71-24 Mišljenje povodom pritužbe Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac

24. Jun 2024.

br. 07-00-76/2024-02 datum: 24.6.2024.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, koju je podnela u ime svoje maloletne ćerke BB, protiv Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da je Interresorna komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu /učeniku/ odraslom izdala zajedničko mišljenje u kojem je pored ostalog predložila upis mal. BB u Školu za srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sa domskim smeštajem u Novom Sadu i utvrdila da porodica već koristi i neke od usluga koje su i dalje potrebne, među njima i ličnog pratioca, sve u skladu sa njenim razvojnim potrebama i potrebama za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju kako bi joj se pružila  celovita socijalna zaštita i podrška u razvoju. Dalje se navodi da je Gradski Centar za socijalni rad Beograd, Odeljenje Voždovac donelo rešenje kojim je odbijen zahtev, za priznavanje prava na uslugu ličnog pratioca mal. BB iz čijeg obrazloženja proizilazi da organ činjenicu da se škola nalazi u Novom Sadu smatra kao spornu za sticanje prava na ovu uslugu. Takođe, u pritužbi se navodi da je postupajući po žalbi na navedeno rešenje Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda se nije bavio suštinskim razlozima, već je  žalbu usvojio iz formalnih razloga, koji i nisu bili deo žalbenog zahteva te njihovo usvajanje nije od uticaja za drugačije rešavanje konkretnog slučaja. Da je iz konkretnog rešenja po žalbi jasno da Sekretrijat kao drugostepeni i nadzorni organ Centru daje instrukcije kako rešavati ove slučajeve, odnosno odbiti pravo iz socijalne zaštite – uslugu ličnog pratioca koja se pruža van Beograda, iako za navedeno nema nikakvog osnova u Odluci o pravima i uslugama iz socijalne zaštite grada Beograda. U izjašnjenju Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda se navodi da je usluga lični pratilac deteta u gradu Beogradu, sistemski organizovana i definisana Zakonom o socijalnoj zaštiti, Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge socijalne zaštite, Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite, kao i Odlukom  o pravima i uslugama socijalne zaštite. Dalje se navodi da smatraju spornim tumačenje da je grad Beograd u obavezi da obezbedi u konkretnom slučaju, uslugu lični pratilac deteta, korisniku koji je istu ostvario po Odluci grada Beograda, na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj faktički živi (ide u školu), bez obzira što je Odlukom grada Beograda propisano da navedenu uslugu mogu ostvariti lica koja imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda što, po definiciji prebivališta podrazumeva da se tu nalazi centar njegovih životnih aktivnosti i da se tu nastanio sa namerom da u njemu stalno živi. Smatraju da takve i slične slučajeve ne treba rešavati na nivou pojedinačnog slučaja, kao i da izmene propisa ne mogu biti ostavljene svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi da ih rešava na nivou pojedinačnog slučaja, jer samo ujednačeno sistemsko rešenje može adekvatno odgovoriti na potrebe korisnika. U izjašnjenju Gradskog centra za socijalni rad Beograd navodi se da je intencija zakonodavca da svaka lokalna samouprava u skladu sa potrebama stanovnika na svojoj teritoriji razvija odgovarajuće usluge, te u skladu sa tim nema primera pružanja usluge socijalne zaštite, koje je razvio grad Beograd, na teritorijama drugih lokalnih samouprava. Dalje se navodi da se u gradu Beogradu usluga ličnog pratioca pruža od strane licenciranog pružaoca usluge, koga bira grad Beograd na osnovu konkursa i odnosi se na pružanje usluge ličnog pratioca na teritoriji grada Beograda, licima koja imaju prebivalište ne teritoriji grada Beograda. S toga su mišljenja da se mal. BB školuje u Novom Sadu i ne može biti obuhvaćena uslugom ličnog pratioca koja je namenjena deci sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda. Ukazuju da u praksi postoje nejasnoće vezane za ostvarivanja usluge ličnog pratioca za decu koja imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda, a školuju se na teritoriji druge lokalne samouprave. U toku postupka je utvrđeno je da je grad Beograd Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite propisao uslugu ličnog pratioca kao uslugu socijalne zaštite koju obezbeđuje grad, da je zajedničko mišljenje interresorne komisije da je maloletnoj BB potrebna dodatna podrška ličnog pratioca u svakodnevnom funkcionisanju kako bi joj se pružila  celovita socijalna zaštita i podrška u razvoju, da iako se školuje u Novom Sadu ima prebivalište u Beogradu gde i dolazi vikendima, praznicima za vreme raspusta i gde će se i vratiti nakon okončnog školovanja. Takođe, utvrđeno je da se majka deteta, podnositeljka pritužbe, obratila Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac, zahtevom da se pruži usluga lični pratilac deteta, kao i da je zahtev odbijen. Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Gradski centra za socijalni rad nisu dostavili ni jedan dokaz da su povodom konkretnog i sličnih slučajeva preduzeli korake koji bi doprineli rešavanju uočenih problema u praksi, već su se umesto toga opredelili da ne pruže uslugu ličnog pratioca i sav teret prebace na porodicu mal. BB Poverenik ističe da jedinica lokalne samouprave ima obavezu da obezbedi usluge podrške za samostalan život, u skladu sa članom 45. Zakona o socijalnoj zaštiti, dok je  prema Odluci o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda jedan od uslova za ostvarivanje usluge ličnog pratioca i prebivalište korisnika usluge, koji je u konkretnom slučaju i ispunjen. Nejasnoće koje imaju Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centra za socijalni rad Beograd, Odeljenje Voždovac vezane za ostvarivanja usluge ličnog pratioca za decu koja imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda, a školuju se na teritoriji druge lokalne samouprave u Republici Srbiji, ne umanjuju njihovu odgovornost zbog propusta da obezbede ovaj vid dodatne podrške BB Pružanje usluge ličnog pratioca treba da bude jednako dostupna svakom detetu kod koga je ustanovljena potreba za dodatnom podrškom od strane nadležnog organa. Nije dovoljno samo propisati odlukom lokalne samouprave ovaj vid podrške, već je pored toga neophodno upotpunosti realizovati, tako da  svako dete kome je ova podrška potrebna bude obuhvaćeno datom uslugom. Samo na taj način, jedinica lokalne samouprave ispunjava zakonsku obavezu u pogledu pružanja ove usluge. Na kraju, Poverenik ističe da ne postoji zakonska niti kakva druga obaveza školovanja u mestu prebivališta, zbog čega se u pozitivnom pravu jasno razlikuju instituti prebivališta i boravišta, pa se osoba može slobodno kretati i školovati van mesta svog prebivališta. Imajući u vidu sve napred navedeno, Poverenik je dao mišljenje da su propuštanjem da obezbede dodatnu podršku ličnog pratioca za BB kojoj je ovaj vid podrške potreban, Sekretariajt za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac, onemogućili da BB dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime su prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je dao preporuku Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskom centaru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac da preduzmu sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje ličnog pratioca za BB, učenicu Škole za srednje obrazovanje u Novom Sadu, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA koju je podnela u ime svoje maloletne ćerke BB, protiv Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • – da je Gradski Centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac donelo rešenje broj … od 11. septembra 2023. godine, kojim je odbijen zahtev, za priznavanje prava na uslugu ličnog pratioca mal. BB;
