7. 07-00-211/2017-02 datum: 7. 9. 2017.

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe Nevladine organizacije P, B. protiv „Srbija voz“ a. d. Beograd. U pritužbi je navedeno da je na Glavnoj železničkoj stanici Beograd, kondukter voza na relaciji Beograd – Šid (red vožnje 2208), koji je trebalo da krene u 15:30 časova, dana 14. marta 2017. odbio da pusti u voz dvojicu maloletnika bez pratnje iz Avganistana, a 24. aprila 2017. godine trojicu maloletnika bez pratnje iz Avganistana kao i desetinu drugih migranata, tražioca azila i izbeglica koji su pokušali da uđu u voz, iako su imali validne vozne karte. U izjašnjenju „Srbija voz“ a.d. Beograd navedeno je da su se slučajevi koji su navedeni u pritužbi dogodili pre nego što je „Srbija voz“ a.d. primilo mišlјenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti broj 07-00-575/2016-02 od 27. marta  2017. godine i po tom mišlјenju i preporuci postupilo u celosti; da su, u skladu sa mišlјenjem i preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izvršene izmene Uputstva o postupcima pri prevozu migranata broj 17/2017-610 od 25. maja 2017. godine, da je vozopratno osoblјe, koje je učestvovalo u prijemu, otpremi putnika u slučajevima navedenim u pritužbi upozoreno da se ponaša primereno; da su podnosioci pritužbe, odnosno socijalni radnici, takođe načinili propust jer maloletna lica koja su strani državlјani i ne poznaju jezik, spadaju u osetlјivu kategoriju, pa bi svakako trebalo da imaju pratnju, u konkretnom slučaju – socijalnog radnika. U toku postupka je utvrđeno da se mišlјenje i preporuka Poverenika od 27. marta 2017. godine odnosilo na kupovinu vozne karte a ne na odbijanje pružanja usluge licu koje ima kuplјenu voznu kartu. Analiza Poverenika bila je usmerena samo na postupanje privrednog društva „Srbija voz“ a.d. Beograd prema maloletnim tražiocima azila kojima je 14. marta otežan, a 24. aprila 2017. godine onemogućen ulazak u voz i na koje se odnose izjave svedoka. Navodi pritužbe koji se odnose na grupe lica kojima navodno nije dozvolјen ulazak u voz nisu potkreplјeni dokazima koji bi učinili verovatnim da su pripadnici ove dve grupe imali validno kuplјene karte i da im je i pored toga bio onemogućen ulazak u voz sa polaskom u 15:30 časova. U toku postupka Privredno društvo „Srbija voz“ a.d. Beograd nije dokazalo da postoje opravdani razlozi zbog kojih su maloletnim tražiocima azila 14. marta otežali, a 24. aprila 2017. godine onemogućili ulazak u voz na relaciji Beograd – Šid koji polazi u 15:30 časova, odnosno nije dokazalo da postupanje zaposlenih nije bilo uslovlјeno ličnim svojstvom ovih lica. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da je postavlјanjem posebnih uslova tražiocima azila, koji se ne postavlјaju drugim korisnicima usluge železničkog transporta privredno društvo „Srbija voz“ a. d. Beograd prekršilo odredbe člana 6, a u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je privrednom društvu „Srbija voz“ a.d. Beograd preporučeno da upozna zaposlene koji rade na poslovima prevoza putnika sa Uputstvom o postupcima pri prevozu migranata, u roku od 15 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom, kao i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

1. TOK POSTUPKA

 

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti 29. maja 2017. godine pritužbom se obratila Nevladina organizacija P. iz Beograda, protiv „Železnice Srbije“ a. d. Beograd, zbog diskriminacije izbeglica, migranata i tražioca azila iz Avganistana na osnovu državlјanstva, nacionalne pripadnosti i pripadnosti izbegličkoj/migrantskoj grupi.

 

• U pritužbi Nevladine organizacije P, između ostalog, navedeno je:

 

– da zaposleni u preduzeću „Železnice Srbije“ A. D. u najmanje dva navrata nisu dozvolili migrantima, tražiocima azila i izbeglicama iz Avganistana, koji su boravili na teritoriji Republike Srbije, ulazak u vozove koji sa Glavne železničke stanice Beograd saobraćaju na relaciji Beograd – Šid, kao i da su za pružanje usluga železničkog transporta zahtevali dodatne uslove za izbeglice/migrante, kao i da su postupali na uznemiravajući i ponižavajući način kojim se stvara neprijatelјsko okruženje;

 

– da se ovakvim postupanjem zaposlenih doprinosi širenju netrpelјivosti prema migrantima, tražiocima azila i izbeglicama u Srbiji, kao i da je takvo postupanje u suprotnosti sa domaćim i međunarodnim propisima koje je Republika Srbija ratifikovala;

 

– da je 14. marta 2017. godine na Glavnoj železničkoj stanici Beograd, glavni kondukter voza na relaciji Beograd – Šid (red vožnje 2208), koji je trebalo da krene u 15:30 časova, odbio da pusti u voz dvojicu maloletnika bez pratnje iz Avganistana, kao i desetinu drugih izbeglica koji su pokušali da uđu u voz, iako su imali validne vozne karte;

 

– da su ovom događaju prisustvovali zaposleni iz P: D.M.Z, M.N. i A.S, kao i terenska socijalna radnica M.M, koju je angažovao Gradski centar za socijalni rad Beograd na pružanju pomoći maloletnicima bez pratnje;

 

– da je kondukter povišenim tonom izjavio da „za njih“ postoji voz koji saobraća isklјučivo u 10:55 časova;

 

– da je, nakon intervencije D.M.Z. kod upravnika Glavne železničke stanice Beograd, odlučeno da se napravi ustupak i dozvoli dvojici maloletnika bez pratnje da uđu u voz, ali ne i ostalim putnicima koji su se nalazili ispred voza, a koje su zaposleni „Železnice Srbija“ etiketirali kao izbeglice/migranti/tražioci azila;

 

– da je, pored prisustva upravnika Glavne železničke stanice Beograd, kondukter J. odbio da dvojicu maloletnika pusti u voz, zahtevajući da maloletnike neko otprati do Šida ili potpiše da će garantovati za njihovu bezbednost tokom njihovog boravka u vozu;

 

– da je kondukter izjavio da je on odgovoran za sve maloletne putnike bez pratnje u vozu, kao i da neće da odgovara za maloletne migrante jer oni iskaču iz voza kod Šida, zato što se plaše da će ih policija u Šidu vratiti u Beograd;

 

– da je kondukteru objašnjeno da maloletnici idu u kamp u Adaševcima i da ih na stanici u Šidu čeka i Komesarijat za izbeglice i raselјena lica i druga socijalna radnica, te da niko od prisutnih ne može da putuje vozom u Šid ili potpisuje bilo šta;

 

– da su nakon toga ostali putnici protestovali što voz kasni sa polaskom, pa je kondukter dozvolio ulazak u voz samo maloletnicima bez pratnje, ne i ostalim migrantima/izbeglicama;

 

– da je upravnik Glavne železničke stanice Beograd izjavio da je za sada nemoguće prikačiti dodatni vagon namenjen izbeglicama na ostale vozove koji saobraćaju iz Beograda za Šid već mogu samo prikačiti vagon na voz koji saobraća u 10:55 časova;

 

– da je 24. aprila 2017. godine na Glavnoj železničkoj stanici Beograd kondukter J. odbio da pusti u voz trojicu maloletnika bez pratnje iz Avganistana sa validnim voznim kartama, kao i druge izbeglice koje su pokušale da uđu u voz koji je saobraćao na relaciji Beograd-Šid u 15:30 časova;

 

– da su ovom događaju prisustvovali zaposleni P: S.Ć. i V.G. i dve terenske socijalne radnice angažovane od strane Gradskog centra za socijalni rad Beograd na pružanju pomoći maloletnicima bez pratnje – A. i S.

 

– da je kondukteru saopšteno da su maloletnici u pratnji socijalnih radnica, da su registrovali svoju nameru da traže azil (budući da je to postavlјeno kao uslov za kupovinu voznih karata), kao i da su uredni i čisti (što je takođe postavlјeno kao uslov za ulazak u voz);

 

– da je kondukter izjavio da je on iz Šida i da mu je više preko glave izbeglica, kojih je pun Šid, da neće pustiti ni maloletnike ni ostale izbeglice koje čekaju, da im ne dozvolјava da uđu u voz ni na stanicama na Novom Beogradu i u Zemunu; da za to nema pismenu naredbu, ali da je to dogovor čelnika „Železnice Srbije“ a. d. i da mogu da idu na šalter da im vrate novac za kuplјene karte;

 

– da su na šalteru odbili da im zamene karte kuplјene za polazak u 15:30 časova tog dana za polazak u 10:55 časova sutradan, međutim da su im, nakon kraće rasprave, vratili pun iznos novca za kuplјene karte;

 

– da je kontrolorka sa Glavne železničke stanice Beograd (ime nije poznato podnosiocu  pritužbe) tom prilikom vikala na radnicu koja je izdala kartu, navodeći da je tog jutra rekla da izdaju karte samo za voz u 10:55 časova;

 

– da je apsolutno nedopustiva zabrana korišćenja usluga železničkog transporta, odnosno propisivanje posebnih uslova i uspostavlјanje posebnog režima za prevoz izbeglica, migranata i tražioca azila; da se izbeglicama dopušta da putuju samo vozom koji saobraća u terminu od 10:55 časova, kao i da ne postoji nikakvo racionalno i objektivno opravdanje zbog koga im se zabranjuje putovanje u drugim terminima;

 

 

• U prilogu pritužbe dostavlјene su izjave svedoka: 1) M.Z, 2) A.S.; 3) S.Ć. i 4) V.G.

 

• U izjavi svedokinje M.Z, date 28. aprila 2017. godine, između ostalog, navedno je:

 

– da je zaposlena u NVO P.na poziciji saradnice za zaštitu izbeglica/migranata i da se 14. marta 2017. godine oko 13:30 socijalna radnica M.M. obratila njoj i kolegama A.S. i M.N, u Miksilištu, zbog kupovine voznih karata dvojici maloletnika bez pratnje (15 i 17 godina) iz Avganistana, koji treba da putuju u kamp u Adaševcima kod Šida;

 

– da se oko 14:30 časova našla sa maloletnicima i socijalnom radnicom i da su zajedno otišli na Glavnu železničku stanicu Beograd, gde je maloletnicima kupila vozne karte za voz Beograd – Šid sa polaskom u 15:30 časova i objasnila maloletnicima da će ih druga socijalna radnica sačekati u Šidu i odvesti u kamp u Adaševcima;

 

– da glavni kondukter J. nije dozvolio maloletnicima da uđu u voz, da je rekao da postoji voz „samo za njih“ u 10:55 časova i da ne mogu da uđu u voz koji polazi u 15:30;

 

– da je još desetine izbeglica, punoletni muškarci, sa kuplјenim kartama za taj voz pokušalo da uđu u voz i da im kondukter nije dozvolio, te da im je ona prevela sa srpskog na engleski da je kondukter rekao da mogu da idu tek sutra vozom u 10:55 časova i gde da vrate kuplјene karte;

 

– da je sa maloletnicima otišla da pronađe upravnika železničke stanice, gospodina Milutina, kojem je objasnila situaciju u vezi sa maloletnicima bez pratnje, i da su u međuvremenu došli kolege A. i M. iz P. i socijalna radnica M.M;

 

– da je upravnik železničke stanice pristao da napravi ustupak i omogući dvojici maloletnika da odu u Šid vozom u 15:30 časova, ali ne i ostalim izbeglicama;

 

– da glavni kondukter J.nije hteo da pusti maloletnike da uđu u voz, iako mu je upravnik železničke stanice rekao da to uradi, kao i da je tražio da neko od prisutnih (zaposlenih u P. ili socijalna radnica) pođu sa maloletnicima u Šid ili da potpišu da garantuju za njihovu bezbednost u vozu;

 

– da je polazak voza kasnio 10-15 minuta zbog čega su se ostali putnici bunili, i kondukter je popustio i dozvolio da maloletnici uđu u voz;

 

– da su po odlasku voza ostali da porazgovaraju sa upravnikom železničke stanice o tome šta može da se uradi da se prevaziđu ovakve situacije, i da je on rekao da je za sada nemoguće prikačiti dodatne vagone na ostale vozove koji saobraćaju na ovoj relaciji, već se može prikačiti samo vagon na stari voz koji saobraća u 10:55 časova.

 

• U izjavi svedoka S, date 7. maja 2017. godine, između ostalog, navedeno je:

 

– da je zaposlen u NVO P. na poziciji saradnika za zaštitu izbeglica/migranata i da je 14. marta 2017. godine sa koleginicama iz P, M.N. i D.M.Z, bio u Miksilištu, kada im je prišla socijalna radnica M.M. i pitala ih da li mogu da obezbede karte za dvojicu maloletnika bez  pratnje koji treba da idu u kamp u Adaševcima kod Šida;

 

– da je došao na peron oko 15:10 časova i da mu je koleginica D. objasnila da kondukter J. neće da pusti maloletnike bez pratnje da uđu u voz, pod izgovorom da ima puno migranata i da nisu najavili da prikače dodatni vagon (jer je prethodni dogovor da se železnici najavi kada imaju veću grupu migranata, da bi mogli da  prikače dodatni vagon samo za njih);

 

– da su kondukteru objasnili da P. dovodi samo dva maloletnika bez pratnje, a da su ostali sami kupili karte, posle čega je on počeo da govori da maloletnici ne mogu da putuju sami i da neće on da odgovara za njih, jer će oni da iskoče iz voza blizu Šida da ih policija ne bi vratila nazad u Beograd;

 

– da su ostali putnici počeli da se bune što voz kasni, te su maloletnici ušli u voz, kao i da je kasnije socijalna radnica javila da su maloletnici stigli u Šid.

 

• U izjavi svedoka V.G, date 27. aprila 2017. godine, između ostalog, navedno je:

 

– da je zaposlen u NVO P. iz Beograda, na poziciji saradnika za zaštitu izbeglica/migranata i da je 24. aprila 2017. godine oko 14:50 časova otišao na Glavnu železničku stanicu Beograd sa kolegom S.Ć. i socijalnim radnicama S. i A, da kupe vozne karte za trojicu maloletnika bez pratnje iz Avganistana, koji se zbog popunjenosti kapaciteta kampa u Sjenici upućuju u kamp u Adaševcima kod Šida;

 

– da su on i S.Ć. kupili maloletnicima vozne karte za voz Beograd – Šid sa polaskom u 15:30 časova i objasnili im da će ih u Šidu sačekati socijalna radnica i odvesti u kamp;

 

– da glavni kondukter, na čijoj službenoj legitimaciji je pisalo J. nije dozvolio maloletnicima da uđu u voz;

 

– da je kondukter J. izjavio da mogu da vrate karte i podignu novac; da ako pusti maloletnike, mora da pusti i ostale izbeglice (njih 7-8), a da on to ne želi jer je iz Šida i da je grad pun izbeglica, da izbeglice pokušavaju da uđu u voz i na stanicama u Novom Beogradu i Zemunu, ali da im on to ne dozvolјava;

 

– da su socijalne radnice pitale da li postoji neka odluka „Železnice Srbija“ da ne prevoze izbeglice, ali je kondukter rekao da ne postoji, i da maloletnici mogu da odu sutra vozom u 10:55 časova ili autobusom, pošto autobusi nesmetano prevoze;

 

– da se kao jedan od uslova da uđu u voz, traži i da budu čisti i uredni;

 

– da su im vratili ceo iznos za karte i da su maloletnici otišli sutradan vozom u 10:55 časova u kamp u Adaševcima.

 

• U izjavi svedoka Ć. date 30. aprila 2017. godine, između ostalog, navedno je:

 

– da je zaposlen u NVO P. na poziciji saradnika za zaštitu izbeglica/migranata i da je 24. aprila 2017. godine, kolegu V.G. i njega kontaktirala socijalna radnica A. i zatražila da pomognu trojici dečaka bez pratnje iz Avganistana da odu vozom u 15:30 časova u kamp u Adaševcima kod Šida;

 

– da je sat vremena pre polaska voza otišao na Glavnu železničku stanicu Beograd da proveri da li ova tri dečaka bez pratnje mogu da budu ukrcani u voz, i da je radnica na šalteru rekla da mogu da se ukrcaju u voz za Šid koji polazi za sat vremena “Samo ako imaju kod sebe papire o izraženoj nameri da se traži azil“;

 

– da se pola sata pre polaska voza našao kod šaltera sa kolegom iz P. V.G, dve socijalne radnice S. i A, radnicom Komesarijata za izbeglice S. i tri dečaka bez pratnje iz Avganistana;

 

– da su kupili karte za polazak u 15:30 časova i da su svi zajedno ušli na perone gde je čekala još jedna grupa izbeglica koji su imali kuplјene karte za isti polazak;

 

– da je kondukter J. (na grudima je imao pločicu sa ovim prezimenom) zabranio ulazak u voz trojici maloletnika i izjavio da je radnicima na šalteru izričito rekao da ne prodaju karte, da maloletnike ne želi da primi u voz ni po koju cenu, da je on iz Šida i da je Šid pun izbeglica;

 

– da je kondukteru ukazano da su maloletnici čisti i uredni, što je inače zaposlenima P. predočeno i kao jedan od uslov da uđu u svaki drugi voz pored onog koji polazi u 10:55 časova;

 

– da je kondukter J. rekao da postupa po dogovoru koji su imali čelnici Železnice, kao i da nema pisano odluke o tome i da mogu da idu da im vrate novac od karata;

 

– da na šalteru nisu hteli da zamene vozne karte za sutra u 10:55 časova, ali su, posle ubeđivanja ipak vratili pun iznos cene karte, kao i da je kontrolorka vikala na radnicu koja je izdala kartu i da je izjavila da im je „jutros rekla da ne smeju da izdaju kartu izbeglicama osim onima koji putuju u 10:55 časova“.

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa su u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje J, v. d. generalnog direktora preduzeća „Srbija Voz“.

 

• U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

 

– da slučajevi koji su navedeni u pritužbi datiraju od marta (14. i 24. mart 2017. godine), i da su se dogodili pre nego što je „Srbija voz“ a. d. primilo mišlјenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti broj 07-00-575/2016-02 i po tom mišlјenju i preporuci postupili u celosti;

 

– da su „detalјno isleđeni navedeni događaji, i sagledani elementi iz izjava zaposlenih“;

 

– da je, u skladu sa mišlјenjem i preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izvršene izmene Uputstva o postupcima pri prevozu migranata broj 17/2017-610 od 25. maja 2017. godine;

 

– da su svi zaposleni, koji učestvuju u procesu rada direktno ili indirektno (kod otpreme, prihvata i u prevozu putnika) upozoreni na značaj ove odluke i obavezu pridržavanja odredbi svih postojećih pravilnika koji regulišu ovu materiju;

 

– da je „Srbija voz“ a. d. preduzelo mere koje bi potpuno isklјučile bilo kakvu nameru za diskriminaciju ili diskriminaciju prema svojim korisnicima usluga;

 

– da se propisima koji se primenjuju u unutrašnjem železničkom saobraćaju, Opštim uslovima prevoza, koje je „Srbija voz“ a. d. zvanično objavilo na svom sajtu, a koji su usklađeni sa Zakonom o ugovoru o prevozu železnicom, maloletna lica tretirana kao posebno osetlјiva grupa putnika (zajedno sa trudnicama, osobama sa malim detetom, osobama sa invaliditetom). Ove kategorije putnika se ne isklјučuju iz prevoza, tako da je odgovornost za bezbedno putovanje, insistiranje da putuju sami, ostavlјeno onima koji ih upućuju na putovanje bez potrebne pratnje i neophodnog staranja;

 

– da je vozopratno osoblјe, koje je učestvovalo u prijemu, otpremi putnika u slučajevima navedenim u pritužbi upozoreno da se ponaša primereno;

 

– da su podnosioci pritužbe, odnosno socijalni radnici, takođe načinili propust jer maloletna lica koja su starni državlјani i ne poznaju jezik, spadaju u osetlјivu kategoriju, pa bi svakako trebalo da imaju pratnju, u konkretnom slučaju – socijalnog radnika;

 

– da su mišlјenja da „Srbija voz“ a. d. preduzima sve aktivnosti koje dovode do bezbednog, blagovremenog prevoza svih korisnika, bez ikakve razlike.

 

 

2. ČINјENIČNO STANјE

 

• Utvrđeno je da je odlukom Vlade Republike Srbije 05 broj 023-7361/2015 od 2. jula 2015. godine izvršena statusna promena privrednog društva „Železnica Srbije“ a. d. Beograd, protiv kojeg je podneta pritužba, osnivanjem novih akcionarskih društava: Društvo za upravlјanje železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, Društvo za železnički prevoz putnika „Srbija voz“ i Društvo za železnički prevoz robe „Srbija kargo“. Uvidom u registar Agencije za privredne registre, utvrđeno je da je Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika „Srbija voz“, Beograd upisano u registar privrednih društava 10. avgusta 2015. godine i da obavlјa delatnosti javnog prevoza putnika na železničkim prugama u unutrašnjem i međunarodnom železničkom saobraćaju, održavanje železničkih voznih sredstava i vuču vozova. Od 10. avgusta 2015. godine železnički sistem posluje kroz tri izdvojena društva, dok je privredno društvo „Železnice Srbije“ a. d u fazi primopredaje prava i obaveza iz poslovanja jedinstvenog preduzeća, na osnovu Plana statusne promene i Plana reforme Železnice u periodu 2016-2020. godine.

 

• Uvidom u pritužbu i izjave svedoka, utvrđeno je da je 14. marta 2017. godine, kondukter J. na Glavnoj železničkoj stanici Beograd pokušao da onemogući dvojicu maloletnih migranata iz Avganistana da uđu u voz na relaciji Beograd – Šid sa polaskom u 15:30 časova, dok je 24. aprila 2017. godine onemogućio trojici malolentih migranata iz Avganistana da uđu u voz za Šid sa polaskom u 15:30 časova.

 

• Uvidom u pritužbu i izjave svedoka, utvrđeno je da „Srbija voz“ a.d. Beograd u navedenim slučajevima postavio dodatne uslove maloletnim migrantima za korišćenje usluge železničkog transporta.

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti 27. marta 2017. godine doneo je mišlјenje sa preporukom u kojem je utvrđeno da je privredno društvo „Srbija voz“ a. d. Beograd, odbijanjem da proda voznu kartu licu koje je zatražio azil u Republici Srbiji, izvršilo akt diskriminacije i dao preporuku da „Srbija voz“ a. d. Beograd upozna sve zaposlene koji rade na poslovima prodaje karata sa mišlјenjem i preporukom Poverenika. Privredno društvo je 15. maja 2017. godine obavestilo Poverenika da je postupilo po preporuci i da je svim organizacionim jedinicama dostavlјen tekst mišlјenja, kao i poseban dopis broj 17/2017-610 sa instrukcijama svim zaposlenima koji rade na poslovima prodaje karata. Nakon sugestija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, „Srbija voz“ a. d. Beograd je 9. juna 2017. godine obavestilo Poverenika da je izmenilo uputstvo broj 17/2017-610 od 15. maja 2017. godine u skladu sa sugestijama, čime je postupilo u skladu sa preporukom.

 

• Uvidom u uputstvo „Srbija voz“ a. d. Beograd broj 17/2017-610 od 15. maja 2017. godine, utvrđeno je da je vozopratnom osoblјu, između ostalog, u stavu 2. tačka 1. ovog uputstva naloženo da je u obavezi da migrante sa voznim kartama primi u voz.

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenje, izjave svedoka, kao antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

• Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima[4] u članu 12. stav 1. propisuje da svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima pravo da se u njoj slobodno kreće i slobodno izabere mesto boravka, dok u stavu 3. propisuje da prava navedena u ovom članu mogu biti ograničena samo ako su ta ograničenja zakonom predviđena, ako su nužna za zaštitu nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlјa ili morala ili za zaštitu prava i sloboda drugih lica i ako su u skladu s ostalim pravima koje priznaje ovaj pakt.

 

• Ustav Republike Srbije[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbama člana 57. Ustava RS garantuje se pravo na utočište, koje se ogleda u tome da stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji. Stavom 2. ovog člana propisano je da se postupak za sticanje utočišta uređuje zakonom.

 

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjena diskriminacija u pružanju javnih usluga. Ovaj poseban slučaj diskriminacije postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

 

• Zakonom o azilu[6] propisano je da stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da podnese zahtev za dobijanje azila u Republici Srbiji, dok je odredbama člana 16. ovog zakona propisano je da se maloletniku bez pratnje, kao i poslovno nesposobnom licu koje nema zakonskog zastupnika organ staratelјstva, pre podnošenja zahteva za azil, odrediti staratelјa, u skladu sa zakonom. Dok je odredbama člana 132. Porodičnog zakona[7] propisano da organ staratelјstva može odlučiti da postavi privremenog staratelјa štićeniku, kao i detetu pod roditelјskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica (stav 1). Pod uslovima iz stava 1. ovog člana organ staratelјstva dužan je da postavi privremenog staratelјa stranom državlјaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije.

 

• Prema Standardnim operativnim procedurama zaštite dece izbeglica/migranata u Republici Srbiji[8] nevladine organizacije učestvuju u postupcima otkrivanja i identifikacije deteta i obezbeđivanju podrške detetu. Uloga nevladinih organizacija je u podršci državnim organima u razvoju sistema zaštite dece izbeglica/migranata, naročito dece bez pratnje i dece odvojene od roditelјa/staratelјa, kao i otkrivanju i identifikaciji dece u riziku kojoj je neophodna podrška. Ovim procedurama propisan je postupak i mere koje preduzimaju nadležni organi. Pa je tako u delu: Upućivanje deteta na CSR nakon podrške od maksimalno 5 dana, između ostalog navedeno da se ovaj postupak realizuje nakon što je terenski radnik na osnovu procene zaklјučio da se radi o detetu starijem od 16 godina sa srednjim stepenom rizika. U tom slučaju se detetu, pored ostalog obezbeđuju uslovi za bezbedan put, važne informacije, kontakte kolega za podršku na sledećim punktovima, računajući i kontakte tamošnjeg centra za socijalni rad, obezbeđuje potrebnu podršku grupi ili osobi bliskoj detetu. Takođe ukoliko je dete bezbedno nastavilo put, u roku od 24 sata dostavlјa terenskom socijalnom radniku izveštaj u pisanoj formi o pruženoj podršci, o tome kada, kako i sa kim je dete nastavilo putovanje i o drugim podacima koje smatra značajnim.

 

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika bio je da ispita da li je postupanje privrednog društva „Srbija voz“ a.d. Beograd, dana 14. marta i 24. aprila 2017. godine bilo u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima.

 

• U toku postupka je utvrđeno da se mišlјenje i preporuka Poverenika broj 07-00-575/2016-02 od 27. marta 2017. godine odnosila na kupovinu vozne karte, a ne na odbijanje pružanja usluge tražiocu azila koji ima kuplјenu voznu kartu te je iz tog razloga Poverenik utvrdio da nije ispunjen uslov iz člana 36. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da Poverenik ne postupa po pritužbi ako je u istoj stvari već postupao.
• Sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati da li je privredno društvo „Srbija voz“ a. d. Beograd, otežavanjem, odnosno, onemogućavanjem maloletnim tražiocima azila i migrantima da uđu u voz i nametanjem dodatnih uslova –  izvršilo akt diskriminacije na osnovu njihovog ličnog svojstva ovih lica, kao i da li su za to postupanje postojali objektivni i opravdani razlozi koji nisu u vezi sa njihovim ličnim svojstvom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosioci pritužbe treba da učine verovatnim da je „Srbija voz“ a.d. Beograd izvršilo akt diskriminacije, a ukoliko to učine, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na „Srbija voz“ a.d. Beograd.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe organizacije P. i dokazi koje su dostavlјeni pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da je akt diskriminacije učinjen verovatnim u odnosu na postupanje ovog privrednog društva prema maloletnim migrantima u čijoj pratnji su bili predstavnici nevladine organizacije „P.“ i socijalni radnici. Naime, svedoci su potvrdili da je kondukter J. 14. marta 2017. godine otežavao i 24. aprila 2017. godine onemogućio maloletnim migrantima bez pratnje da uđu u voz na relaciji Beograd – Šid sa polaskom u 15:30 časova. Imajući to u vidu, na osnovu odredbe člana 45. stava 2. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je podneta pritužba.

Navodi pritužbe koji se odnose na grupe migranata, tražilaca azila, izbeglica, koje su svedoci navodno oba dana zatekli na peronu, nisu potkreplјeni dokazima koji bi učinili verovatnim da su u pitanju migranti, tražioci azila i izbeglice i da su imali validno kuplјene karte. Stoga u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije nije učinjeno verovatnim da je postupanje zaposlenih u privrednom društvu prema pomenutim licima bilo uslovlјeno bilo kojim ličnim svojstvom ovih lica.

• Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja da se propisima koji se primenjuju u unutrašnjem železničkom saobraćaju maloletna lica tretiraju kao posebna osetlјiva grupa putnika, da se ne isklјučuju iz prevoza i da je odgovornost za bezbedno putovanje ostavlјeno onima koji ih upućuju na putovanje bez posebne pratnje i neophodnog staranja. Uvidom u Opšte uslove prevoza u unutrašnjem saobraćaju[9], objavlјene na sajtu „Srbija voz“ a. d. Beograd, utvrđeno je da prevoz maloletnih putnika bez pratnje nije posebno regulisan, odnosno da se za putovanje maloletnih putnika ne traže posebni uslovi – kao što je pratilac. Takođe, uvidom u uputstvo „Srbija voz“ a. d. Beograd broj 17/2017-610 od 15. maja 2017. godine, utvrđeno je da je vozopratnom osoblјu, između ostalog, u stavu 2. tačka 1. ovog uputstva naloženo da je u obavezi da migrante sa voznim kartama primi u voz.
• Takođe, odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju[10] propisano je da prevoznik nije dužan da primi na prevoz lice za koje se može opravdano pretpostaviti  da će onemogućiti prevoznika u izvršenju njegovih obaveza prema drugim putnicima (lica pod dejstvom alkohola ili narkotika, lica koja se ponašaju nepristojno ili se ne pridržavaju važećih propisa), kao i da može isklјučiti iz prevoza putnika koji svojim ponašanjem uznemirava druge putnike ili koji se ne pridržava propisa o javnom redu u vozovima za vreme putovanja. U navodima izjašnjenja nije dokazano da su se maloletni tražioci azila ponašali na način koji zakon propisuje kao osnov za neprimanje i/ili isklјučivanje iz prevoza. Takođe, treba imati u vidu da „Srbija voz“ a. d. Beograd nije dokazalo ni da je maloletnim tražiocima azila otežan, odnosno onemogućen ulazak u voz usled postojanja bilo kakvog razloga vezanog za proceduru propisanu za putovanje ovih lica bez pratnje.
• S obzirom da u izjašnjenju privrednog društva „Srbija voz“ a.d. Beograd nije negirano da su se navedeni događaji dogodili, odnosno, nisu izneti razlozi koji bi opravdali drugačije postupanje prema maloletnim tražiocima azila u odnosu na druge putnike, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da su zaposleni u „Srbija voz“ a.d. Beograd, 14. marta i 24. aprila 2017. godine postupali suprotno odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da su maloletnim tražiocima azila bez pratnje otežali, odnosno, onemogućili ulazak u voz na relaciji Beograd – Šid sa polaskom u 15:30 časova na osnovu njihovog ličnog svojstva. Pored toga, nametanje posebnih uslova da na relaciji Beograd – Šid putuju vozom koji polazi u 10:55 časova i da budu čisti i uredni koji se ne traže od drugih lica je u suprotnosti sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije.  Takođe, nametanje uslova da budu „čisti i uredni“ predstavlјa povredu dostojanstva ovih lica i stvara ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da izveštaji državnih organa i organizacija civilnog društva pokazuju da u Srbiji svakako ne postoji sistemska diskriminacija migranata, tražilaca azila i izbeglica, ali da do pojedinačnih incidenata ipak dolazi.

 

 

4. MIŠLjENјE

 

Postavlјanjem posebnih uslova tražiocima azila, koje ne postavlјa drugim korisnicima usluge železničkog transporta Privredno društvo „Srbija voz“ a.d. Beograd, prekršilo je odredbe člana 6, a u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

5. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „Srbija voz“ a.d. Beograd:

 

• Da „Srbija voz“ a. d. Beograd upozna zaposlene koji rade na poslovima prevoza putnika sa Uputstvom o postupcima pri prevozu migranata, u roku od 15 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

 

• Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da „Srbija voz“ a. d. Beograd obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „Srbija voz“ a. d. Beograd ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti neko drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 9/03

[4] „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 109/07

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 i 6/15

[8] https://www.unicef.org/serbia/SOP-za-zastitu-dece-izbeglica-i-migranata.pdf (Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Unicef, UNHCR, Ideas), 2016. godina

[9] http://www.srbvoz.rs/page12.html   pristuplјeno 27. jula 2017. godine

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 38/2015, član 12.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

---

Pritužba P. protiv Srbija voz zbog diskriminacije po osnovu etničkog porekla u oblasti pružanja usluga

---