1000-20 Мишљење поводом притужбе АА против Клинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета

бр. 07-00-444/2020-02  датум: 12.10.2021.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА из Б, против Клинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета у Београду, због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби и допуни притужбе навео је да је 1.9.2020. године, по упуту из Дома здравља Врачар дошао на Клинику за оралну хирургију Стоматолошког факуктета у Београду, како би извадио зуб због кога је данима трпео велике болове. Наводи да је дошао у току радног времена, у периоду између 18-19 часова, међутим, након што је медицинском особљу у амбуланти бр. 3, саопштио свој ХИВ статус, одбили су да му пруже услугу, са образложењем да немају инструменте и остале неопходне услове, и препоручили му да дође сутрадан пре подне. Клиника за оралну хирургији је у изјашњењу, између осталог, навела да је подносиоцу притужбе ова клиника 2018. године, пружила стоматолошку здравствену услугу, затим да је АА 1.9 2020. године, отворен картон, да је упућен на рентген, где му је урађен снимак у 18:13 часова, као и да се пацијентима који дођу на ову клинику у периоду између 18 и 19 часова, по процени дежурног клиничког лекара о могућој компликованој интервенцији за коју је неопходан рад у хируршкој сали, која у том термину не ради због стерилизације инструмената, саветује долазак наредног дана, у пре подневној смени. Приликом давања мишљења у овом предмету, важна је примена одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације која се односи на правило о терету доказивања. Имајући у виду наведно правило, потребно је утврдити да ли је Клиника за оралну хирургију пружила доказе да у конкретном случају није дошло до акта дискриминације, односно да су постојали објективни и оправдани разлози за одбијање пружања услуге, а не разлози који су у узрочној вези са личним својством-здравтсвеним стањем подносиоца притужбе. С тим у вези, Повереник је од Клинике затражио да достави допуну изјашњења и то писане изјаве дежурног клиничког лекара и другог медицинског особља које је присуствовало догађају из притужбе, на околност разлога ускраћивања интервенције, доказе о радном времену ове клинике, односно амбуланте/сале у којој се врши интервенција због стерилизације инструмената, да ли је након пријема подносиоца притужбе било пријема других пацијената као да ли им је пружена здравствена услуга. Клиника до дана давања мишљења није доставила тражене доказе. У току поступка је утврђено да је евидентиран пријем подносиоца притужбе на Клиници за оралну хирургију 1.9.2020. године, и то најпре у амбуланти радиолошке дијагностике, а затим у амбуланти за оралну хирургију бр. 3, у 18,32 часова. Увидом у Упитник Стоматолошког факултета у Београду, утврђено да је подносилац притужбе дао сагласност да се изврши предложена интервенција. Увидом у изјашњење Клинике утврђено је да подносилац притужбе приликом предаје књижице на шалтеру, службеници није пријавио своје основно обољење, као и да је исту информацију добио лекар на специјализацији приликом узимања анамнезе, што је евидентирано руком на папиру добијеном са шалтера. Из притужбе, изјашњења и достављених доказа неспорно је, да подносиоцу притужбе здравствена стоматолошка услуга на овој клиници није пружена, након што је саопштио свој ХИВ статус, већ да му је предложено да дође наредног дана. Приликом давања мишљења Повереник је нарочито имао у виду да је Стоматолошки факултет Универзитета у Београду референтна установа у области стоматолошке здравствене заштите, те се у области здравства на клиникама Стоматолошког факултета у Београду, обезбеђује и амбулантно поликлиничка заштита која обухвата третирање најкломликованије патологије уста и зуба, пружање високоспецијализованих услуга секундарног и терцијалног нивоа, пружање услуга према упуту из других здравствених установа и ургентних стоматолошких услуга. Поводом чињенице која је наведена у изјашњењу а која је неспорна увидом у Упитник Стоматолошког факултета да је ХИВ статус уписан руком у горњем десном углу Повереник указује да је приликом уношења податка о ХИВ статусу пацијента потребно водити рачуна о начину уноса овог податка у здравствене евиденције. С тим у вези Повереник је указао на раније дате препоруке мера здравственим установама којима је препоручено да се подаци о ХИВ статусу пацијената и пацијенткиња не уписују ван рубрике која је у медицинској документацији предвиђена за уписивање оваквих података. Уколико су од значаја за медицински третман, подаци о ХИВ статусу треба да буду уписани у рубрику у медицинској документацији која је предвиђена за уписивање дијагноза, истом величином и бојом слова којом се уобичајено уписују дијагнозе и стања од значаја за медицински поступак, коришћењем латинског назива и шифре болести према Међународној класификацији болести, повреда и узрока смрти. Имајући у виду све наведено Повереник је донео мишљење да је Клиника за оралну хирургију Стоматолошког факултета Београд дана 1.9. 2020. године повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је дата и препорука да Клиника за оралну хирургију упути писано извињење подносиоцу притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења, на адресу подносиоца притужбе, или на његову електронску адресу, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши прописе о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА из Б, против Клинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета у Београду, због дискриминације на основу здравственог стања.
  • У притужби је, између осталог, навеo:
  • да је септембра дошао са упутом у Клинику за оралну хиругију, како би по савету лекара из стоматолошке амбуланте Врачар, извадио зуб због којег је данима трпео велике болове и морао да пије велике дозе аналгетика;
  • да је на клинику дошао у току радног времена, између 18,00 и 18,30 часова. Међутим, након што је медицинском особљу из ординације 3 рекао за свој ХИВ статус, рекли су му да немају могућност да му пруже услугу, јер немају стерилних инстримената и упутили га да дође сутра пре подне;
  • да је након његових протеста и објашњења да није заразан за друге (PCR=0), речено му је да одлуку не схвата лично, али да одлуку нису променили;
  • да му је услуга ускраћена само због његовог здравственог стања-ХИВ позитивног статуса;
  • да су пацијенти после њега добили услугу, због чега се пита како је клиника могла да им пружи услугу нестерилисаним инструментима, као и да ли би му пружили услугу нестерилисаним инструментима да је прећутао свој ХИВ статус;
  • да му је након тога извршена интервенција у приватној ординацији, где није била потребна посебна хируршка сала, док је докторка била обучена као и за редовне интервенције, изузев визира који се носи због епидемије корона вируса, као и да се подразумева да инструменти за вађење зуба буду увек стерилисани за све пацијенте.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Kлинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета Београд.
    • У изјашњењу Клинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета у Београду између осталог, наведено је:
  • да је подноситељу притужбе ова клиника 2018. године, пружила здравствену услугу и том приликом му је урађена екстракција зуба 24 и 46, што је заведено и документовано у хируршким протоколима клинике;
  • да је АА, 1.септембра 2020. године отворен картон у 18:02 часова, као и да је након консултације специјализанта са клиничким лекаром упућен на рендген, где му је урађен снимак у 18:13 часова;
  • да подносилац притужбе приликом предаје књижице на шалтеру, службеници није пријавио своје основно обољење, што је правило у таквим случајевима, као и да је исту информацију добио лекар на специјализацији приликом узимања анамнезе, што је евидентирано руком на папиру добијеном са шалтера;
  • да је на основу анализе рендген снимка, постављена индикација за ектракцију зуба 35 и конзервативно лечење зуба 34, који је највероватније био узрочник болова пацијента;
  • да се пацијентима  који дођу на Клинику за Оралну хирургију у периоду између 18 и 19 часова, по процени дежурног клиничког лекара о могућој компликованој интервенцији за коју је неопходан рад у хируршкој сали, која у том термину не ради због стерилизације инструмената, саветује долазак наредног дана, у пре подневној смени;
  • да се пацијенту пружа прва помоћ у складу са индикацијом, даје савет и преписује одговарајућа терапија до сутрашње интервенције, што је по протоколу Клинике за Оралну хирургију;
  • да је АА дата иста препорука, на основу процене клиничког лекара, а не на основу његовог основног обољења и саветован долазак наредног дана у пре подневној смени, ради екстракције зуба 35;
  • да се на Клиници за оралну хирургију конзервативно и ендодонско лечење зуба не спроводи, јер није специјализована клиника за ове индикације;
  • да је АА дат савет шта треба да узме од аналгетика, док за антибиотском терапијом није било потребе и саветовано му је да дође сутра ујутру на клинику, уколико жели да извади зуб 35.

