br. 07-00-643/2019-02 datum: 22. 12. 2020.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. A. iz B. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, B. B, savetnice ministra i V. V, pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije. U pritužbi je navedeno da je savetnica ministar odbila da da saglasnost za stručno usavršavanje i osposobljavanje podnosioca pritužbe na obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine u Moskvi i da je zatražila od načelnika Sektora za vanredne situacije da ime podnosioca pritužbe izbaci sa spiska zaposlenih za ovu obuku. Dalje je navedeno da je načelnik Sektora poslušao naredbu savetnice ministar i sačinio novi akt sa predlogom zaposlenih bez imena podnosioca priutžbe na koji je savetnica ministar dala saglasnost. U izjašnjenju Ministartsva unutrašnjih poslova je navedno da je Kabinet ministra dao saglasnost na predlog načelnika Sektora za vanredne situacije, kao i da je odluka da podnosilac pritužbe ne bude na spisku zaposelnih za obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ doneta na nivou Sektora za vanredne situacije, a ne na nivou Kabineta. U izjašnjenju načelnika Sektora za vanredne situacije potvrđeno je da je odluka da podnosilac pritužbe ne bude na spisku zaposlenih za obuku doneta na nivou Sektora, a radi organizacije nesmetanog procesa rada s obzirom da su neki od zaposelnih u periodu trajanja obuke bili angažovani na drugim obukama, neki su koristili pravo na godišnji odmor, dok je podnosilac pritužbe u aprilu 2019. godine bio na obuci u okviru Ministarstva i u septembru koristio četiri dana neplaćenog odsustva. U toku postupka je utvrđeno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dokazalo da je Kabinet ministra dao saglasnost na predlog odluke o zaposlenima za stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“, kao i da je odluka da podnosilac pritužbe ne bude upućen na ovu obuku doneta na nivou Sektora za vanredne situacije, a ne na nivou Kabineta ministra. Na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti i primenom pravila o teretu dokazivanja, u toku postupka je utvrđeno i da uz izjašnjenje načelnika Sektora za vanredne situacije nisu dostavljeni dokazi da postoji opravdan razlog da podnosilac pritužbe ne bude upućen na ovu obuku, niti dokazi kojima se osporava postojanje uzročno-posledične veze između članstva podnosioca pritužbe u sindikatu i odluke da on ne bude upućen na stručnu obuku. Zbog svega navedenog, Poverenik je dao mišljenje da je neupućivanjem podnosioca pritužbe na stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine u Moskvu, Ministarstvo unutrašnjih poslova stavilo podnosioca pritužbe u nepovoljniji položaj na osnovu ličnog svojstva – članstvo u sindikalnoj organizaciji, čime je povredilo odredbe čl. 6. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 18. Zakona o radu. Zbog svega navedenog Poverenik je Ministarstvu unutrašnjih poslova dao preporuku da ubuduće prilikom izbora zaposlenih za obuku radi sticanja i unapređenja znanja, veština i stavova, izbor zaposlenih vrše na osnovu objektivnih kriterijuma i iskazanih potreba organizacionih jedinica, bez neopravdanog pravljena razlike među kandidatima na osnovu njihovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva, kao i da organizuje obuku na nivou načelnika i rukovodilaca u Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova na temu diskriminacije i zaštite od diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se pritužbom i dopunom pritužbe A. A. iz B. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, B. B, savetnice ministra i V. V, pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije, zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.
1.2. A. A. je u pritužbi, između ostalog, naveo:
– da je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da se poslednjih deset godina bavi sindikalnim radom i aktivizmom;
– da kao predstavnik sindikata zastupa više zaposelnih pred raznim državnim organima kao što su javna tužilaštva, Ustavni sud, upravni i drugi sudovi, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti;
– da je Srpsko-ruski centar u Nišu uputio dopis broj 191-01 od 29. jula 2019. godine Sektoru za vanredne situacije MUP sa zahtevom da ovaj sektor opredeli deset zaposelnih za stručno usavršavanje po Planu obuke i profesionalnog usavršavanja specijalista u oblasti reagovanja na vanredne situacije u Rusiji. Usavršavanje je bilo predviđeno i sprovedeno u Akademiji civilne zaštite MČS Rusije u Moskvi po programu „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine.
– da je zaposlen na radnom mestu Inspektor za projektovanje, kontrolu i izviđanje minsko eksplozivnih sredstava NUS u Odeljenju za neeksplodirana ubojna sredstva NUS u Upravi za vatrogasno spasilačke jedinice i civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP;
– da ga je kolega M. M. iz Odeljenja za NUS telefonskim putem obavestio da je planiran za stručno usavršavanje u Moskvu, da donese skeniranu kopiju prve strane pasoša na kojoj se vide lični podaci kako bi ga prosledilo „međunarodnoj saradnji“, kao i da je narednog jutra kolegi dostavio kopiju pasoša;
– da je njegov planirani godišnji odmor, zbog preklapanja sa stručnim usavršavanjem u Moskvi, pomeren i da je određen novi termin odmora od 26. avgusta do 15. septembra 2019. godine, kao i da mu je sugerisano da par dana pre puta bude u Beogradu kako bi obavio određene formalnosti pre puta (izvadio lekarsko uverenje, kupio putno osiguranje i zadužio novu uniformu);
– da je 23. avgusta 2019. godine načelniku Odeljenja, na njegov zahtev na službenu mejl adresu poslao skeniranu stranu putne isprave kako bi je prosledio Odeljenju za međunarodnu saradnju;
– da su za stručno usavršavanje planirano sedmoro zaposlenih iz Sektora za vanredne situacije i da je spisak ovih lica, među kojima je i on, bio sastavni deo dokumenta Informacija za službeno putovanje od 30. jula 2019. godine; da je predlagač učesnika načelnik Uprave za VSJ i CZ …, a odobrava pomoćnik ministra – načelnik sektora V. V. Da su ostala tri učesnika stručnog usavršavanja pripadnici Direkcije policije prema predlogu direktora policije.
– da je od šefice Odeljenja …, obavešten da treba da pribavi lekarsko uverenje, zbog čega se vratio ranije sa odmora i da je 3. septembra 2019. godine pribavio lekarsko uverenje i fotografiju uverenja dostavio šefici preko Viber aplikacije;
– da je 10. septembra 2019. godine pozvan da preuzme novu uniformu Civilne zaštite, koju nije preuzeo jer je izrađen broj veći, pa je dogovoreno da sledećeg dana iz magacina donesu drugu uniformu odgovorajućeg broja;
– da je 11. septembra 2019. godine u telefonskom razgovoru sa načelnikom odeljenja obavešten da iz kabinetea ministra nije dobio saglasnost za odlazak u Moskvu na stručno osposobljavanje i usavršavanje;
– da je B. B. odbila da potpiše saglasnost za prethodno dat spisak od deset lica koji su planirani za stručno usavršavanje i osposobljavanje u Moskvu, kao i da je zatražila od načelnika sektora za vanredne situacije V. V. da ispravi akt i ime A. A. izbaci sa spiska, nakon čega će potpisati spisak;
– da je načelnik V. V. poslušao naredbu B. B. i sačinio novi akt 09 broj 671/19-3 od 9. septembra 2019. godine pod nazivom predmeta „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine, Moskva, Ruska Federacija – dopuna odobrenja“. Da je odobrenje sadržalo devet imena i da je B. B. potpisala odobrenje.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) predlog korišćenja godišnjeg odmora u odeljenju za NUS; 2) prijava odsustva zbog korišćenja godišnjeg odmora; 3) potvrda o zdravstvenom stanju zbog puta u Rusiju; 4) dopuna odobrenja učešća predstavnika SVS za odlazak u Rusiju broj 671/19-3 od 9. septembra 2019. godine; 5) informacija za službeno putovanje od 30. jula 2019. godine; 6) akt Srpsko-ruskog centra broj 191-01 od 29. jula 2019. godine; 7) akt Srpsko-ruskog centra broj 192-01 od 30. jula 2019. godine; 8) akt Direkcije policije 10366/19-2, 3, 4 od 12. avgusta 2019. godine; 9) akt SVS Uprave za VSJ i CZ 09 broj 302 od 20. avgusta 2019. godine; 10) revers zaduženja specijalne uniforme za put u Rusiju na ime A. A., 11) izvod iz elektronske pošte od 23. avgusta 2019. godine.
1.4. U dopuni pritužbe A. A., između ostalog, navedno je:
– da svaka sindikalna organizacija vodi za svoje potrebe evidenciju o sindikalnoj pripadnosti, odnosno poslodavac je u zakonskoj obavezi da za potrebe sindikata od člana obustavlja članarinu uz dostavljenu pristupnicu. Sindikat policije Sloga nema evidenciju da su kolege i koleginice koje su bile na spisku za odlazak na stručno usavršavanje u Moskvu članovi Sindikata policije Sloga. Ministarstvo unutrašnjih poslova može dati informaciju da li se nekom od zaposelnih koji su upućeni na stručno usavršavanje odbija članarina u sindikalnim organizacijama MUP-a.
– da ga je za usavršavanje u Moskvi najpre predložila šefica odseka …, pa zatim načelnik odeljenja čiji je predlog prihvatio i načelnik Sektora za vanredne situacije V. V, koji je tražio saglasnost B. B;
– da ga je „nadređeni rukovodilac“ usmeno pitao zašto je „na crnoj listi“ i „u kakvom je sukobu sa Kabinetom ministra“;
– da B. B. lično ne poznaje i da je nikad nije sreo, kao i da smatra da „sve što postoji, a što bi možda bilo problematično, iz mog ugla gledanja je moj sindikalni rad koji se vrhu MUP-a ne dopada“.
1.5. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je od ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića i B. B. i V. V. zatraženo da se izjasne o navodima pritužbe.
1.6. Uz izjašnjenje ministra Nebojše Stefanovića dostavljeno je i izjašnjenje pomoćnika ministra V. V. Izjašnjenje savetnice ministra B. B. nije dostavljeno ni u prilogu izjašnjenja ministra, ni zasebno iako je zahtev za izjašnjenje dostavljen na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova zajedno sa zahtevima ministru Stefanoviću i pomoćniku ministra.
1.7. U izjašnjenju ministra, Nebojše Stefanovića, između ostalog, navedeno je:
– da je procedura prilikom realizacije programa „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine ostvarena saglasno postupku koji je uniforman za sve međunarodne aktivnosti koje se realizuju u ovom ministarstvu, a koji je uređen instruktivnim aktom broj: 01-2552/15-3;
– da je Kabinetu ministra unutrašnjih poslova dostavljen Predlog načelnika Sektora za vanredne situacije 09 broj 671/19-3 od 9. septembra 2019. godine radi učešća predstavnika Sektora za vanredne situacije na „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“, koji je pored podataka o cilju i troškovima predmetne obuke sadržao predloge predstavnika Ministarstva za učešće na obuci. Kabinet ministra se saglasio odnosno odobrio realizaciju ove međunarodne aktivnosti.
– da je povodom pritužbe A. A. zatraženo izjašnjenje načelnika Sektora za vanredne situacije koji je, između ostalog ukazao da je opredeljivanje predstavnika sektora na navedeni program obuke organizovano na način da odsustvo radnika od dve nedelje ne remeti proces rada pogotovo imajući u vidu složenost poslova kao i nedovoljan broj zaposlenih koji se bave predmetnom oblašću;
– da bi se obezbedio minimum procesa rada s obzirom da su zaposleni u Odeljenju za neeksplodirana ubojna sredstva u Sektoru za vanredne situacije bili angažovani na obuci specijalističkih timova za spasavanje na vodi i pod vodom, da su neki od zaposlenih bili na korišćenju godišnjih odmora, a da su zaposleni koji duži vremenski period obavljaju poslove zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava predloženi za upućivanje na predmetnu obuku i da se samim tim nije mogao obezbediti minimum procesa rada, uzeto je u obzir da je A. A. bio u aprilu 2019. godine na Osnovnom kursu za kontradiverzionu zaštitu koja se sprovodi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, te da je u septembru koristio četiri dana neplaćenog odsustva, doneta je odluka na nivou Sektora za vanredne situacije da on nastavi sa radom, odnosno da obavlja poslove svog radnog mesta;
– načelnik Sektora za vanredne situacije je posebno ukazao da predmetna obuka nije obavezna za zaposelne u Sektoru za vanredne situacije niti predstavlja uslov za obavljanje poslova zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava, kao i da se u ovom slučaju ne može govoriti o diskriminaciji ni po jednom osnovu s obzirom da je A. A. u prethodnom periodu bio na potrebnim obukama vezanim i predviđenim kao poseban uslov radnog mesta;
– da je, prema procenama neposrednog rukovodioca A. A., neophodno da se A. A. prevashodno usavršava obavljanjem terenskih poslova i upućivanjem na kurseve i obuke koji su predviđeni u okviru MUP-a i koji su procenjeni od kompetentnih lica u ovoj oblasti kao obavezujući i neophodni;
– da, shodno navedenom, uzimajući u obzir visokorizičnu vrstu posla kojima se bave zaposleni na poslovima zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava kao i omogućavanje nesmetanog procesa rada i radi očuvanja bezbednosti i zdravlja građanki i građana, nije učinjena diskriminacija A. A. na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.
1.8. U izjašnjenju pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije, V. V, između ostalog, navedeno je:
– da je učešće predstavnika Sektora za vanredne situacije na programu „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine u organizaciji Srpsko-ruskog humanitarnog centra, i organizuje se tako da odsustvo radnika od dve nedelje ne remeti proces rada pogotovo imajući u vidu složenost poslova i hitnost u postupanju u zaštiti stanovništva od neeksplodiranih ubojnih sredstava, kao i nedovoljan broj zaposelnih koji se bave predmetnom oblašću;
– da su zaposleni u Odeljenju za neeksplodirana ubojna sredstva u Sektoru za vanredne situacije bili angažovani na obuci specijalističkih timova za spasavanja na vodi i pod vodom, da su neki od zaposelnih bili na korišćenju godišnjih odmora a da su zaposleni koji duži vremenski period obavljaju poslove zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava predloženi za upućivanje na predmetnu obuku i da se samim tim nije mogao obezbediti minimum procesa rada. Da je je A. A. u aprilu 2019. godine bio na Osnovnom kursu za kontradiverzionu zaštitu koja se sprovodi u okviru MUP-a i da je u septembru koristio četiri dana neplaćenog odsustva. Na osnovu navedenog je donete odluka na nivou Sektora za vanredne situacije da A. A. „nastavi sa radom odnosno da obavlja poslove svog radnog mesta“.
– da predmetna obuka nije obavezna za zaposelne u Sektoru za vanredne situacije niti predstavlja uslov za obavljanje poslova zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava;
– da je A. A. u prethodnom periodu bio na potrebnim obukama vezanim i predviđenim kao poseban uslov radnog mesta i da je, prema procenama njegovih neposrednih rukovodilaca, neophodno da se prevashodno usavršava obavljanjem terenskih poslova i upućivanjem na kurseve i obuke koji su predviđeni u okviru MUP-a i koji su procenjeni od kompetentnih lica u ovoj oblasti kao obavezujući i neophodni;
– da smatra da, uzimajući u obzir visokorizičnu vrstu posla i omogućavanje nesmetanog procesa rada, nije učinjena diskriminacija A. A. na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u pregled korišćenja godišnjeg odmora za 2019. godinu za Odeljenje za NUS, utvrđeno je da je planirano da A. A. koristi godišnji odmor u periodu od 2. do 20. septembra 2019. godine (15 dana). Dalje je utvrđeno da se na spisku za korišćenje godišnjeg odmora iz ovog odeljenja nalaze još i … Dalje je utvrđeno da je od navedenih zaposlenih za put na obuku u Moskvu bilo predloženo dvoje: .. i A. A.
2.2. Uvidom u dokumenta sa naslovom „prijava odsustva“, utvrđeno je da je A. Au načelnik uprave … 20. avgusta 2019. godine odobrio korišćenje godišnjeg odmora za 2019. godinu u trajanju od petnaest dana u periodu od 26. avgusta do 13. septembra 2019. godine, i da se na posao javi 15. septembra 2019. godine.
2.3. Uvidom u Potvrdu o zdravstvenom stanju za lica koja odlaze u inostranstvo Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, utvrđeno je da je potvrda izdata 3. septembra 2019. godine na ime A. A.
2.4. Uvidom u dopis Sektora za vanredne situacije 09 broj 671/19-3 od 9. septembra 2019. godine upućen Kabinetu ministra sa nazivom „Učešće predstavnika Sektora za vanredne situacije na „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“, u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine, Moskva, Ruska Federacija – dopuna odobrenja“, utvrđeno je da Srpsko-ruski humanitarni centar u okviru realizacije programa za prekvalifikaciju i usavršavanje zaposelnih u hitnim službama, organizuje obuku stručnjaka na navedenu temu i to za deset pripadnika Sektora za vanredne situacije. Dalje je utvrđeno da je navedena obuka u skladu sa Programom stručnog usavršavanja policijskih službenika MUP-a za 2019. godinu. Cilj navedene obuke je profesionalno usavršavanje veština deset stručnjaka – pirotehničara koji se bave zaštitom od neeksplodiranih ubojnih sredstava, bezbednim rukovanjem eksplozivnim materijalima kao i pretragom terena i klasifikacijom eksplozivnih predmeta uz propisane mere bezbednosti. Dalje je uvidom u dopis utvrđeno da načelnik Sektora za vanredne situacije predlaže da ministar odobri da predstavnici MUP-a na ovoj obuci budu: …. (svi predstavnici Direkcije policije) i predstavnici Sektora za vanredne situacije: …. – ukupno devet predstavnika. Saglasnost je svojim potpisom dala savetnica ministra B. B.
2.5. Uvidom u fotokopiju prve strane dopisa Sektora za vanredne situacije „Informacije za službeno putovanje“ od 30. jula 2019. godine, utvrđeno je da je načelnik Uprave za VSJ i CZ … za obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ od 16. do 29. septembra 2019. godine u Moskvi, Rusija, predložio sedam kandidata među kojima je i A. A.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].
3.3. Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stabljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji poožaj. Članom 16. stav 1. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
3.5. Odredbama člana 18. Zakona o radu[5] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposelni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji (član 19. stav 1.). Odredbama član 20. ovog zakona propisano je da je diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena u odnosu na: 1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; 3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; 4) napredovanje na poslu; 5) otkaz ugovora o radu.
3.6. Odredbama člana 131. Zakona o policiji[6] propisano je da obuka zaposlenih u Ministarstvu, u smislu ovog zakona, a u svrhu karijernog razvoja, podrazumeva sticanje i unapređenje znanja, veština i stavova sa ciljem povećanja efikasnosti i efektivnosti u obavljanju policijskih i drugih unutrašnjih poslova. Obuka iz stava 1. ovog člana sprovodi se u organizaciji organizacione jedinice nadležne za poslove upravljanja ljudskim resursima i planira se i realizuje kroz stručno osposobljavanje i usavršavanje, na osnovu iskazanih potreba organizacionih jedinica Ministarstva, kao i na osnovu rezultata dobijenih sistemom ocenjivanja. Stručno osposobljavanje realizuje se putem osnovne policijske obuke, specijalističke obuke, obuke za nivo rukovođenja i policijske obuke osnovnog nivoa. Stručno usavršavanje zaposlenih planira se i realizuje u skladu sa programom stručnog usavršavanja i u okviru drugih oblika stručnog usavršavanja.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz postupanje svojih zaposlenih, načelnika Sektora za vanredne situacije V. V. i savetnice ministra B. B, stavilo u nepovoljniji položaj podnositelja pritužbe A. A. u odnosu na druge zaposlene iz Sektora za vanredne situacije koji su predloženi za stručno usavršavanje u Moskvi a na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji, konkretno u Sindikatu policije „Sloga“.
3.8. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim da je Ministarstvo izvršilo akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na Ministarstvu. Naime, prema podacima iz pritužbe i izjašnjenja nesporno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odobrilo da A. A. ode na obuku, odnosno stručno usavršavanje u Moskvu. Međutim, da bi postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova bilo diskriminatorno potrebno je utvrditi da li je zasnovano na ličnom svojstvu A. A.
3.9. Stoga, prilikom razmatranja da li je podnositelj pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao pre svega navode pritužbe da je A. A. bio na spisku zaposlenih koji su predloženi za stručno usavršavanje u Moskvi, da je prošao potrebne pripreme za put u inostranstvo (lekarski pregled, promena rasporeda korišćenja godišnjeg odmora, zaduživanje nove uniforme), kao i da je jedini član Sindikata policije „Sloga“ od sedmoro zaposlenih iz Sektora za vanredne situacije koji su predloženi za put i koji su prošli obuku.
3.10. Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Ministarstvo unutrašnjih poslova. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova ponudilo pružaju dovoljno osnova za zaključak da podnosilac pritužbe nije upućen na obuku i stručno usavršavanje u Moskvu zbog članstva u sindikatu.
3.11. Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja Ministarstva da je Kabinetu ministra unutrašnjih poslova dostavljen Predlog načelnika Sektora za vanredne situacije 09 broj 671/19-3 od 9. septembra 2019. godine radi učešća predstavnika Sektora za vanredne situacije na obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“, koji je pored podataka o cilju i troškovima predmetne obuke sadržao predloge predstavnika Ministarstva za učešće na obuci, kao i da se Kabinet ministra saglasio odnosno odobrio realizaciju ove međunarodne aktivnosti. Uvidom u fotokopiju dopisa Sektora za vanredne situacije 09 broj 671/19-3 od 9. septembra 2019. godine, koja je dostavljena u prilogu pritužbe, potvrđeni su navodi iz izjašnjenja ministra i utvrđeno je da je na predlog Sektora za vanredne situacije, svojim potpisom saglasnost dala i B. B. Takođe, navode iz izjašnjenja ministra da je odluka da A. A. ne bude upućen na stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u Moskvu doneta na nivou Sektora za vanredne situacije, potvrđeni su navodima iz izjašnjenja načelnika Sektora za vanredne situacije V. V.
3.12. S obzirom na sve navedeno, Poverenik je stava da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dokazalo da je Kabinet ministra dao saglasnost na predlog odluke o zaposlenima za stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“, kao i da je odluka da podnosilac pritužbe ne bude upućen na ovu obuku doneta na nivou Sektora za vanredne situacije, a ne na nivou Kabineta ministra.
3.13. Povernik je dalje analiziro navode iz izjašnjenja načelnika Sektora za vanredne situacije V. V. da je na odluku o učešću predstavnika Sektora za vanredne situacije na obuci „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ uticala potreba da se rad u sektoru organizuje tako da odsustvo radnika od dve nedelje ne remetiti proces rada, kao i „da su zaposleni u Odeljenju za neeksplodirana ubojna sredstva u Sektoru za vanredne situacije bili angažovani na obuci specijalističkih timova za spasavanja na vodi i pod vodom, da su neki od zaposlenih bili na korišćenju godišnjih odmora a da su zaposleni koji duži vremenski period obavljaju poslove zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava predloženi za upućivanje na predmetnu obuku i da se samim tim nije mogao obezbediti minimum procesa rada; da je A. A. u aprilu 2019. godine bio na Osnovnom kursu za kontradiverzionu zaštitu koja se sprovodi u okviru MUP-a i da je u septembru koristio četiri dana neplaćenog odsustva“. Nesporno je da načelnik Sektora za vanredne situacije, odnosno Ministrstvo kao poslodavac, ima pravo i obavezu da obezbedi minimum procesa rada i da stručno usavršavanje zaposlenih organizuje tako da se ne zanemaruju obaveze i poslovi Ministarstva unutrašnjih poslova i ne remetiti proces rada. Međutim, uz izjašnjenje načelnika Sektora nisu dostavljeni dokazi koji potvrđuju navode da je zbog organizacije procesa rada postojala potreba da A. A. ne otputuje na stručno usavršavanje i „nastavi sa radom odnosno da obavlja poslove svog radnog mesta“. Nisu dostavljeni dokazi da su zaposleni bili angažovani na obuci specijalističkih timova za spasavanja na vodi i pod vodom, da su neki od zaposlenih bili na korišćenju godišnjih odmora, kao ni da je A. A. bio u toku 2019. godine na stručnom usavršavanju dok su u Moskvu na obuku poslati zaposleni Sektora koji nisu u 2019. godini ili ranije bili na sličnim obukama. U dostavljenom izjašnjenju nisu osporeni navodi pritužbe da je A. A. bio predložen za ovu obuku i da je krajem avgusta i početkom septembra 2019. godine bio uključen u pripreme za putovanje u inostranstvo, međutim nisu dostavljni dokazi koji bi ukazali da postoje opravdani razlozi da radi nesmetanog procesa rada, od svih predloženih zaposlenih za ovu obuku na nju ne ode A. A.. Naime, uz izjašnjenje načelnika Sektora za vanredne situacije, kao i izjašnjenje ministra Stefanovića, nisu dostavljeni prilozi koji bi predstavljali dokaze i potvrdili bilo koje navode iz izjašnjenja.
3.14. Poverenik je posebno analizirao navode pritužbe da je A. A. član Sindikata policije „Sloga“ a da ostali zaposleni Sektora za vanredne situacije koji su upućeni na obuku u Moskvu nisu članovi ovog sindikata, kao i predlog pritužbe da Ministarstvo dostavi dokaze ukoliko su ovi zaposleni članovi nekog drugog sindikata. Ovim navodima podnosilac pritužbe je učinio verovatnim da je različito postupanje prema njemu u odnosu na zaposlene koji su upućeni na obuku u uzročno-posledičnoj vezi sa njegovim članstvom u Sindikatu policije „Sloga“. Članstvo A. A. u Sindikatu policije „Sloga“ poznato je Povereniku s obzirom na ranija obraćanja A. A. i Sindikata policije „Sloga“ radi zaštite od diskriminacije. Ministarstvo nije odgovorilo na predlog pritužbe da kao poslodavac može potvrditi da li su zaposleni koji su upućeni na obuku u Moskvu članovi nekog drugog sindikata ili ne. Kao što je prethodnom analizom ukazano, izjašnjenjem načelnika Sektora za vanredne situacije nije dokazano da postoji opravdan razlog da A. A. ne bude upućen na stručnu obuku u Moskvu, niti su dostavljeni dokazi kojima se osporava postojanje uzročne veze između članstva A. A. u Sindikatu policije „Sloga“ i odluke da on ne bude upućen na stručnu obuku.
3.15. Na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti i primenom pravila o teretu dokazivanja propisanom u članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dostavilo dokaze koji ukazuju da postoje opravdani razlozi zbog kojih A. A. nije upućen na stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u Moskvu, kao ni dokaze koji osporavaju postojanje uzročne veze između ove odluke Minstarstva i članstva A. A. u Sindikatu policije „Sloga“. U skladu sa svim navedenim, Povernik konstatuje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova postupanjem pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije Predraga Marića, odnosno neupućivanjem A. A. na stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“, u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine u Moskvu, stavili A. A. u nepovoljniji položaj na osnovu ličnog svojstva – članstvo u sindikalnoj organizaciji, čime je Ministarstvo unutrašnjih poslova povredilo odredbe čl. 6. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 18. Zakona o radu.
4. MIŠLjENjE
Neupućivanjem A. A. na stručnu obuku „Osnove bezbednosti pri kontaktu sa eksplozivnim predmetima“ u periodu od 16. do 29. septembra 2019. godine u Moskvu, Ministarstvo unutrašnjih poslova je stavilo A. A. u nepovoljniji položaj na osnovu ličnog svojstva – članstvo u sindikalnoj organizaciji, čime je povredilo odredbe čl. 6. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 18. Zakona o radu.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu unutrašnjih poslova da :
5.1. Ubuduće prilikom izbora zaposlenih za obuku radi sticanja i unapređenja znanja, veština i stavova, izbor zaposlenih vrše na osnovu objektivnih kriterijuma i iskazanih potreba organizacionih jedinica, bez neopravdanog pravljena razlike među kandidatima na osnovu njihovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.
5.2. Organizuje obuku na nivou načelnika i rukovodilaca u Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova na temu diskriminacije i zaštite od diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja.
Potrebno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.
[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.
[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)
[5] „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1201-19 pritužba AA protiv MUPa zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikatu 
