br. 07-00-444/2020-02 datum: 12.10.2021.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz B, protiv Klinike za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi i dopuni pritužbe naveo je da je 1.9.2020. godine, po uputu iz Doma zdravlja Vračar došao na Kliniku za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakukteta u Beogradu, kako bi izvadio zub zbog koga je danima trpeo velike bolove. Navodi da je došao u toku radnog vremena, u periodu između 18-19 časova, međutim, nakon što je medicinskom osoblju u ambulanti br. 3, saopštio svoj HIV status, odbili su da mu pruže uslugu, sa obrazloženjem da nemaju instrumente i ostale neophodne uslove, i preporučili mu da dođe sutradan pre podne. Klinika za oralnu hirurgiji je u izjašnjenju, između ostalog, navela da je podnosiocu pritužbe ova klinika 2018. godine, pružila stomatološku zdravstvenu uslugu, zatim da je AA 1.9 2020. godine, otvoren karton, da je upućen na rentgen, gde mu je urađen snimak u 18:13 časova, kao i da se pacijentima koji dođu na ovu kliniku u periodu između 18 i 19 časova, po proceni dežurnog kliničkog lekara o mogućoj komplikovanoj intervenciji za koju je neophodan rad u hirurškoj sali, koja u tom terminu ne radi zbog sterilizacije instrumenata, savetuje dolazak narednog dana, u pre podnevnoj smeni. Prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, važna je primena odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije koja se odnosi na pravilo o teretu dokazivanja. Imajući u vidu navedno pravilo, potrebno je utvrditi da li je Klinika za oralnu hirurgiju pružila dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do akta diskriminacije, odnosno da su postojali objektivni i opravdani razlozi za odbijanje pružanja usluge, a ne razlozi koji su u uzročnoj vezi sa ličnim svojstvom-zdravtsvenim stanjem podnosioca pritužbe. S tim u vezi, Poverenik je od Klinike zatražio da dostavi dopunu izjašnjenja i to pisane izjave dežurnog kliničkog lekara i drugog medicinskog osoblja koje je prisustvovalo događaju iz pritužbe, na okolnost razloga uskraćivanja intervencije, dokaze o radnom vremenu ove klinike, odnosno ambulante/sale u kojoj se vrši intervencija zbog sterilizacije instrumenata, da li je nakon prijema podnosioca pritužbe bilo prijema drugih pacijenata kao da li im je pružena zdravstvena usluga. Klinika do dana davanja mišljenja nije dostavila tražene dokaze. U toku postupka je utvrđeno da je evidentiran prijem podnosioca pritužbe na Klinici za oralnu hirurgiju 1.9.2020. godine, i to najpre u ambulanti radiološke dijagnostike, a zatim u ambulanti za oralnu hirurgiju br. 3, u 18,32 časova. Uvidom u Upitnik Stomatološkog fakulteta u Beogradu, utvrđeno da je podnosilac pritužbe dao saglasnost da se izvrši predložena intervencija. Uvidom u izjašnjenje Klinike utvrđeno je da podnosilac pritužbe prilikom predaje knjižice na šalteru, službenici nije prijavio svoje osnovno oboljenje, kao i da je istu informaciju dobio lekar na specijalizaciji prilikom uzimanja anamneze, što je evidentirano rukom na papiru dobijenom sa šaltera. Iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza nesporno je, da podnosiocu pritužbe zdravstvena stomatološka usluga na ovoj klinici nije pružena, nakon što je saopštio svoj HIV status, već da mu je predloženo da dođe narednog dana. Prilikom davanja mišljenja Poverenik je naročito imao u vidu da je Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu referentna ustanova