br. 07-00-228/2021-02 datum: 26.8.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A, načelnice Odeljenja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture protiv dr B.B, zamenice V.V., zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Podnositeljka pritužbe je navela da zamenica V.V. „koristi“ činjenicu što je podnositeljka pritužbe bila odsutna sa rada zbog bolesti, što je koristila godišnji odmor i plaćeno odsustvo, kao i rad od kuće, da joj ne daje zadatke iz opisa njenog radnog mesta. Dalje je navedeno da je na sastanku održanom 15. aprila 2021. godine zamenica izjavila da li je „A.A. zdravstveno sposobna da obavlja poslove načelnika, posebno što je često na bolovanju“. Zamenica V.V. je u izjašnjenju osporavala navode pritužbe navodeći da je podnositeljka pritužbe dobijala radne zadatke u periodu kada nije bila na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i bolovanju. Dalje je navela da su u prilogu pritužbe dostavljeni izvodi iz mejlova koji nisu originalni već kopirani i da se iz njih ne može videti celokupna elektronska komunikacija, međutim, da se čak i iz ovakvih delova mejlova može videti da podnositeljki pritužbe nikada nije bilo uskraćeno da obavlja poslove iz opisa svog radnog mesta, kao i da joj je rad od kuće svaki put bio odobren, da joj nisu mogli biti davani radni zadaci u vreme kada je bila na bolovanju, plaćenom odsustvu ili godišnjem odmoru, kao i da su joj, kada je bila na radu od kuće davani zadaci iz opisa radnog mesta, koje je bilo moguće obavljati od kuće. Dalje je u celosti osporila navode iz pritužbe koji su se odnosili na to šta je izrečeno na sastanku. Uz izjašnjenje su dostavljeni dokazi (mejlove zaposlenih povodom sastanka, prepiska sa podnositeljkom pritužbe, instrukcije i smernice za rad, saglasnost za pohađanje obuke, poziv za učestvovanje na on line sastanku, kao i drugi dokazi). Po sprovedenom postupku, a na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i priloženih dokaza, Poverenik je dao mišljenje da u postupku po pritužbi A.A. protiv dr B.B. nema povreda odredba Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A.A. iz B. protiv dr B.B., zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da dr B.B., zamenica V.V. „koristi“ to što je podnositeljka pritužbe bila odsutna sa rada zbog bolesti mesec i po dana u 2020. godini, mesec i dvadeset dana u 2021. godini, što je koristila godišnji odmor i plaćeno odsustvo, kao i rad od kuće, da joj ne daje zadatke iz opisa njenog radnog mesta (načelnica Odeljenja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture NPM);
• da zamenica ne želi da podnositeljka pritužbe radi na „tom radnom mestu pošto joj je V.V. obećao da će moći sama da bira svoj tim i svoje ljude, te iz razloga što smatra da zdravstveno nisam sposobna, kao „asmatičar“ i zbog bolovanja, da radim uopšte tu vrstu posla“;
• da se na sastanku 15. aprila 2021. godine odlučivalo „kako da se reši problem oko A. A, koja 15 meseci nije radila“, kao i da je Zoran Pašalić rekao da postoje tri načina rešavanja problema, pod jedna da žalbena komisija potvrdi rešenje o oceni (dvojka) u kom slučaju će A.A. biti raspoređena na niže radno mesto, pod dva da žalbena komisija usvoji žalbu A.A, u kom slučaju će A.A. pokazati dobru volju i pristati da bude raspoređena na odgovarajuće radno mesto, što joj je već nuđeno i pod tri nije želo da otkrije;
• da je na istom sastanku B.B. izjavila „da u stvari A.A. njih zlostavlja jer ne dolazi na posao zbog godišnjeg, plaćenog i bolovanja, kao i rada od kuće“, kao i da postavlja pitanje da li je „A.A. zdravstveno sposobna da obavlja poslove načelnika, posebno što je često na bolovanju“.