  • – da je BB dete sa smetnjama u razvoju i da od 2015. godine ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć i uslugu ličnog pratioca, koju je ostvarivala pred istim organom, Centrom za socijalni rad  Beograda, Odeljenje Voždovac;
  • – da je dana 15. juna 2023. godine Interresorna komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu /učeniku/ odraslom izdala zajedničko mišljenje u kojem pored utvrđenog stanja, daje plan podrške i usluge koje su mal. BB potrebne da bi joj se  omogućilo neometano uključivanje u sistem obrazovanja i učešće u životu zajednice;
  • – da je Komisija u cilju ostvarivanja kvalitetnog života i uključivanja u život u zajednici mal. BB, pored ostalog predložila upis u Srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju sa domskim smeštajem, u Novom Sadu i utvrdila da porodica već koristi neke od usluga koje su i dalje potrebne, među njima i ličnog pratioca, sve u skladu sa njenim razvojnim potrebama i potrebama za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju kako bi joj se pružila celovita socijalna zaštita i podrška u razvoju;
  • – da je u obrazloženju predmetnog rešenja pravilno utvrđeno da BB ima prebivalište u Beogradu na opštini Voždovac, da je redovna učenica škole za Srednje obrazovanje  sa domskim smeštajem u Novom Sadu, a što su još jedina dva uslova, pored smetnji u razvoju i potrebom za podrškom u zadovoljavanju osnovnih potreba u životu, koje dete treba da ispunjava kako bi mu u skladu sa Odlukom  o  pravima i uslugama socijalne zaštite (član 14.a), bio dostupan lični pratilac, ali je Centar BB odbio  pravo na ličnog pratioca;
  • – da je razlog odbijanja naveden u obrazloženju nedovoljno jasan, s obzirom da se vezuje za njen status redovnog učenika u Novom Sadu, bez da je organ pojasnio šta je u konkretnoj činjenici sporno za ostvarivanje ovog prava, niti se pozvao na bilo koji pravni osnov za uskraćivanje ovog prava, odnosno usluge, na kojem bazira svoju odluku;
  • – da je status redovnog učenika nesporno jedan od uslova za sticanje prava na ličnog pratioca te se može zaključiti da je organ činjenicu da se škola nalazi u Novom Sadu smatrao kao spornu za sticanje prava na ovu uslugu;
  • – da je organ bez pravne potpore, paušalno i potpuno netačno tumačio da se ova usluga koju lokalna samouprava pruža građanima sa svoje teritorije ne može pružiti ukoliko korisnik usluge  boravi na drugoj tertoriji, a što je i u usmenoj komunikaciji potvrđeno;
  • – da se BB školuje u Novom Sadu (bez obzira što nije promenila prebivalište i vikendom dolazi kući) i da joj se ne može odobriti usluga ličnog pratioca, odnosno ne zna se kako da urede ovu situaciju jer je Grad Beograd pružanje usluge poverio Udruženju preko kojeg se ista finansira;
  • – da je Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite propisano da prava i usluge socijalne zaštite koje su utvrđene Odlukom mogu ostvariti državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda;
  • – da u Odluci nigde nije propisano da se usluge mogu koristiti i pružati samo na teritoriji Grada Beograda već suprotno;
  • – da je članom 14 b kojim se bliže uređuju aktivnosti ličnog pratioca deteta propisano da se iste planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta radi uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici, što uključuje pomoć u kretanju, odlazak na mesta provođenja slobodnog vremena i dr;
  • – da ni kod opisa poslova i aktivnosti ličnog pratioca iste nisu ograničene na teritoriju grada Beograda;
  • – da je povezanost usluga socijalne zaštite koje se pružaju korisnicima sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda, sa potrebama korisnika (usluga prati korisnika), a ne mesta njihovog ostvarivanja vidljivo je i kod drugih usluga;
  • – da finansiranje rekreativnog boravka odraslim licima sa smetnjama u razvoju kojima se u okviru ove usluge finansira i rekreativni boravak (van mesta prebivališta) ili usluge personalne asistencije (član 30a i30b) koja podrazumeva aktivnosti usmerene ka zadovoljavanju ličnih i životnih potreba radi uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti licima sa  invaliditetom koja su radno angažovana ili aktivno uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih aktivnosti i dr, a što neminovno podrazumeva njihovo kretanje u okviru pa i van teritorije Republike Srije;
  • – da isključivanje prava ličnog pratioca detetu sa smetnjama u razvoju ili perosnalnog asistenta odrasloj osobi sa invaliditetom koji ima prebivalište na teritoriji grada Beograda i ima potrebu da se školuje i / ili radi, odnosno provodi slobodno vreme van teritorije Beograda, suštinski ugrožava slobodu kretanja ovim pojedincima i stavlja ih u neravnopravan položaj te bi to svakako bilo u suprotnosti sa podsticanjem inkluzije ovih osoba u sve društvene i životne aktivnosti na ravnopravnoj osnovi;
  • – odluka kojom se maloletnoj BB osporava pravo ličnog pratioca iz razloga što je redovan đak škole u Novom Sadu, čije je pohađanje predloženo od strane stručnog kolegijalnog organa (Komisija), kao jedna od mera za podsticaj njenih razvojnih potreba, nije saglasna Odluci o pravima i uslugama socijalne zaštite i Zakonu o socijalnoj zaštiti;
  • – da navedeni propisi ne poznaju ograničenja u pogledu teritorije kretanja korisnika i pružanja usluge ličnog pratioca te je nesporno u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene materijalnog prava;
  • – da je na predmetno rešenje Centra podneta žalba u oktobru 2023, ali da drugostepeni organ nije po žalbi odlučio iako je prošlo više od 4 meseca;
  • – da je ovakvo postupanje i nepostupanje nadležnih organa njenu kćerku i nju dovelo u veoma tešku situaciju gde sa vrlo oskudnim sredstvima znajući da je ćerki pratilac neophodan istu finasira mesecima, urušavajući njihovu egzistenciju koja je i inače krhka zbog malih i već istrošenih svih finansijskih resursa;

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1)  Mišljenje  Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu /učeniku/ odraslom br. … od 14. juna 2023. godine; 2)  Kopija rešenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac br. … od 11. septembra 2023. godine; 3) Kopija žalbe upućenje Sekretarijatu za socijalnu zaštitu 2. oktobra 2023. godine.

1.4. U dopuni pritužbe od 19. marta 2024. godine, podnositeljke pritužbe između ostalog, navedeno je:

 

–  da se punomoćnik obraćao Sekretarijatu sa naknadnim zahtevom za rešavanje po žalbi  12. februara 2024. godine;

 

– da je Sekretarijat dostavio informaciju da nije  primio predmetnu žalbu od Centra za socijalni rad Beograd, Odeljenje Voždovac, te da je tražio da žalbu i predmet dostave;

 

– da je Sekretarijat doneo rešenje po žalbi koje je podnositeljka primila 12. marta 2024. godine, kojim je još jednom pokazao apsolutnu indiferentnost za položaj dece sa smetnjama u razvoju, i apsolutno nerazumevanje ciljeva politike socijalne zaštite i položaja osoba sa invaliditetom i njihovih porodica;

– da je rešenje najviši stepen diskriminatornog i šikanoznog, a finalno i nezakonitog postupanja Sekretarijata, jer je žalbu usvojio iz apsolutno formalnih razloga koji i nisu bili deo žalbenog zahteva i navoda već su izmišljeni i apsulutno nebitne terminološke ispravke rešenja Centra te njihovo usvajanje nije od uticaja  za drugačije rešavanje konkretnog slučaja;

– da se Sekretarijat nije bavio suštinskim razlozima u žalbi, već je cilj bio  izbeći sud i šikanirati majku deteta sa smetnjama da finalno odustane u ovom administrativnom galimatijasu;

– da je iz konkretnog rešenja po žalbi jasno da Sekretrijat kao drugostepeni i nadzorni organ Centru daje instrukcije kako rešavati ove slučajeve odnosno odbiti pravo iz socijalne zaštite odnosno uslugu ličnog pratioca koja se pruža van Beograda, iako za navedeno nema nema nikakvog osnova u Odluci grada Beograda;

– da pored drugih akata uz dopis prilaže i mišljenje o primeni Odluke o uslugama  socijalne zaštite grada  Beograda, koje je dobila od Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda iz kojeg se jasno vidi stav i nepravilno tumačenjee odluke odnosno interpretiranje izvan okvira uslova koje ista određuje, bez pozivanja na konkretnu odredbu u kojoj je navodno propisano da se ove usluge pružaju samo na teritoriji grada Beograda, s obzirom da  takve odredbe nema u Odluci;

– da prilaže i kopiju svog zahteva za nastavak ostvarivanja prava na  dodatnu podršku upućenog Centru za socijalni rad, 16. juna 2023. godine sa originalnim mišljenjem IRK, s obzirom da se u rešenju Sekretarijata po žalbi navodi  da u spisima predmeta ne postoji zahtev majke, kao zakonksog zastupnika za rešavanje usluge ličnog pratioca, te da prvostepeni organ nije ni mogao da odlučuje o takvom zahtevu, budući da isti nije podnet.

1.5. Uz dopunu pritužbe podneti su sledeći dokazi: 1)Odgovor Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu broj … od 18. avgusta 2023. godine; 2) naknadni zahtev Sekretarijatu za donošenje rešenja po žalbi, zbog nedonošenja rešenja u zakonskom roku, od 12. februara 2024. godine; 3) Odgovor Sekretarijata na naknadni zahtev  XIX-02 broj … od 13. februar 2024. godine; 4) kopija Rešenja XIX-02 Broj … od 19. februara 2024. godine.

Podnositeljka pritužbe je dopisom od 21.6.2024. godine, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti obavestila da nije pokrenula upravni spor protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu od 16.2.2024. godine, kao i da je nakon sprovedenog ponovnog postupka Centar za socijalni rad doneo rešenje od 23.4.2024. godine, kojim se ne priznaje usluga ličnog pratioca deteta. Protiv navedenog rešenja, podnositeljka pritužbe je, preko punomoćnika izjavila žalbu 13.5.2024. godine.

1.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada  Beograda i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

1.7. U izjašnjenju na pritužbu i dopunu pritužbe, Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda između ostalog, navedeno je:

  • da ne postoji diskriminacija po osnovu invalidnosti, niti po bilo kom drugom osnovu u slučaju maloletne BB U vezi sa pružanjem usluge lični pratilac deteta, nit postoji povreda prava na jednaka prava;
  • da je usluga lični pratilac deteta u Gradu Beogradu, sistemski organizovana i definisana Zakonom o socijalnoj zaštiti, Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge socijalne zaštite, Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite, kao i Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite;
  • da je Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite propisano da usluge socijalne zaštite iz ove odluke mogu da koriste državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda i lica raseljena sa Kosova i Metohije, koji imaju boravište na teritoriji grada Beograda (čl 2. stav 1. Odluke)
  • da korisnici usluga socijalne zaštite mogu biti lica koja imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda, a usluga se pruža na teritoriji lokalne samouprave na koju se Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite odnosi;
  • da svaka lokalna samouprava propisuje usluge za građane koji žive na teritoriji te lokalne samouprave i na kojoj iste obezbeđuje;
  • da je usluga lični pratilac nabavljena putem javne nabavke obzirom na odredbu Zakona o socijalnoj zaštiti po kojoj se ova vrsta usluge nabavlja u postupku po propisima kojima su regulisane javne nabavke ukoliko za određene usluge na teritoriji jedinice lokalne saouprave nema licencirane ustanove socijalne zaštite koja bi mogla da ih pruža;
  • da je na portalu javnih nabavki navedeno da se usluga nabavlja za grad Beograd, kao i da je u postupku javne nabavke usvojena ponuda ponuđača po postavljenim uslovima, među kojima je i uslov licenca pružaoca usluge;
  • da izabrani ponuđač za grad Beograd ima licencu broj … od 22. januara 2021. godine izdatu od resornog ministarstva na period od 6 godina;
  • da prema podacima dostupnim na internet stranici Agencije za privredne registre, izabrani ponuđač sa kojim je grad Beograd  Sekretarijat za  socijalnu zaštitu zaključio ugovor o javnoj nabavci nema ogranak na teritoriji Novog Sada;
  • da Gradski centar za socijalni rad postupa istovetno u skladu sa propisima iz socijalne zaštite, te da priznaje pravo na uslugu ličnog pratioca deteta licima koji su državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda i licima raseljenim sa Kosova i Metohije, koji imaju boravište na teritoriji grada Beograda;
  • da je u konkretnom slučaju, nadležno odeljenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, po zahtevu majke mal. BB pokrenulo postupak gde je u istom uvidom u potvrdu br. … od 4. jula 2023. godine Škole za osnovno i srednje obrazovanje u Novom Sadu konstatovalo da je mal. BB redovan učenik te škole u školskoj  2023/2024 godini i donelo rešenje br. … od 19. septembra 2023. godine;
  • da je imajući u vidu navedeno nadležno odeljenje Gradskog centra za socijalni rad odbilo zahtev za priznavanje prava na uslugu ličnog pratioca mal. BB iz Beograda;
  • da su neosnovani navodi iz pritužbe koji se odnose na nerešavanje Sekretarijata, kao nadležnog drugostepenog organa, po žalbi izjavljenoj protiv rešenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Voždovac broj … od 11. septembra 2023. godine;
  • da Sekretarijat za socijalnu zaštitu sve do prijema podneska punomoćnka mal. BB od 12. februara 2024. godine kojim je istaknut naknadni zahtev za rešavanje po žalbi, nije ni imao saznanja da je protiv navedenog rešenja podneta žalba;
  • da je po prijemu podneska zatraženo od prvostepenog organa da dostavi bez odlaganja, žalbu, kao i spise predmeta, na dalje postupanje;
  • da je žalba sa spisima predmeta dostavljena ovom organu 14. februara 2024. godine, a da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu po žalbi odlučio rešenjem XIX-02 broj … od 19. februara 2024. godine i rešenje sa spisima predmeta prosledio prvostepenom organu sa nalogom da se isto uruči stranci;
  • da je Sekretarijat kao drugostepeni organ utvrdio da je prvostepeni organ donoseći ožalbeno rešenje bitno povredio pravila postupka, poništio ožalbeno rešenje i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odluku;
  • da iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je prvostepeni organ odlučivao o zahtevu podnositeljke pritužbe za ostvarenje usluge ličnog pratioca deteta za mal. BB
  • da u spisima predmeta takav zahtev ne postoji zbog čega prvostepeni organ nije ni mogao da odlučuje o takvom zahtevu, budući da prema stanju u spisima predmeta, nije ni podnet;
  • da je prvostepeni organ pogrešio kada je u uvodu, dispozitivu i obrazloženju ožalbenog rešenja kao predmet postupka označio pravo na uslugu ličnog pratioca deteta, budući da je prema članu 4. Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite, lični pratilac deteta usluga socijalne zaštite;
  • da je s obzirom na utvrđenu nezakonitost ožalbenog rešenja drugostepeni organ ocenio da je ista takve prirode da ga čini neodrživim u pravnom poretku, te se s toga nije upuštao u ocenu njegove zasnovanosti u materijalnom smislu;
  • da ukoliko stranka nije zadovoljna, ima pravo da u zakonom propisanom roku pokrene upravni spor tužbom kod Upravnog suda;
  • da smatraju spornim tumačenje da je grad Beograd u obavezi da obezbedi u konkretnom slučaju, uslugu lični pratilac deteta, korisniku koji je istu ostvario po Odluci grada Beograda, na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj faktički živi (ide u školu), bez obzira što je Odlukom grada Beograda propisano da navedenu uslugu mogu ostvariti lica koja imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda što, po definiciji prebivališta podrazumeva da se tu nalazi centar njegovih životnih aktivnosti i da se tu nastanio sa namerom da u njemu stalno živi;
  • da se iz navedenog može zaključiti da npr. lice može fiktivno da prijavi prebivalište u Gradu Beogradu, iako tu ne planira da živi nego planira da nastavi da živi na teritoriji lokalne samouprave gde je živeo do tada, ali se na toj teritoriji ne pruža usluga lični pratilac deteta, te će to lice na osnovu prijave prebivališta u Beogradu podneti zahtev da mu grad Beograd obezbedi navedenu slugu na teritoriji te lokalne samouprave, ili korisnik usluge nastavi školovanje u inostranstvu i grad Beograd je u obavezi da nastavi pružanje usluge bez obzira na tu činjenicu;
  • da iz navedenog proizilazi da je sporna činjenica to što lokalni propisi ograničavaju pružanje usluga socijalne zaštite za teritoriju lokalne samouprave za koju su doneti, a odnose se na građane koji imaju prebivalište na toj teritoriji i tu žive shodno definiciji o prebivalištu, što je između ostalog  i svrha lokalnih propisa;
  • da dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su sve usluge socijalne zaštite, počev od decembra 2022 godine, potpuno besplatne za stanovnike grada Beograda koji u njemu imaju prebivalište;
  • da bi fiktivne prijave prebivališta mogle da dovedu u krajnje nepovoljan položaj pružaoce usluga i postojeće i buduće stvarne korisnike, jer bi naglo i nepredviđeno povećanje broja korisnika usluga socijalne zaštite uticalo na sredstva koje Grad Beograd opredelio za te namene i ugrozio aktuelno stabilan status osiguranja besplatnih usluga socijalne zaštite;
  • da iz pozicije grada Beograda i Sekretarijata za socijalnu zaštitu nesporno je da je grad Beograd postupa u skladu sa propisima i da je postupao u skladu sa svojim nadležnostima u navedenom slučaju, takođe nesporno je da Poverenik postupa u skladu sa svojim nadležnstima;
  • da u odnosu na konkretan slučaj, smatraju da takve i slične slučajeve ne treba rešavati na nivou pojedinačnog slučaja, kao i da izmene propisa ne mogu biti ostavljene svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi da ih rešava na nivou pojedinačnog slučaja, jer samo ujednačeno sistemsko rešenje može adekvatno odgovoriti na potrebe korisnika;
  • da se u predmetnom slučaju pokazalo da propisi doneti na lokalnom nivou iz oblasti socijalne zaštite nužno ne prate zakone iz drugih sistema, te da je potrebno sistemski urediti takve slučajeve i dostaviti lokalnim samoupravama na koji način će urediti pružanje usluga, jer se u protivnom dovodi u pitanje postojanje propisa na lokalnom nivou;
  • da sve lokalne samouprave, kao uslov za ostvarivanje prava i usluga na teritoriji te jedinice lokalne samouprave ističu isti uslov, a to je prijava prebivališta na toj teritoriji, a neke lokalne samouprave kao npr. Novi Sad, traže i dodatni uslov za ostvarivanje pojedinih usluga;
  • da će Sekretarijat spremno prihvatiti izmene i dopune koje će ići u pravcu rešavanja ovog i sličnih slučajeva na nivou sistemskog pristupa kroz propise koji će regulisati takve situacije u svim jedinicama lokalne samouprave po istom modelu.

