/19 – dr. zakon, 157/20 – dr. zakon, 123/21 – dr. zakon i 129/21

[10] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[11] Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

[12] Dostupno na: https://pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=208196bc-ca49-4179-9f72-dbfdc2065435&regactid=430209&doctype=reg

[13] “Službeni Glasnik RS“, br. 18/21 i 36/21

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon560-24 Pritužba zbog diskriminaicje u oblasti zapošljavanja ili na poslu, na osnovu ličnog svojstva invaliditet Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top