  • Uz pritužbu su dostavljeni delovi elektronske prepiske sa dr B.B. od 18. i 22. januara 2021. godine i prepiske od 8. decembra 2020. godine, i predloženo je saslušanje lica za koja je u pritužbi navedeno da su prisustvovali sastanku održanom 15. aprila 2021. godine.
  • Radi utvrđivanja činjeničnog stanja i daljeg postupanja po pritužbi, Poverenik je zatražio od podnositeljke pritužbe da dopuni pritužbu i dostavi druge dokaze koji ukazuju na postojanje uzročno-posledične veze između postupanja poslodavca i njenog zdravstvenog stanja; da navede koji je opis poslova načelnice Odeljenja NPM, koji su to zadaci iz opisa radnog mesta načelnice Odeljenja koje joj, kako je navedeno zamenica ne daje; da dostavi rešenje o svojoj radnoj uspešnosti za period vrednovanja od 1. januara do 31. decembra 2020. godine, kao i odluku žalbene komisije ukoliko je ima, kao i da dostavi dopise i eventualne odgovore inspekcije rada ili V.V., ukoliko im se obraćala.
  • U dopunama pritužbe od 1. i 2. juna 2021. godine, podnositeljka pritužbe je dostavila: 1) medicinsku dokumentaciju Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“, Centar za ocenu radne sposobnosti, psihijatrijska ambulanta, 2) izveštaje lekara specijaliste KBC „Zvezdara“ Beograd, Klinika za interne bolesti, 3) potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, 4) žalbu Žalbenoj komisiji V.V. protiv rešenja broj —- del. br. — od 26. februara 2021. godine i rešenja br. —- del. br. 13823 od 25. maja 2021. godine; 5) zahtev V.V. mr Zoranu Pašaliću od 10. maja 2021. godine; 6) izveštaj o vrednovanju radne uspešnosti rukovodioca uže unutrašnje jedinice, elektronski obrazac br. 2 i komentare neposrednog rukovodioca, 7) fotografiju izreke rešenja o vrednovanju radne uspešnosti broj 5234 od 26. februara 2021. godine, 8) fotografiju rukom pisane beleške od 25. maja 2021. godine na zadnjoj strani dokumenta koji se ne može identifikovati, 9) zahtev za sastanak dr B.B. povodom zaštite od zlostavljanja od 9. avgusta 2020. godine, 10) zahtev za pokretanje postupka u V.V. za zaštitu od zlostavljanja od 18. februara 2021. godine, 11) elektronsku prepisku od 12. i 13. januara 2021. godine, 12) elektronsku prepisku i službene beleške povodom sastanaka od 14. i 15. aprila 2021. godine, 12) elektronsku prepisku od 19. i 21. aprila 2021. godine, 13) elektronsku prepisku od 25, 26, 27. i 31. maja 2021. godine i 14) potvrdu o prijemu post express za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za koju je podnositeljka pritužbe navela da je dokaz o svom obraćanju inspekciji rada.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je u toku postupka zatražio izjašnjenje dr B.B. na navode iz pritužbe.
  • U izjašnjenju dr B.B., između ostalog, navedeno je:
• da su svi navodi iz pritužbe neosnovani, zasnovani na neistinito prikazanom činjeničnom stanju, kao i da su akti koji su dostavljeni u prilogu pritužbe dostavljeni sa namerom da se manipuliše činjenicama i da se neistinito prikaže činjenično stanje;
• da je, shodno unutrašnjem aktu o sistematizaciji radnih mesta u V.V, u opisu posla podnositeljke pritužbe, načelnice Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture sledeće: rukovodi radom Odeljenja; obavlja najsloženije poslove iz delokruga Odeljenja; planira, koordinira i nadzire rad izvršilaca u Odeljenju; u odsustvu V.V. odnosno zamenika zaštitnika zaduženog za poslove NPM-a, rukovodi timom za posete zatvorenim ustanovama, priprema predloge preporuka, mišljenja, redovnih, vanrednih i završnih izveštaja NPM-a, prati domaće i međunarodne propise u oblasti prevencije torture i prava lica lišenih slobode i priprema inicijative i predloge za izmenu relevantnih propisa; obavlja neophodne konsultacije sa V.V.; sarađuje sa drugim unutrašnjim jedinicama Stručne službe i drugim organima u cilju izvršenja poslova iz delokruga Odeljenja; obavlja i druge poslove iz oblasti prevencije torture po nalogu V.V..