1.8. Uz izjašnjenje je dostavljen 1) Izvod iz registra APR-a za izabranog ponuđača  2) Licenca br. … od 22. januara 2021. godine, 3) Izvod sa Portala javnih nabavki za javni poziv (mesto izvršenja usluge: Lični pratilac deteta), 4) Rešenje br. … od 19. septembra 2023. godine 5) Dopis Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu br. … od 14. februara 2024. godine, 6) Naknadni zahtev AA od 12. februara 2024. godine 7) Žalba K1 … od 5. oktobra 2023. godine.

1.9. U izjašnjenju na pritužbu i dopunu pritužbe Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu između ostalog, navedeno je:

– da je članom 1. Odluke o pravima i uslugama  socijalne zaštite grada Beograda propisano da se Odlukom uređu  prava i usluge  socijalne zaštite koje obezbeđuje grad Beograd u skladu sa Zakonom;

– daje članom 2. Odluke propisano da  prava i usluge socijalne zaštite uređene odlukom mogu da ostvare državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda i lica raseljena sa Kosova i Metohije, koja imaju  boravište na teritoriji grada Beograda;

– da je članom 14b Odluke propisano da  se aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju  i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta radi uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti i uključuju: a) pomoć kod kuće u oblačenju i održavanju lične higijene; b) pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza, pomoć u kretanju, odlazak na mesta za provođenje slobodnog vremena i druge vrste podrške;

– da je članom 20. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano da Program unapređenja socijalne zaštite u Republici Srbiji, odnosno autonomnoj pokrajini, odnosno u jedinici lokalne samouprave utvrđuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu, nadležan organ autonomne pokrajine, odnosno nadležan organ jedinice lokalne samouprave;

– da program mora biti usaglašen sa strategijom razvoja koju donosi Vlada i da obuhvata mere i aktivnosti za podsticaj i razvoj  postojećih i novih usluga socijalne zaštite, a da svaka jedinica lokalne samouprave mora utvrditi mere i aktinosti za podsticaj i razvoj postojećih i novih usluga socijalne zaštite;

– da je članom 44. Zakona o socijalnoj zaštiti  propisano da  dnevne usluge u zajednici obuhvataju aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju; da dnevne usluge u zajednici obezbeđuju jedinice lokalne samouprave;

– da usluga ličog pratioca deteta u skladu sa Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite Grada Beograda spada u dnevne usluge u zajednici ;

– da je imajući u vidu navedeno jasno da je intencija zakonodavca da svaka lokalna samouprava u skladu sa potrebama stanovnika na svojoj teritoriji razvija odgovarajuće usluge, te u skladu sa tim nema primera pružanja usluge socijalne zaštite, koje je razvio Grad Beograd, na teritorijama drugih lokalnih samouprava, s obzirom da to i nije cilj Programa unapređenja socijalne zaštite na teritoriji lokalne samouprave;

-da se u Gradu Beogradu usluga ličnog pratioca pruža od strane licenciranog pružaoca usluge, koga bira Grad Beograd na osnovu konkursa i odnosi se na pružanje usluge ličnog pratioca na teritoriji Grada Beograda, licima koja imaju prebivalište ne teritoriji Grada Beograda;

-da stoje na stanovištu da u navedenom slučaju nema diskriminatornog postupanja s obzirom da se mal. BB školuje u Novom Sadu i ne može biti obuhvaćena uslugom ličnog pratioca koja je namenjena deci sa prebivalištem na teritoriji Grada Beograda;

–  da je važno uzeti u obzir i sadržaj člana 14.b Odluke kojim je propisano da se usluga pruža „kod kuće“ što bi u slučaju mal. BB to bilo u mestu prebivališta;

–  da je do kašnjenja tj. prolongiranja dostavljanja žalbe drugostepenom organu, došlo jer Odeljenje Voždovac nije imalo potpuno jasan stav u pogledu mogućnosti ostvarivanja usluge za decu van teritorije Grada Beograda;

– da Odluke Sejretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda i razloge za donošenje istih, Garadski centar za socijalni rad u Beogradu nije ovlašćen da komentariše;

– da je Odeljenje Voždovac nakon ponovnog postupka preispitivanja uslova za dalje korišćenje usluge ličnog pratioca deteta BB dana 23. aprila 2024. godine doneo rešenje  br. … kojim se ne priznaje usluga lični pratilac mal. BB iz Beograda.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu /učeniku/ odraslom donela mišljenje br. … od 8. juna 2023. godine u kojem se u delu Opis situacije na osnovu procene pored ostalog navodi da BB od druge godine života ima prisutne značajne razvojne smetnje sa obeležjem dečijeg autizma. Povremeno se javljaju i pridružene teškoće (nemir, kolebanje raspoloženja, teškoće afektivne kontrole). Prisutna je emocionalna labilnost, hiperaktivnost i problem pažnje. Navodi se da je BB potrebna dodatna podrška i pomoć tako što bi se podržala odluka roditelja o daljem školovanju u Srednjoj školi za učenike sa teškoćama u razvoju Novi Sad i smeštaj u domu, gde bi bilo potrebno omogućiti uslugu ličnog pratioca zbog pomoći BB u funkcionalnosti. U odeljku Usaglašavanje zajedničkog mišljenja Komisije o potrebi za dodatnom podrškom navedeno je da BB pored ostalog ima pravo na upis u srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju sa domskim smeštajem  i nastavak obrazovanja po individualnom obrazovnom planu sa izmenjenim ishodima IOP-2 uz saglasnost roditelja. Takođe ima pravo na uslugu – LIČNI PRATILAC, radi podrške u zadovoljavanju osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima do osam časova dnevno. U odeljku mišljenja kojim se utvrđuje individualni plan podrške detetu, komisija je navela angažovanje ličnog pratioca, a kao odgovornu osobu/službu odredila je Centar za socijalni rad, sa napomenom da je Centar kao realizator dodatne podrške u obavezi da u roku od 6 meseci pisanim putem izvesti Komisiju o realizaciji predložene podrške, kao i da izvesti Komisiju o prestanku podrške ili prestanku potrebe za podrškom uz obrazloženje.

 

  • Uvidom u Rešenje Broj: … od 11. septembra 2023. godine utvrđeno je da se odbija zahtev za priznavanje prava na uslugu ličnog pratioca mal. BB iz Beograda, podnet od strane majke AA, kao neosnovan. U obrazloženju rešenja je navedeno da je BB redovna učenica Škole za osnovno i srednje obrazovanje u Novom Sadu, da prema članu 2. stav 1. Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite, prava i usluge socijalne zaštite utvrđene ovom odlukom mogu da ostvare državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda i lica raseljena sa Kosova i Metohije, koja imaju boravište na teritoriji grada Beograda. Takođe navodi se da se zahtev za priznavanje prava na uslugu lični pratilac mal. BB odbija kao neosnovan, jer je redovna učenica Škole za osnovno i srednje obrazovanje u Novom Sadu.

 

  • Uvidom u povratnicu utvrđeno je da je žalba na Rešenje  Broj: … od 11. septembra 2023. godine, primljena u  Gradskom centru za socijalni rad, Odeljenje Voždovac 5. oktobra 2023. godine.

 

  • Uvidom u Naknadni zahtev za donošenje rešenja po žalbi, zbog nedonošenja rešenja u zakonom propisanom roku utvrđeno je da je isti predat 12. februara 2024. godine Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda.

 

  • Uvidom u dopis Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda XIX-02 broj … od 13. februara 2024. godine utvrđeno je da je Sekretarijat obavestio advokata CC da kod Sekretarijata nije evidentirana žalba, niti je ista sa spisima predmeta dostavljena Sekretarijatu od strane Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac, te da je od navedenog odeljena zatraženo da dostavi žalbu sa spisima predmeta.

 

  • Uvidom u Rešenje XIX-02 broj … od 19. februara 2024. godine utvrđeno je da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda poništio rešenje Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje Voždovac … od 11. septembra 2023. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odluku, zbog bitnih povreda pravila postupka. U obrazložeu drugostepenog organa se navodi da dokazi koji se nalaze u spisima predmeta i razlozi dati u obrazloženju ožalbenog rešenja ne upućuju na odluku kakava je data u dispozitivu. Naime, drugostepeni organ navodi da iz obrazloženja prvostepenog organa proizilazi da je odlučivao o zahtevu AA zakonskog zastupnika mal. BB za ostvarivanje usluge lični pratioc deteta, a da navedeni zahtev ne postoji u spisima predmeta, kao i da je prvostepeni organ pogrešio kada je kao predmet postupka označio pravo na uslugu ličnog pratioca deteta, budući da je prema članu 4. Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite, lični pratilac deteta usluga socijalne zaštite.

 

  • Uvidom u akt broj: … od 14. avgusta 2023. godine utvrđeno je da je Sekretarijat postupajući po zahtevu majke AA dao mišljenje o primeni Odluke o uslugama socijalne zaštite grada Beograda. U mišljenju Sekretarijata se navodi da Odlukom nije predviđeno da se usluga lični pratilac deteta koju je Grad Beograd ustanovio svojom Odlukom i pruža na svojoj teritoriji, bude pružena na teritoriji druge lokalne samouprave. Da svaka lokalna samouprava propisuje usluge koje pruža na svojoj teritoriji za građane koji žive na teritoriji te lokalne samouprave, kao i da se usluge pružaju preko ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač ta lokalna samouprava, u konkretnom slučaju Grad Beograd. Ukoliko za određene usluge na teritoriji  jedinice lokalne samouprave nema licencirane ustanove socijalne zaštite koja bi mogla da ih pruža, te usluge se u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, nabavljaju u postupku javne nabavke od licenciranih pružaoca usluga, a za lokalnu samoupravu na čijoj teritoriji će se pružiti. Kada se radi o uslugama koje se plaćaju iz budžeta lokalne samouprave, odnosno Grada Beograda, Centar donosi rešenje o priznavanju usluge koja se, konkretno što se tiče usluge lični pratilac deteta, realizuje na teritoriji Grada Beograda gde korisnik ima prebivalište.

 

  • Uvidom u izvod sa Portala javnih nabavki za javni poziv utvrđeno je da je naručilac Grad Beograd Sekretarijat za socijalnu zaštitu, da je predmet nabavke: Lični pratilac deteta, a mesto izvršenja usluge Beograd.

 

  • Uvidom u Licencu broj … od 22. januara 2021. godine utvrđeno je da je ista izdata Humanitarnoj organizaciji na period od 6 godina, za uslugu Lični pratilac deteta.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenio je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1].
  • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[2] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.

3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti potom konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.5. Odredbom člana 29. Konvencije o pravima deteta, koja je proširena i pojašnjena Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, navedeno je da član 29. stav 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišljanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.

3.6. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.

3.7. Ustav Republike Srbije[4]  u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Dalje odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, drštvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.

3.9.Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[6] definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama člana 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da je u ustanovi zabranjena diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.Članom 136. stav 5. propisano je da izuzetno, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje i lični pratilac deteta, odnosno učenika, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa zakonom.

3.10. Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi[7] propisano je da  jedinice lokalne samouprave sarađuju i udružuju se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe, u skladu sa zakonom i statutom, dok je odredbom člana 20. stav 1. tačka 4. propisano da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture. Navedenim članom je propisano i da opština preko svojih organa obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa. Članom 24. ovog zakona propisano je da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni. Odredbama člana 8. stav 1. Zakona o glavnom gradu[8] propisano je da Grad Beograd vrši nadležnosti opštine i grada, utvrđene Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.

3.11. Zakonom o socijalnoj zaštiti[9]  propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene dnevne usluge u zajednici (dnevni boravak, pomoć u kući, svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju), kao i usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu). U skladu sa članom 5. ovog zakona usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Takođe, članom 7. propisano je da ustanove i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom koji obavljaju delatnost, odnosno pružaju usluge socijalne zaštite sarađuju sa ustanovama predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, zdravstvenim ustanovama, policijom, pravosudnim i drugim državnim organima, organima teritorijalne autonomije, odnosno organima jedinica lokalne samouprave, udruženjima i drugim pravnim i fizičkim licima. Saradnja u pružanju usluga socijalne zaštite ostvaruje se prvenstveno u okvirima i na način utvrđen sporazumima o saradnji. Članom 14. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se u centru za socijalni rad ostvaruju ovim zakonom utvrđena prava, kao i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite iz ovog zakona. Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave.

3.12. Članom 44. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da dnevne usluge u zajednici obuhvataju aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju, te da ove usluge obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Pored toga članom 45. ovog zakona propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija.

3.13.    Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, ovim zakonom i propisima donetim za njihovo sprovođenje.  Odredbama člana 65. ovog zakona propisano je da je naručilac usluge ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, odnosno organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nadležan za socijalnu zaštitu. Postupak za korišćenje usluge iz ovog zakona koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika.

3.14.    Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[10]  propisuje bliže uslove i standarde za pružanje svih usluga socijalne zaštite. U ovom pravilniku u okviru dnevnih usluga u zajednici propisana je usluga lični pratilac. Naime, članom 83. ovog pravilnika propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Odredbom člana 84. propisano je da je  svrha angažovanja ličnog pratioca pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.

3.15. Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda[11] propisana je usluga lični pratilac. Odredbama člana 14a propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole i da se za plaćanje troškova ove usluge sredstva obezbeđuju u budžetu grada Beograda za svaku tekuću godinu. Dalje je propisano da se aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta radi uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti i uključuju: a) pomoć kod kuće u oblačenju i održavanju lične higijene i b) pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza, pomoć u kretanju, odlazak na mesta za provođenje slobodnog vremena i druge vrste podrške.

3.16.    Dalje Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda propisano da se usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje u trajanju do 40 časova nedeljno, u skladu sa procenjenim potrebama korisnika, o čemu odlučuje Gradski centar za socijalni rad u Beogradu rešenjem, kao i da će pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge lični pratilac deteta, Gradski centar posebno ceniti porodični status domaćinstva deteta sa smetnjama u razvoju, kao i stepene podrške, a u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Prednost će imati deca iz jednoroditeljskih porodica, koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa I i II stepenom podrške.

3.17. Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite[12] propisana je usluga lični pratilac deteta. Odredbom člana 83. propisano je da je  lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Članom 84. propisano je da je svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.

3.18. Dalje je Pravilnikom propisano da se aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, što uključuje: 1) pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene (umivanje, češljanje, pranje zuba), pri hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora i sl.), pripremu knjiga i opreme za vrtić odnosno školu; 2) pomoć u zajednici, što uključuje:(1) pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte i sl.), (2) pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica ili korišćenje drugih pomagala i sl.), (3) odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.), uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške.

 

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

  • Na osnovu pritužbe i dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu utvrđeno je da je BB dete sa razvojnim smetnjama sa obeležjem dečijeg autizma, da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Beograda, kao i da je redovna učenica Škole za osnovno i srednje obrazovanje u Novom Sadu. Da je zajedničko mišljenje interresorne komisije da maloletna BB ima pravo na upis u srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju sa domskim smeštajem i nastavak obrazovanja po individualnom obrazovnom planu sa izmenjenim ishodima IOP-2 uz saglasnost roditelja. Takođe, da ima pravo na uslugu lični pratilac, radi podrške u zadovoljavanju osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima do osam časova dnevno, a da je odgovorna služba Centar za socijalni rad. Takođe, utvrđeno je da se majka deteta, podnositeljka pritužbe, obratila Gradskom centru za socijalni rad, Odeljenje Voždovac, zahtevom da se pruži usluga lični pratilac deteta, kao i da je zahtev odbijen.
  • Imajući u vidu činjenicu da je pritužba podneta protiv Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Voždovac, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju, bio je da ispita da li su Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac, propustili da BB obezbede potrebnu dodatnu podršku ličnog pratioca i time izvršili akt diskriminacije na osnovu njenog zdravstvenog stanja.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je najpre potrebno sagledati pojam, ulogu i značaj ličnog pratioca deteta i učenika u vaspitno-obrazovnom radu. Naime, lični pratilac predstavlja meru podrške detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu i učeniku spada u usluge iz domena socijalne zaštite, te je stoga obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje usluge ličnog pratioca svoj deci kojoj je ova usluga neophodna.
  • Nesporno je da Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Voždovac nisu obezbedili angažovanje ličnog pratioca BB, iako je obezbeđivanje ovog vida dodatne podrške detetu i učeniku u nadležnosti lokalne samouprave. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu i Gradskog centra za socijalni rad da nemaju potpuno jasan stav u pogledu mogućnosti ostvarivanja usluge za decu van teritorije Grada Beograda, da Odlukom nije predviđeno da se usluga lični pratilac deteta koju je Grad Beograd ustanovio svojom Odlukom i pruža na svojoj teritoriji, bude pružena na teritoriji druge lokalne samouprave, u konkretnom slučaju na teritoriji Novog Sada. Takođe, cenio je i navode da konkretan i slične slučajeve ne treba rešavati na nivou pojedinačnog slučaja, kao i da izmene propisa ne mogu biti ostavljene svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi da ih rešava na nivou pojedinačnog slučaja, jer samo ujednačeno sistemsko rešenje može adekvatno odgovoriti na potrebe korisnika, kao i da će podržati inicijativu Poverenika za izmenu propisa koja koja će ići u pravcu rešavanja ovog i sličnih slučajeva.
  • Poverenik ističe da jedinica lokalne samouprave ima obavezu da obezbedi usluge podrške za samostalan život, u skladu sa članom 45. Zakona o socijalnoj zaštiti, dok je prema Odluci o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda jedan od uslova za ostvarivanje usluge ličnog pratioca i prebivalište korisnika usluge, koji je u konkretnom slučaju i ispunjen. Nejasnoće koje imaju Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centra za socijalni rad vezane za ostvarivanja usluge ličnog pratioca za decu koja imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda, a školuju se na teritoriji druge lokalne samouprave ne umanjuju njihovu odgovornost zbog propusta da obezbede ovaj vid dodatne podrške BB  S tim u vezi Poverenik ukazuje da Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Gradski centra za socijalni rad nisu dostavili ni jedan dokaz da su povodom konkretnog i sličnih slučajeva preduzeli korake koji bi doprineli rešavanju uočenih problema u praksi, već su se umesto toga opredelili da ne pruže uslugu ličnog pratioca i sav teret prebace na porodicu mal. BB
  • Analizom citiranih zakonskih odredbi nesporno je da jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da obezbede dnevne usluge u zajednici. Takođe, svaka jednica lokalne samouprave donela je pravilnike i odluke kojima je bliže razradila uslove i kriterijume na osnovu kojih je moguće ostvariti usluge socijalne zaštite. Kao što proizlazi iz izjašnjenja Sekretarijata i Gradskog centra za socijalni rad jedan od kriterijuma za ostvarivanje usluge ličnog pratioca je i prebivalište korisnika usluge. Ovakav kriterijum pravdan je činjenicom da se usluga finasira upravo iz budžeta jedinice lokalne samouprave, zbog čega je neophodno da lice ima prebivalište na njenoj teritoriji. BB iako se školuje u Novom Sadu ima prebivalište u Beogradu gde i dolazi vikendima, praznicima za vreme raspusta i gde će se i vratiti nakon okončnog školovanja. Poverenik ističe da ne postoji zakonska niti kakva druga obaveza školovanja u mestu prebivališta, zbog čega se u pozitivnom pravu jasno razlikuju instituti prebivališta i boravišta, pa se osoba može slobodno kretati i školovati van mesta svog prebivališta. S tim u vezi Poverenik ukazuje i na odredbe člana 13. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji daje mogućnost da jedinice lokalne samouprave sarađuju i udružuju radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Omogućavanjem usluge ličnog pratioca licu koje prema slobodnom izboru mesta obrazovanja i ustanove koju će pohađati, ostvaruje se cilj da se svima na jednakoj osnovi omogući pravo na obrazovanje i učestvovanje u obrazovanim procesima.
  • Usluga ličnog pratioca je namenjena deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju kojima je ova podrška neophodna u cilju lakšeg ostvarivanja osnovnih životnih potreba, te u tom smislu bi pogrešan bio pristup koji bi podrazumevao bilo kakvu selektivnost u omogućavanju ove usluge. Pružanje usluge ličnog pratioca treba da bude jednako dostupna svakom detetu kod koga je ustanovljena potreba za dodatnom podrškom od strane nadležnog organa. Nije dovoljno samo propisati odlukom lokalne samouprave ovaj vid podrške, već je pored toga neophodno upotpunosti realizovati, tako da svako dete kome je ova podrška potrebna bude obuhvaćeno datom uslugom. Samo na taj način, jedinica lokalne samouprave ispunjava zakonsku obavezu u pogledu pružanja ove usluge.
  • Imajući u vidu značaj usluge ličnog pratioca kao podrške deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju, a u cilju njihovog uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, Poverenik je 2021. godine pokrenuo i parnicu za zaštitu od diskriminacije u javnom interesu, a uz saglasnost majke dečaka sa autizmom kome ova usluga, iako neophodna, nije pružena. Ova strateška parnica je pokrenuta protiv jedne jedinice lokalne samouprave i Centra za socijalni rad. Takođe, Poverenik ukazuje i na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu broj GŽ 3827/2014 od 1. jula 2015. godine kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici broj P 1102/2013 od 9. jula 2014. godine za naknadu štete. Apelacioni sud je potvrdio odgovornost tuženih, predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave, za nastalu materijalnu štetu u imovini tužioca, roditelja deteta sa autizmom. Sud je utvrdio da su predškolska ustanova i lokalna samouprava uzrokovale materijalnu štetu u imovini tužioca koja je nastala angažovanjem logopeda, reedukatora i personalnog asistenta za maloletno dete, kao i na ime putnih troškova. Sud je ukazao da se odgovornost predškolske ustanove za naknadu materijalne štete zasniva na činjenici da nije obezbedila neophodan kadar, dok je odgovornost lokalne samouprave zasnovan na činjenici da nije obezbedila neophodna sredstva za angažovanje potrebne podrške.
  • Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, kao i da ne postoji zakonska obaveza da se školovanje obavlja u mestu prebivališta, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je Sekretariajt za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac, propuštajući da obezbedi dodatnu podršku ličnog pratioca, otežali BB ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime su izvršili akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.

 

  1. MIŠLjENjE

Propuštanjem da obezbedi dodatnu podršku ličnog pratioca za BB kojoj je ovaj vid podrške potreban, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac, onemogućili su da BB dobije potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime su prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Sekretarijatu za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskom centaru za socijalni rad, Odeljenje Voždovac,  da:

 

  • Preduzmu sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti angažovanje ličnog pratioca za BB, učenicu Škole za srednje obrazovanje u Novom Sadu.
  • Ubuduće da vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac,  obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje Voždovac ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije.

[2] “Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 15/90 i „Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97)

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 98/06 i 115/21

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18-dr.zakon, 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 -dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 37/19 i 111/21 -dr. zakon

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11 i 117/22- odluka US, čl. 40. st. 1. tač. 2. i 3. u vezi sa čl. 44.

[10] Službeni glasnik RS, br. 42/13, 89/18 i 73/19

[11] Službeni glasnik RS, br.55/11, 8/12-ispr, 8/12, 42/12, 65/12, 31/13, 57/13, 37/14, 82/15, 4/16, 37/16 , 56/16, 114/16,102/17,50/18,103/18,115/19, 138/19,17/20, 138/20,40721, 120/21,109722 i 65/23

[12] Službeni glasnik RS, br.42/13, 89/18 i 73/19

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon71-24 Mišljenje povodom pritužbe Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top