br. 07-00-287/2024-02 datum: 1. 7. 2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Organizacije … protiv …, ugostiteljskog objekta koje je u APR registrovano kao A.A. preduzetnik Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića … zbog diskriminacije na osnovu pola i seksualne orijentacije. U pritužbi je navedeno da je 29. januara 2024. godine Udruženje … dobilo elektronsku poruku da u Ugostiteljskoj radnji i veleprodaji pića … žene plaćaju skoro duplo skuplji ulaz nego muškarci i uz pritužbu je priložena i slika obaveštenja na ulazu u klub da je subotom ulaz za žene 1100 dinara, a za muškarce 600 dinara, kao i snimak ekrana telefona sa komunikacijom A.A. sa gošćom kluba. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u toku postupka zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od A.A. preduzetnika Ugostiteljske radnje i veleprodaje pića …, koji zahtev je A.A. primio 30. aprila 2024. godine i do dana izrade ovog akta, Povereniku nije dostavljeno izjašnjenje. S obzirom na to, Poverenik je u postupku po pritužbi odlučivao na osnovu navoda iz pritužbe i priloga dostavljenih uz pritužbu. U toku postupka je utvrđeno da je na obaveštenju o ceni ulaza u Ugostiteljsku radnju i veleprodaju pića …, koje je dostavljeno uz pritužbu, u prvom redu napisano: „Petak 400 din“, a ispod toga „Subota Lady’s 1100 din. Gentlemen’s 600 din.“ U dnu obaveštenja je logo kluba ... Dalje je, uvidom u prilog koji je dostavljen uz pritužbu, utvrđeno da je A.A. u telefonskoj komunikaciji sa gošćom kluba potvrdio da se gošćama ugostiteljskog objekta naplaćuje veća cena ulaza. Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića … je registrovana kao preduzetnička ugostiteljska radnja i obavezna je da svoje usluge pruža jednako svim klijentima bez obzira na lična svojstva, te ne postoji opravdan razlog da se jednoj kategoriji klijenata određuje veća odnosno manja cena ulaza u klub. Poverenik je dao mišljenje da je Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, preduzetnik A.A, stavila u nepovoljniji položaj žene gošće ugostiteljskog objekta na osnovu ličnog svojstva pol, na taj način što je odredila veću cenu ulaznice u klub za žene u odnosu na muškarce, čime je povredila odredbe člana 6. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 4. stav 1 Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Poverenik je dao preporuku Ugostiteljskoj radnji i veleprodaja pića …, preduzetnik A.A, da izjednači cenu ulaznice za sve goste bez obzira na njihov pol ili bilo koje drugo lično svojstvo, kao i da ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila Organizacija … protiv Ugostiteljske radnje i veleprodaje pića …, zbog diskriminacije na osnovu pola i seksualne orijentacije.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je januara 2024. godine Udruženje … dobilo elektronsku poruku da u Ugostiteljskoj radnji i veleprodaji pića … žene plaćaju skoro duplo skuplji ulaz nego muškarci;
• da je uz elektronski dopis priložena i slika ekrana dopisivanja jedne osobe sa A. gde on kaže: „Žene su nam pravile probleme najviše lezbejke i onda da ih se rešimo morali smo tako da uradimo“.
  • U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) slika ekrana sa prepiskom sa A. i 2) fotografiju obaveštenja o ceni ulaza u klub.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od A., preduzetnika Ugostiteljske radnje i veleprodaje pića.
  • A. je zahtev da se izjasni na navode iznete u pritužbi primio 30. aprila 2024. godine i do dana izrade ovog akta, Povereniku nije dostavljeno izjašnjenje. S obzirom na to, Poverenik je u postupku po pritužbi odlučivao na osnovu navoda iz pritužbe i priloga dostavljenih uz pritužbu.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u registar preduzetnika Agencije za privredne registre, utvrđeno je da je kao preduzetnik registrovan A., Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića … sa matičnim brojem …., u statusu aktivan.
• Uvidom u fotografiju obaveštenja o ceni ulaza u Ugostiteljsku radnju i veleprodaju pića …, koja je dostavljena uz pritužbu, utvrđeno je da je na obaveštenju u prvom redu napisano: „Petak 400 din“, a ispod toga „Subota Lady’s 1100 din. Gentlemen’s 600 din.“ U dnu obaveštenja je logo kluba ….
• Uvidom u fotografiju snimka ekrana, utvrđeno je da je prepiska ženske osobe čije ime nije vidljivo, i A. vođena 29. septembra 2023. godine u 20,17 časova i da je na pitanje: „Kaži mi koja je razlika za ulaz? U smislu što mi devojke plaćamo 1100 a dragi momci 600. Ništa nije sad da te napadam daleko bilo nego me zanima zašto je tako.“, A.A. između ostalog, odgovorio: „Paaaa, žene su nam pravile probleme, najviše lezbejke i onda da ih se rešimo, morali smo tako da uradimo.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.[2]
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
• Zakon o zabrani diskriminacije propisuje opštu zabranu diskriminacije odredbama člana 4. u kojem je propisano da su svi jednaki i svi uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, kao i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
• Za odlučivanje u ovom predmetu, od značaja je odredba člana 20. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da diskriminacije postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2 ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