u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, te se u oblasti zdravstva na klinikama Stomatološkog fakulteta u Beogradu, obezbeđuje i ambulantno poliklinička zaštita koja obuhvata tretiranje najklomlikovanije patologije usta i zuba, pružanje visokospecijalizovanih usluga sekundarnog i tercijalnog nivoa, pružanje usluga prema uputu iz drugih zdravstvenih ustanova i urgentnih stomatoloških usluga. Povodom činjenice koja je navedena u izjašnjenju a koja je nesporna uvidom u Upitnik Stomatološkog fakulteta da je HIV status upisan rukom u gornjem desnom uglu Poverenik ukazuje da je prilikom unošenja podatka o HIV statusu pacijenta potrebno voditi računa o načinu unosa ovog podatka u zdravstvene evidencije. S tim u vezi Poverenik je ukazao na ranije date preporuke mera zdravstvenim ustanovama kojima je preporučeno da se podaci o HIV statusu pacijenata i pacijentkinja ne upisuju van rubrike koja je u medicinskoj dokumentaciji predviđena za upisivanje ovakvih podataka. Ukoliko su od značaja za medicinski tretman, podaci o HIV statusu treba da budu upisani u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predviđena za upisivanje dijagnoza, istom veličinom i bojom slova kojom se uobičajeno upisuju dijagnoze i stanja od značaja za medicinski postupak, korišćenjem latinskog naziva i šifre bolesti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti. Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je doneo mišljenje da je Klinika za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Beograd dana 1.9. 2020. godine povredila odredbe člana 6. u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data i preporuka da Klinika za oralnu hirurgiju uputi pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja, na adresu podnosioca pritužbe, ili na njegovu elektronsku adresu, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.
- TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz B, protiv Klinike za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
- U pritužbi je, između ostalog, naveo:
- da je septembra došao sa uputom u Kliniku za oralnu hirugiju, kako bi po savetu lekara iz stomatološke ambulante Vračar, izvadio zub zbog kojeg je danima trpeo velike bolove i morao da pije velike doze analgetika;
- da je na kliniku došao u toku radnog vremena, između 18,00 i 18,30 časova. Međutim, nakon što je medicinskom osoblju iz ordinacije 3 rekao za svoj HIV status, rekli su mu da nemaju mogućnost da mu pruže uslugu, jer nemaju sterilnih instrimenata i uputili ga da dođe sutra pre podne;
- da je nakon njegovih protesta i objašnjenja da nije zarazan za druge (PCR=0), rečeno mu je da odluku ne shvata lično, ali da odluku nisu promenili;
- da mu je usluga uskraćena samo zbog njegovog zdravstvenog stanja-HIV pozitivnog statusa;
- da su pacijenti posle njega dobili uslugu, zbog čega se pita kako je klinika mogla da im pruži uslugu nesterilisanim instrumentima, kao i da li bi mu pružili uslugu nesterilisanim instrumentima da je prećutao svoj HIV status;
- da mu je nakon toga izvršena intervencija u privatnoj ordinaciji, gde nije bila potrebna posebna hirurška sala, dok je doktorka bila obučena kao i za redovne intervencije, izuzev vizira koji se nosi zbog epidemije korona virusa, kao i da se podrazumeva da instrumenti za vađenje zuba budu uvek sterilisani za sve pacijente.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Klinike za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Beograd.
