br. 07-00-638/2018-02 datum: 25. 1. 2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela A. A. protiv B. B, preduzetnika Kafe restorana „…“, i V. B, zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je V. V. vređala A. A. zbog njene seksualne orijentacije tako što je nazivala „svim pogrdnim imenima“, „svaka druga joj je bila lezbačo okorela“, kao i da ju je B. B. 8. avgusta 2018. godine udario pesnicom u predelu glave, oborio i nastavio da je udara i šutirao dok nisu prišli njegovi drugovi i sklonili ga od nje. S obzirom da je o događaju od 8. avgusta 2018. godine odlučivao Prekršajni sud u .., Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa članom 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, nije analizirao deo pritužbe koji se odnosi na događaj koji je bio predmet ovog sudskog postupka. U toku postupka zatraženo je izjašnjenje lica protiv kojih je podneta pritužba, međutim B. B. i V. V. se nisu izjasnili o navodima pritužbe jer nisu preuzeli zahteve za izjašnjenje, iako su tri puta obavešteni od JP „Pošte Srbija“ o pošiljci koju treba da preuzmu. Zbog toga Povereniku nisu bili dostupni njihovi navodi o osnovanosti pritužbe, pa je mišljenje doneto na osnovu navoda pritužbe i izvedenih dokaza. U pritužbi i izjavama svedoka nije navedeno da je B. B. vređao i ponižavao A. A. zbog njene seksualne orijentacije u periodu dok je ona radila u kafe restoranu „…“ u toku 2017. i 2018. godine. Međutim izjavama svedoka potvrđeni su navodi pritužbe u delu koji se odnosi na uznemiravanje i ponižavajuće postupanje V. V, kao i njeno diskriminatorsko postupanje zbog izjašnjavanja A. A. o svojoj seksualnoj orijentaciji. Naime, u pritužbi je navedeno da je A. A. svoju seksualnu orijentaciju saopštila V. V. istog dana kada je otišla da pita za posao, kao i da je B. B. bila poznata njena seksualna orijentacija. Dalje, svedokinja koju je predložila podnositeljka pritužbe potvrdila je da je V. V. rekla A. „Što se ti ne javljaš kada te zovem, lezbejko?“, i „Da li ti je to cura? Da li je i ona lezbejka?“, kao i da je u tonu kojim se V. V. obratila A. osetila zlobu, podsmeh i ironiju, a da se na licu A. A. videlo da joj je neprijatno, dok je drugi predloženi svedok izjavio da je nekoliko puta bio prisutan kada je M. vređala A. što je lezbejka i da je to sve prividno izgledalo kao šala: „Uh, ja sve zaboravim da je A. lezbejka“, „Bato, A. ima ženu a ti nemaš“, kao i da je V. V. koristila svaku priliku da napomene seksualnu orijentaciju A. A. u toku razgovora. Zbog toga Poverenik je dao mišljenje da nije utvrđeno da je B. B, preduzetnik kafe restorana „…“ …, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok je utvrđeno da je V. V. povredila odredbe člana 12. i 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je V. V. preporučeno da uputi pisano izvinjenje A. A, zato što ju je ponižavala i vređala na osnovu njenog ličnog svojstva kao i da ubuduće vodi računa da svojim ponašanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu, kao i dopune pritužbe A. podnetu protiv B. B, preduzetnika Kafe restorana „…“ … i V. V. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.
   • U pritužbi i dopunama pritužbe A, između ostalog, je navedeno:

• da radi na bazenima Kafe restorana „…“ …. kao šankerka od jula 2017. godine, kao i da je svoju seksualnu orijentaciju V. V. saopštila istog dana kada je otišla da pita za posao;
• da ju je V. V. gazdina supruga, vređala zbog seksualne orijentacije, nazivala „svim pogrdnim imenima“, „svaka druga joj je bila lezbačo okorela“,
• da joj je 8. avgusta 2018. godine oko 22 časa V. V. prišla i počela da viče na nju: „Lezbačo, zašto se dereš na moje dete!“ i udarila joj šamar i počupala ogrlicu. Potom je V. otišla do svog supruga B. B, nakon čega je on došao do A. i udario je pesnicom u predelu glave i nastavio da je udara pesnicama i da je šutira nogama dok nisu prišli njegovi drugovi i sklonili ga od nje;
• da ju je V. V. i ranije vređala zbog seksualne orijentacije „kroz šalu“. Dok je vozila A. i druge radnike od grada do bazena jednom je rekla: „Kako bi vas dvoje bili super par, a ja sve zaboravim da je A. lezbejka“, drugom prilikom je za šankom rekla: „A, ova te nešto gleda, da nije i ona lezbejka kao ti?“ i još nekoliko „glupavih šala“ gde je koristila priliku da kaže „lezbejka“. Da joj nije bilo sve jedno dok se V. „šalila“ na njen račun, ali je to prepisivala šali jer joj je tako bilo lakše;
• da je bilo mnogo situacija kada se V. na nju drala bez nekog razloga i ako je znala da A. radi za petoro i da boljeg radnika nije imala. Da je 21. jula 2018. godine ceo dan slušala uvrede od V, koja se „ponašala grozno“. Ostali radnici su otišli ranije a njoj je V. „izmislila“ još mnogo obaveza: kada je oprala sve u šanku, V. je izvadila nekoliko paketa novih čaša i rekla joj da ih opere, kada je i to oprala, V. joj je rekla da opere šank misleći na pod. U kolima na povratku kući, A. je rekla V. da sutra neće da radi i sutradan došla na bazen kao gost, kada ju je V. „isprozivala“ ispred Z. Lj. i R. U. što su one opisale u svojim izjavama koje je dostavila uz pritužbu;
• da je 6. avgusta 2018. godine V. „tražila dlaku u jajetu“, da li ima nešto što nije kako treba i, pošto nije ništa našla, vređala je A. „kao nikad do tad“, govorila joj da je najgora osoba, da je pokvarena, lezbejka okorela koja treba da se leči sve dok B. nije prišao i rekao V. da napusti šank. A. je dalje nastavila da radi sama i u šanku i za kompjuterom, a V. je prišla posle popisa, počela da uzima novac i da viče na A: „Ko će tebi lezbejki da ostavi bakšiš, pogledaj se, ti si samo za lečenje“ zbog čega je B. prišao šanku i pitao šta se dešava. A. mu je rekla da je V. vređa i da joj uzima bakšiš, na šta je B. rekao V. da ostavi novac, pokupi decu i ide kući;
• da je B. bio fin prema njoj, da je nikada nije vređao na osnovu seksualne orijentacije, kao i da joj se dan nakon što ju je pretukao izvinjavao pravdajući se da je bio pijan.

• U prilogu pritužbe dostavljene su izjave svedokinja Z. Lj. i R. U, službene beleške o obaveštenju primljenom od građana Policijske ispostave …, KU broj …. od 10. avgusta 2018. godine, kao i fotografije povreda A. A.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1]. V. V. i B. B. upućeni su zahtevi 16. novembra, kao i 7. i 17. decembra 2018. godine da se u roku od 15 dana od prijema zahteva izjasne o osnovanosti i navodima iz pritužbe, i sva tri puta zahtevi su vraćeni sa naznakom pošte „istekao rok čuvanja“ i „nije tražio“, čime se smatra da je dostavljanje izvršeno[2]. S obzirom da se V. V. i B. B. u ostavljenom roku nisu izjasnili, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni samo navodi iz pritužbe i izvedeni dokazi.
• Takođe u toku postupka su, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavljene i izjave svedokinje Z. Lj. i svedoka M. S, kao i presuda Prekršajnog suda u … 3 PR. … od … godine.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je 28. septembra i 12. oktobra 2018. godine svedokinji R. U. zahtev da se u roku od 15 dana od dana prijema dopisa izjasni o navodima iz pritužbe, kao i da li ostaje pri svojoj izjavi koja je priložena uz pritužbu. Međutim, Poverenik do dana izrade ovog mišljenja nije primio izjavu R. U.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U izjavi svedokinje Z. Lj, između ostalog, navedeno je:

• da je 22. jula 2018. godine sa A. A. i društvom bila na bazenu u … (…) i da su, kao gosti bazena, otišli do šanka da uzmu piće. Za šankom je radila V. V. koja je rekla A: „Što se ti ne javljaš kada te zovem, lezbejko?“, a zatim je pogledala u Z. i pitala A. „Da li ti je to cura? Da li je i ona lezbejka?“;
• da je tada u tonu i očima V. V. osetila zlobu. Zatim je navela da je „to bio ton koji je podsmeh, ironija, sa svrhom da povredi i ne može se nikako drugačije opisati, daleko od toga da bi mogla pomisliti da je to bila šala“;
• da je videla da je A. bilo loše što su svedoci V ponašanja prema njoj; da je bila bela, bilo joj je loše i bila je ljuta što nije mogla ništa da uradi dok V. vređa njene prijatelje;
• da je nakon toga Z. pitala A. zašto uopšte radi tu i trpi takve uvrede, na šta je A. odgovorila da baš zbog njene seksualne orijentacije ne može da nađe posao „jer je ovo mali grad i svi sve znaju“;
• da A. koju zovu A, zna dugo godina i da je A. prošle godine par puta napuštala posao na bazenima, da je radila više od ostalih da je V. ne bi „prozivala“, kao i da je V. bila svesna da će A. ćutati u vezi svega (duple smene ili izmišljenog posla) samo da bi zadržala posao;
• da su drugi zaposleni na bazenu završavali posao najkasnije do 20 časova, dok je A. radila i do 22- 22,30;
• da o B. B. ne zna ništa osim da je vlasnik bazena, a čula je da se „skroz okej ponašao prema A.“.
  • U izjavi svedoka M. S, između ostalog, navedeno je:

• da je prošle sezone radio sa A. A. na bazenima i da je zna kao mnogo dobru i vrednu radnicu;
• da je radio na roštiljima koji su 7-8 metara udaljeni od šanka gde je radila A. kao i da je ona prošle godine radila sama po nekoliko dana više puta dok ne bi našli radnika;
• da je A. radila posao za petoro a primala istu dnevnicu kao i kada radi samo jedan posao, a da je „V. svaki drugi dan našla neki razlog da se dere na nju“;
• da je bio prisutan kada je A. pocepala dnevnicu jer je V. toliko ponižavala i iznervirala tu noć, kao i da A. nije htela više da radi, ali je B. molio da se vrati jer je cenio A. i video kakav je radnik;
• da je nekoliko puta bio svedok da V. vređa A. što je lezbejka i „kao fora šali se“. Ne zna datum ali zna da je bilo između 9 i 10 časova ujutru, kada ih je V. vozila od grada do bazena na posao. Dok ih je vozila V. je znala „iz čista mira da kaže: Kako se vi super slažete, možete da budete u vezi“, a onda se kao seti i kaže „Uh, ja sve zaboravim da je A. lezbejka“, a drugi dan kaže: „Bato, A. ima ženu a ti nemaš“;
• da je V. „malo malo pa nalazila neki razlog da kaže da je A. lezbejka“;
• da ne zna da je B. vređao A. zbog toga što je lezbejka, da je on „super sa A, dosta puta smo nas troje izlazili uveče kad bazeni ne rade“.
  • Uvidom u presudu Prekršajnog suda u … 3 PR. … od … godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je sud doneo presudu da je B. B. odgovoran što je 8. avgusta 2018. godine oko 22,40 časova u …, u naselju … vršenjem nasilja nad oštećenom A. A. narušio javni red i mir na taj način što je, najpre došlo do verbalne rasprave između V. V. nevenčane supruge B. B, i A. A. gde se V. V. obratila A. A. rečima: „Zašto mi se dereš na dete?“, da bi zatim, prišao okrivljeni B. B. i zadao oštećenoj nekoliko udaraca pesnicom u predelu glave, usled kojih udaraca je A. A. pala na tlo i zadobila povredu u predelu glave, a okrivljeni je nastavio da udara oštećenu pesnicama i nakon što je oštećena pala na tlo, dok ga nisu zaustavili prisutni gosti.

• Uvidom u presudu, utvrđeno je da je A. A. na saslušanju pred sudom kao svedokinja u postupku protiv B. B. navela, između ostalog, da je sa B. B, pre događaja, bila u jako dobrim odnosima, da su često izlazili zajedno, družili se, a da je jedno vreme bila i zaposlena u njegovom lokalu, kao i da ju je 8. avgusta 2018. godine B. lično pozvao da dođe tog dana u njegov lokal, jer je slavio rođendan, iako je prethodne noći poslao SMS da ne dolazi kako njegova žena ne bi napravila opet problem, jer to V. nije bilo prvi put, i da se iz tog razloga iznenadila kad je 8. avgusta 2018. godine pozvao, ali da je B. posmatrala kao brata, „s obzirom kako se isti, otkad se, kako kaže, poznaju, ophodio prema njoj“, pa je odlučila da ga ispoštuje i ode na njegov rođendaA. Dalje je navedeno da je dva dana pre ovog događaja imala jedan nesporazum sa V. jer je ona, kad god ugrabi priliku, pokušavala da se sa A. raspravlja i vređa je zbog njene seksualne orijentacije, pa je često u uvredama to upotrebljavala, zbog čega je A. i napuštala posao kod B. i da smatra da se njena seksualna orijentacija tiče samo nje i nikog više, kao i da je podnela prijavu protiv V. zbog vređanja njene seksualne orijentacije koju ona ne krije.

• Uvidom u evidenciju Agencije za privredne registre, utvrđeno je da je ugostiteljska ustanova „…“ bazeni registrovana u pravnoj formi preduzetnik, sa poslovnim imenom B. B. preduzetnik Kafe restoran „…“ …

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjave svedoka, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[4].
• Ustav Republike Srbije[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbom člana 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno. Dalje, odredbama člana 16. stav 1. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
• Odredbama člana 18. Zakona o radu[7] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili drugo lično svojstvo.
• Jedan od opštih ciljeva u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije^[8] u poglavlju 4.4.3. jeste i opšti cilj ukidanje i smanjenje diskriminatorskih praksi prema LGBT osobama u različitim oblastima. Stoga predviđena je institucionalna zaštita LGBT osoba od javnog i privatnog nasilja, naročito u oblasti rada i zapošljavanja, zdravstvenog i socijalnog sistema, ličnog i porodičnog života, obrazovanja, sporta i dr, promena tradicionalnog, negativnog stereotipa o LGBT osobama, i unapređivanje statusa i položaja LGBT osoba. U delu 4.4.5 prikazani su posebni ciljevi, te se posebni cilj 4.4.5.3. odnosi na rad i zapošljavanje i proklamuje nediskriminativno zaposlenje i rad kod državnog poslodavca i u privatnom sektoru, efektivnu zaštitu od diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta prilikom zaposlenja i zanimanja u javnom i privatnom sektoru, upotrebu nediskriminatornog jezika i ponašanja prema osobama stvarne ili pretpostavljene neheteroseksualne orijentacije kao i transrodnim osobama, poverljivost i zaštitu podataka o rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji u radu i prilikom zaposlenja, omogućiti edukacije neposredno u radnim ambijentima kojim bi se pomoglo da poslodavci shvate potrebu i načine zaštite LGBT populacije.

Analiza navoda pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li su B. B. i V. V. svojim ponašanjem ponižavali i vređali A. A. na osnovu njenog ličnog svojstva – seksualne orijentacije.
• Uvidom u pritužbu i priloge, nesporno je da je A. A. od jula 2017. godine radila u kafe restoranu „…“ u naselju …, čiji je vlasnik B. B. S obzirom da B. B. i V. V. nisu odgovorili na navode pritužbe, Povereniku nije poznat formalno pravni status V. V. u kafe restoranu „…“. Naime, nesporno je da je B. B. preduzetnik i vlasnik restorana, međutim nije utvrđeno da je V. V. suvlasnica restorana, ili je zaposlena ili u restoran dolazi kao vanbračna partnerka B. B. Uvidom u pritužbu i izjave svedoka utvrđeno je da je V. V. dolazila u restoran i obavljala određene poslove, kao što su poslovi za šankom kafe restorana i prevoz zaposlenih od grada do restorana i obrnuto, kao i da je bila nalogodavac A. A.
• S obzirom da je o događaju i motivima dela koje je stavljeno na teret B. B. od 8. avgusta 2018. godine odlučivao Prekršajni sud u …, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa članom 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, nije analizirao deo pritužbe koji se odnosi na događaj koji je bio predmet ovog sudskog postupka.

• Ispitujući da li je B. B. diskriminisao A. A. na osnovu njene seksualne orijentacije u toku 2017. i 2018. godine dok je A. radila u njegovom kafe restoranu, Poverenik je analizirao navode pritužbe i izjave svedoka, kao i izjavu koju je A. A. dala u prekršajnom postupku. Iz izvedenih dokaza proizilazi da B. B. nije vređao i ponižavao A. A. što nije sporila ni podnositeljka pritužbe. Svedoci su naveli i da je B. „super sa A“, da se „skroz okej ponašao prema A“, kao i da su često zajedno provodili i slobodno vreme kada nisu radili. Takođe, svedoci potvrđuju da je A. nekoliko puta davala otkaz a da ju je B. svaki put zvao da se vrati da radi. A. A. navodi u pritužbi da je 6. avgusta 2018. godine V. V. vređala u dva navrata i da je oba puta B. rekao V. da se skloni i ostavi A. da radi, a svedok S. navodi da je B. cenio A. i „video je kakav je radnik“. S obzirom na sve navedeno, Poverenik je stava da nije utvrđeno da je B. povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
• Navode pritužbe da je V. V. vređala A. A. na osnovu njene seksualne orijentacije, u periodu kada je A. A. radila u kafe restoranu „…“ tokom i 2018. godine, potvrđuju svojim izjavama svedoci Z. Lj. i M. S, kao i sama A. A. izjavom koju je kao svedokinja dala u postupku pred Prekršajnim sudom … Naime, Z. Lj. je potvrdila da je 22. jula 2018. godine V. V. rekla A. „Što se ti ne javljaš kada te zovem, lezbejko?“, i „Da li ti je to cura? Da li je i ona lezbejka?“, kao i da je u tonu kojim se V. V. obratila A. osetila zlobu, podsmeh i ironiju, a da se na licu A. A. videlo da joj je neprijatno. Svedok M. S. navodi u svojoj izjavi da je radio sa A. u kafe restoranu „…“ celu prethodnu sezonu (2017. godine) i da je nekoliko puta bio svedok da V. vređa A. što je lezbejka i to sve prividno kao šala: „Uh, ja sve zaboravim da je A. lezbejka“, „Bato, A. ima ženu a ti nemaš“. Dalje navodi da je V. V. koristila svaku priliku da napomene seksualnu orijentaciju A. A. u toku razgovora. Oba svedoka potvrđuju i navode pritužbe da je V. V. od A. zahtevala da radi više od ostalih zaposlenih, kao i da je nakon završenog posla A. postavljala dodatne zahteve za rad. Takođe, svedok M. S. je izjavio i da je A. nekoliko puta davala otkaz zbog grubih postupaka V. V. kao i da je prisustvovao situaciji kada je A. pocepala dnevnicu koju joj je V. V. dala, nakon radnog dana u toku kojeg je V. „toliko ponižavala i iznervirala“.
• Iz navoda pritužbe i izjava svedoka proizlazi da je V. V. svojim izjavama na grub način ili kroz podsmeh, ističući seksualnu orijentaciju A. A. vređala i ponižavala A. zbog njene seksualne orijentacije, odnosno da je uznemiravala i ponižavajuće postupala prema zbog njenog ličnog svojstva – seksualne orijentacije. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica na osnovu njegovog ličnog svojstva, dok je odredbom člana 21. stav 2. ovog zakona propisano da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno. Podnositeljka pritužbe je u svojoj pritužbi, ali u izjavi pred Prekršajnim sudom navela da svoju seksualnu orijentaciju nije krila kao i da je V. V. njena seksualna orijentacija bila poznata od prvog dana kada je došla na razgovor za posao. Zakon svakom daje pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ukoliko osoba to želi i jesno zabranjuje diskriminatorno ponašanje kojem bi konkretna osoba bila izložena zbog izražavanja svoje seksualne orijentacije. Seksualna orijentacija je veoma važen deo identiteta svake osobe i vređanje dostojanstva i ponižavajuće primedbe o seksualnoj orijentaciji stvaraju okruženje u kojoj je narušena sigurnost osobe. Na tribini „Razgovori sa zajednicom – autovanje, lična borba i revolucija“, psihoterapeutkinja Jelena Vidić objasnila je „Da bi nas neko prihvatio mora nas videti onakvim kakvi jesmo. Međutim, kada moramo jedan deo sebe, i to bitan deo identiteta, da krijemo, onda je to teret i otežava naš dalji rast i razvoj i dovodi do toga da nosimo veliku krivicu. Osećanje krivice je jedno od nejdestruktivnijih osećanja“[9].
• Poverenik ukazuje da uprkos određenim pomacima poslednjih godina, diskriminacija i nasilje prema LGBT osobama su i dalje prisutni. Prema istraživanjima, pripadnici LGBT populacije ističu da se često susreću sa predrasudama i stigmom u društvu, kao i sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. U prilog tome govore istraživanja javnog mnjenja prema kojima kao jedna od grupa prema kojima postoji socijalna distanca izdvaja upravo LGBT populacija. Naime, čak četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina njih ne želi da se sa njima druži (34%)^[10]. Veća socijalna distanca prema pojedinim društvenim grupama pokazatelj je niskog nivoa socijalne komunikacije i interakcije, a samim tim predstavlja potencijalnu opasnost za diskriminaciju pripadnika tih grupa. Prema istraživanjima najveći izazovi na putu ostvarivanja prava na jednakost pripadnika LGBT populacije su zaštita lične bezbednosti i efikasna borba protiv nasilja nad LGBT osobama, zaštita od diskriminacije na radnom mestu kao i poštovanje dostojanstva u javnom prostoru.

4. MIŠLjENjE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da:

Nije utvrđeno da je B. B. preduzetnik kafe restorana „…“ … povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok je utvrđeno da je V. V. povredila odredbe člana 12. i 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje V. V:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje A. A. zato što ju je ponižavala i vređala na osnovu njenog ličnog svojstva.

5.2. Da ubuduće vodi računa da svojim ponašanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da V. V. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Ukoliko V. V. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/2009

[2] Zakon o opštem upravnom postupku „Službeni glasnik RS“, broj 18/2016, član 75. stav 6.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[6] „Službeni  list SCG”- Međunarodni ugovori br. 9/03

[7]  „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 60/13

[9] Tribina „Razgovori sa zajednicom – autovanje, lična borba i revolucija“, koja je održana u Kulturnom centru Grad u Beogradu, 12. oktobra 2017. godine; http://mondo.rs/a1047877/Magazin/Porodica/Gej-osobe-u-Srbiji-homoseksualci-autovanje-roditelji-gej-dece.html

[10] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji”, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2016. godine, Beograd

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

765-18 pritužba A.A. protiv V.V. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti rada