• Odredbama člana 4. stav 1 Zakona o rodnoj ravnopravnosti[6] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. U stavu 2 ovog člana je propisano da neposredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je razmotriti da li je A. preduzetnik, Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića … neopravdano pravio razliku između gostiju kluba na osnovu pola, tako što je cena za ulaz u klub različita za žene i muškarce i time stavio u nepovoljniji položaj osobe ženskog pola.
• Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
• Podnositelj pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, tako što je dostavio dokaze za svoje navode da gošće Ugostiteljske radnje i veleprodaje pića … plaćaju skuplji ulaz u objekat u odnosu na goste muškog pola. Naime, u prilogu pritužbe dostavljene su fotografije obaveštenja na ulazu u ugostiteljski objekat i ekrana telefona sa prepiskom preduzetnika povodom razlike u ceni. Imajući u vidu navedeno, akt diskriminacije je učinjen verovatnim, te teret dokazivanja da usled ovog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi A. preduzetnik, Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, u skladu sa pomenutim članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije.
• S obzirom da A. preduzetnik, Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, nije dostavio izjašnjenje na navode pritužbe do dana izrade ovog akta, Poverenik je odlučivao na osnovu činjenica utvrđenih iz navoda pritužbe i priloga dostavljenih uz pritužbu.
• U prilogu pritužbe je dostavljena fotografija obaveštenja na ulazu u klub o različitoj ceni ulaza za žene i muškarce – cena ulaza za muškarce subotom je 600,00 dinara, a za žene je 1100,00 dinara. Uvidom u fotografiju ekrana telefona sa prepiskom A. i gošće kluba, nesporno je da je A.A. potvrdio postojanje različite cene za žene i muškarce. Ugostiteljska radnja i veleprodaje pića … je registrovana kao preduzetnička ugostiteljska radnja i ima obavezu da svoje usluge pruža jednako svim klijentima bez obzira na lična svojstva, zbog čega ne postoji opravdan razlog da se jednoj kategoriji klijenata određuje veća odnosno manja cena ulaza u klub.
• Uz pritužbu je dostavljen i snimak ekrana telefona sa prepiskom A. i gošće kluba, u kojoj je, između ostalog, na pitanje zašto postoji razlika u ceni ulaza, navedeno „…žene su nam pravile probleme, najviše lezbejke i onda da ih se rešimo, morali smo tako da uradimo.“ Predstavljanje određenog ponašanja kao svojstveno nekoj grupi ljudi, predstavlja generalizaciju koja je štetna i nosi veliki rizik od diskriminacije pojedinaca i cele grupe lica koje karakteriše isto lično svojstvo. Odluka da se veća ulaznica naplaćuje svim ženama ne može se opravdati pojedinačnim slučajevima. Osim toga, problematično ponašanje gostiju se u ugostiteljskim objektima reguliše reakcijom obezbeđenja kluba ili policije. Ugostiteljska radnja je obavezna da, u skladu sa načelom jednakosti, svim svojim gostima pruža usluge na jednak način i iz tog razloga, odluka da se pojedinim gostima kluba, na osnovu pola, ista usluga naplaćuje više nego ostalim gostima, predstavlja neopravdano razlikovanje i stavljanje u nepovoljniji položaj na osnovu pola.
• S obzirom da je u pritužbi kao osnov diskriminacije navedena i seksualna orijentacija i da se u konkretnom slučaju radi o ugostiteljskom objektu koji je gej klub, Poverenik zaključuje da se, iako su pripadnici LGBT+ populacije verovatno više zainteresovani da posećuju ovaj klub u odnosu na pripadnike heteroseksualne orijentacije, ne može sa sigurnošću reći da su gosti kluba samo LGBT+ osobe. Uvidom u ranije izjave A. [7] u medijima, nesporno je da je klub otvoren za sve goste, a ne samo za gej muškarce. Poverenik je, analizirajući da li su praksom da žene plaćaju veću cenu za ulaz u klub žene stavljene u nepovoljniji položaj i na osnovu seksualne orijentacije, zaključio da se u konkretnom slučaju diskriminacija vrši samo na osnovu pola jer se ova praksa odnosi na sve žene bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.
• U vezi sa navedenima, Poverenik je mišljenja da je A. preduzetnik, Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, praksom da naplaćuje različite cene za ulazak u klub muškarcima u odnosu na žene, odnosno nižu cenu ulaza za muškarce nego za žene, stavio žene u nepovoljniji položaj na osnovu pola.

4. MIŠLjENjE

Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, preduzetnik A.A., stavila je u nepovoljniji položaj žene gošće ugostiteljskog objekta na osnovu ličnog svojstva pol, na taj način što je odredila veću cenu ulaznice u klub za žene u odnosu na muškarce, čime je povredila odredbe člana 6. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 4. stav 1 Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ugostiteljskoj radnji i veleprodaji pića .., preduzetnik A.A., da:

• Izjednače cenu ulaznice za sve goste Ugostiteljske radnje i veleprodaje pića … bez obzira na njihov pol ili bilo koje drugo lično svojstvo;
• Ubuduće u okviru svojih aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, preduzetnik A.A., obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ugostiteljska radnja i veleprodaja pića …, preduzetnik A.A., ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21

[4] član 21. Ustava Republike Srbije

[5] član 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 52/2021

[7] Magazin Optimist, Intervju od …. godine https://www.….

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

232-24 Diskriminacija na osnovu pola u oblasti pružanja usluga