- U izjašnjenju Klinike za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu između ostalog, navedeno je:
- da je podnositelju pritužbe ova klinika 2018. godine, pružila zdravstvenu uslugu i tom prilikom mu je urađena ekstrakcija zuba 24 i 46, što je zavedeno i dokumentovano u hirurškim protokolima klinike;
- da je AA, 1.septembra 2020. godine otvoren karton u 18:02 časova, kao i da je nakon konsultacije specijalizanta sa kliničkim lekarom upućen na rendgen, gde mu je urađen snimak u 18:13 časova;
- da podnosilac pritužbe prilikom predaje knjižice na šalteru, službenici nije prijavio svoje osnovno oboljenje, što je pravilo u takvim slučajevima, kao i da je istu informaciju dobio lekar na specijalizaciji prilikom uzimanja anamneze, što je evidentirano rukom na papiru dobijenom sa šaltera;
- da je na osnovu analize rendgen snimka, postavljena indikacija za ektrakciju zuba 35 i konzervativno lečenje zuba 34, koji je najverovatnije bio uzročnik bolova pacijenta;
- da se pacijentima koji dođu na Kliniku za Oralnu hirurgiju u periodu između 18 i 19 časova, po proceni dežurnog kliničkog lekara o mogućoj komplikovanoj intervenciji za koju je neophodan rad u hirurškoj sali, koja u tom terminu ne radi zbog sterilizacije instrumenata, savetuje dolazak narednog dana, u pre podnevnoj smeni;
- da se pacijentu pruža prva pomoć u skladu sa indikacijom, daje savet i prepisuje odgovarajuća terapija do sutrašnje intervencije, što je po protokolu Klinike za Oralnu hirurgiju;
- da je AA data ista preporuka, na osnovu procene kliničkog lekara, a ne na osnovu njegovog osnovnog oboljenja i savetovan dolazak narednog dana u pre podnevnoj smeni, radi ekstrakcije zuba 35;
- da se na Klinici za oralnu hirurgiju konzervativno i endodonsko lečenje zuba ne sprovodi, jer nije specijalizovana klinika za ove indikacije;
- da je AA dat savet šta treba da uzme od analgetika, dok za antibiotskom terapijom nije bilo potrebe i savetovano mu je da dođe sutra ujutru na kliniku, ukoliko želi da izvadi zub 35.
- Uz izjašnjenje na pritužbu dostavljeni su: fotokopija zdravstvene knjižice na upitniku Stomatološkog fakulteta u Beogradu, Klinike za Oralnu hirurgiju, o prijemu podnositelja pritužbe AA 1. septembra 2020. godine; fotokopija svih pregleda pacijenta AA van hospitalizacije u službama Klinike za Oralnu hirurgiju u periodu od 2018. do 2020. godine; fotokopija izveštaja dr BB na Klinici za Oralnu hirurgiju o dolasku pacijenta AA i urađenoj ektrakciji zuba 24 i 46 od 25. septembra 2018. godine.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i razloga uskraćivanja hirurške intervencije (ekstrakcije zuba), a na osnovu primene pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, zatražio dopisom od Klinike za oralnu hirurgiju, da dostavi: 1) pisanu izjavu dežurnog kliničkog lekara ambulante za oralnu hirurgiju br. 3, gde je evidentiran prijem podnosioca pritužbe 1.9.2020. godine, u periodu od 18,00-18,30 časova, a na okolnost razloga uskraćivanja intervencije AA; 2) pisanu izjavu i drugog medicinskog osoblja (medicinske sestre/ ili drugih osoba) koji su bili prisutni u ambulanti za oralnu hirurgiju br. 3, u trenutku prijema pacijenta AA, a na okolnost razloga uskraćivanja intervencije AA. Takođe, od Klinike za oralnu hirurgiju je zahtevano da se izjasni i o radnom vremenu ove klinike, odnosno ambulante za oralnu hirurgiju br. 3, za prijem pacijenata, kao i da li je propisan vremenski period kada ambulanta, odnosno prostorija/sala u kojoj se vrši intervencija ne radi zbog sterilizacije instrumenata, i o tome dostavi dokaz, kao i da li je 1.9.2020. godine, nakon prijema podnosioca pritužbe(18,00-18,30 časova), bilo prijema drugih pacijenata u ambulanti za oralnu hirurgiju br. 3, da li im je pružena usluga i o tome dostavi dokaz.
- Dopisom br. 37/8 od 20.7.2021. godine, Stomatološki fakultet je Poverenika obavestio da nije u mogućnosti da dostavi tražene pisane izjave lekara i drugog medicinskog osoblja Klinike za oralnu hirurgiju, zbog korišćenja godišnjih odmora, kao i da će izjave biti dostavljene nakon povratka upravnika sa godišnjeg odmora. Međutim, do okončanja ovog postupka Klinika za oralnu hirurgiju nije dostavila tražene izjave, niti druge dokaze i tražene informacije iz dopisa ovog organa od 25.6.2021. godine.
- ČINjENIČNO STANjE
- Uvidom u Upitnik Stomatološkog fakulteta u Beogradu, Klinike za oralnu hirurgiju, utvrđeno je da je evidentiran prijem AA na ovoj klinici, dana 1.9.2020. godine. Takođe, na kraju ovog upitnika nalazi se fotografija zdravstvene knjižice podositelja pritužbe, dok je u gornjem desnom uglu ovog upitnika, kao i u delu pitanja koje se odnose na bolesti i infetkivna oboljenja, naznačeno: HIV. Pored toga, iz upitnika je utvrđeno da je AA dao saglasnost da se izvrši predložena intervencija.
- Uvidom u fotokopiju elektronske bazu podataka Stomatološkog fakulteta u Beogradu za podnositelja pritužbe, utvrđeno je da je 1.9.2020. godine evidentiran prijem AA u ambulanti radiološke dijagnostike, kao i prijem u ambulanti za oralnu hirurgiju u 18,32 časova.
- Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da podnosiocu pritužbe nije pružena usluga na Klinici za oralnu hirurgiju (ekstrakcija zuba 35), zbog čega je na ovu kliniku i upućen.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije („Sl.glasnik RS“, br. 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
- Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
- Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
- Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[4]. Članom ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Prema odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica u odnosu na zdravstveno stanje. Diskriminacija postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje lekarskih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nepreduzetim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.
- Zakono o zdravstvenoj zaštiti[5] u članu 21. propisuje načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koja podrazumeva zabranu diskriminacije u prižanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koji može biti uzrok diskriminacije.
- Zakon o pravima pacijenata[6] u članu 6. stav 2. propisuje da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.
- Etičkim kodeksom doktora stomatologije[7], odredbom člana propisano je da se stomatološka profesija stavlja u službu zdravlja svakog čoveka i celog naroda, te da je plemenita i slobodna, a odredbom člana 7. propisana je zabrana diskriminacije, tako što je navedeno da stomatolog mora da zaštiti zdravlje pacijenta bez obzira na njegov lični status, rasu, pol, narodnost i dr. Slična odredba propisana je i odredbom člana 46. stav 2. u kojoj je navedeno da je stomatolog obavezan sa istom pažnjom da pruži stomatološku uslugu svim pacijentima bez obzira na njihovo poreklo, socijalni status, porodičnu situaciju, pripadnost etničkim grupama, religijama, bez obzira na eventualni zdravstveni hendikep, ugled i lični osećaj prema njima. Članom 10. Etičkog kodeksa propisano je da stomatolog ima pravo da odbije lečenje pacijenta ukoliko proceni da psihički, stručno ili organizaciono nije u stanju da pruži odgovarajući nivo stomatološke usluge, dok je članom 18. propisano da stomatolog mora da uputi pacijenta, uz pisani izveštaj ili uput, za savet ili intervenciju kod drugog kolege ukoliko nije nadležan, ukoliko nije stručno osposobljen za konkretnu metodu lečenja ili ako najprikladnije lečenje prevazilazi mogućnosti, znanje i veštine stomatologa. Takođe, članom 56. ovog kodeksa je propisano da u slučaju kada pravni propisi Republike Srbije određeno pitanje uređuju drugačije nego što je to uređeno Kodeksom, stomatolozi su dužni da postupaju po pravnim propisima.
- U cilju prevencije HIV infekcije, kao i obezbeđenja lečenja i podrške svim osobama koje žive sa HIV-om, Republika Srbije je 2018. godine usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji 2018-2025[8] (u daljem tekstu: Strategija), kao nastavak strateškog plana države u vezi sa okončanjem postojanja HIV infekcije.
Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa
- Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da ispita da li je Klinika za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odbijanjem da 9.2020. godine pruži stomatološku zdravstvenu uslugu-ekstrakcija zuba podnosiocu pritužbe, koji je naveo da je osoba koja živi sa HIV-om.
- Naime, prema navodima pritužbe, AA je 1.9.2020. godine, sa uputom došao na Kliniku za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Beograd, kako bi po savetu lekara iz stomatološke ambulante Vračar izvadio zub. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nesporno je da je evidentiran prijem podnosioca pritužbe na Klinici za oralnu hirurgiju 1.9.2020. godine, i to najpre u ambulanti radiološke dijagnostike, a zatim u ambulanti za oralnu hirurgiju br. 3 u 18,32 časova.
- Uvidom u Upitnik Stomatološkog fakulteta u Beogradu, Klinike za oralnu hirurgiju, utvrđeno da je evidentiran prijem AA na ovoj klinici, dana 1.9.2020. godine. Iz upitnika je utvrđeno da je AA dao saglasnost da se izvrši predložena intervencija. Iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza nesporno je, da mu zdravstvena stomatološka usluga (ekstrakcija zuba 35) na ovoj klinici nije pružena.
- Naime, Podnosilac pritužbe navodi, da je nakon snimanja zuba, ušao u ambulantu/salu br.3, kada je saopštio svoj HIV status, a u kojoj ambulanti je bilo više osoba (lekar i medicinsko osoblje). Nakon što je saopštio HIV status, rečeno mu je da ne mogu da mu pruže uslugu, jer nemaju sterilisanih instrumenata i uputili su ga da dođe sutradan pre podne. Podnosilac pritužbe je naveo da je pokušao da objasni da nema razloga da mu se odlaže intervencija, ukazujzći da je i PCR test negativan. Dalje je naveo da je otišao u privatnu ordinaciju i izvadio zub, s obzirom da odluka po pitanju intervencije nije promenjena. Sa druge strane, Klinika za oralnu hirurgiju je u izjašnjenju istakla da je AA 1.9.2020. godine, nakon analize rentdgen snimka, od strane dežurnog kliničkog lekara postavljena indikacija za ekstrakciju zuba 35 i konzervativno lečenje zuba 34. Takođe, navedeno je da je AA savetovano da dođe sutradan pre podne radi ekstrakcije zuba 35, iz razloga „što pacijenti koji dođu na Kliniku za oralnu hirurgiju u periodu između 18-19 časova, po proceni dežurnog kliničkog lekara o mogućoj komplikovanoj intervenciji za koju je neophodan rad u hirurškoj sali, u kom terminu ne radi zbog sterilizacije instrumenata, se savetuje dolazak narednog dana“.
- Prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, važna je primena odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije koja se odnosi na pravilo o teretu dokazivanja. Prema ovoj odredbi, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu pritiv koga je podneta pritužba. Imajući u vidu navedno pravilo o teretu dokazivanja, potrebno je utvrditi da li je Klinika za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Beograd pružila dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do akta diskriminacije.
- S tim u vezi, Poverenik je od Klinike za oralnu hirurgiju zatražio da dostavi dopunu izjašnjenja i dokaze iz kojih bi se utvrdilo da postoje objektivni razlozi za odbijanje da se pruži zdravstvena usluga podnosiocu pritužbe, nakon što je saopštio svoj HIV status. Od Klinike za oralnu hirurgiju zatraženo je da dostavi: 1) pisanu izjavu dežurnog kliničkog lekara ambulante za oralnu hirurgiju br. 3, gde je evidentiran prijem podnosioca pritužbe 1.9.2020. godine, u periodu od 18,00-18,30 časova, a na okolnost razloga uskraćivanja intervencije AA; 2) pisanu izjavu i drugog medicinskog osoblja (medicinske sestre/ ili drugih osoba) koji su bili prisutni u ambulanti za oralnu hirurgiju br. 3, u trenutku prijema pacijenta AA, a na okolnost razloga uskraćivanja intervencije AA. Takođe, od Klinike za oralnu hirurgiju je zahtevano da se izjasni i o radnom vremenu ove klinike, odnosno ambulante za oralnu hirurgiju br. 3, za prijem pacijenata, kao i da li je propisan vremenski period kada ambulanta, odnosno prostorija/sala u kojoj se vrši intervencija ne radi zbog sterilizacije instrumenata, i o tome dostavi dokaz, kao i da li je 1.9.2020. godine, nakon prijema podnosioca pritužbe (18,00-18,30 časova), bilo prijema drugih pacijenata, te da li im je pružena usluga i o tome dostavi dokaze.
- Međutim, kao što je navedeno Klinika za oralnu hirurgiju do okončanja ovog postupka nije pružila ove dokaze. Zbog toga se u konkretnom slučaju ne mogu prihvatiti navodi ove klinike da podnosiocu pritužbe nije pružena usluga 1.9.2020. godine, kada je u 18,31 časova evidentiran njegov prijem u ambulantu br. 3, iz razloga što se pacintima koji dođu u periodu između 18 i 19 časova, zbog sterilizacije instrumenata u hirurškoj sali savetuje dolazak narednog dana, odnosno da pružanje zdravsteven usluge nije odbijeno iz razloga što je podnosilac pritužbe obavestio zdravstvene radnike o svom HIV statusu. Ovo iz razloga što je tokom postupaka utvrđeno da podnosilac pritužbe svoj HIV status nije saopštio odmah (na šalteru klinike), već kada je, nakon rentdgen snimka, ušao u ambulantu br. 3, gde je trebalo da se izvrši intervencija. Pored toga, činjenica da je podnosiocu pritužbe savetovano da sutradan dođe na ovu kliniku nije od uticaja na drugačije mišljenje u ovom predmetu. Klinika nije pružila dokaze da posle podnosioca pritužbe usluga nije pružena nijednom pacijentu, niti dokaze da se ovakve intervencije ne mogu obaviti posle 18 časova kako je saopšteno podnosiocu pritužbe. Ovo naročito imajući u vidu da je Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu referentna ustanova u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, te se u oblasti zdravstva na klinikama Stomatološkog fakulteta u Beogradu, između ostalog, obezbeđuje i ambulantno poliklinička zaštita koja obuhvata tretiranje najklomlikovanije patologije usta i zuba, pružanje visokospecijalizovanih usluga sekundarnog i tercijalnog nivoa, pružanje usluge prema uputu iz drugih zdravstvenih ustanova i urgentnih stomatoloških usluga.[9]
- Takođe, u konkretnom slučaju nije relevantna činjenica da je podnosiocu pritužbe ranije pružena usluga na ovoj klinici, s obzirom da je predmet pritužbe događaj od 1.9.2020. godine. Takođe, ni činjenica da je podnosilac pritužbe na drugom odeljenju (paradontopatija) početkom 2020. godine koristio uslugu ove ustanove, kada je saopšto svoj HIV status, nije od uticaja na davanje mišljenja u ovoj pravnoj stvari.
- S obzirom na predmet ove pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su prethodnih godina rađena brojna istraživanja i studije u vezi sa pružanjem stomatoloških usluga osobama koje žive sa HIV-om. Tako su, u jednoj od studija, autori istakli da ne postoji razlika između stomatološkog tretmana osoba koje žive sa HIV-om i drugih pacijenata, kao i da stomatolozima koji pružaju stomatološke usluge osobama koje žive sa HIV-om nisu potrebne specijalne stomatološke veštine ili oprema. Navedeno je i da je potrebno slediti isti protokol za pacijente koji nemaju HIV i za pacijente koji žive sa HIV-om kojima je potrebna specijalistička stomatološka intervencija (npr. oralna medicina, oralna patologija, oralna hirurgija, paradontalna terapija itd)[10].