 

  • Уз изјашњење на притужбу достављени су: фотокопија здравствене књижице на упитнику Стоматолошког факултета у Београду, Клинике за Оралну хирургију, о пријему подноситеља притужбе АА 1. септембра 2020. године; фотокопија свих прегледа пацијента АА ван хоспитализације у службама Клинике за Оралну хирургију у периоду од 2018. до 2020. године; фотокопија извештаја др ББ на Клиници за Оралну хирургију о доласку пацијента АА и урађеној ектракцији зуба 24 и 46 од 25. септембра 2018. године.
  • Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног утврђивања чињеничног стања и разлога ускраћивања хируршке интервенције (екстракције зуба), а на основу примене правила о терету доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, затражио дописом од Клинике за оралну хирургију, да достави: 1) писану изјаву дежурног клиничког лекара амбуланте за оралну хирургију бр. 3, где је евидентиран пријем подносиоца притужбе 1.9.2020. године, у периоду од 18,00-18,30 часова, а на околност разлога ускраћивања интервенције АА; 2) писану изјаву и другог медицинског особља (медицинске сестре/ или других особа) који су били присутни у амбуланти за оралну хирургију бр. 3, у тренутку пријема пацијента АА, а на околност разлога ускраћивања интервенције АА. Такође, од Клинике за оралну хирургију је захтевано да се изјасни и о радном времену ове клинике, односно амбуланте за оралну хирургију бр. 3, за пријем пацијената, као и да ли је прописан временски период када амбуланта, односно просторија/сала у којој се врши интервенција не ради због стерилизације инструмената, и о томе достави доказ, као и да ли је 1.9.2020. године, након пријема подносиоца притужбе(18,00-18,30 часова), било пријема других пацијената у амбуланти за оралну хирургију бр. 3, да ли им је пружена услуга и о томе достави доказ.
  • Дописом бр. 37/8 од 20.7.2021. године, Стоматолошки факултет је Повереника обавестио да није у могућности да достави тражене писане изјаве лекара и другог медицинског особља Клинике за оралну хирургију, због коришћења годишњих одмора, као и да ће изјаве бити достављене након повратка управника са годишњег одмора. Међутим, до окончања овог поступка Клиника за оралну хирургију није доставила тражене изјаве, нити друге доказе и тражене информације из дописа овог органа од 25.6.2021. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Упитник Стоматолошког факултета у Београду, Клинике за оралну хирургију, утврђено је да је евидентиран пријем АА на овој клиници, дана 1.9.2020. године. Такође, на крају овог упитника налази се фотографија здравствене књижице подоситеља притужбе, док је у горњем десном углу овог упитника, као и у делу питања које се односе на болести и инфеткивна обољења, назначено: ХИВ. Поред тога, из упитника је утврђено да је АА дао сагласност да се изврши предложена интервенција.
  • Увидом у фотокопију електронске базу података Стоматолошког факултета у Београду за подноситеља притужбе, утврђено је да је 1.9.2020. године евидентиран пријем АА у амбуланти радиолошке дијагностике, као и пријем у амбуланти за оралну хирургију у 18,32 часова.
  • На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да подносиоцу притужбе није пружена услуга на Клиници за оралну хирургију (екстракција зуба 35), због чега је на ову клинику и упућен.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискриминације („Сл.гласник РС“, бр. 22/09) и општих аката по којима су започети.
  • Устав Републике Србије[3] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[4]. Чланом овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Према одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица у односу на здравствено стање. Дискриминација постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање лекарских услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или непредузетим мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
  • Законо о здравственој заштити[5] у члану 21. прописује начело правичности здравствене заштите која подразумева забрану дискриминације у прижању здравствене заштите по основу расе, пола, рода, сексуалне оријентације и родног идентитета, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, здравственог стања, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета, као и другог личног својства који може бити узрок дискриминације.
  • Закон о правима пацијената[6] у члану 6. став 2. прописује да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.
  • Етичким кодексом доктора стоматологије[7], одредбом члана прописано је да се стоматолошка професија ставља у службу здравља сваког човека и целог народа, те да је племенита и слободна, а одредбом члана 7. прописана је забрана дискриминације, тако што је наведено да стоматолог мора да заштити здравље пацијента без обзира на његов лични статус, расу, пол, народност и др. Слична одредба прописана је и одредбом члана 46. став 2. у којој је наведено да је стоматолог обавезан са истом пажњом да пружи стоматолошку услугу свим пацијентима без обзира на њихово порекло, социјални статус, породичну ситуацију, припадност етничким групама, религијама, без обзира на евентуални здравствени хендикеп, углед и лични осећај према њима. Чланом 10. Етичког кодекса прописано је да стоматолог има право да одбије лечење пацијента уколико процени да психички, стручно или организационо није у стању да пружи одговарајући ниво стоматолошке услуге, док је чланом 18. прописано да стоматолог мора да упути пацијента, уз писани извештај или упут, за савет или интервенцију код другог колеге уколико није надлежан, уколико није стручно оспособљен за конкретну методу лечења или ако најприкладније лечење превазилази могућности, знање и вештине стоматолога. Такође, чланом 56. овог кодекса је прописано да у случају када правни прописи Републике Србије одређено питање уређују другачије него што је то уређено Кодексом, стоматолози су дужни да поступају по правним прописима.
  • У циљу превенције ХИВ инфекције, као и обезбеђења лечења и подршке свим особама које живе са ХИВ-ом, Република Србије је 2018. године усвојила Стратегију за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а у Републици Србији 2018-2025[8] (у даљем тексту: Стратегија), као наставак стратешког плана државе у вези са окончањем постојања ХИВ инфекције.

 

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да испита да ли је Клиника за оралну хирургију Стоматолошког факултета у Београду повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, одбијањем да 9.2020. године пружи стоматолошку здравствену услугу-екстракција зуба подносиоцу притужбе, који је навео да је особа која живи са ХИВ-ом.
  • Наиме, према наводима притужбе, АА је 1.9.2020. године, са упутом дошао на Клинику за оралну хирургију Стоматолошког факултета Београд, како би по савету лекара из стоматолошке амбуланте Врачар извадио зуб. На основу утврђеног чињеничног стања, неспорно је да је евидентиран пријем подносиоца притужбе на Клиници за оралну хирургију 1.9.2020. године, и то најпре у амбуланти радиолошке дијагностике, а затим у амбуланти за оралну хирургију бр. 3 у 18,32 часова.
  • Увидом у Упитник Стоматолошког факултета у Београду, Клинике за оралну хирургију, утврђено да је евидентиран пријем АА на овој клиници, дана 1.9.2020. године. Из упитника је утврђено да је АА дао сагласност да се изврши предложена интервенција. Из притужбе, изјашњења и достављених доказа неспорно је, да му здравствена стоматолошка услуга (екстракција зуба 35) на овој клиници није пружена.
  • Наиме, Подносилац притужбе наводи, да је након снимања зуба, ушао у амбуланту/салу бр.3, када је саопштио свој ХИВ статус, а у којој амбуланти је било више особа (лекар и медицинско особље). Након што је саопштио ХИВ статус, речено му је да  не могу да му пруже услугу, јер немају стерилисаних инструмената и упутили су га да дође сутрадан пре подне. Подносилац притужбе је навео да је покушао да објасни да нема разлога да му се одлаже интервенција, указујзћи да је и ПЦР тест негативан. Даље је навео да је отишао у приватну ординацију и извадио зуб, с обзиром да одлука по питању интервенције није промењена. Са друге стране, Клиника за оралну хирургију је у изјашњењу истакла да је АА 1.9.2020. године, након анализе рентдген снимка, од стране дежурног клиничког лекара постављена индикација за екстракцију зуба 35 и конзервативно лечење зуба 34. Такође, наведено је да је АА саветовано да дође сутрадан пре подне ради екстракције зуба 35, из разлога „што пацијенти који дођу на Клинику за оралну хирургију у периоду између 18-19 часова, по процени дежурног клиничког лекара о могућој компликованој интервенцији за коју је неопходан рад у хируршкој сали, у ком термину не ради због стерилизације инструмената, се саветује долазак наредног дана“.
  • Приликом давања мишљења у овом предмету, важна је примена одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације која се односи на правило о терету доказивања. Према овој одредби, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу притив кога је поднета притужба. Имајући у виду наведно правило о терету доказивања, потребно је утврдити да ли је Клиника за оралну хирургију Стоматолошког факултета Београд пружила доказе да у конкретном случају није дошло до акта дискриминације.
  • С тим у вези, Повереник је од Клинике за оралну хирургију затражио да достави допуну изјашњења и доказе из којих би се утврдило да постоје објективни разлози за одбијање да се пружи здравствена услуга подносиоцу притужбе, након што је саопштио свој ХИВ статус. Од Клинике за оралну хирургију затражено је да достави: 1) писану изјаву дежурног клиничког лекара амбуланте за оралну хирургију бр. 3, где је евидентиран пријем подносиоца притужбе 1.9.2020. године, у периоду од 18,00-18,30 часова, а на околност разлога ускраћивања интервенције АА; 2) писану изјаву и другог медицинског особља (медицинске сестре/ или других особа) који су били присутни у амбуланти за оралну хирургију бр. 3, у тренутку пријема пацијента АА, а на околност разлога ускраћивања интервенције АА. Такође, од Клинике за оралну хирургију је захтевано да се изјасни и о радном времену ове клинике, односно амбуланте за оралну хирургију бр. 3, за пријем пацијената, као и да ли је прописан временски период када амбуланта, односно просторија/сала у којој се врши интервенција не ради због стерилизације инструмената, и о томе достави доказ, као и да ли је 1.9.2020. године, након пријема подносиоца притужбе (18,00-18,30 часова), било пријема других пацијената, те да ли им је пружена услуга и о томе достави доказе.
  • Међутим, као што је наведено Клиника за оралну хирургију до окончања овог поступка није пружила ове доказе. Због тога се у конкретном случају не могу прихватити наводи ове клинике да подносиоцу притужбе није пружена услуга 1.9.2020. године, када је у 18,31 часова евидентиран његов пријем у амбуланту бр. 3, из разлога што се пацинтима који дођу у периоду између 18 и 19 часова, због стерилизације инструмената у хируршкој сали  саветује долазак наредног дана, односно да пружање здравстевен услуге није одбијено из разлога што је подносилац притужбе обавестио здравствене раднике о свом ХИВ статусу. Ово из разлога што је током поступака утврђено да подносилац притужбе свој ХИВ статус није саопштио одмах (на шалтеру клинике), већ када је, након рентдген снимка, ушао у амбуланту бр. 3, где је требало да се изврши интервенција. Поред тога, чињеница да је подносиоцу притужбе саветовано да сутрадан дође на ову клинику није од утицаја на другачије мишљење у овом предмету. Клиника није пружила доказе да после подносиоца притужбе услуга није пружена ниједном пацијенту, нити доказе да се овакве интервенције не могу обавити после 18 часова како је саопштено подносиоцу притужбе. Ово нарочито имајући у виду да је Стоматолошки факултет Универзитета у Београду референтна установа у области стоматолошке здравствене заштите, те се у области здравства на клиникама Стоматолошког факултета у Београду, између осталог, обезбеђује и амбулантно поликлиничка заштита која обухвата третирање најкломликованије патологије уста и зуба, пружање високоспецијализованих услуга секундарног и терцијалног нивоа, пружање услуге према упуту из других здравствених установа и ургентних стоматолошких услуга.[9]
  • Такође, у конкретном случају није релевантна чињеница да је подносиоцу притужбе раније пружена услуга на овој клиници, с обзиром да је предмет притужбе догађај од 1.9.2020. године. Такође, ни чињеница да је подносилац притужбе на другом одељењу (парадонтопатија) почетком 2020. године користио услугу ове установе, када је саопшто свој ХИВ статус, није од утицаја на давање мишљења у овој правној ствари.
  • С обзиром на предмет ове притужбе, Повереник за заштиту равноправности указује да су претходних година рађена бројна истраживања и студије у вези са пружањем стоматолошких услуга особама које живе са ХИВ-ом. Тако су, у једној од студија, аутори истакли да не постоји разлика између стоматолошког третмана особа које живе са ХИВ-ом и других пацијената, као и да стоматолозима који пружају стоматолошке услуге особама које живе са ХИВ-ом нису потребне специјалне стоматолошке вештине или опрема. Наведено је и да је потребно следити исти протокол за пацијенте који немају ХИВ и за пацијенте који живе са ХИВ-ом којима је потребна специјалистичка стоматолошка интервенција (нпр. орална медицина, орална патологија, орална хирургија, парадонтална терапија итд)[10].
  • Повереник за заштиту равноправности указује да су особе које живе са ХИВ-ом једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група, што доводи до њихове изолације, стигматизације и дискриминације. Такође, квалитативна студија коју су спровели Imperial College и UNDP показује да је дискриминација особа које живе са ХИВ-ом најизраженија у систему здравствене заштите, те да стигма у оквиру сектора здравствене заштите за многе особе које живе са ХИВ-ом представља већи извор бриге од несигурности медицинске прогнозе ХИВ/АИДС-a. Анализе показују да здравствени радници/це осећају страх од особа које живе са ХИВ-oм, што уз недостатак знања о ХИВ-у, доводи до дискриминације особа које живе са ХИВ-oм. Са друге стране, особе које живе са ХИВ-oм се, због страха од дискриминације здравствених радника/ца, осећају се несигурно и одбачено, што доводи до самоизолације и несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са ХИВ-oм. [11]
  • Повереник за заштиту равноправности подсећа на пресуду Европског суда за људска права у предмету Kiyutin против Русије, у којој суд наводи да, упркос знатном напретку у превенцији ХИВ-а и бољем приступу третману у вези са вирусом последњих година, стигма и дискриминација особа које живе са ХИВ/AИДС-ом остала је предмет велике забринутости свих међународних организација које су активне у домену ХИВ/ AИДС-а. Суд у образложењу пресуде наводи да је у Декларацији о посвећености борби против ХИВ/ AИДС-а назначено да је стигма погоршала последице епидемије за појединце, породице, заједнице и нације, те да сматра да су особе које живе са ХИВ-oм осетљива група која је већ дуго времена жртва предрасуда и стигматизације[12]. Такође у појединим пресудама судова других земаља због одбијања пружања стоматолошке услуге пацијенту који живи са ХИВ-ом указано је да поступање стоматолога који је одбио да пружи стоматолошку услугу особи која живи са ХИВ-ом, није законито и да се заснива на „неразумном страху“ од потенцијалног преноса ХИВ инфекције са пацијента на стоматолога, те да оваква бојазан стоматолога није заснована на научним доказима и да представља дискриминацију[13].
  • Повереник за заштиту равноправности истиче да здравствени радници/це су дужни да без дискриминације пруже услугу свим пацијентима/кињама без обзира на то да ли живе са ХИВ/АИДС-ом или не. Поред тога Повереник указује да је приликом уношења податка о ХИВ статусу пацијента потребно водити рачуна о начину уноса овог податка у здравствене евиденције. С тим у вези Повереник указује да је 2015., као и 2018. године након анализе стања и поступања по притужбама упутио препоруку мера за унапређење равноправности у којој је препоручио да се подаци о ХИВ статусу пацијената и пацијенткиња не уписују ван рубрике која је у медицинској документацији предвиђена за уписивање оваквих података. Уколико су од значаја за медицински третман, подаци о ХИВ статусу треба да буду уписани у рубрику у медицинској документацији која је предвиђена за уписивање дијагноза (или осталих дијагноза), истом величином и бојом слова којом се уобичајено уписују дијагнозе и стања од значаја за медицински поступак, коришћењем латинског назива и шифре болести према Међународној класификацији болести, повреда и узрока смрти.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Поводом догађаја који се одиграо дана 1.9.2020. године, Клиника за оралну хирургију Стоматолошког факултета Београд повредила је одредбе члана 6. у вези са чланом 27. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Клиници за оралну хирургију Стоматолошког факултета Београд да:

5.1.  Упути писано извињење подносиоцу притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Клиника за оралну хирургију обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Клиника за оралну хирургију не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 25/19, члан 17. став 1. тачка 18),

[6] „Службени гласник РС“, бр. 45/13 и 25/19-др.закон

[7] „Службени гласник РС”, број  14/08

[8] „Службени гласник РС”, број  61/18

[9]  доступно на:  https://www.stomf.bg.ac.rs/zdravstvo/

[10] „Medical Evaluation of the HIV Dental Patient“, Louis G. DePaola, DDS, MS Professor, Department of Diagnostic Sciences and Pathology Dental School, University of Maryland Baltimore; Michael Glick, DMD, Professor and Chairman, Department of Diagnostic Sciences, University of Medicine and Dentistry of New Jersey, Director, Dental Trainig, AIDS ETC

[11] „Стигма и дискриминација људи који живе са ХИВ-ом“, Јована Стојановски, Марина Стојановић и Милена Првуловић ГИП експертски центар за ментално здравље ХИВ/АИДС, Београд 2007. године

[12] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. март 2011. године

[13] „Federal Appeals Court Rules In Landmark Case That Health Care Workers Cannot Refuse To Treat People With HIV“, Bennet Klein, Esq., AIDS Law Project Director, Gay & Lesbian Advocates & Defenders (GLAD); The Flint Hills Observer

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon1000-20 Мишљење поводом притужбе АА против Клинике за оралну хирургију Стоматолошког факултета Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top