br.011-00-3/2025-02 datum: 14.1.2025. godine
MINISTARSTVO ZDRAVLjA
Zlatibor Lončar, ministar
11000 BEOGRAD
Nemanjina 22-26
Predmet: Inicijativa za izmenu, odnosno međusobno usaglašavanje propisa koji se odnose na izjednačavanje položaja žena u periodu trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta bez obzir na osnov njihovog radnog angažovanja, odnosno izjednačavanje položaja preduzetnica i žena angažovanih po osnovu ugovora van radnog odnosa sa položajem žena koje su zaposlene kod poslodavca u pogledu ostvarivanja prava u vezi istog životnog događaja – trudnoće i porođaja
Poštovani gospodine Lončar,
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Praksa Poverenika, kao i obraćanja žena i organizacija civilnog društva ukazuju da, iako su u poslednjih nekoliko godina izvršene značajne izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom[2], i dalje žene preduzetnice, kao i žena koje rade po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa u pogledu ostvarivanja prava u vezi trudnoće i porođaja nisu u potpunosti izjednačene sa ženama koje su u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno koje su zaposlene kod drugog lica tj. ne obavljaju samostalno delatnost.
Naime, analizom prakse Poverenika, a uzimajući u obzir različita istraživanja, iskristalisala su se dva problema. Prvi problem se odnosi na položaj žena preduzetnica i onih koje su radno angažovane po osnovu ugovora (ugovora o privremenim povremenim poslovima, autorskim ugovorima, ugovorima o delu….) u smislu da naknade koje ostvare po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ne obuvataju poreze i doprinose (čl-17-20. Zakona o finansisjkoj podršci porodici sa decom), dok u slučaju zaposlene žene, naknada koju država isplaćuje obuhvata naknadu zarade, odnosno plate, i plaćene poreze i doprinose (član 14). Drugi problem koji se iskristalisao, odnosi se na zaposlene koje su angažovane po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa i njihovih prava u vezi trudnoće i porođaja. Naime, zaposlene žene koje su u radnom odnosu imaju sva prava koja proizilaze iz radnog odnosa, uključujući i pravo na održavanje trudnoće, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, i one u skladu sa zakonom ne mogu da dobiju otkaz ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta. Zakon predviđa njihovu zaštitu tokom rada i u vezi sa radom u smislu zaštite po pitanju prekovremenog, noćnog rada, preraspodele radnog vremena i sl. Žene koje rade na osnovu ugovora van radnog odnosa, prema važećem zakonodavstvu nemaju ova prava, a prema Ustavu Republike Srbije i prema ratifikovanim konvencijama bi trebalo da ih imaju.
Važno je razumeti da preduzetnice, kao i žene koje obavljaju rad po osnovu različitih ugovora van radnog odnosa predstavljaju kategoriju žena koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode na koje se plaćaju doprinosi ali koji nemaju karakter zarade u smislu propisa o radu. Odnosno u pitanju su različiti oblici radnog angažovanja koji u smislu Zakona o radu ne predstavljaju radni odnos, tako da se ove žene ne smatraju zaposlenima u smislu Zakona o radu i nemaju ista prava u vezi sa trudnoćom i porođajem kao što imaju žene zaposlene kod poslodavca iako su u propisanom periodu ostvarile prihod po nekom od navedenih osnova. Ova kategorija žena ima pravo, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta[3], a ne pravo na naknadu zarade odnosno plate koja podrazumeva i naknadu poreza i doprinosa (član 14. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom).
Imajući u vidu važnost pitanja ostvarivanja prava na zaradu/naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta svake žene bez obzira da li je zaposlena na određeno ili neodređeno vreme ili je angažovana po osnovu ugovora van radnog odnosa, Poverenik se više puta obraćao Ustavnom sudu predlozima za ocenu ustavnosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Pored predloga za ocenu ustavnosti Poverenik se prethodno obraćao nadležnom ministarstvu i inicijativama za izmenu ovog propisa. Po poslednjem predlogu Poverenika, Ustavn sud je doneo odluku IUz-299/2018[4], 22. decembra 2022. godine kojom je utvrdio da odredba člana 17. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nije u saglasnosti sa Ustavom. Ovom predlogu prethodili su predlozi za ocenu ustavnosti istog zakona na osnovu kojih je Ustavni sud svojim odlukama IUz-216/2018, IUz-247/2018 i IUz-266/2018 utvrdio da odredbe člana 12. stav 7, člana 14. stav 8, člana 17. stav 2, člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nisu u saglasnosti sa Ustavom. U predlozima je Poverenik, između ostalog ukazivao da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom pravi razliku u ostvarivanju prava (pravo na naknadu zarade i pravo na ostale naknade) za isti životni događaj a to je rođenje deteta, te da pravljenje razlike po osnovu radnog statusa žene nije opravdan, posebno imajući u vidu prevashodni cilj ovog zakona kao što je finansijska podrška porodici sa decom, poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, usklađivanje rada i roditeljstva, posebni podsticaji i podrška roditeljima da ostvare željeni broj dece, kao i poboljšanje materijalnog položaja porodica sa decom.
Poverenik je u ovim predlozima za ocenu ustavnosti naglasio da nema objektivnog i razumnog opravdanja da se u potpuno uporedivim okolnostima, pravi razlikovanje između korisnica prava po osnovu toga da li se samozapošljavaju, obavljaju samostalnu delatnost ili su zaposlene kod poslodavca. Umesto da ova mera bude sastavni deo mera podrške koje država preduzima u cilju razvoja ženskog preduzetništva i samozapošljavanja, ovakvo razlikovanje dovodi, pored neravnopravnog položaja, do gušenja ženskog preduzetništva i samozapošljavanja, osećaja manje važnosti i žena i dece, odnosno da njihovo materinstvo i roditeljstvo nije podržano od strane društva na jednak način. Ovakav nejednak tretman, favorizuje samo jedan oblik radnog angažovanja, i to radni odnos kod poslodavca u odnosu na druge oblike radnog angažovanja (rad van radnog odnosa, samozapošljavanje, preduzetništvo). Ova činjenica dodatno govori u prilog tome da ovakvo razlikovanje između žena, u aktuelnim okolnostima na tržištu rada, nema racionalnog opravdanja. Ustavni sud je potvrdio argumente koje je Poverenik izneo, kada je svojim odlukama utvrdio nesaglasnost pojedinih odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sa Ustavom.
Različita istraživanja ukazuju da je sve više novih oblika radnog angažovanja koji ne podrazumevaju radni odnos, već rad van radnog odnosa, kao i da je zabrana zapošljavanja koja je prethodni dugi niz godina bila aktuelna, dovela do toga da se povećao broj radnog angažovanja koje podrazumeva zaključenje različitih ugovora koja ne podrazumevaju radni odnos, već rad van radnog odnosa. Nesigurnost i dužina rada po osnovu ugovora nesporno ima uticaj i na odlučivanje na rađanje deteta. Aktuelni propisi ne prepoznaju nove oblike radnog angažovanja već primat daju radnom odnosu kod poslodavca, što datira još iz vremena socijalističkog sistema kada je najveći broj žena bio zaposlen bilo u državnim organima, javnim službama, javnim preduzećima ili kod drugog poslodavca, a veoma mali broj njih se odlučivao za samozapošljavanje i preduzetništvo. Imajući u vidu realnost, odnosno broj radnika angažovanih na osnovu različitih ugovora koji ne predstavljaju radni odnos, neophodno je pronaći načine da se i za ove vidove radnog angažovanja propišu isti vidovi zaštite koji podrazumevaju zaštitu trudnica i porodilja tokom trajanja radnog angažovanja. S tim u vezi, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je već prepoznao ove trendove i potrebu zaštite žena koje nisu zaposlene kod poslodavca već obavljaju rad kroz samozapošljavanje ili na osnovu nekog od ugovora koji ne spadaju u ugovore o radu, već ugovore van radnog odnosa. U tom smislu, ovaj zakon je predvideo da ove žene ostvaruju određena ista prava kao i zaposlene kod poslodavca, ali ne i pravo na uplatu poreza i doprinosa. Imajući u vidu da te izmene podrazumevaju usklađivanje više propisa, mišljenja smo da je te propise potrebno izmeniti odnosno ukladiti kako bi se svim ženama obezbedio jednak tretman bez obzira na oblik radnog angažovanja, odnosno da li je zaposlena kod poslodavca ili se samozapošljava. Ovakvo ujednačavanje nužno podrazumeva unapređenje Zakona o radu, kao lex specialis u oblasti rada i zapošljavanja, kao i drugih zakona poput Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o privrednim društvima, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Podaci o pojedinim indikatorima na tržištu rada govore o položaju žena u oblasti rada i zapošljavanja. Praksa Poverenika pokazala je da se ženama koje su zaposlene na ugovorima van radnog odnosa, nakon vremena na koji je ugovor zaključen, isti ne produžava od strane poslodavaca nakon saznanja da je zaposlena ostala u drugom stanju i pored činjenice da se odredba člana 187. stav 3. Zakona o radu odnosi ne samo na otkaz ugovora o radu već i na prestanak radnog odnosa pa i po osnovu isteka vremena na koji je ugovor zaključen. Takođe, žene teže napreduju na bolje pozicije na poslu, što pokazuju rezultati istraživanja o faktorima koji doprinose efektu „staklenog plafona“ u kojem 78% žena tvrdi da žene i muškarci nisu jednako tretirani na radnom mestu, čak 67% ispitanica radi na nižim radnim mestima kao neposredni izvršilac, a samo 4% žena u Srbiji se nalazi na poziciji direktorki, predsednica i članica nadzornih odbora. Više od polovine žena u Srbiji samo donekle je u mogućnosti da uskladi profesionalne i privatne obaveze. Prema istom istraživanju 54% ispitanica ima niža primanja u odnosnu na svog partnera, a 56% ima niža primanja od kolega koje rade isti ili sličan posao, dok fleksibilno radno angažovanje za gotovo polovinu njih nije moguće.[5] O položaju žena govori i slučaj u kojem je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nedavno dobio spor pred sudom u parnici koju je pokrenuo u cilju zaštite žene tokom trudnoće i porodiljskog odsustva u oblasti rada i zapošljavanja. Poverenik je ukazao i na stavove Evropskog suda za ljudska prava po ovom pitanju, posebno citirajući delove iz odluke Evropskog suda po predstavci (predstavka br. 54711/15 od 4. februara 2021. godine, koja je postala pravnosnažna 4. maja 2021. godine) gde je sud zauzeo jasan stav da odbijanje zaposlenja ili priznavanja naknade vezane za zaposlenje (naknade iz zdravstvenog osiguranja na osnovu komlikacija u trudnoći, a kasnije i porodiljskog odsustva) trudnici predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu pola, što je dovelo do povrede njenih konvencijskih prava tj. kršenja člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa članom 1. Protokola br. 1. uz Konvenciju. Takođe, prema stavu Evropskog suda raskid radnog odnosa sa ženom koja je trudna sam po sebi predstavlja akt diskriminacije i to direktne diskriminacije zasnovane na polu žene te da je takvo postupanje u suprotnosti sa članom 2. stav 3. i 5. direktive 76/207/EEZ[6]. Sud je izrazio zabrinutost zbog prizvuka zaključaka domaćih sudova koji su sugerisali da žene ne bi trebale raditi ili tražiti posao tokom trudnoće, upozorivši da takvi rodni stereotipi predstavljaju ozbiljnu prepreku postizanja stvarne suštinske ravnopravnosti polova. Utvrđeno je da takva razmatranja ne samo da krše domaće zakone, već se kose i sa međunarodim standardima ravnopravnosti polova.
Poverenik ovom prilikom ukazuje da je u kontekstu ove inicijative važno imati u vidu i demografsku sliku naše zemlje koju već duže vreme karakteriše demografsko starenje i visoka prosečna starost stanovništva kao rezultat krupnih promena koje su se dešavale u starosnoj strukturi u 20. veku, prouzrokovanih prvenstveno dugogodišnjim opadanjem stope fertiliteta, zatim visinom stope mortaliteta, kao i migracionim kretanjima. Prema rezultatima poslednjeg popisa, u Republici Srbiji živi 6.690.887 stanovnika, što je za 6,9% manje u odnosu na 2011. godinu kada je realizovan prethodni popis. Smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u svim regionima (oko 10%), osim u Beogradskom, gde je broj stanovnika povećan za oko 1,6%. Efekti smanjenja broja stanovnika su brojni, a ekonomski efekti ovakve situacije prevazilaze negativne efekte starenja stanovništva jer se negativno odražavaju na tržište rada i naročito pojedine sektore privrede (npr. građevinska industrija, infrastruktura), što dovodi do smanjenja BDP i nižeg agregatnog rasta čitave zemlje, posebno regiona koji su naročito pogođeni depopulacijom govori niz izveštaja i istraživanja na svetskom nivou.
Na položaj žena angažovanih po osnovu ugovora koji u skladu sa Zakonom o radu predstavljaju rad van radnog odnosa u vezi sa trudnoćom i položajem ukazalo je i Udruženje „Mame su zakon“ koje je predložilo dopune Zakona o radu i to člana 202a i 202b, sa proračunom finansijskih sredstava potrebnih za primenu tako izmenjenog zakon. Pomenuto udruženje je u okviru projekta „Porodiljsko odsustvo – pravo a ne privilegija“ navelo finanijsku analizu porodiljskog odsustva koju je pripremio Institut za razvoj i inovacije. U analizi je navedeno da je za realizaciju predloženih izmena zakona potrebno obezbediti na godišnjem nivou novčana sredstava na nivou opšteg nivoa države koja se kreću između 2.868 miliona dinara (24,4 milion evra) i 4.030 miliona dinara (34,3 miliona evra). Od procenjenog iznosa novčanih sredstva za realizaciju na nivou opšte države, sredstva koja se odnose na budžet Republike Srbije su procenjena u iznosu od 2.645 miliona do 3.360 miliona dinara, a sredstva koja je potrebno obezbediti iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su procenjena od 223 do 669 miliona dinara, sve posmatrano na godišnjem nivou[7].
Predloženom dopunom Zakona o radu kroz član 202a koji se odnosi na davanje prava radno angažovanim radnicama van radnog odnosa (ugovor o privremeno povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ugovor o dopunskom radu) da imaju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, a u skladu sa članovima 94, 94a i 95 Zakona o radu, ukazano je da će doći do troška po opšti nivo države u pogledu nadoknade plate za zaposlene van radnog odnosa za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u trajanju od 12 meseci, kao i pripadajućih poreza i doprinosa. U navedenoj analizi je istaknuto da nadoknada plate za zaposlene van radnog odnosa koja je predviđena ovom dopunom Zakona o radu kroz član 202a ne može biti manja od minimalne zarade, kako bi bila u skladu sa stavom 8, član 14** Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naime, troškovi koji su posledica dopune Zakona o radu kroz predloženi član 202a neće se ostvariti u punom iznosu jer je deo troškova opšte države koji se odnosi na nadoknadu plate već obuhvaćen kroz Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta koje su definisane članom 17. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i koje zaposlene van radnog odnosa primaju. Novčani trošak po opšti nivo države postoji usled isplate pripadajućih poreza i doprinosa, kao i u slučaju žena koje su zaposlene van radnog odnosa i primaju Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta koje su manje od minimalne zarade u Republici Srbiji.
Poverenik koristi priliku da ukaže na antidiskrinacione propise kao i propise koji se odnose na položaj žena u toku trudnoće i porođaja u procesu rada i zapošljavanja.
Članom 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Poseban oblik diskriminacije predstavlja posredna diskriminacija koja postoji ako se na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njegovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdana legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbom člana 14. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, kao i da se posebne mere primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano.
Odredbom člana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
Dalje, odredbama člana 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Istim članom je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.
Zakonom o privrednim društvima[8] uređen je pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja, pa tako i pravni položaj preduzetnika (član 1. stav 1.). Oredbom člana 83. ovog zakona definisan je pojam preduzetnika kao „poslovno sposobnog fizičkog lica koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji“. U preduzetnike se ubrajaju i fizička lica koja su upisana u poseban registar a koja obavljaju delatnost slobodne profesije ako je to određeno posebnim propisom (knjižavnice, umetnice..).
Dalje, odredbama člana 89. ovog zakona propisano je da preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, odnosno poslovođi. Poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika (član 89. st.3 ovog zakona). Izuzetno, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli. U smislu ovog zakona, porođaj i/ili odsustvo sa rada radi nege deteta smatra se opravdanim razlogom priremenog odsustva preduzetnice.
Ukoliko preduzetnica ne zaposli poslovođu i nema člana porodičnog domaćinstva da mu/joj poveri rukovođenje, ona mora prekinuti/zatvoriti, privremeno ili trajno, svoj posao. Dakle, rođenje deteta dovodi u rizik opstanak preduzetničke radnje, a samim tim i budućih izvora prihoda žene koja je odlučila da zatvori svoju preduzetničku radnju zbog trudnoće i porođaja. Na ovaj način su nažalost preduzetnice dovedene u situaciju da moraju da biraju između majčinstva i bavljenja biznisom.
Dalje, odredbama čl. 7, 8. i 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje[9] propisano je da su preduzetnici, između ostalih, obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i za osiguranje u slučaju nezaposlenosti, a u skladu sa zakonima koji uređuju ove sisteme. Odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da osnovica doprinosa za preduzetnike koji u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju na stvarni prihod, je mesečni iznos lične zarade u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana (stav 1.tačka 1.) ili oporeziva dobit ako preduzetnik ne isplaćuje ličnu zaradu iz stava 1.tačka 1. ovog člana. Članom 65b ovog zakona je propisano da se za preduzetnika koji ostvaruje ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu za vreme ostvarivanja prava na tu naknadu (stav 1). Izuzetno od stava 1. ovog člana, za preduzetnika koji nastavlja da obavlja preduzetničku delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade, osnovicu doprinosa čini lična zarada, odnosno oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđeni prihod (stav 2. ovog člana). Stavom 3. je propisano da obveznik plaćanja doprinosa za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade je preduzetnik iz stava 2. ovog člana“.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju[10] propisano je da je obavezno zdravstveno osiguranje ono osiguranje kojim se osiguranim licima i drugim licima obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade u skladu sa ovim zakonom (član 3.), kao i da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju uplatom doprinosa, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (član 9. stav 1.). U skladu sa ovim zakonom u osiguranike ulaze i preduzetnici (član 11. tačka 18. ovog zakona).
Odredbama člana 13. ovog zakona propisano je da preduzetniku prestaje svojstvo osiguranika po predviđenom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaća doprinos, osim za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad nastale pre privremene odjave, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Svakako, važno je istaći da, van kategorija osiguranika u skladu sa članom 11. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno lica koja ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 11. ovog zakona i koja ne ispunjavaju uslove da budu osigurani kao članovi porodice osiguranika, ipak se smatraju osiguranicima u smislu ovog zakona i to su,između ostalog, lica u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i do 12 meseci nakon porođaja (član 16. stav 1. tačka 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju). Članom 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu da se uključe u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na način, u sadržaju i obimu propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona (stav 1.). Izuzetno od stava 1. ovog člana preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika po osnovu člana 13. ovog zakona, kao i supružnik, odnosno vanbračni partner zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u skladu sa zakonom, a kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa za period upućivanja, mogu da se uključe u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na način, u sadržaju i obimu propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona. U skladu sa odredbama člana 72. stav 1.tačka 2 ovog zakona preduzetnici imaju pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dodatno je propisano i to da preduzetnici/e imaju pravo i na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad, između ostalog zbog bolesti ili koplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (član 73.stav1. tačka 3.). Odredbom člana 85. istog zakona propisano je da osiguraniku iz člana 11. stav 1. tačka 18) ovog zakona (preduzetniku/ci i slobodnom umetniku/ci) ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade, dok je stavom 2. istog člana propisano da u slučaju iz stava 1. ovog člana osiguraniku koji ima zaposlene (jednog ili više) pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti.
Odredbama člana 13. Zakon o porezu na dohodak građana[11] propisano je da se pod zaradom u smislu ovog zakona, između ostalog, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog (stav 1.). Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja (stav 2.). Zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se i isplaćena lična zarada preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika utvrđena u skladu sa ovim zakonom (stav 3.). Ovim zakonom određena primanja izuzeta su od oporezivanje. Tako se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu primanja koja se ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, osim naknade zarade, odnosno plate (član 9. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dohodak građana).
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju[12] obavezno osigurana lica, odnosno osiguranici su, između ostalih i lica koja samostalno obavljaju delatnost (član 10. stav 1. tačka 2.). Dalje odredbom člana 12. je, između ostalog propisano da su osiguranici samostalnih delatnosti i lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja (stav 1. tačka 1.) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju poljoprivrednu delatnost u svojstvu preduzetnika, ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja (stav 1.tačka 4a), kao i lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostavaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju (stav 1. tačka 5.). Odredbama člana 14. utvrđen je početak i prestanak svojstva osiguranika, koji se stiče danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova (stav 1.). S tim u vezi navodimo odredbe stava 4. ovog člana kojim, izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolesti i porodiljskog odsustva), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina. Ovo, stoga, što su odredbama ovog člana obuhvaćeni svi osiguranici poljoprivrednici, te se može zaključiti da u ovu grupu spadaju i oni koji obavljaju poljoprivrednu delatnost u svojstvu preduzetnika.
Zakonom o radu[13] propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama (član 1. stav 1). Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to ovim zakonom određeno (član 1. stav 2). Dalje, odredbama člana 2. ovog zakona propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno; na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno; na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraćaja, ako posebnim propisom nije drukčije određeno, kao i na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno. Takođe, članom 12. Zakona o radu propisano je da zposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 2. ovog člana propisano je da zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, dok je stavom 3. propisano da zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.
S obzirom na to da je Zakon o radu krovni zakon u oblasti rada i da je njime stvoren režim rada van radnog odnosa, promena položaja žena koje rad obavljaju van radnog odnosa najbolje će biti ostvarena upravo dopunama relevantnih članova ovog zakona (197‒203).[14]
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na važnost izmena i dopuna čl. 94-96. Zakona o radu[15], kako bi se i ženama angažovanim na ugovorima van radnog odnosa omogućilo korišćenje prava na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i posebne nege deteta, ravnopravno sa ženama zaposlenim po osnovu ugovora o radu na neodređeno ili određeno vreme. Navedeno je potrebno usaglasiti i sa odredbama važećih čl. 115. i 187. ovog zakona koji se odnose na pravo na naknadu zarade, kao i sa posebnim odredbama koje se odnose na zaštitu od otkaza ugovora o radu žena angažovanih na nekim od ugovora van radnog odnosa.
Poverenik podseća i da su Strategijom podsticanja rađanja Republike Srbije[16] predviđene mere i mehanizmi u cilju ekonomskog osnaživanja potencijalnih roditelja i roditelja. U prilog tome navešćemo dva posebna strateška cilja i njihove pojedinačne mere i/ili mehanizme ostvarivanja. U okviru posebnog cilja Strategije (2.2.1. poseban cilj 1.) – ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, predviđena su dva pojedinačna cilja. Prvi je smanjenje direktnih troškova podizanja dece i finansijske mere za podsticanje rađanja (1.1.), dok se drugi pojedinačni cilj (1.2.) odnosi na podsticaje u sferi stanovanja. Drugi poseban cilj je cilj 2. (2.2.2.poseban cilj 2.) koji se odnosi na usklađivanje rada i roditeljstva čija je implementacija, takođe predviđena kroz dva pojedinačna cilja – usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena (2.1.), i usklađivanje rada i roditeljstva putem zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja (2.2.). Stretegija razrađuje ove ciljeve kroz veliki broj mera, aktivnosti i mehanizama u cilju ekonomskog osnaživanja roditelja i potencijalnih roditelja na direktan ili indirektan način ( primera radi: „sve vrste radnih ugovora, uključujući i ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovore o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ugovore o delu, ugovore o dopunskom radu i dr, treba tretirati na isti način u pogledu prava na naknadu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada zarad nege deteta(3)“, „obezbeđivanje uslova da žena tokom trudnoće kao i nakon vraćanja na posao posle odsustva ne izgubi posao (7)“ i dr.).
Analizom svih navedenih propisa može se zaključiti da i dalje postoji nejednak tretman žena koje samostalno obavljaju delatnost ili rade po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa u odnosu na zaposlene žene, a koji predstavlja povredu člana 21. koji propisuje da su pred Ustavom[17] i zakonom svi jednaki, kao i člana 63. stav 2. Ustava kojim je propisano da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece u čemu im pomaže, kao i člana 66. stav 1. i 2. Ustava kojim je propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, kao i da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Poverenik ukazuje i na odredbe člana 18. Ustava kojim je uređena neposredna primena zajemčenih prava. Ovim članom je propisano da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (stav1). Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2. istog člana). Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3. istog člana).
Članom 60. Ustava propisanao je da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1), da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2), da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav3). Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći (stav 4. istog člana). Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5. istog člana).
Podsećamo i na Konvenciju o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine primenjuje se na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdržavaju i kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da se ekonomski angažuju i napreduju. Države članice su se obavezale da kao cilj nacionalne politike postave mogućnost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije.
Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisana je obaveza svake članice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.
Akcionim planom za poglavlje 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje predviđeno je izjednačavanje statusa majki angažovanih po ugovorima van radnog odnosa sa majkama angažovanim po ugovorima o radnom odnosu. Planom je predviđeno usklađivanje Zakona o radu sa Direktivom Saveta 92/85/EEZ od 19. oktobra 1992. godine o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu trudnica, porodilja ili dojilja, u pogledu primene svih odredbi Direktive na druge radno angažovane žene, kako bi se zaštitile ne samo zaposlene, već sve radne žene angažovane po ugovoru van radnog odnosa ili drugom osnovu.
U Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2023. godinu[18] Poverenik je dao i opštu preporuku mera za unapređenja ravnopravnosti Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za brigu o selu, NSZ, jedinicama lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, poslodavcima. U preporuci je navedeno da je potrebno aktivnim merama i subvencijama podsticati zapošljavanje žena, razvoj ženskog preduzetništva i poljoprivrednih gazdinstava, ostvarivanje ravnopravnosti u pristupu radnim mestima, jednakim zaradama, uslovima za napredovanje, kao i uravnoteženiju zastupljenost žena na rukovodećim mestima i organima upravljanja. Analizirati efekte preduzetih mera na nivou lokalne zajednice i unapređivati ih u odnosu na postignute rezultate.
U Posebnom izveštaju Poverenika o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja[19] ukazano je da je najčešća je višestruka diskriminacija žena na tržištu rada po osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa kao ličnih svojstava. U izveštaju je navedeno da rodni jaz na tržištu rada opstaje uprkos poklanjanju pažnje ovom problemu u nacionalnim strategijama u oblasti zapošljavanja i rodne ravnopravnosti.[20] U periodu sprovođenja Akcionog plana, udeo žena među preduzetnicima se neznatno povećao (sa 26% 2011. godine na 34% 2017. godine). Međutim, najveći deo ženskog preduzetništva vođen je neophodnošću da se samostalno zaposle suočene sa preprekama na tržištu rada, a ne zbog dobrih poslovnih resursa, što umanjuje šansu ženskim preduzećima da postanu održiva i uspešna. Rodni jaz u zaradama opstaje iako nije tako visok kao u nekim drugim zemljama.[21] U ovom izveštaju je navedeno da su mere za povećanje zaposlenosti, preduzetništva i poljoprivredne aktivnosti deo sistemskih uslova koji omogućavaju ekonomsko osnaživanje žena, ali da se samo delimično mogu pripisati sprovođenju ovog akcionog plana, jer potiču iz ranijeg perioda reforme politika zapošljavanja, socijalnog uključivanja i rodne ravnopravnosti.
Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik smatra da je radi izjedačavanja položaja žena koje se samozapošljavaju, odnosno koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu ugovora van radnog odnosa sa ženama koje su zaposlene kod poslodavca, neophodno sagledati sve relevantne propise i izvršiti njihovo usklađivanje kako bi sve žene koje rade izjednačile tj. imale isti tretman i ista prava povodom istog životnog događaja – trudnoće i porođaja.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.
[2] „Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 50/18, 46/21 – Odluka US, 51/21 – Odluka US, 53/21 – Odluka US, 66/21, 130/21, 43/23 – Odluka US i 62/23, 11/24 – Odluka US i 79/24
[3] Odluka US broj IUz-299/2018 od 1.02.2023. str.7
[4] Više na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/149-102933/saopstenje-sa-16-sednice-ustavnog-suda-odrzane-22-decembra-2022-godine-kojom-je-predsedavala-snezana-markovic-predsednica-ustavnog-suda
[5] „Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2022. godinu“ – https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf
[6] Predmet C-117/88 Dekker v Stichting Vormingscentrum voor Jonge Volwassenen Plus (1990) ECR I-3941
[7]file:///C:/Users/Poverenik%20403/Downloads/Finansijska%20analiza%20Predloga%20zakona%20o%20dopunama%20Zakona%20o%20radu_High%20Quality.pdf . Istraživanje urađeno 2022. godine
[8]„Službeni glasnik RS“, br. 36/11,99/11,83/14 – dr.zakon, 5/15,44/18,95/18,91/19 i 109/21
[9] „Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 10/2022 – usklađeni din. izn., 138/2022, 6/2023 – usklađeni din. izn., 92/2023, 6/2024 – usklađeni din. izn. i 94/2024)
[10] „Službeni glasnik RS“, br. 25/19 i 92/23
[11] „Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – Odluka US, 7/12 – usklađeni din. izn., 93/12, 114/12 – Odluka US, 8/13 – usklađeni din. izn., 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn., 57/14, 68/14 – dr. zakon, 5/15 – usklađeni din. izn., 112/15, 5/16 – usklađeni din. izn., 7/17 – usklađeni din. izn., 113/17, 7/18 – usklađeni din. izn., 95/18, 4/19 – usklađeni din. izn., 86/19, 5/20 – usklađeni din. izn., 153/20, 156/20 – usklađeni din. izn., 6/21 – usklađeni din. izn., 44/21, 118/21, 132/21 – usklađeni din. izn., 10/22 – usklađeni din. izn., 138/22, 144/22 – usklađeni din. izn., 6/23 – usklađeni din. izn., 92/23, 116/23 – usklađeni din. izn., 6/24 – usklađeni din. izn. i 94/24
[12] „Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – odluka USRS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – odluka USRS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – Odluka US, 86/19, 62/21, 125/22, 138/22, 76/23 i 94/24
[13] „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-Odluka US, 113/17 i 95/18 – Autentično tumačenje
[14] file:///C:/Users/Poverenik%20403/Downloads/Finansijska%20analiza%20Predloga%20zakona%20o%20dopunama%20Zakona%20o%20radu_High%20Quality.pdf .
[15] „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje
[16] „Sl.glasnik RS“, br. 25/18-16 https://aler.rs/files/STRATEGIJA_PODSTICANJA_RADJANJA.pdf
[17] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06, 115/21 i 16/22
[18] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2024/03/RGI-2023.pdf
[19] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/12-19.pdf
[20] Finalni izveštaj evaluacije Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, SeCons – grupa za razvojnu inicijativu, 2018, dostupno na internet adresi: https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf
[21] Isto, str. 30
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
18-25 Inicijativa Ministarstvu zdravlja za izjednačavanje preduzetnica i žena koje rade po ugovoru sa zaposlenim ženama kod poslodavca tokom trudnoće i porođaja 
