br. 07-00-273/2022-02 datum: 26. 9. 2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A. A. iz Beograda protiv dr B. B, specijalistkinje otorinolaringologije, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da je A. A. podneo prigovor zaštitniku prava pacijenata protiv dr B. B. Dalje je navedeno da je doktorka u izjavi koju je dala zaštitniku prava pacijenata, između ostalog, navela: „Uvidom u elektronski karton pacijent ima i druge hronične bolesti koje Dg F # (podnosilac pritužbe zatamneo oznaku dijagnoze) i Dg F # (podnosilac pritužbe zatamneo oznaku dijagnoze) koje mogu da utiču na opšte nezadovoljstvo pacijenata. Iz dokumentacije vidi se da pacijent uznemirava lekare sa pretećim emeilovima /u prilogu kopija/.“ U izjašnjenju dr B. B. navedeno je da je po zahtevu zaštitnika prava pacijenata, a po podnetom prigovoru pacijenta A. A, dostavila izjavu u kojoj je u cilju sveobuhvatnog sagledavanja zdravstvenog stanja pacijenta navela i podatke o drugim dijagnozama. U toku postupka je utvrđeno da je dr B. B. u izjavi koju je dala zaštitniku prava pacijenata obrazložila svoje odluke u pogledu dijagnostike i propisivanja terapije iz oblasti otorinolaringologije i pored toga navela: „Uvidom u elektronski karton pacijent ima i druge hronične bolesti koje Dg F (podnosilac pritužbe zatamneo oznaku dijagnoze) i Dg F (podnosilac pritužbe zatamneo oznaku dijagnoze) koje mogu da utiču na opšte nezadovoljstvo pacijenata. Iz dokumentacije vidi se da pacijent uznemirava lekare sa pretećim emeilovima /u prilogu kopija/.“ Utvrđeno je da je doktorka u svojoj izjavi povodom prigovora pacijenta na zdravstvenu uslugu otorinolaringologa nepotrebno ukazala da pacijent ima i hronične bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja. Dalje je utvrđeno da je podnosilac pritužbe na ovaj način stigmatizovan, sa namerom da se umanji snaga njegovih argumenata u postupku po prigovoru, da se izjednači njegovo zdravstveno stanje sa utiskom njegovog argumenta, kao i da se podnosilac prigovora predstavi kao osoba koja se ponaša pod uticajem dijagnoze koja mu je određena iz domena mentalnog zdravlja, „ometa i ugrožava koliko samu socijalnu interakciju toliko i aktere socijalne interakcije“. Zbog toga je Poverenik doneo mišljenje da je dr B. B, nepotrebno ukazujući u postupku pred zaštitnikom prava pacijenata povodom prigovora pacijenta A. A. na njegove hronične bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, povredila dostojanstvo A. A, odnosno odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je dr B. B. dao preporuke da uputi pisano izvinjenje A. A. zbog povrede njegovog dostojanstva na osnovu zdravstvenog stanja, kao i da ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. iz B. protiv dr B. B. iz B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je dr B. B, specijalistkinja otorinolaringologije, u izjavi koju je dostavila zaštitniku prava pacijenata eksplicitno navela tzv. F dijagnoze iz njegovog zdravstvenog kartona „koje mogu da utiču na opšte nezadovoljstvo pacijenta“;
• da je izjave lekarke primer prikrivene diskriminacije zasnovane na argumentu ad hominem, odnosno slamnom argumentu;
• da su „preteći mejlovi“ koje lekarka navodi u svojoj izjavi mejlovi kojim on najavljuje da će se obratiti institucijama sistema tj. iskoristiti svoje ustavno pravo na žalbu;
• da mu sadržina izjave lekarke nije bila poznata do 1. jula 2022. godine kada je dobio spise predmeta Kancelarije zaštitnika prava pacijenata. Izjava lekarke je deo spisa predmeta „prigovor na rad dr B. B.“ od maja 2021. godine koji je formiran na osnovu njegovog prigovora povodom pregleda koji je obavila dr B. B. 3. novembra 2020. godine.
  • Uz pritužbu je dostavljena kopija izjave dr B. B. od 21. aprila 2021. godine koju je uputila Kancelariji za zaštitu prava pacijenata.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka od Doma zdravlja … zatraženo izjašnjenje dr B. B. Dopisom Doma zdravlja …. broj … od 10. avgusta 2022. godine, Poverenik je obavešten da je dr B. B. odsutna sa rada radi korišćenja godišnjeg odmora. Zatim je u prilogu dopisa Doma zdravlja … broj … od 23. avgusta 2022. godine, dostavljeno je izjašnjenje dr B. B.
  • U izjašnjenju dr B. B. je navedeno:
• da se pacijent, gospodin A. A. obratio za pregled 3. novembra 2020. godine, sa tegobama koje su hronične već duži niz godina. Prilikom specijalističkog pregleda, kao lekar specijalista koristila je podatke o kompletnom zdravstvenom stanju pacijenta iz elektronskog kartona u cilju kako dijagnostike tako i propisivanja adekvatne terapije;
• da je po zahtevu Savetnika za zaštitu prava pacijenata za grad Beograd, a po podnetom prigovoru pacijenta A. A, dostavila izjavu u kojoj je u cilju sveobuhvatnog sagledavanja zdravstvenog stanja pacijenta navela i podatke o drugim dijagnozama;
• da navodeći ove podatke nije ni na koji način diskriminisala pacijenta ni u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja (uredno ostvaruje svoja prava iz zdravstvenog osiguranja kako u samom Domu zdravlja, tako i u ustanovama višeg nivoa), niti iz domena pravne zaštite njegovih prava (pokrenut je niz postupaka po njegovim zahtevima pred različitim organima i institucijama);

2. ČINjENIČNO STANjE

• U izjavi dr B. od 21. aprila 2021. godine, sa naslovom „Odgovor Kancelariji za zaštitu prava pacijenata Tiršova“, a koja je dostavljena uz pritužbu, navedeno je:

„Pacijent, A. A. I pregled 3. novembra 2020. godine sa Dg: Sinusitis chronica (J32) koji ima 40 godina unazad za koje pacijent zna i tada zbog korone želi da ne radi, jer radi sa decom koja su jako zarazna Covid 19.

24. novembra 2020. godine pacijent ne dolazi na kontrolni pregled i ćerka donosi nalaz RTG i izveštaj (izveštaj RTG snimka postoji u elektronskoj formi gde ja pogledam detaljno nalaze i RTG iz elektronske forme informišem se dok pacijent ili neko za njega ulazi u ordinaciji). Snimak u foliji formatu je više za pacijenta. Ćerka insistirala na bolovanju pacijenta, oca, a ne na njegovom lečenju.

Pacijent ima dve Dg I J32 i II Dg J31 (Rhinosinusitis chr) ( J31/J32). Po kriterijumima ORL klinike smatra se da su hronična oboljenja nosa i sinusa neodvojiva i leče se kao jedno oboljenje Rhinosinusitis chronica ( J31/J32). Za tu vrstu oboljenja dobio Th i posle toga pacijent nije dolazio na kontrolne preglede do dana 21. aprila 2021. godine kada vam pišem odgovor, što se može zaključiti da nema tegoba.

Ukoliko ima nekih problema vezanih za ORL tegobe može ponovo da bude pogledan kao i svi pacijenti.

Uvidom u elektronski karton pacijent ima i druge hronične bolesti koje Dg F # (podnosilac pritužbe zatamneo oznaku dijagnoze) i Dg F # (podnosilac pritužbe zatamneo oznaku dijagnoze) koje mogu da utiču na opšte nezadovoljstvo pacijenata.

Iz dokumentacije vidi se da pacijent uznemirava lekare sa pretećim emeilovima /u prilogu kopija/.

Mislim da savesno i stručno obavljam posao shodno uslovima rada i opštoj sada epidemiološkoj situaciji 33 godine (toliko radnog staža).

S poštovanjem, dr B. B, ORL spec“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe i izjašnjenja i priloga dostavljenog uz pritužbu, kao i relevantne domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima^[3]. Odredbama člana 12. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njegovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
• Zakonom o zdravstvenoj zaštiti[4] propisana su načela zdravstvene zaštite među kojima je i načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti, kojim je propisano da ovo načelo u zdravstvenoj zaštiti, između ostalog, podrazumeva obezbeđivanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti u pružanju zdravstvene zaštite, pre svega prava na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva (član 20.). Odredbama člana 21. propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije.
• Odredbama člana 6. stav 2. Zakona o pravima pacijenata[5] propisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je dr B. povredila dostojanstvo A. A. na osnovu ličnog svojstva zdravstveno stanje, time što je u pisanoj izjavi koju je dala zaštitniku prava pacijenata 21. aprila 2021. godine, ukazivala na njegove hronične bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja.
• Analizom navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenog priloga, nesporno je da se podnosilac pritužbe A. A. obratio zaštitniku prava pacijenata prigovorom protiv dr B. Sadržina spisa predmeta koji je formiran po njegovom prigovoru, kao i izjava lekarke, bili su mu nepoznati dok na svoj zahtev nije dobio kopije spisa. Dalje je nesporno da je doktorka u izjavi koju je dala zaštitniku prava pacijenata obrazložila svoju stručnu odluku o izboru medicinske terapije i lečenju pacijenta A. A, kao i da je u jednom pasusu svoje izjave navela: „Uvidom u elektronski karton pacijent ima i druge hronične bolesti koje Dg F # i Dg F # koje mogu da utiču na opšte nezadovoljstvo pacijenata. Iz dokumentacije vidi se da pacijent uznemirava lekare sa pretećim emeilovima /u prilogu kopija/“. Poverenik ukazuje da je podnosilac pritužbe na kopiji izjave doktorke (koju je dostavio uz pritužbu) precrtao oznake šifara bolesti koje je doktorka navela u svojoj izjavi. Iz navedenog je nesporno da podnosilac pritužbe nije želeo da navede koje bolesti su u pitanju. S obzirom da za potrebe postupanja po pritužbi nije od značaja koje bolesti su u pitanju, Poverenik na činjenicu da je podnosilac pritužbe precrtao šifru bolesti ukazuje samo da bi naznačio želju i potrebu podnosioca pritužbe da se o njegovim bolestima ne govori u situacijama kada to nije neophodno.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li je sporna izjava doktorke diskriminatorna sa aspekta antidiskriminacionih propisa važna je primena odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisan jedan od oblika diskriminacije: uznemiravanje i ponižavajuće postupanja. Ovim članom je propisano da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. U skladu sa ovim članom radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja. S tim u vezi važno je ukazati da se posledica ovog oblika diskriminacije određuje subjektivno, odnosno da je svaka ideja, informacija, mišljenje, koji su za posledicu imali stvaranje osećaja ugroženosti pasivnog subjekta zbog nekog njegovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva relevantna u smislu Zakona o zabrani diskriminacije.
• Poverenik ukazuje na postojanje stereotipa i predrasuda, kao i značajne socijalne distance prema osobama sa duševnim poremećajima i poremećajima ponašanja. Profesor psihijatrije dr Dušan Kecmanović u svom radu „(Ne)mogućnost prevencije stigme duševnog poremećaja i destigmatizacije osoba sa duševnim poremećajem“ navodi: „Sudeći prema slici koja o osobama sa duševnim poremećajem vlada u javnosti, među studentima medicine, ljekarima, psihijatrima, srednjem psihijatrijskom kadru, u elektronskim medijima, u štampi, na filmu, u pozorištu, u literaturi − osobe sa duševnim poremećajem percipiraju se i prikazuju kao bića koja su nepredvidljiva, nerazumljiva, nerazumna i opasna“[6]. U delu u kojem govori o negativnim efektima stigme na osobe sa duševnim poremećajem, profesor ukazuje: „Na duševno oboljele se gleda kroz prizmu njihovog identiteta definisanog stigmom, i pritom se zanemaruju njihove individualne osobine. Tako se na osobe sa duševnim poremećajem gleda kao na bića kojima su ozbiljno oštećene sposobnosti i vještine koje su potrebne za život u zajednici. I ne samo to. Duševno poremećeni, smatra se, ometaju i ugrožavaju koliko samu socijalnu interakciju toliko i aktere socijalnih interakcija. Stoga se duševno poremećeni izbjegavaju i odbacuju, uskraćuju im se ona prava koja imaju oni koji nisu stigmatizovani“[7].
• U istraživanju javnog mnjenja – Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti 2019. godine, ispitanici i ispitanice su upitani da slobodnim asocijacijama navedu tri grupe koje smatraju da su najviše izložene diskriminaciji u Srbiji. Na trećem mestu su navedene osobe sa intelektualnim poteškoćama i mentalnim smetnjama (33%). Kao grupa kod koje postoji najveća socijalna distanca osobe sa intelektualnim poteškoćama i mentalnim smetnjama su na petom mestu (posle migranata, građana i građanki albanske nacionalnosti, pripadnika LGBT populacije i osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, i pripadnika i pripadnica romske nacionalnosti)[8].
• S obzirom da podnosilac pritužbe aktom diskriminacije smatra navode koji se nalaze u izjavi koju je dr B. dostavila zaštitniku prava pacijenata 21. aprila 2021. godine, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je posebno analizirao samu izjavu. Naime, u prvom pasusu izjave doktorka navodi da je pacijent bio na pregledu 3. novembra 2020. godine povodom bolesti koje ima 40 godina unazad i za koju od ranije zna, međutim da zbog pandemije želi na bolovanje. Dalje navodi kako je sledeći pregled bio 24. novembra 2020. kada je u ordinaciju došla ćerka pacijenta i donela njegove nalaze i RTG snimak, kao i da je ćerka insistirala na bolovanju pacijenta, a ne na njegovom lečenju. Takođe je objasnila i da se sa izveštajem RTG snimka upoznaje u elektronskom obliku a da je snimak u foliji formatu za pacijente. U trećem pasusu izjave je navedeno da pacijent ima dve dijagnoze J32 i J31, kao i da se po ORL kriterijumima smatra da su hronična oboljenja nosa i sinusa neodvojiva i da se leče kao jedno oboljenje, za koje je pacijent dobio terapiju. Navedeno je i da pacijent posle toga nije dolazio na kontrolne preglede do 21. aprila 2021. godine iz čega zaključuje da pacijent nema tegobe. U četvrtom pasusu izjave je navedeno da pacijent može ponovo doći na pregled ukoliko ima probleme vezane za ORL tegobe. U petom pasusu izjave je navedeno da je uvidom u elektronski karton pacijenta utvrdila da pacijent ima i druge hronične bolesti, navela koje su to bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja i dodala da one utiču na opšte nezadovoljstvo pacijenta. U šestom pasusu je ukazala da dostavlja dokumentaciju iz koje se vidi da pacijent uznemirava lekare pretećim elektronskim dopisima, dok je u poslednjem pasusu navela da smatra da savesno i stručno obavlja posao, kao i da ima 33 godine radnog staža.
• Analizom navedene izjave može se zaključiti da je doktorka u pretežnom delu izjave prikazala hronološki tok pregleda, odnosno dolaska pacijenta i njegove ćerke u ordinaciju i obrazložila svoju stručnu odluku o postavljenoj dijagnozi i datoj terapiji. Povereniku nisu poznati razlozi zbog kojih je A. A. podneo prigovor zaštitniku prava pacijenata protiv doktorke, međutim s obzirom na izjavu doktorke, može se zaključiti da je pacijent imao primedbe na lečenje i propisanu terapiju iz oblasti otorinolaringologije. Sagledavanjem celokupne izjave može se zaključiti da navodi koje se odnose na hronične bolesti pacijenta sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja koji su navedeni u elektronskom kartonu pacijenta nisu potrebni u kontekstu pojašnjenja situacije koja je verovatno predmet prigovora pacijenta, odnosno podnosioca pritužbe. Naime, lekarka je u prvom delu izjave objasnila stručne razloge zašto se odlučila za određenu terapiju i način lečenja iz oblasti otorinolaringologije, kao i način na koji se vrši uvid u elektronske spise i snimke, te ukazivanje na druge hronične bolesti pacijenta, izvan konteksta da su one u korelaciji sa oboljenjima iz oblasti konkretne specijalizacije, u potpunosti je nepotrebno.
• Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja da je doktorka, po podnetom prigovoru pacijenta, dostavila izjavu u kojoj je „u cilju sveobuhvatnog sagledavanja zdravstvenog stanja pacijenta navela i podatke o drugim dijagnozama“. Sagledavanje kompletnog zdravstvenog stanja pacijenta iz elektronskog kartona je od posebne važnosti u cilju dijagnostike i propisivanja adekvatne terapije, kako je to dr B. i navela u izjašnjenju. Međutim, ukazivanje na postojanje hroničnih bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja u izjavi povodom prigovora pacijenta u konkretnom slučaju je nepotrebno sa aspekta specijalizacije lekarke (otorinolaringologija) i predstavlja iznošenje činjenica kojim se želi umanjiti objektivnost navoda iz prigovora. Kao što je podnosilac pritužbe naveo u pritužbi, doktorka je navođenjem njegovog zdravstvenog stanja koje se odnosi na bolesti sa tzv. F dijagnozama, pokušala da opovrgne osnovanost njegovog prigovora, izjednačavajući njegovo zdravstveno stanje sa utiskom njegovog argumenta. Da nije reč o kompletnom sagledavanju zdravstvenog stanja pacijenta ukazuje i činjenica da je od svih podataka iz zdravstvene evidencije pacijenta, doktorka ukazala samo na njegove bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja.
• Imajući u vidu sve navedeno, a pre svega lični subjektivni doživljaj podnosioca pritužbe, može se zaključiti da je dr B. B, povredila dostojanstvo A. A. U postupku pred zaštitnikom prava pacijenata povodom prigovora A. A, doktorka je obrazložila svoje odluke koje se tiču dijagnostike i propisivanja terapije iz oblasti otorinolaringologije. Međutim, dalje ukazivanje da podnosilac prigovora ima i bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, predstavlja stigmatizaciju podnosioca prigovora, sa namerom da se umanji snaga njegovih argumenata u postupku po prigovoru, kao i da se podnosilac prigovora predstavi kao osoba koja se ponaša pod uticajem svoje duševne bolesti i „ometa i ugrožava koliko samu socijalnu interakciju toliko i aktere socijalne interakcije“.
• Povodom navoda iz izjašnjenja da navodeći ove podatke doktorka nije ni na koji način diskriminisala pacijenta ni u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja, niti iz domena pravne zaštite njegovih prava, Poverenik ukazuje da za postojanje oblika diskriminacije propisanog odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije (Uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje) nije potrebno postojanje uskraćivanja prava. Ovaj oblik diskriminacije postoji ukoliko neko ponašanje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica na osnovu njegovog ili njenog ličnog svojstva. Poverenik ukazuje i na izuzetan značaj i moralnu obavezu koji imaju zdravstveni radnici u pogledu destigmatizacije lica sa duševnim poremećajima i poremećajima ponašanja, odnosno u borbi protiv stereotipa i predrasuda koje u društvu, prvenstveno među medicinskim laicima, postoje o ovim osobama.

4. MIŠLjENjE

Ukazujući u postupku pred zaštitnikom prava pacijenata povodom prigovora pacijenta A. A. na njegove hronične bolesti sa liste duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, B. B. iz B. povredila je odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje dr B. B. iz B.a preporuku da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje A. A. zbog povrede njegovog dostojanstva na osnovu zdravstvenog stanja.

5.2. Ubuduće prilikom obavljanja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da dr B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko dr B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 2. stav 1. tačka 1

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 25/19

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 45/13 i 25/19 – dr. zakon

[6] dr Dušan Kecmanović, „(Ne)mogućnost prevencije stigme duševnog poremećaja i destigmatizacije osoba sa duševnim poremećajem“, Psihološka istraživanja, Vol. XIII (2), 2010. str. 189.

[7] dr Dušan Kecmanović, „(Ne)mogućnost prevencije stigme duševnog poremećaja i destigmatizacije osoba sa duševnim poremećajem“, Psihološka istraživanja, Vol. XIII (2), 2010. str. 195.

[8] Izveštaj o istraživanju Javnog mnjenja – Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji,  Beograd, novembar 2019. godine https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

438-22 Diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja pri pružanju usluge