• da je podnositeljka pritužbe tokom 2020. godine, od 6. marta kada je raspoređena na to radno mesto do 17. marta 2020. godine bila je na bolovanju, a nakon toga do 8. maja 2020. godine je bila na radu od kuće. Međutim, 3. maja je podnela zahtev za korišćenje plaćenog odsustva zbog selidbe koji je koristi od 27. maja do 9. juna, a nakon toga godišnji odmor za 2019. godinu do 26. juna 2020. godine. Podnositeljka pritužbe je 19. maja obavestila zamenicu da ide na godišnji odmor, na kojem je bila do 4. juna, a nakon toga od 5. juna do 18. juna je bila na plaćenom odsustvu. zahtev za korišćenje još 10 dana odmora podnela je 16. juna. Od 1. jula do 24. avgusta je bila na radu od kuće, a od 25. do 31. avgusta na plaćenom odsustvu. Dalje je od 1. septembra do 11. septembra 2020. godine bila na godišnjem odmoru, a od 15 septembra do 23. oktobra na bolovanju. Od 26. oktobra do 30. oktobra bila je na radu od kuće, kao i ceo novembar i decembar 2020. godine. Takođe, od 4. do 11. januara 2021. godine je bila na godišnjem odmoru, a od 12. januara do 21. januara na radu od kuće, nakon čega je bila na bolovanju do 14. aprila 2021. godine. Prvi put u 2021. godini dolazi na rad u prostorije poslodavca 14. aprila 2021. godine, i istog dana podnosi zahtev za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 11. maja do 25. maja 2021. godine.
• da je podnositeljka pritužbe dobijala radne zadatke uvek kada je bila na radu od kuće, o čemu svedoče brojni mejlovi koji su dostavljeni u prilogu, kao i da joj zadaci nisu mogli biti davani kada je bila na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i bolovanju, te da su neistiniti navodi pritužbe da joj kao zamenica V.V. nije davala zadatke.
• da je sve zadatke koje joj je davala u rad do detalja objašnjavala šta je potrebno da se uradi, da joj je odgovarala na svako pitanje, dostavljala sve tražene informacije; da je podnositeljka pritužbe svaki zadatak koji je dobila dok je bila na radu od kuće uradila na nezadovoljavajući način, kao i da je ispravljanje akata, davanje smernica i sugestija oduzimalo puno vremena. Od podnositeljke pritužbe kao više savetnice i načelnice organizacione jedinice očekuje se da rukovodi jedinicom, da ima kompetencije, da doprinosi radu jedinice i radu V.V. i da samostalno, stručno i odgovorno obavlja zadatke i da shodno opisu radnog mesta „obavlja najsloženije poslove iz delokruga Odeljenja“.
• da je i nakon davanih sugestija i jasnih instrukcija kako da obavi zadatak, zamenica najčešće i sama morala da uradi dat zadatak;
• da se iz mejlova koje je podnositeljka pritužbe dostavljala zamenici V.V. nesporno vidi da je dobijala zadatke dok je bila na radu od kuće, koji joj je odobren s obzirom na epidemiološku situaciju i hroničnu bolest podnositeljke pritužbe, kao i da je sama navodila da ima sva potrebna dokumenta za izradu tematskih izveštaja, što je zadatak iz opisa njenog radnog mesta.
• da se zaposlenima u Odeljenju osam meseci nije obratila sa obaveštenjem da je njihova rukovoditeljka, kao i da nikada nije planirala, koordinirala, nadzirala rad izvršilaca u Odeljenju, niti se interesovala za njihov rad i da se prvi put obratila zaposlenim u Odeljenju u novembru 2020. godine;
• da su navodi podnositeljke pritužbe neistiniti, da manipulišući činjenicama želi da prikaže da joj zamenica nije davala da radi zadatke iz opisa njenog radnog mesta, iako je svesna da zamenica nije trebalo da joj daje zadatke da koordinira, planira i nadzire rad izvršilaca u Odeljenju;
• da su neistiniti navodi podnositeljke pritužbe da zamenica ne želi da ona radi na tom radnom mestu i da smatra da podnositeljka pritužbe „kao asmatičar“ ne može da radi tu vrstu posla te da su ovi navodi dati bez navođenja dokaza i sa namerom da se pogrešno prikaže činjenično stanje;
• da Nacionalni mehanizam za prevenciju torture obavlja posete ustanovama u kojima se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode i nakon poseta se sastavljaju izveštaji koji se dostavljaju posećenim ustanovama;
• da je imajući u vidu činjenicu da podnositeljka pritužbe spada u rizičnu grupu zbog svoje hronične bolesti i da ne sme da se izlaže riziku od obolevanja, zbog čega je, između ostalog i radila van sedišta poslodavca, nije išla u posete, niti je to od nje traženo.
• da su službene beleške povodom sastanaka održanih 14. i 15. aprila 2021. godine koje podnositeljka pritužbe dostavlja kao dokaz svojih navoda, „nepostojeće službene beleške, odnosno beleške koje je imenovana samoinicijativno sačinila a sa čijom sadržinom nisu bili saglasni učesnici sastanka“;
• da se zajedno sa zaposlenima u NPM obratila V.V. sa molbom da se organizuje sastanak sa podnositeljkom pritužbe nakon njenog dolaska na rad u prostorije poslodavca u aprilu 2021. godine, kako bi se utvrdio dalji način rada i kako bi podnositeljka pritužbe uložila napor da uspostavi dobre međuljudske odnose i zdravu radnu atmosferu. Zaposleni su bili uznemireni ponašanjem imenovane koja se neprimereno ponašala, otežavala i usporavala proces rada, nije učestvovala u radu NPM, rukovodila radom Odeljenja, pomagala u obavljanju zadataka zaposlenima, davala smernice ili instrukcije za rad.
• da je u prilogu pritužbe dostavljen i poziv (zahtev) za sastanak povodom zaštite od zlostavljanja iz avgusta 2020. godine koji je podnositeljka pritužbe tražila nakon što joj je V.V. ponudio da pređe na drugo radno mesto, sa čim se prvobitno saglasila, a sa čime zamenica nema veze i nije bila prisutna kada se to dešavalo. Podnositeljka pritužbe nije dostavila mejlove koje tim povodom razmenila sa zamenicom.
• da je podnositeljka pritužbe 19. februara 2021. godine podnela zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja u kojem navodi da smatra da je izložena zlostavljanju od zamenice V.V. i zaposlenih u NPM po nagovoru zamenice, da je iznela niz neistinitih tvrdnji, kao i da nije želela da učestvuje u postupku posredovanja. Da je u trenutku kada je podnositeljka pritužbe podnela zahtev za zaštitu od zlostavljanja bilo u toku vrednovanje radne uspešnosti, da je bila svesna da nije ispunila očekivanja u pogledu vrednovanja radne uspešnosti, kao i da je odmah nakon podnošenja zahteva dostavila i obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad;
• da su u prilogu pritužbe dostavljeni i dva izvoda iz mejlova koji nisu originalni već kopirani i ne može se videti celokupna elektronska komunikacija, međutim, čak i iz ovakvih delova mejlova može se videti da podnositeljki pritužbe nikada nije bilo uskraćeno da obavlja poslove iz opisa radnog mesta, da je tokom cele godine po različitim osnovima bila odsutna sa rada ili je bila na radu od kuće koji joj je svaki put bio odobren, da joj nisu mogli biti davani radni zadaci u vreme kada je bila na bolovanju, plaćenom odsustvu ili godišnjem odmoru, kao i da su joj, kada je bila na radu od kuće davani zadaci iz opisa radnog mesta, koje je bilo moguće obavljati od kuće.
  • Uz izjašnjenje su dostavljeni: 1) elektronski dopisi sa prepiskom A.A. i dr B.B. od 17. marta, 15. aprila, 3. maja, 16. juna, 10. i 23. jula, 2. i 15. septembra, 6., 12., 13., 18., 26. i 27. novembra, 3., 10., 23. i 25. decembra 2020. godine, 11. i 20. januara, 3. februara i 26.  februara, 7. i 9. juna 2021. godine, povodom zahteva za rad od kuće, korišćenja godišnjih odmora i plaćenog odsustva; 2) elektronske dopise I.I, M.M. i J.J od 15. aprila 2021. godine povodom službene beleške koju je podnositeljka pritužbe sačinila na sastanku i elektronske dopise sa prepiskom A.A. i dr B.B. od 18. maja i 19. maja, 22, , 23. i 29. jula, 3., 10., 14. i 18. avgusta, 10., 12., 19., 26. i 30. novembra, 1. decembra i 2. decembra 2020. godine, 11., 19. i 20. januara, 4., 12. i 17. februara, 16., 19. i 29. aprila, 28. maja, 15., 16., 21., 22., 23. i 28. juna, 1. i 5. jula 2021. godine, povodom radnih zadataka davanih A.A.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u dostavljenu medicinsku dokumentaciju, konstatovano je da podnositeljka pritužbe ima bronhijalnu astmu, kao i postojanje anksiozno depresivnog poremećaja, stres na radu.
• Među stranama je nesporno da je podnositeljka pritužbe od 6. marta 2020. godine raspoređena na radno mesto načelnice odeljenja, u zvanju više savetnice, Odeljenje nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, sa sledećim opisom poslova: rukovodi radom Odeljenja; obavlja najsloženije poslove iz delokruga Odeljenja; planira; koordinira i nadzire rad izvršilaca u Odeljenju; u odsustvu Zaštitnika odnosno zamenika Zaštinika zaduženog za poslove NPM-a, rukovodi timom za posete zatvorenim ustanovama; priprema predloge preporuka, mišljenja, redovnih i završnih izveštaja NPM-a; prati domaće i međunarodne propise u oblasti prevencije torture i prava lica lišenih slobode i priprema inicijative i predloge za izmenu relevantnih domaćih propisa; obavlja neophodne konsultacije sa Zaštitnikom; sarađuje sa drugim unutrašnjim jedinicama Stručne službe i drugim organima u cilju izvršenja poslova iz delokruga Odeljenja; obavlja i druge poslove iz oblasti prevencije torture po nalogu V.V..
• U rešenju V. broj 5234 od 26. februara 2021. godine navedeno je da se utvrđuje, na osnovu vrednovanja radne uspešnosti, da je za period vrednovanja od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, državnoj službenici A.A., potrebno poboljšanje.
• Uvidom u zahtev za pokretanje postupka u V.V. za zaštitu od zlostavljanja od 18. februara 2021. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe pokrenula postupak zaštite od zlostavljanja na radu protiv dr B.B., zamenice V.V..
• Uvidom u elektronsku prepisku A.A. i dr B.B. od 17. marta, 15. aprila, 3. maja, 16. juna, 10. jula, 23. jula, 2. i 15. septembra, 6, 12, 18, 26. i 27. novembra, 3, 10, 23. i 25. decembra 2020. godine, 11. januara, 3. i 26. februara i 9. juna 2021. godine, utvrđeno je da je A.A. dobijala odobrenje za rad od kuće zbog zdravstvenog stanja.
• Uvidom u elektronsku prepisku A.A. i dr B.B. od 18. i 19. maja, 22, 23, 27. i 29. jula, 3, 4. i 10. avgusta, 10, 26. i 30. novembra, 2. i 17. decembra 2020. godine, 11, 19. i 20. januara, 4, 12. i 26. februara, 19, 26. i 29. aprila, 28. maja, 7, 16, 22, 23. i 28. juna, 1. i 5. jula 2021. godine, utvrđeno je da je A.A. od dr B.B. dobijala radne zadatke, instrukcije i savete kako da obavi zadatke, zatim konkretne modele tzv. „pelcere“, kao i komentare šta je potrebno ispraviti u urađenim predlozima akata.
• Uvidom u elektronsku prepisku A.A. i dr B.B. od 27. novembra 2020. godine, utvrđeno je da je dr B.B. dala saglasnost A.A. da pohađa obuku za rukovodioca posebne unutrašnje jedinice.
• Uvidom u elektronski dopis I.I. od 15. aprila 2020. godine povodom službene beleške „sa sastanka koji je održan juče“ koju je A.A. mejlom dostavila Zoranu Pašaliću, dr B.B., J.J, M.M., I.I. i R.R, utvrđeno je da je navedeno da se I.I. ne slaže sa sadržinom službene beleške „sa jučerašnjeg sastanka“ i da je sve osim spiska učesnika „činjenično iskonstruisano, modifikovano i prilagođeno potrebama A.A., „tako da izgleda kao da nismo bile na istom sastanku“. U elektronskom dopisu M.M. od 15. aprila 2020. godine povodom iste službene beleške navedeno je: „Smatram da je beleška tendeciozno sačinjena i nije namenjena dokumentovanju stvarnog toka sastanka i zaključaka sa istog, već za sopstvene potrebe A.A., odnosno radi dokumentovanja navodnog zlostavljanja na radu, za koje je iskonstruisano i zasnovano na pogrešnim i lažnim činjenicama o radu i postupanju zamenice i zaposelnih u Odeljenju NPM i međusobnim odnosima, kao i na odsustvu informacija o svemu navedenom“. Uvidom u elektronski dopis J.J. od 15. aprila 2020. godine, utvrđeno je da je navedeno: „Takođe ne mogu da se složim sa većinom rečenica tvoje službene beleške koju si nam dostavila, naročito ne njenim kontekstom, a pojedini navodi iz beleške nisu sa sastanka koji se juče odigrao.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i priloga dostavljenih uz pritužbu, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5] gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 27. ovog zakona zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Poverenik najpre ukazuje da je postupak po pritužbi A.A. započeo podnošenjem pritužbe pre donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega će biti okončan u skladu sa odredbama zakona koji je važio pre stupanja na snagu ovog zakona. Naime, članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[6] je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika je da ispita da li je dr B.B. neopravdano pravila razliku ili stavila u nepovoljniji položaj podnositeljku pritužbe A.A. na osnovu zdravstvenog stanja, kao ličnog svojstva.
• Podnositeljka pritužbe navodi da joj zamenica V.V. ne daje zadatke iz opisa njenog radnog mesta i da zamenica ne želi da ona radi na tom radnom mestu jer smatra da zbog zdravstvenog stanja nije sposobna da radi tu vrstu posla. Nesporno je iz pritužbe i izjašnjenja da je podnositeljka pritužbe A.A. zaposlena u stručnoj službi V.V. kao načelnica Odeljenja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, kao i da dalje obavlja te poslove. Analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe raspoređena na mesto načelnice Odeljenja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture 6. marta 2020. godine, kao i da je opis poslova za ovo radno mesto sledeći: rukovodi radom Odeljenja; obavlja najsloženije poslove iz delokruga Odeljenja; planira; koordinira i nadzire rad izvršilaca u Odeljenju; u odsustvu V.V. odnosno zamenika V.V. zaduženog za poslove NPM-a, rukovodi timom za posete zatvorenim ustanovama; priprema predloge preporuka, mišljenja, redovnih i završnih izveštaja NPM-a; prati domaće i međunarodne propise u oblasti prevencije torture i prava lica lišenih slobode i priprema inicijative i predloge za izmenu relevantnih domaćih propisa; obavlja neophodne konsultacije sa V.V.; sarađuje sa drugim unutrašnjim jedinicama Stručne službe i drugim organima u cilju izvršenja poslova iz delokruga Odeljenja; obavlja i druge poslove iz oblasti prevencije torture po nalogu V.V..
• Iz dostavljene elektronske prepiske podnositeljke pritužbe i zamenice V.V., može se konstatovati da je podnositeljka pritužbe dobijala radne zadatke u periodu kada je radila od kuće, odnosno, u periodu kada nije bila na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i bolovanju. Analiza elektronske prepiske pokazuje da je podnositeljka pritužbe radne zadatke dobijala u maju, julu, avgustu, novembru i decembru 2020. godine, kao i u januaru, aprilu, maju, junu i julu 2021. godine. Osim radnih zadataka dobijala je i instrukcije, komentare i potreban materijal, tzv. pelcere za obavljanje zadataka. Pored navedenog iz dostavljenih elektronskih dopisa od 12. i 17. februara 2021. godine utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe pozvana da prisustvuje on line sastanku sa stranim konsultantom, a elektronskim dopisom od 27. novembra 2020. godine dr B.B. se saglasila da podnositeljka pritužbe pohađa obuku za rukovodioca posebne unutrašnje jedinice.
• Poverenik je prilikom razmatranja ovog predmeta imao u vidu i opis poslova radnog mesta na koje je raspoređena podnositeljka pritužbe – radno mesto načelnice Odeljenja. S tim u vezi može se konstatovati da u opisu ovog radnog mesta jeste rukovođenje, planiranje, koordiniranje i nadziranje rada izvršilaca, kao i obavljanje najsloženijih poslova iz delokruga Odeljenja, te da lice koje rukovodi odeljenjem kao unutrašnjom organizacionom jedinicoma nije pasivan izvršilac radnih zadataka koji obavlja samo naložene poslove, već da se od ovog lica očekuje i inicijativa i samostalnost u određivanju i obavljanju radnih zadataka.
• Podnositeljka pritužbe nije navela koji su to konkretni radni zadaci iz opisa poslovi koje joj zamenica nije davala da radi. Dr B.B. je uz izjašnjenje priložila dokaze iz kojih se može zaključiti da je podnositeljka pritužbe redovno dobijala radne zadatke iz delokruga poslova Odeljenja (npr. postupanje po pritužbama stranaka i učestvovanje u izradi tematskih i godišnjeg izveštaja). Povodom ukazivanja na potrebu da zbog svog zdravstvenog stanja radi od kuće, Poverenik je konstatovao da joj je takav rad omogućen. Naime, uvidom u dokaze može se konstatovati da je do podnošenja pritužbe podnositeljka pritužbe koristila godišnji odmor, plaćeno odsustvo i bolovanje u toku marta i maja, ceo jun, septembar i veći deo oktobra 2020. godine, zatim deo januara, ceo februar, mart i deo aprila i maja 2021. godine, a da je u međuvremenu uglavnom rad obavljala od kuće. S obzirom na ukazivanje podnositeljke pritužbe na njeno zdravstveno stanje, Poverenik konstatuje da je iz dokaza jasno da podnositeljka pritužbe nije išla u posete ustanovama u kojima su lica lišena slobode i da samim tim nije pisala izveštaje sa tih poseta. Takođe, s obzirom na opis poslova radnog mesta načelnice Odeljenja i pre svega činjenicu da rukovodilac sam inicira, planira, koordinira i nadzire rad izvršilaca u Odeljenju, može se zaključiti da je zamenica načelnici davala sasvim dovoljno radnih zadataka s obzirom na poziciju podnositeljke pritužbe, odnosno radno mesto načelnice odeljenja.
• Poverenik je posebno razmatrao navode iz pritužbe da zamenica V.V. smatra da podnositeljka pritužbe „zdravstveno nije sposobna, kao asmatičar i zbog bolovanja, da radi tu vrstu poslova“. Kao dokaz kojim potkrepljuje ove navode, podnositeljka pritužbe je dostavila dve službene beleške sa sastanaka održanih 14. i 15. aprila 2021. godine. Uvidom u beleške može se konstatovati da ih je sačinila podnositeljka pritužbe kao i da ove beleške nisu zavedene i ne predstavljaju službenu belešku u smislu propisa koji se odnose na rad u javnoj upravi. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je cenio ovaj dokaz u smislu drugih dokaza. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da su u prilogu izjašnjenja dostavljeni dokazi da su službenu belešku povodom navedenog sastanka osporili pojedini učesnici sastanka. Naime uz izjašnjenje dostavljena je elektronska prepiska kojom učesnici sastanka, neposredno nakon sastanka osporavaju navode iz beleške podnositeljke pritužbe na sledeći način: „Smatram da je beleška tendeciozno sačinjena i nije namenjena dokumentovanju stvarnog toka sastanka i zaključaka sa istog, već za sopstvene potrebe A.A., odnosno radi dokumentovanja navodnog zlostavljanja na radu, za koje je iskonstruisano i zasnovano na pogrešnim i lažnim činjenicama o radu i postupanju zamenice i zaposelnih u Odeljenju NPM i međusobnim odnosima, kao i na odsustvu informacija o svemu navedenom“, „Takođe ne mogu da se složim sa većinom rečenica tvoje službene beleške koju si nam dostavila, naročito ne njenim kontekstom, a pojedini navodi iz beleške nisu sa sastanka koji se juče odigrao.“, „da je sve osim spiska učesnika „činjenično iskonstruisano, modifikovano i prilagođeno potrebama A.A., tako da izgleda kao da nismo bile na istom sastanku“. Imajući u vidu da podnositeljka pritužbe tvrdi da zamenica V.V. smatra da podnositeljka pritužbe „zdravstveno nije sposobna, kao asmatičar i zbog bolovanja, da radi tu vrstu poslova“, a da su u prilogu izjašnjenja dostavljeni dokazi (elektronska prepiska troje zaposlenih) koji osporavaju službene beleške, nije moguće utvrditi šta je konkretnom prilikom tačno rečeno. Analizom svih dokaza nesporno je da je podnositeljka pritužbe i dalje raspoređena na radno mesto načelnice Odeljenja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Takođe, Poverenik je konstatovao da je, iz priloga dostavljenih uz pritužbu i izjašnjenje, pre svega elektronske prepiske koja sadrži komentare zamenice V.V. na predloge akata koje je izradila podnositeljka pritužbe, nesporno da zamenica V.V. ima primedbe na kvalitet rada podnositeljke pritužbe, kao i da takve primedbe nisu u uzročno-posledičnoj vezi sa zdravstvenim stanjem podnositeljke pritužbe kao njenim ličnim svojstvom. Poverenik je takođe konstatovao da je V.V. rešenjem o vrednovanju rada, na osnovu vrednovanja radne uspešnosti utvrdio da je potrebno poboljšanje u radu podnositeljke pritužbe. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije cenio osnovanost primedbi na rad i zakonitost rešenja o vrednovanju uspešnosti rada, s obzirom da to nije u nadležnosti ovog organa.
• Imajući u vidu sve navedeno, po sprovedenom postupku, a na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i izvedenih dokaza, Poverenik daje mišljenje da u postupku po pritužbi A.A. protiv dr B.B. nema povreda odredba Zakona o zabrani diskriminacije, što ne znači da eventualno nema povreda prava koje nije u nadležnosti ovog državnog organa.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi A.A. protiv dr B.B., utvrđeno je da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član 21.

[5] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21, član 28.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

235-21 Mišljenje povodom pritužbe A.A, načelnice Odeljenja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture protiv dr B.B, zamenice V.V., zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja