br. 07-00-00239/2021-02 datum: 27.9.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, podnete protiv grada Subotice, zbog diskriminacije pripadnika/ca romske nacionalne manjine. U pritužbi je navedeno da se u Ulici Karađorđev put, blizu broja 1, u Subotici, nalazi ispisan grafit „Cigane u grob“, da zbog ovog grafita stanovnici Subotice romske nacionalnosti osećaju strah, te da je sporno zašto nadležni organi Grada Subotice nisu uklonili ovaj grafit. Poverenik je Gradu Subotica uputio zahtev za izjašnjenje na navode iz pritužbe. Kako se grad Subotica nije izjasnio na navode iz pritužbe, ni nakon ponovljenog zahteva, Poverenik je analizirao predmet na osnovu činjenica i dokaza kojima raspolaže. Uvidom u fotografiju koja je dostavljena u prilogu pritužbe  utvrđeno je da je u pitanju gradsko autobusko stajalište u Subotici gde je na bočnom nosaču nadstrešnice autobuskog stajališta, između dve ploče, utisnut grb grada Subotice. Na ovoj ploči ispisan je grafit velikim crnim slovima: „Cigane u grob“. Deo grafita je prelepljen belim papirom na kojem je ispisano: „Romi su ravnopravni članovi Subotičkog društva. Romi su naše komšije. A Roma a mi barátaink.“ Zakonom o lokalnoj samopuravi jedinica lokalne samouprave odgovorna je za kvalitetno i efikasno vršenje svojih prava i poverenih nadležnosti. Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu, u skladu sa zakonom i statutom. Statutom grada propisana je nadležnost Grada Subotice, među kojima su i da uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i lokalni prevoz, da se stara o izgradnji, rekonstrukciji i održavanju lokalnih puteva i ulica, kao i da se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i navedene propise Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da je propuštanjem da preduzme mere radi uklanjanja grafita koji predstavlja govor mržnje, bilo preko svojih nadležnih organa ili preko pravnih lica čiji je osnivač, grad Subotica povredio odredbe člana 6. u vezi sa čl. 11. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Gradu Subotica je preporučeno da, ukoliko već nije, ukloni navedeni grafit sa autobuskog stajališta u ulici Karađorđev put, u Subotici, kao i da ubuduće vodi računa i pravovremeno reaguje radi uklanjanja grafite i poruka  kojima se povređuju propisi o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu je podnelo udruženje AA protiv Grada Subotice, zbog diskriminacije pripadnika/ca romske nacionalne manjine.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da se u Ulici Karađorđev put, blizu broja 1, u Subotici, nalazi ispisan grafit „Cigane u grob“;

• da se na ovaj način šalje poruka Romima da ih treba ubiti i oterati u grob, zbog čega ovaj grafit predstavlja govor mržnje;

• da je sporno zašto nadležni organi Grada Subotice nisu uklonili ovaj grafit;

• da stanovnici Subotice romske nacionalnosti osećaju strah.

1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka zatraženo izjašnjenje od gradonačelnika grada Subotice, dopisom br. 07-00-239/2021 od 7.5.2021. godine. Međutim, iako u spisima predmeta postoji dokaz da je navedeni dopis ekspedovan, ni posle više traženja Poverenika, pisarnica Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, kao ni Pošta Srbije nisu dostavili dokaz o uručenju ove pošiljke. Zbog toga je Poverenik, opreza radi, još jednom uputio zahev za izjašnjenje gradu Subotica dopisom od 7.9.2021. godine. Međutim, do okončanja postupka, grad Subotica se nije izjasnio na navode pritužbe u ostavljenom roku, iako je zahtev za izjašnjenje uredno primio 9.9.2021. godine.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u fotografiju koja je dostavljena u prilogu pritužbe  utvrđeno je da je u pitanju gradsko autobusko stajalište u Subotici gde je na bočnom nosaču nadstrešnice autobuskog stajališta, između dve ploče, utisnut grb grada Subotice. Na ovoj ploči ispisan je grafit velikim crnim slovima: „Cigane u grob“. Deo grafita je prelepljen belim papirom na kojem je ispisano: „Romi su ravnopravni članovi Subotičkog društva. Romi su naše komšije. A Roma a mi barátaink.“ povodom kojeg je podneta pritužba.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, fotografiju grafita, kao i propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije   u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom čl. 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantuje ravnopravnost pred zakonom i zabranjuje svaku diskriminaciju zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je odredbom čl. 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.4. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije[5] propisano je da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Odredbom  člana 11. ovog zakona zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na druge načine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[6] propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09) i opštih akata po koma su započeti.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[7]  zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016-2025. godine^[8], propisano je da je jedan od razloga za donošenje ove strategije i stvaranje uslova za njihovu socijalnu uključenost – smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti. Razvijanje društvene svesti o odgovornom odnosu građana i građanki prema socijalnom uključivanju Roma i Romkinja isključivo zavisi od nosilaca javnih politika koji jasnim odlukama i sprovođenjem mera kojima se suzbijaju etnička netrpeljivost i predrasude treba da stvore povoljno društveno i pravno okruženje za socijalnu inkluziju.

3.8.  Statut grada Subotice[9] odredbom člana 12. propisuje nadležnosti grada Subotica, među kojima su i da uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i lokalni prevoz (tačka 2.) kao i da se stara o izgradnji, rekonstrukciji i održavanju lokalnih puteva i ulica (tačka 3). Odredbom navedenog člana, u tački 10. propisano je da se grad Subotica stara o ostvarivanju zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Poverenik najpre ukazuje da je postupak po pritužbi započeo podnošenjem pritužbe pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega će biti okončan po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09). Naime, članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.

3.10. Za postupanje u konkretnom predmetu važno je pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi grad Subotica. Kako se grad Subotica nije u ostavljenom roku izjasnio na navode iz pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio  odlučujuće činjenice na osnovu navoda iz pritužbe, dostavljenih dokaza i drugih javno dostupnih informacija.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti prvo konstatuje da je uvidom u fotografiju dostavljenu uz pritužbu utvrđeno da je na bočnom nosaču nadstrešnice autobuskog stajališta, koji je pravougaonog oblika i koji je urađen od transparentnog materijala, na kojem je između dve ploče utisnut grb grada Subotice, ispisan grafit velikim crnim slovima: „Cigane u grob“. Deo grafita je prelepljen belim papirom na kojem je ispisano: „Romi su ravnopravni članovi Subotičkog društva. Romi su naše komšije. A Roma a mi barátaink.“

3.12. Imajući u vidu navedeno, zadatak Poverenika je da utvrdi da li ispisani grafit predstavlja diskriminatorno postupanje propisano Zakonom o zabrani diskriminacije, a zatim da li je grad Subotica, kao lokalna samouprava bio u obavezi da preduzme mere da se ovaj grafit ukloni imajući u vidu da je grafit ispisan na javnoj površini, odnosno na gradskom autobuskom stajalištu. Poverenik prvo konstatuje da je članom 11. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, na mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem ili prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. Dalje članom 24. ovog zakona je propisano da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Imajući u vidu tekst ispisan na grafitu i poruku koja se ovim grafitom šalje, ovakav grafit predstavlja diskriminaciju pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, odnosno ovim grafitom se podstiče diskriminacije, mržnja ili nasilje prema pripadnicima ove nacionalne manjine. Poverenik ukazuje na to da su ovakvi grafiti naročito opasni u multietničkim sredinama kao što je Subotica. U cilju ukazivanja na negovanje različitosti i tolerancije, ovaj grafit izazvao je i reakciju građana tako što je deo grafita prelepljen belim papirom na kojem je ispisana poruka: „Romi su ravnopravni članovi Subotičkog društva. Romi su naše komšije. A Roma a mi barátaink.“

3.13. Dalji predmet analize Poverenika je bio da li je grad Subotica bio u obavezi da ovakav grafit ukloni. Iz dostavljenog dokaza nesporno je da je u pitanju gradsko autobusko stajalište u Subotici gde je na bočnom nosaču nadstrešnice autobuskog stajališta, između dve ploče, utisnut grb grada Subotice. Navedene ploče pored zaštite od vremenskih neprilika predstavljaju i mesto za oglašavanje. Odredbom člana 6. Zakona o lokalnoj samopuravi jedinica lokalne samouprave odgovorna je za kvalitetno i efikasno vršenje svojih prava i poverenih nadležnosti. Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu, u skladu sa zakonom i statutom. Odredbom člana 11. ovog zakona propisano je da je najviši pravni akt jedinice lokalne samouprave statut. Kao što je navedeno, statutom grada propisana je nadležnost grada Subotice, među kojima su i da uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i lokalni prevoz, da se stara o izgradnji, rekonstrukciji i održavanju lokalnih puteva i ulica, kao i da se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i navedene propise grad Subotica je bio u obavezi da preduzme mere na uklanjanju grafit kojim se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.

3.14. Poverenik ukazuje i na činjenicu da su Romi jedna od marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa kao i da se prema pojedinim istraživanjima najveći stepen etničke distance ispoljava upravo prema Romima. Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta, preko 65% ispitanika istraživanja ne bi prihvatilo pripadnike romske nacionalne manjine za suseda, a rezultati Izveštaja o istraživanju javnog mnjenja – odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji, pokazuju da petina ispitanika/ica ne bi volela da im Romi budu komšije (19%). Pored činjenice da je ispisivanje ovakvog grafita odnosno poruke koju on šalje zakonom zabranjeno, Poverenik ukazuje i na činjenicu da je na Prvom svetskom kongresu Roma, koji je održan 8. aprila 1971. godine, usvojen i međunarodni naziv Rom umesto reči „Ciganin“ za koji je navedeno da imajući u vidu istorijske činjenice, predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine.

3.15. Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je dao mišljenje da je propuštanjem da preduzme mere radi uklanjanja grafita, bilo preko svojih nadležnih organa ili preko pravnih lica čiji je osnivač, grad Subotica povredio odredbe Zakonona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem grada Subotice da preduzme mere radi uklanjanja grafita „Cigane u grob“ povređene su odredbe člana 6. u vezi sa čl. 11. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje gradu Subotica da:

5.1. Ukoliko već nije, ukloni grafit „Cigane u grob“ sa gradskog autobuskog stajališta u Ulici Karađorđev put, blizu broja 1, u Subotici.

5.2. Da ubuduće vodi računa i pravovremeno reaguje radi uklanjanja grafite i poruka  kojima se povređuju propisi o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da grad Subotica, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko grad Subotica ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1.

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21, član 28.

[7] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13-odluka US  i 47/18.

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[9] „Službeni list grada Subotice“, broj 27/19

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

246-21 Pritužba zbog neuklanjanja grafita