br. 07-00-148/2022-02 datum: 20.6.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podeno advokat A. A. u ime B. B., protiv Crvenog krsta V. V. zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa. U pritužbi je navedeno da je B. B. nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta ponuđen aneks ugovora o radu na osnovu koga je premeštena na radno mesto saradnik za programske aktivnosti. Smatra da je navedeno radno mesto ispod nivoa složenosti, zahtevane stručne spreme u odnosu na prethodno radno mesto rukovodilac finansijsko računovodstvenih poslova, kao i da je razlog te odluke korišćenje porodiljskog odsustva. U izjašnjenju, Crveni krst je osporio navode iz pritužbe, navodeći da razlog premeštaja nije u uzročno-posledičnoj vezi sa odsustvovanjem sa rada zbog porođaja i nege deteta, već da je u pitanju objektivan razlog. Naime, navedeno je da je Crveni krst angažovao računovodstvenu ageniciju za obavljanje ovih poslova, a kako celokupan posao obavlja troje zaposlenih uključujući podositeljku pritužbe, ponuđeno joj je drugo radno mesto koje zahteva istu stručnu spremu pri čemu ostvaruje veću zaradu nego na prethodnom radnom mestu, upravo zbog poslova veće odgovornosti i složenosti. U izjašnjenju je istaknuto da je poslodavcu „smetalo što je zaposlena proširila svoju porodicu“ onda se ne bi trudio da je na sve načine zadrži u radnom odnosu uprkos izazovima sa kojima se susreće i nedostatkom finansijskih sredstava. U postupku je utvrđeno da su organizacione promene nastupile pre povratka podnositeljke pritužbe na rad, te da je iz izvedenih dokaza nesporno da su računovodstveni poslovi koje je pre odlaska na podoriljsko odsustvo obavljala zaposlena preneti na računovodstvenu agenciju i da mesto sa ranijim opisom poslova na kojem je radila B. B. više ne postoji. Dalje je utvrđeno da, s obzirom da je prethodno radno mesto ukinuto, zaposlena premeštena na drugo radno mesto koje po stepenu, vrsti stručne spreme i zaradi odgovara stepenu, vrsti stručne spreme i zaradi koju je ostvarivala pre odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Uvidom u opis poslova radnog mesta na koje je premeštena podnositeljka pritužbe može se utvrditi da navedeni poslovi odgovaraju poslovima za koje je Crveni krst V. V. registrovan i koji su u skladu sa Kalendarom najznačajnijih aktivnosti poslodavca u 2022. godini. Zbog toga je Poverenik doneo mišljenje da Crveni krst V. V. nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio advokat A. A., koju je podneo u ime B. B., protiv Crvenog krsta C. C. zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je B. B. u radnom odnosu u Crvenom krstu C. C. više od 20 godina, i da je do 17. marta 2022. godine, obavljala poslove na mestu rukovoditeljke finansijsko-računovodstvenih poslova;
• da je 17. marta 2022. godine, završila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta;
• da joj je prvog radnog dana skeretar Crvenog krsta C. C. uručio obaveštenje o ponudi izmene ugovorenih uslova rada, na osnovu koga bi sa mesta rukovoditeljke finansijsko-računovodstvenih poslova bila premeštena na radno mesto saradnik za programske aktivnosti;
• da je navedeno radno mesto „ispod“ nivoa složenosti i zahtevane stručne spreme, znanja i iskustva u odnosu na prethodno radno mesto;
• da smatra da je razlog tome korišćenje porodiljskog odsustva, i da je iz tog razloga B. B. diskriminisana na osnovu porodičnog statusa „degradacijom na niže radno mesto“;
• da je poslodavac obavestio da je razlog za premeštaj na novo radno mesto činjenica da su za obavljanje finansijskih poslova angažovali računovodstvenu agenciju;
• da smatra da ti navodi nisu tačni jer agencija može da obavalja „jedan deo poslova“ a ne sve finansijske poslove;
• da je „novo radno mesto“ odgovarajuće za osnovno obrazovanje gde se zahteva prost manuelni rad „slanje sms poruka, lepljenje plakata, dostavljanje potvrda i slično“.
  • Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) Ugovor o radu od 28. februara 2020. godine; 2) Obaveštenje u vezi sa ponudom za zaključenje Aneksa ugovora o radu; 3) Ugovor o radu od 17. marta 2022. godine; 4) Punomoćje za zastupanje od 25. marta 2022. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, i u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], i zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbi od , G. G. sekretara Crvenog krsta V. V..
  • U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:
• da je B. B. sa Crvenim krstom C. C. zaključila Ugovor o radu br. 65 od 28. februara 2020. godine, na osnovu koga je raspoređena na radno mesto rukovoditeljke računovodstveno – finansijskih poslova sa koeficijentom zarade 1,1 i da je radila na poslovima blagajnice do 2015. godine;
• da je u periodu od 5. septembra 2020. godine do 17. marta 2022. godine, koristila odustvo zbog porodiljskog bolovanja i nege deteta;
• da su tokom njenog odsustva, svi finansijski i računovodstveni poslovi Crvenog krsta C. C., povereni računovodstvenoj agenciji sa kojom je Crveni krst zaključio ugovor o saradnji;
• da su navodi iz pritužbe koju je podnela preko punomoćnika advokata A. A., da je na drugo radno mesto premeštena zbog porodičnog statusa u potpunosti neosnovani;
• da je u Crvenom krstu V. V. „samo troje zaposlenih“, sekretar, zaposleni na određeno vreme i B. B.;
• da je nakon povratka sa odsustva B. B. ponuđen aneks ugovora o radu, radi premeštaja na drugo radno mesto iz razloga objektivne potrebe poslodavaca za reorganizacijom obavljanja poslova, s obzirom da su računovodstveni i finansijski poslovi povereni računovodstvenoj agenciji;
• da se obim poslova za koji je B. B. zaključila ugovor o radu znatno smanjio do te mere da ti poslovi nisu mogli da upotpune ni jednu četvrtinu njenog radnog vremena;
• da je sa druge strane postojala objektivna potreba za obavljanjem velikog broja poslova na realizaciji programskih aktivnosti Crvenog krsta V. V.;
• da je netačna tvrdnja zaposlene da je „premeštena na niže radno mesto“ koje je ispod nivoa složenosti, zahtevane stručne spreme, znanja i iskustva u odnosu na njeno prethodno radno mesto;
• da su radno mesto i poslovi na koje je premeštena u određenim segmetnima čak i složeniji od poslova koje je obavljala na osnovu prethodnog ugovora o radu, i da ti poslovi između ostalog podrazumevaju koordinaciju i realizaciju jako odgovornih javnih ovlašćenja iz programa Crvenog krsta, kao što su „Program dobrovoljnog davanje krvi, Program obuke protiv trgovine ljudima, Delovanje u nesrećama i dr.“;
• da radno mesto na koje je premešena zahteva isti stepen i istu vrstu stručne spreme;
• da je izdvajanje samo jednog od elemenata iz opisa radnog mesta „slanje SMS poruka, lepljenje plakata, dostavljanje potvrda“ kao dokaza da je u pitanju radno mesto manje složenosti, zlonamerno, maliciozno i obmanjujuće;
• da svako radno mesto bez obzira na svoju složnost podrazumeva i određene tehničke poslove manje složenosti koje svaki zaposleni u okviru svojih radnih zaduženja obavlja;
• da „dokaz da nije reč o nižem radnom mestu“ jeste i činjenica da zaposlena ostvaruje veću zaradu nego na prethodnom radnom mestu, upravo zbog poslova veće odgovornosti i složenosti;
• da je pored B. B. u radnom odnosu još jedna koleginica zaposlena na istom radnom mestu sa istim stepenom stručne spreme i koeificijetnom zarade;
• da imaujući u vidu navode iz pritužbe poslodavac je shodno odredbama Zakona o radu u potpunosti „ispoštovao sve procedure“ za vreme odsustva i nije je uznemiravao ni bio u obavezi da je obaveštava o organizacionim promenama do kojih je došlo u Crvenom krstu, budući da zaposlena u tom Perićodu nije radila već je bila na pomenutom porodiljskom odsustvu;
• da je nakon povratka na posao zaposlenoj bio ponuđen aneks ugovora o radu koji je ona imala pravo da ne potpiše ukoliko nije bila saglasana, isto kao što poslodavac ima pravo da svoj posao organizuje prema sopstvenim potrebama, u cilju što uspešnijeg poslovanja;
• da je poslodavcu „smetalo što je zaposlena proširila svoju porodicu“ onda se ne bi trudio da je na sve načine zadrži u radnom odnosu uprkos izazovima sa kojima se susreće i nedostatkom finansijskih sredstava;
• da poslodavac nema lukszu da u redovima svojih zaposlenih ima one koji ne obavljaju svoj posao u punom obimu tokom radnog vremena ukoliko isti ne upotpunjuje ni jednu četvrtinu radnog vremena, a da pritom postoji nedostatak zaposlenih koji bi obavljali „tradicionalne aktivnosti koje se ogledaju kroz različite programe i aktivnosti;
• da nisu tačni navodi da angažovana računovodstvena agencija može da obavlja samo neznatan deo poslova vezan za finansije, budući da su računovodstveni poslovi tokom porodiljskog odustva zaposlene bili u potpunosti izvršeni pravilno od strane agencije;
• da Crveni krst V. V., nema Akt o sistematizaciji radnih mesta iz razloga što u radnom odnosu ima samo dve zaposlene i sekretara – zakonskog zastupnika, te nema obavezu da donosi pomenuti akt;
• da imajući u vidu navedeno Crveni krst V. V. ni na koji način nije diskriminisao zaposlenu „kako je maliciozno navedeno u pritužbi“ jer Crveni krst uvek deluje u skladu sa principima humanosti, nepristrasnoti, neutralnosti i nezavisnosti;
• da je Crveni krst V. V., prilikom premeštaja zaposlene postupao isključivo na osnovu objektivnih potreba posla u skladu sa odredbama Zakona o radu i bez diskriminacije prema zaposlenoj.

1.6. Kao sastavni deo izjašnjenja dostavljen je Kalendar najznačajnijih aktivnosti Crvenog krsta V. V. u 2022. godini

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u ugovor o radu br. 65. od 28. februara 2020. godine, utvrđeno je da je zaključen između B. B. i Crvenog krsta V. V., za radno mesto rukovodilac finansijsko računovodstvenih usluga. Da je zaposlena sklopila ugovor sa sedmim stepenom stručne spreme, kao diplomirani ekonomista, kao i da joj je utvrđena osnovna neto zarada u visini od 32.000,00 dinara.

• Uvidom u obaveštenje u vezi sa ponudom za zaključenje Aneksa ugovora o radu br. 59 od 17. marta 2022. godine, utvrđeno je da je poslodavac naveo da je razlog za ponudu aneksa ugovora objektivna potreba za premeštaj na druge odgovarajuće poslove. Da je na radnom mestu za koje je zaposlena zaključila ugovor došlo do značajnog smanjenja obima posla, jer je računovodstvena agencija preuzela finansijske poslove, i da postoji objektivna potreba poslodavca za obavljanje poslova na radnom mestu saradnik za programske aktivnosti Crvenog krsta, koji podrazumevaju isti stepen i vrstu stručne spreme, i da je dodatni razlog činjenica da samo jedna zaposlena radi na programskim aktivnostima, što je nedovoljno s obzirom na „kalendar aktivnosti Crvenog krsta“.

• Uvidom u ugovor o radu br. 60 od 17. marta 2022. godine, utvrđeno je da je ovaj ugovor zaključen između B. B. i Crvenog krsta V. V., za radno mesto saradnik za programske aktivnosti Crvenog krsta. Da je zaposlena sklopila ugovor sa sedmim stepenom stručne spreme, kao diplomirani ekonomista, kao i da joj je ugovorom utvrđena visina osnovne neto zarade u iznosu od 42.000,00 dinara.

2.4. Uvidom u Kalendar najznačajnijih aktivnosti Crvenog krsta V. V. u 2022. godini utvrđeno je da su planirane brojne aktivnosti za svaki mesec tekuće godine koje koreliraju opisu poslova utvrđenih za radno mesto: saradnik za programske aktivnosti Crvenog krsta V. V..

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.

3.2. Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 60. stav 5. propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je članom 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

3.3. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine^[3] propisano je da po isteku porodiljskog odsustva, žena ima pravo da se vrati na isto radno mesto ili na odgovarajuće radno mesto sa istom platom.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.5. Članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Stavom 2. istog člana je propisano da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Stavom 3. je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi). Članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjuje se uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.

3.6. Zakonom o rodnoj ravnopravnosti[5] u članu 4. stav 1. propisano je da  diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Članom 33. ovog zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenog po povratku sa odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta, usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, vrati na iste ili druge ekvivalentne poslove.

3.7. Zakon o radu[6] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama čl. 20. ovog zakona diskriminacija zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slučaju jeste utvrđivanje da li je došlo do povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije premeštajem B. B. sa radnog mesta rukovodilac računovodstveno – finansijskih poslova na radno mesto saradnik za programske aktivnosti nakon povratka sa prodiljskog odustva i odustva sa rada radi nege deteta. Pre upuštanja u analizu relevantnih propisa, kao i činjenica i dokaza koji su priloženi, Poverenik ukazuje da se bavio predmetom pritužbe samo sa aspekta svoje nadležnosti, odnosno nije se upuštao u ispitivanje celishodnosti nove organizacije rada Crvenog krsta V. V. i potrebu angažovanja računovodstvene agencije kao i u to da li je eventualno došlo do povrede nekih drugih prava za čije rešavanje su nadležni drugi državni organi.

3.9. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Crveni krst V. V., ima pravo da u skladu sa propisima Republike Srbije organizuje posao i u skladu sa tim vrši organizacione promene, kao i premeštaj zaposlenih sa jednog na drugo radno mesto u skladu sa zakonom. Naime, članom 171. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Stavom 2. istog člana je propisano da se pod odgovarajućim poslom smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Dakle zadatak Poverenika je da utvrdi da li je zaposlena po povratku sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta premeštena na odgovarajuće radno mesto ili na niže radno mesto. Da bi se utvrdilo navedeno potrebno je utvrditi da li zaposlena obavlja poslove sa istim stepenom i vrstom stručne spreme, tj. da li obavlja iste ili druge ekvivalentne poslove, te da li s tim u vezi ostvaruje istu ili različitu zaradu.

3.10. Poverenik prvo konstatuje da je iz izvedenih dokaza nesporno da su računovodstveni poslovi koje je pre odlaska na podoriljsko odsustvo obavljala zaposlena preneti na računovodstvenu agenciju i da mesto sa ranijim opisom poslova na kojem je radila  B. B. više ne postoji.

3.11. Poverenik dalje konstatuje da je uvidom u Ugovor o radu za radno mesto na kojem je B. B. bila angažovana pre odlaska na porodiljsko odsustvo, br. 65. od 28. februara 2020. godine, utvrđeno je da je zaključen između B. B. i Crvenog krsta V. V., za radno mesto rukovodilac finansijsko računovodstvenih usluga, pri čemu je zahtevan sedmi stepen stručne spreme, diplomirani ekonomista, pri čemu joj je utvrđena osnovna neto zarada u visini od 32.000,00 dinara. Uvidom u Ugovor o radu za radno mesto na koje je zaposlena premeštena po povratku sa porodiljskog bolovanja i odsustva sa rada radi nege deteta, br. 60 od 17. marta 2022. godine, utvrđeno je da je ovaj ugovor zaključen između istih ugovornih strana u kojem se takođe zahteva sedmi stepen stručne spreme, diplomirani ekonomista, kao i da joj je ugovorom utvrđena visina osnovne neto zarade u iznosu od 42.000,00 dinara.

3.12. Daljim uvidom u opis poslova radnog mesta na koje je premeštena B. B. može se utvrditi da navedeni poslovi odgovaraju poslovima za koje je Crveni krst, kao humanitarna, neprofitna organizacija registrovan. Naime, Uvidom u Kalendar najznačajnijih aktivnosti Crvenog krsta V. V. u 2022. godini utvrđeno je da su planirane brojne aktivnosti za svaki mesec tekuće godine koje koreliraju opisu poslova utvrđenih za radno mesto: saradnik za programske aktivnosti Crvenog krsta V. V. na koje je raspoređena B. B.. Poverenik konstatuje da se iz izvedenih dokaza može zaključiti da su u Crvenom krstu zaposlena tri lica, od čega su dve zaposlene (V. V. i još jedna zaposlena) angažovane na identičnom radnom mestu stručnog saradnika za programske aktivnosti sa istim stepenom i vrstom stručne spreme – ekonomskim fakultetom, sa istom zaradom.

3.13. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, kao i zakonske propise i odredbe Konvencije o zaštiti materinstva MOR-a, br. 183. da po isteku porodiljskog odsustva, žena ima pravo da se vrati na isto radno mesto ili na odgovarajuće radno mesto sa istom platom, nesporno je da s obzirom da je prethodno radno mesto zaposlene ukinuto zbog poveravanja poslova računovodstvenoj agenciji, zaposlena premeštena na drugo radno mesto koje po stepenu, vrsti stručne spreme i zaradi odgovara stepenu, vrsti stručne spreme i zaradi koju je ostvarivala pre odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.

S tim u vezi Poverenik je prihvatio i navode iz izjašnjenja Crvenog krsta da „dokaz da nije reč o nižem radnom mestu“ jeste i činjenice da zaposlena ostvaruje veću zaradu, nego na prethodnom radnom mestu  upravo zbog poslova veće odgovornosti i složenosti, te da je poslodavcu „smetalo što je zaposlena  proširila svoju porodicu“, onda se ne bi potrudio da je na sve načine zadrži u radnom odnosu uprkos izazovima sa kojima se susreće i nedostatkom finansijskih sredstava.

3.14. Stoga, sagledavajući utvrđene činjenice i relevantne pravne propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Crveni krst V. V. nije u neopravdano nepovoljniji položaj stavio B. B. na osnovu ličnog svojstva – porodični status.

4. MIŠLjENjE

Crveni krst V. V. nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[3] čl. 8. st. 2. Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 183  o zaštiti materinstva („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 1/10)

[4]„ Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[5] „Službeni glasnik RS“, br.  52/21

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 75/14, 13/17 – odluka US,113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

131-22 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti zapošljavanja ili na poslu osnovu ličnog svojstva porodični status