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje žive sa HIV-om jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa, što dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Takođe, kvalitativna studija koju su sproveli Imperial College i UNDP pokazuje da je diskriminacija osoba koje žive sa HIV-om najizraženija u sistemu zdravstvene zaštite, te da stigma u okviru sektora zdravstvene zaštite za mnoge osobe koje žive sa HIV-om predstavlja veći izvor brige od nesigurnosti medicinske prognoze HIV/AIDS-a. Analize pokazuju da zdravstveni radnici/ce osećaju strah od osoba koje žive sa HIV-om, što uz nedostatak znanja o HIV-u, dovodi do diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om. Sa druge strane, osobe koje žive sa HIV-om se, zbog straha od diskriminacije zdravstvenih radnika/ca, osećaju se nesigurno i odbačeno, što dovodi do samoizolacije i nesigurnosti da potraže zdravstvenu zaštitu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje žive sa HIV-om. [11]
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih međunarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV/ AIDS-a. Sud u obrazloženju presude navodi da je u Deklaraciji o posvećenosti borbi protiv HIV/ AIDS-a naznačeno da je stigma pogoršala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje žive sa HIV-om osetljiva grupa koja je već dugo vremena žrtva predrasuda i stigmatizacije[12]. Takođe u pojedinim presudama sudova drugih zemalja zbog odbijanja pružanja stomatološke usluge pacijentu koji živi sa HIV-om ukazano je da postupanje stomatologa koji je odbio da pruži stomatološku uslugu osobi koja živi sa HIV-om, nije zakonito i da se zasniva na „nerazumnom strahu“ od potencijalnog prenosa HIV infekcije sa pacijenta na stomatologa, te da ovakva bojazan stomatologa nije zasnovana na naučnim dokazima i da predstavlja diskriminaciju[13].
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da zdravstveni radnici/ce su dužni da bez diskriminacije pruže uslugu svim pacijentima/kinjama bez obzira na to da li žive sa HIV/AIDS-om ili ne. Pored toga Poverenik ukazuje da je prilikom unošenja podatka o HIV statusu pacijenta potrebno voditi računa o načinu unosa ovog podatka u zdravstvene evidencije. S tim u vezi Poverenik ukazuje da je 2015., kao i 2018. godine nakon analize stanja i postupanja po pritužbama uputio preporuku mera za unapređenje ravnopravnosti u kojoj je preporučio da se podaci o HIV statusu pacijenata i pacijentkinja ne upisuju van rubrike koja je u medicinskoj dokumentaciji predviđena za upisivanje ovakvih podataka. Ukoliko su od značaja za medicinski tretman, podaci o HIV statusu treba da budu upisani u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predviđena za upisivanje dijagnoza (ili ostalih dijagnoza), istom veličinom i bojom slova kojom se uobičajeno upisuju dijagnoze i stanja od značaja za medicinski postupak, korišćenjem latinskog naziva i šifre bolesti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti.
- MIŠLjENjE
Povodom događaja koji se odigrao dana 1.9.2020. godine, Klinika za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Beograd povredila je odredbe člana 6. u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Klinici za oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Beograd da:
5.1. Uputi pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja.
5.2. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Klinika za oralnu hirurgiju obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Klinika za oralnu hirurgiju ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.
[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06
[4] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.
[5] „Službeni glasnik RS“, br. 25/19, član 17. stav 1. tačka 18),
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 45/13 i 25/19-dr.zakon
[7] „Službeni glasnik RS”, broj 14/08
[8] „Službeni glasnik RS”, broj 61/18
[9] dostupno na: https://www.stomf.bg.ac.rs/zdravstvo/
[10] „Medical Evaluation of the HIV Dental Patient“, Louis G. DePaola, DDS, MS Professor, Department of Diagnostic Sciences and Pathology Dental School, University of Maryland Baltimore; Michael Glick, DMD, Professor and Chairman, Department of Diagnostic Sciences, University of Medicine and Dentistry of New Jersey, Director, Dental Trainig, AIDS ETC
[11] „Stigma i diskriminacija ljudi koji žive sa HIV-om“, Jovana Stojanovski, Marina Stojanović i Milena Prvulović GIP ekspertski centar za mentalno zdravlje HIV/AIDS, Beograd 2007. godine
[12] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10, 10. mart 2011. godine
[13] „Federal Appeals Court Rules In Landmark Case That Health Care Workers Cannot Refuse To Treat People With HIV“, Bennet Klein, Esq., AIDS Law Project Director, Gay & Lesbian Advocates & Defenders (GLAD); The Flint Hills Observer
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1000-20 Мишљење поводом притужбе АА против Клинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета