160-24 Postupak po pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja

09. Aug 2024.

br. 07-00-126/2024-02 datum: 9.8.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz … protiv poslodavca, privrednog društva BB (u daljem tekstu: poslodavac), koju je podnela smatrajući da je postupanjem poslodavca diskriminisana na osnovu pola, zdravstvenog stanja, invaliditeta i starosnog doba. U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka pritužbe u radnom kolektivu najstarija, da je poslodavac „kao najstariju uporno diskriminiše“, kao i da je operisala kičmu, te da „poseduje procenu radne sposobnosti“, na osnovu koje joj je utvrđen određeni stepen invaliditeta, da je zbog invaliditeta trebalo da kod poslodavca bude raspoređena na „lakše radno mesto“, ali da i pored toga obavlja poslove na radnom mestu – pomoćni radnik u proizvodnji i da radi teške fizičke poslove, da svi ostali zaposleni primaju zarade redovnije od nje, odnosno da poslodavac samo njoj duguje isplatu zarade u iznosu od pet mesečnih zarada, u odnosu na zaposlena lica muškog pola, kao i da smatra da je diskriminisana po osnovu svih navedenih ličnih svojstava „jer je žena koja uprkos godinama i proceni radne sposobnosti i invalidnosti radi u pogonu sa teškim cevima“. U izjašnjenju direktora poslodavca, između ostalog, navedeno je da je podnositeljka pritužbe zaposlena kod poslodavca na radnom mestu pomoćnog pogonskog radnika, da se navedeni opis poslova za podnositeljku pritužbe nije menjao od 2017. godine, kada je usvojena nova sistematizacija radnih mesta, da podnositeljka pritužbe nikada nije dostavila poslodavcu „rešenje o invaliditetu“ od 4.11.2019. godine, kao i da, podnositeljka pritužbe uopšte nije radno angažovana u proizvodnji, iz razloga što „firma praktično ne posluje i proizvodnje ni nema“, već samo postoje povremeni projekti poslodavca kada se i proizvodnja na određeni vremnski period aktivira, što ne iziskuje radnu angažovanost podnositeljke pritužbe, da su tačni navodi podnositeljke pritužbe da poslodavac kasni sa isplatom zarada zaposlenima, ali da to nema nikakve veze sa diskriminacijom po osnovu pola, starosne dobi i sl, već zarade kasne svim zaposlenima u firmi zbog lošeg poslovanja, te da podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim svoje navode iz pritužbe, izuzev tvrdnje da joj nisu isplaćene zaostale zarade. Nakon sprovedenog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik je utvrdio da kašnjenje zarada, iako predstavlja povredu radnih prava, nije u uzročno-posledičnoj vezi sa bilo kojim ličnim svojstvom podnositeljke pritužbe. Što se tiče preostalog dela pritužbe Poverenik je, na osnovu dostavljenih dokaza, konstatovao da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije dostavljanjem potvrde poslodavca od 4.9.2019. godine koja je izdata za potrebe postupka procene radne sposobnosti. Analizom izjava predloženih svedoka obe strane, opisa poslova podnositeljke pritužbe prema sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca, Akta o proceni rizika za radno mesto podnositeljke pritužbe, Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine, u postupku je utvrđeno da je podnositeljka pritužbe obavljala poslove koji nisu u skladu sa njenom radnom sposobnošću. Zbog toga, Poverenik je dao mišljenje da je neraspoređivanjem podnositeljke pritužbe u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i invaliditetom, odnosno u skladu sa njenom procenjenom radnom sposobnošću, privredno društvo BB povredilo odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Poslodavcu je data preporuka da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnositeljki pritužbe u pogledu raspoređivanja na radno mesto koje odgovara njenoj radnoj sposobnosti.

    

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz …, protiv poslodavca, privrednog društva BB (u daljem tekstu: poslodavac), zbog diskriminacije na osnovu pola, zdravstvenog stanja, invaliditeta i starosnog doba.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da podnositeljka pritužbe kod poslodavca radi 20 godina, i da je „ostajala i dalje“ kod poslodavca, iako je kompanija loše poslovala i „menjala vlasnike i direktore“;
  • da je u radnom kolektivu najstarija, da je poslodavac „kao najstariju uporno diskriminiše“, kao i da je operisala kičmu, te da „poseduje procenu radne sposobnosti“, na osnovu koje joj je utvrđen određeni stepen invaliditeta;
  • da je zbog invaliditeta trebalo da kod poslodavca bude raspoređena na „lakše radno mesto“, ali da i pored toga obavlja moslove na radnom mestu – pomoćni radnik u proizvodnji i da radi teške fizičke poslove svakodnevno;
  • da svi ostali zaposleni primaju zarade redovnije od podnositeljke pritužbe, odnosno da poslodavac samo podnositeljki pritužbe duguje isplatu zarade u iznosu od pet mesečnih zarada, što za podnositeljku pritužbe predstavlja „ogroman novac“ jer živi sama i „jedva preživljava“;
  • da smatra da je diskriminisana po osnovu svih navedenih ličnih svojstava „jer je žena koja uprkos godinama i proceni radne sposobnosti i invalidnosti radi u pogonu sa teškim cevima“;
  • da „nema mnogo do penzije“, te da zbog toga nije bitna poslodavcu koji je svim zaposlenim osobama muškog pola isplatio zarade, dok podnositeljka pritužbe još čeka isplatu zarade za oktobar 2023. godine, iako nije propustila ni jedan radni dan i da, za razliku od ostalih kolega „koji dođu na posao na par sati“, podnositeljka pritužbe „ostaje na poslu celu smenu“.

U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) Kopija Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine; 2) Kopija radiološkog nalaza od 20.4.2023. godine; 3) Kopija izvoda sa tekućeg računa podnositeljke pritužbe za period od 1.1.2023. godine do 12.3.2024. godine; 4) Kopija prijavne knjige kod poslodavca za period od marta 2022. godine do februara 2024. godine.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora poslodavca.
  • U izjašnjenju direktora poslodavca, između ostalog, navedeno je:
  • da je podnositeljka pritužbe zaposlena kod poslodavca na radnom mestu pomoćnog pogonskog radnika;
  • da se na navedenom radnom mestu opis poslova sastoji od pomoći u radu pogonskim radnicima, postupanja po nalogu pogonskih radnika, odnošenju otpadnih cevi u prostor predviđen za određenu vrstu otpada, pomoći ekstruderisti pri startovanju i zaustavljanju linije, pregleda i čišćenja cevi i izveštavanja poslovođe ili kontrolora u smeni o uočenim određenim nepravilnostima, sakupljanja „šponova“ pri sečenju cevi i njegovog odlaganja na kraju smene, održavanja čistoće kestruderske linije na kraju druge i treće smene, kao i obavljanja drugih poslova i zadataka po posebnim nalozima i zaduženjima poslovođe – ekstruderiste i/ili direktora poslodavca ili lica koje odredi direktor;
  • da se navedeni opis poslova za podnositeljku pritužbe nije menjao od 2017. godine, kada je usvojena nova sistematizacija radnih mesta;
  • da podnositeljka pritužbe nikada nije dostavila poslodavcu „rešenje o invaliditetu“ od 4.11.2019. godine, kao i da nevezano za to, podnositeljka pritužbe uopšte nije radno angažovana u proizvodnji, iz razloga što „firma praktično ne posluje i proizvodnje ni nema“, već samo postoje povremeni projekti poslodavca kada se i proizvodnja na određeni vremenski period aktivira, što ne iziskuje radnu angažovanost podnositeljke pritužbe, na osnovu čega nije ni dobijala radne zadatke u proizvodnji;
  • da zaposleni uglavnom i ne dolaze na posao „a da je dobra volja vlasnika poslodavca što zaposlene ne želi da proglasi tehnološkim viškom i radno angažuje samo za privremene i povremene poslove“, već im i pored toga isplaćuje zarade koliko god je u mogućnosti;
  • da su tačni navodi podnositeljke pritužbe da poslodavac kasni sa isplatom zarada zaposlenima, ali da to nema nikakve veze sa diskriminacijom po osnovu pola, starosne dobi i sl, već zarade kasne svim zaposlenima u firmi zbog lošeg poslovanja;
  • da poslodavac razume revolt podnositeljke pritužbe usled kašnjenja sa isplatom zarada, ali da navedena situacija nema nikakve veze sa diskriminacijom podnositeljke pritužbe po bilo kom osnovu, kao i da podnositeljka pritužbe može da svoja prava na neisplaćene zarade ostvari u sudskom parničnom postupku, a ne pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti;
  • da podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim svoje navode iz pritužbe, izuzev tvrdnje da joj nisu isplaćene zaostale zarade.
  • da poslodavac predlaže da se u dokaznom postupku kao svedoci saslušaju zaposleni VV i GG, na okolnosti u vezi sa navodima podnositeljke pritužbe da je diskriminisana postupanjem poslodavca.

Uz izjašnjenje dostavljena je kopija dela Akta o proceni rizika za radno mesto – pomoćni pogonski radnik.

  • Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, nakon prijema izjašnjenja direktora poslodavca, od podnositeljke pritužbe dopisom br. 07-00-126/2024-02 od 10.5.2024. godine zatražio da svoju pritužbu dopuni tako što će:
  • dostaviti dokaze kojima će učiniti verovatnim da je blagovremeno dostavila poslodavcu akt o proceni radne sposobnosti ili da navede kada je i na koji način obavestila poslodavca o ovom aktu, odnosno da li je tražila izmenu Ugovora o radu ili premeštaj na drugo radno mesto;
  • dostaviti dokaze kojima će učiniti verovatnim da poslodavac duguje samo podnositeljki pritužbe isplatu određenog broja zarada, odnosno da navede imena i prezimena i adrese zaposlenih muškog pola kojima je, za razliku od podnositeljke pritužbe, isplaćena zarada;
  • dostaviti dokaze ili predložiti svedoke kojima će učiniti verovatnim da je od trenutka donošenja Rešenja NSZ – Filijale … obavljala poslove iz opisa radnog mesta – pomoćni radnik u proizvodnji, budući da poslodavac tvrdi da navedene poslove ne obavlja usled obustave proizvodnje o čemu je predložio i dokaze;
  • dostaviti dokaze (odnosno predložite svedoke) kojima čini verovatnim da poslodavac u opisanim situacijama prema podnositeljki pritužbe neopravdano lošije postupa u odnosu na druge zaposlene, zbog njenog starosnog doba kao ličnog svojstva, pri čemu treba imati u vidu da činjenica ostvarivanja prava na penziju ne mora nužno predstavljati starosno doba kao lično svojstvo;
    • Podnositeljka pritužbe je, postupajući po zahtevu Poverenika, dostavila dopis od 31.5.2024. godine, u kojem je, između ostalog navela da su tačni navodi da poslodavac ne radi punim kapacitetom ali da je to problem poslodavca, a ne zaposlenih. Dalje, je navela da i dalje radi sa „ostalim zaposlenima sve poslove u proizvodnji“, iako je raspoređena na radno mesto – pomoćni radnik u proizvodnji, te da je sa kolegom DD po nalogu direktora „utovarila u kamion 506 cevi, što će kolega i potvrditi“, kao svedok; da je sa Rešenjem o proceni radne sposobnosti NSZ – Filijale … od … godine, tadašnji direktor poslodavca bio blagovremeno upoznat, i da joj je iz tog razloga izdao potvrdu o radnom mestu i radnim zadacima na tom radnom mestu za procenu radne sposobnosti, te da je akt o proceni radne sposobnosti uredno dostavila poslodavcu što može posvedočiti koleginica GG. Takođe, navedeno je i da je tadašnji direktor odobrio novčanu pomoć podnositeljki pritužbe kako bi uradila pregled kičme magnetnom rezonancom. Dalje je navela da poslodavac samo podnositljki pritužbe duguje sedam neisplaćenih zarada, dok ostalim zaposlenima duguje isplatu samo poslednje zarade, te je za ove navode predložila VV, ĐĐ i EE, zaposlene kod poslodavca, kao svedoke. Na kraju, podnositeljka pritužbe je navela da je poslodavac „nepravedan prema onima koji su pred penzijom i da njih pokušava da natera da sami daju otkaz jer ih ne plaća redovno“, te da o tome može posvedočiti ŽŽ, korisnik starosne penzije, koji je pre penzije radio kod poslodavca, a od poslodavca nije dobio ni otpremninu za odlazak u penziju niti mu je isplaćeno pet zarada koje mu je poslodavac dugovao. Podnositeljka pritužbe je posebno istakla da joj je poslodavac, nakon prijema zahteva za izjašnjenje od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, usmeno pretio da će je „poslati na biro i da plate neće dobiti nikad“. Uz dopunu pritužbe, dostavljena je kopija Potvrde poslodavca od 4.9.2019. godine i medicinski nalaz.
    • Imajući u vidu da su obe strane u postupku predložile svedoke, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, uputio zahteve za davanje izjave ovim licima. Zahtevi su upućeni GG, ŽŽ, ĐĐ, EE, VV i DD.
    • Svedoku ŽŽ pokušana je dostava zahteva za davanje izjave u dva navrata i to 10.6.2024, 18.7.2024. godine, međutim do dana sastavljanja ovog mišljenja Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije dobio informaciju poštanskog dostavljača da je dopis dostavljen svedoku, zbog čega je zahtev ponovo upućen Postekspresom.
    • Svedoku ĐĐ zahtev za davanje izjave u svojstvu svedoka upućen je dva puta. Prvi put se pošiljka vratila sa naznakom „nije tražio“. Ponovni zahtev je upućen 18.7.2024. godine i uredno je dostavljen, međutim, do dana sastavljanja ovog mišljenja, Poverenik nije primio izjavu ovog svedoka.
  1. ČINjENIČNO STANjE
    • Uvidom u Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine, utvrđeno je da je podnositeljki pritužbe ovim rešenjem utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, da je Komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ovom postupku konstatovala da kod podnositeljke pritužbe postoje male teškoće i prepreke, koje omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima, kao i da podnositeljka pritužbe „nije sposobna za poslove koji zahtevaju dugotrajno stajanje, hodanje, rad sa uporom na nogama, podizanje, nošenje i potezanje većih tereta i rad u prinudnom položaju“, te da je „sposobna za poslove održavanja higijene, pakovanja, sortiranja, etiketiranja, poslove kurira i rad u proizvodnji i ostale poslove uz navedena ograničenja“.
    • Uvidom u radiološki izveštaj KBC … od … godine, utvrđeno je da je podnositeljki pritužbe, između ostalog, dijagnostifikovana „spodniloza, spondiloartroza sa diskopatijama lakšeg stepena“.
    • Uvidom u Kopiju izvoda sa tekućeg računa podnositeljke pritužbe za period od 1.1.2023. godine do 12.3.2024. godine Kopija izvoda sa tekućeg računa podnositeljke pritužbe za period od 1.1.2023. godine do 12.3.2024. godine, utvrđeno je da je poslodavac 29.12.2023. godine poslednji put uplatio podnositeljki pritužbe iznos od 43,814.18 dinara na ime isplate zarade za septembar mesec 2023. godine.
    • Uvidom u Kopiju prijavne knjige kod poslodavca za period od marta 2022. godine do februara 2024. godine (radni sati provedeni na poslu), utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe u navedenom periodu redovno bila na poslu u osmočasovnom radnom vremenu.
    • Uvidom u kopiju dela Akta o proceni rizika za radno mesto – pomoćni pogonski radnik (na kojem radi podnositeljka pritužbe), utvrđeno je da podnositeljka pritužbe obavlja sledeće poslove: 1) pomaže u radu pogonskim radnicima; 2) postupa po nalogu pogonskih radnika; 3) pri startovanju i zaustavljanju linije pomaže ekstruderisti, odnosi otpadne cevi u prostor predviđen za određenu vrstu otpada; 4) prilikom čišćenja cevi svaku pregleda i u slučaju neke nepravilnosti odmah o tome izveštava poslovođu ili kontrolora u smeni; 5) na kraju smene proizveden „špon“ pri sečenju cevi sakuplja i odlaže na predviđeno mesto; 6) održava čistoću ekstruderske linije, generalno je čisti i briše na kraju druge i treće smene; 7) obavlja druge posloeve i zadatke po posebnim nalozima i zaduženjima poslovođe – ekstruderiste i/ili direktora poslodavca ili lica koje odredi direktor. Dalje, u odeljku „prepoznavanje opasnosti i štetnosti“, utvrđeno je da su prepoznate opasnosti kao što su: nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova, mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre i klizave površine), hemijske štetnosti, napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti), nefiziološki položaj tela, psihološka opterećenja (stres) kao i rad u smenama. U opisu navedenih štetnih uticaja na radnom mestu posebno je navedeno da se radne operacije obavljaju isključivo ručno, u vidu nošenja guranja i dizanja tako da je fizičko naprezanje „znatno“, te da se poslovi obavljaju isključivo stojeći u pokretu uz često prinudne položaje tela tokom rada uz zamor mišića nogu i zamor kičme. Na kraju, navedeno je da radno mesto nije sa povećanim rizikom.
    • Uvidom u kopiju Potvrde poslodavca od 4.9.2019. godine, utvrđeno je da je direktor poslodavca izdao potvrdu o poslovima koje podnositeljka pritužbe obavlja kod poslodavca, na zahtev podnositeljke pritužbe, za potrebe ocene radne sposobnosti.
    • Uvidom izjavu svedokinje GG, utvrđeno je da je svedokinja izjavila da ima saznanja da podnositeljka pritužbe poseduje Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine i da joj je tim rešenjem utvrđen status osobe sa invaliditetom prvog stepena. Dalje, svedokinja je izjavila da podnositeljka pritužbe kod poslodavca obavlja poslove pomoćnog pogonskog radnika, poslove održavanja higijene na poslu i „usluživanja pića i kafe“. Pored toga, svedokinja je izjavila i da nema saznanja da poslodavac isplaćuje zarade samo licima muškog pola, da preduzeće nema stalnu proizvodnju, a samim tim ni održivu likvidnost, kao i da su radnici o ovom stanju u preduzeću i kašnjenju plata obavešteni pismenim putem.
    • Uvidom u izjavu svedoka VV, utvrđeno je da je ovaj svedok izjavio da nije imao uvid u Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine, niti mu je poznato u kom trenutku je podnositeljka pritužbe obavestila poslodavca o posedovanju navedenog rešenja, kao i da sva svoja saznanja „o navodnim zdravstvenim problemima“ podnositeljke pritužbe poseduje na osnovu njenih svakodnevnih priča u neformalnim razgovorima. Takođe, svedok je izjavio da nije imao uvid u ugovor o radu podnositeljke pritužbe, kao i da „zna samo“ da podnositeljka pritužbe obavlja poslove pomoćnog pogonskog radnika i da održava čistoću u zgradi. Na kraju svedok je izjavio i da, prema njegovim saznanjima, firma duguje jednu i više zarada svim zaposlenima, bez obzira na pol.
    • Uvidom u izjavu svedoka DD, utvrđeno je da je ovaj svedok izjavio da su tačni navodi podnositeljke pritužbe da je 4.3.2024. godine podnositeljka pritužbe sa svedokom „utovarala cevi“ po nalogu tadašnjeg direktora proizvodnje, da tada u preduzeću nije bilo nikoga sem svedoka i podnositeljke pritužbe i da je podnositeljka pritužbe „filovala cevi“ odnosno popunjavala velike cevi redom cevima manjih promera, te da su svedok i podnositeljka pritužbe sami utovarili tu isporuku cevi. Svedok je izjavio i da „svi u proizvodnji znaju da je podnositeljka pritužbe osoba sa invaliditetom“, te da na osnovu toga „veruje da su koleginice iz kancelarija o tome obavestile sve nadređene“. Svedok je, dalje, izjavio da nije upoznat „šta tačno piše da podnositeljka pritužbe treba da radi“, ali da je podnositeljka pritužbe neko ko radi sve što joj se kaže, i da su svedok i podnositeljka pritužbe utovarali pomenute cevi, sve u nadi da će i podnositeljka pritužbe dobiti platu. Svedok ističe da je od decembra 2023. godine u penziji i da mu poslodavac ne duguje isplatu bilo koje zarade, ali da mu nije isplatio otpremninu, kao i da i dalje radi kod poslodavca po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Svedok posebno navodi da „po onome što on zna“, muški deo kolektiva 4.3.2024. godine nije došao da utovari cevi jer im je poslodavac bio dužan jednu platu, te da su zbog toga svedok i podnositeljka pritužbe utovarali cevi. Svedok je naveo i da „koliko on zna“, poslodavac podnositeljki pritužbe duguje sedam poslednjih plata a ostalim zaposlenima samo jednu, kao i da kada je svedok otišao u penziju, poslodavac joj je dugovao 5 plata, a ostalima samo jednu.
    • Uvidom u izjavu svedoka EE, utvrđeno je da je ovaj svedok izjavio da je „o postojanju statusa osobe sa invaliditetom“, saznao od same podnositeljke pritužbe, ali da nije upoznat „o samom postojanju Rešenja NSZ“ i činjenici da je sa tim rešenjem upoznat poslodavac. Svedok je izjavio i da podnositeljka pritužbe kod poslodavca obavlja poslove održavanja higijene radnog prostora (hala, kancelarijski prostor, dvorište) i kuvanja kafe, kao i da je ponekad pomagala u proizvodnji, ali samo na njenu inicijativu. Na kraju svedok je izjavio da poslodavac kasni sa isplatom zarada svim zaposlenim licima.
  2. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopune pritužbe, navode iz izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju[3]. Prema ovoj konvenciji države ugovornice preuzimaju obavezu da, između ostalog, preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa konvencijom i da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblja koje rade sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava[4].

U članu 27. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom propisano je da države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima, što uključuje mogućnost da zarađuju za život obavljajući posao koji su slobodno odabrali ili prihvatili na tržištu rada i u radnom okruženju koje je otvoreno, inkluzivno i pristupačno za osobe sa invaliditetom.

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, dok je odredbama člana 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored toga, članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je posebno pravilo o teretu dokazivanja. Naime, prema ovom pravilu, tužilac treba da učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, nakon čega, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Stavom 4. istog člana propisano je da se ovo pravilo shodno primenjuje i na postupak po pritužbi pred Poverenikom.
  • Odredbama člana 81. Zakona o radu[5] propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, kao i da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazivali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Dalje je odredbama člana 101. ovog zakona propisano da je, zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom, dok je odredbama člana 102. propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona, kao i da, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona.
  • Članom 4. stav 1. tačka 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu[6], definisan je pojam bezbednosti i zdravlja na radu, kao obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da se posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito u vezi sa njihovim psihičkim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osoba sa invaliditetom i zaposlenih kod kojih je utvrđena profesionalna bolest – uređuju ovim i drugim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, dok je odredbama člana 10. stav 1. propisano da je poslodavac dužan da: 1) radni proces prilagodi sposobnostima zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu; 2) obezbedi odgovarajuće uslove radne sredine; 3) sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu obezbedi da budu odgovarajući, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbe zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je podnositeljka pritužbe diskriminisana na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja kao ličnih svojstava, odnosno da li je raspoređena na radno mesto koje ne odgovara njenoj preostaloj radnoj sposobnosti, kao i da utvrdi da li je diskriminisana na osnovu pola i starosnog doba kao ličnih svojstava prilikom isplate zarade u odnosu na zaposlene muškog pola i mlađe zaposlene.
  • Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.
  • Analizirajući navode iz pritužbe i iz izjašnjenja poslodavca, kao i dostavljene dokaze, Poverenik najpre konstatuje da među stranama nije sporno da poslodavac kasni sa isplatama zarada podnositeljki pritužbe, kao i da je podnositeljka pritužbe raspoređena kod poslodavca na radnom mestu – pomoćni pogonski radnik. Takoće, među stranama nije sporna ni činjenica da poslodavac, usled poslovne situacije, nema potrebu za stalnim radnim angažovanjem zaposlenih.
  • Sa druge strane, među stranama je sporno da li je i na koji način poslodavac upoznat sa činjenicom da je vršena procena radne sposobnosti podnositeljke pritužbe, kao i koje poslove faktički obavlja podnositeljka pritužbe kod poslodavca, budući da podnositeljka pritužbe tvrdi da i dalje obavlja poslove u proizvodnji koje ne bi smela da obavlja, dok poslodavac tvrdi da podnositeljka pritužbe te poslove ne obavlja. Na kraju, među stranama je sporno da li je kašnjenje u isplati zarada u uzročno-posledičnoj vezi sa polom i starosnim dobom podnositeljke pritužbe, odnosno da li se prilikom isplate zarada ona različito tretira zbog činjenice da je žena i da je pred penzijom, odnosno da je starije životne dobi.
  • Budući da je među stranama nesporno da poslodavac podnositeljki pritužbe duguje isplatu više zaostalih zarada, kao i da je podnositeljka pritužbe dostavila izvod sa svog tekućeg računa što potvrđuje navedeno, da bi razmotrio razloge navedene situacije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uzeo u obzir navode iz izjava predloženih svedoka.
  • S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je svedokinja GG koju su obe strane predložile za svedokinju izjavila da nema saznanja da poslodavac isplaćuje zarade samo licima muškog pola, da preduzeće nema stalnu proizvodnju, a samim tim ni održivu likvidnost, kao i da su radnici o ovom stanju u preduzeću i kašnjenju plata obavešteni pisanim putem. Svedok VV, koga su takođe predložile obe strane za svedoka, je izjavio da prema njegovim saznanjima, firma duguje jednu i više zarada svim zaposlenima, bez obzira na pol. Svedok EE, koga je predložila podnositeljka pritužbe je izjavio da poslodavac kasni sa isplatom zarada svim zaposlenim licima. Sa druge strane, svedok DD, koga je predložila podnositeljka pritužbe je izjavio da koliko on zna, poslodavac podnositeljki pritužbe duguje sedam poslednjih plata a ostalim zaposlenima jednu, kao i da kada je svedok otišao u penziju, poslodavac je podnositeljki pritužbe dugovao pet plata, a ostalima jednu.
  • Analizom ovih izjava, posebno imajući u vidu da je jedan od svedoka osoba ženskog pola, kašnjenje zarada se ne može dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa polom kao ličnim svojstvom podnositeljke pritužbe. Takođe, imajući u vidu da je svedok DD, koga je za svedoka predložila podnositeljka pritužbe, osoba starije životne dobi koji je naveo da je 2023. godine otišao u penziju i da sada obavlja poslove na osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima, isplata zarade se ne može dovesti ni u uzročno-posledičnu vezu sa starosnim dobom kao ličnim svojstvom. Činjenica da poslodavac kasni sa isplatom zarada zaposlenima svakako predstavlja povredu radnih prava zaposlenih, pa tako i povredu radnih prava podnositeljke pritužbe, međutim imajući u vidu dostavljene dokaze ne može se zaključiti da je to u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvima podnositeljke pritužbe.
  • Što se tiče navoda podnositeljke pritužbe da je kod poslodavca obavljala poslove koje prema Rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje ne bi smela da obavlja, a da je poslodavac o tome bio prethodno upoznat, Poverenik najpre ukazuje na relevantne činjenice koje su utvrđene u toku postupka.
  • Podnositeljka pritužbe je u prilogu pritužbe dostavila kopiju Potvrde koju je potpisao poslodavac, a koja je izdata za potrebe procene radne sposobnosti zaposlene. Poslodavac u svom izjašnjenju nije sporio ovu činjenicu, a iz izjava svedoka koje je predložio može se zaključiti da su svi bili upoznati sa zdravstvenim stanjem podnositeljke pritužbe. Dalje, uzimajući u obzir Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje, Poverenik može konstatovati da je Komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ovom postupku utvrdila da kod podnositeljke pritužbe postoje male teškoće i prepreke, koje omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima, kao i da podnositeljka pritužbe „nije sposobna za poslove koji zahtevaju dugotrajno stajanje, hodanje, rad sa uporom na nogama, podizanje, nošenje i potezanje većih tereta i rad u prinudnom položaju“, te da je „sposobna za poslove održavanja higijene, pakovanja, sortiranja, etiketiranja, poslove kurira i rad u proizvodnji i ostale poslove uz navedena ograničenja“.
  • Uzimajući u obzir Akt o proceni rizika za radno mesto – pomoćni pogonski radnik (na koje radno mesto je raspoređena podnositeljka pritužbe), kao i navode iz izjašnjenja direktora poslodavca može se konstatovati da je u opisu rizika na radnom mestu podnositeljke pritužbe posebno navedeno da se „radne operacije obavljaju isključivo ručno, u vidu nošenja guranja i dizanja tako da je fizičko naprezanje znatno, te da se poslovi obavljaju isključivo stojeći u pokretu uz često prinudne položaje tela tokom rada uz zamor mišića nogu i zamor kičme“.
  • Iz izjava svih svedoka nesporno je da podnositeljka pritužbe povremeno obavlja poslove „u proizvodnji“ pored poslova iz opisa svog radnog mesta, pri čemu je jedan od svedoka naveo da je podnositeljka pritužbe sa njim lično „utovarala cevi“, dok je drugi svedok naveo da podnositeljka pritužbe „ponekad radi u proizvodnji na sopstvenu inicijativu“. Takođe, svi svedoci su naveli da podnositeljka pritužbe obavlja poslove održavanja higijene kod poslodavca, uz izuzetak svedoka DD, koji je naveo da podnositeljka pritužbe radi „sve što joj se kaže“. Pored toga svi svedoci imaju saznanja da podnositeljka pritužbe ima utvrđen status osobe sa invaliditetom.
  • Na osnovu dokaza dostavljenih u postupku (izjave svedoka koje je predložila podnositeljka pritužbe), podnositeljka pritužbe je učinila verovatnim da je od trenutnka donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje obavljala poslove iz opisa svog radnog mesta, kao i poslove održavanja higijene kod poslodavca. Dalje, uzimajući u obzir Potvrdu koju je izdao poslodavac 4.9.2019. godine za potrebe procene radne sposobnosti, može se konstatovati da je podnositeljka pritužbe, dostavljanjem ovog dokaza, kao i izjavama svedoka učinila verovatnim akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta kao ličnih svojstava.
  • Budući da je u postupku utvrđeno da je podnositeljka pritužbe obavljala poslove pomoćnog pogonskog radnika, Poverenik ukazuje da ti poslovi, uzimajući u obzir rizike koji su navedeni u Aktu o proceni rizika za to radno mesto („radne operacije obavljaju isključivo ručno, u vidu nošenja guranja i dizanja tako da je fizičko naprezanje znatno, te da se poslovi obavljaju isključivo stojeći u pokretu uz često prinudne položaje tela tokom rada uz zamor mišića nogu i zamor kičme“), nisu u saglasnosti sa Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje.
  • Imajući u vidu navedeno, primenom člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je doneo mišljenje da je poslodavac povredio propise o zabrani diskriminacije, budući da prilikom raspoređivanja i davanja radnih naloga nije uzeo u obzir njeno zdravstveno stanje i invaliditet, odnosno nije je rasporedio u skladu sa njenom radnom sposobnošću utvrđenom Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje.
  1. MIŠLjENjE

Neraspoređivanjem zaposlene AA u skladu sa njenim zdravstvenim stanjem i invaliditetom, odnosno u skladu sa njenom radnom sposobnošću, privredno društvo BB povredilo je odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje poslodavcu:

 

  • Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnositeljki pritužbe u pogledu raspoređivanja na radno mesto koje odgovara njenoj radnoj sposobnosti.

 

Potrebno je da poslodavac obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko poslodavac, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[4] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 4.

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 35/23.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon160-24 Postupak po pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top