br. 07-00-427/2020-02 datum: 8.3.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je Udruženje AA podnelo protiv televizije BB, voditelja emisije VV, glavnog i odgovornog urednika DD i direktorke televizije ĐĐ. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je 9. avgusta 2020. godine na TV BB, u emisiji VV, emitovan prilog u kom je voditelj emisije, između ostalog, izjavio sledeće: „Možda bi doktori humane medicine i ginekolozi mogli da odu na neki lep kurs na fakultet, to bi nam diglo natalitet, a i bilo bi jeftinije. Cela procedura lečenja steriliteta uz pomoć prida košta ispod sto evra, spirala za krave košta 1.800 dinara. Ali koštaju i hormoni itd. S obzirom da se kravi daju doze za goveda, za žene bi sigurno moglo da bude jeftinije od toga. Sigurno manje od hiljade i hiljade evra koliko daju naše žene, pa i država na privatnim klinikama.“ Podnositeljke su u pritužbi istakle da poređenje žena i domaćih životinja (krava) na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, predstavlja ponižavajuće postupanje i povredu antidiskriminacionih propisa u odnosu na sve žene, a posebno u odnosu na žene koje se nalaze u procesu lečenja steriliteta/veštačke oplodnje. U izjašnjenju DD, VV i ĐĐ, između ostalog, navedeno je da su akteri emisije, na „nevešt način“ izneli navode koji se u pritužbi pominju, ali „bez namere i želje da se bilo ko uvredi, a ponajmanje diskriminiše po osnovu pola“. Takođe, istaknuto je da je, na sednici, REM doneo rešenje broj 07-1518/20-2 od 15. septembra 2020. godine kojim je pružaocu medijske usluge TV BB izrekao meru privremene zabrane emitovanja programskog sadržaja za emisiju EE u trajanju od 15 dana koja je u skladu sa donetim rešenjem sprovedena. U toku postupka utvrđeno je da je autor i urednik emisije, koja je 9. avgusta 2020. godine emitovana na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, izneo stavove koji su uznemiravajući i ponižavajući za žene i kojima se vređa dostojanstvo svih žena, a naročito onih koje se nalaze ili se pripremaju za proces vantelesne oplodnje. U skladu sa antidiskriminacionim i medijskim zakonima, televizija BB, VV, i autor i urednik emisije odgovorni su zbog iznošenja diskriminatornih stavova o ženama na televiziji, kojim je povređen član 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Tokom postupka, utvrđeno je da u skladu sa medijskim zakonima zakonska zastupnica, nije odgovorna za pomenute stavove iznete u programu. Poverenik je preporučio da sa „You tube“ kanala ukloni deo emisije koja je emitovana 9. avgusta 2020. godine na televiziji, a u kome je voditelj na uvredljiv način poredio metod oplodnje krave sa metodima lečenja steriliteta kod žena u Srbiji ili da na „You tube“ kanalu, ispod navedene emisije, objave izvinjenje zbog iznetih diskriminatornih stavova, koji su bili uznemiravajući i ponižavajući za žene na osnovu pola kao ličnog svojstva, kao i da ubuduće prilikom vršenja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. 

TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje građanki AA protiv Preduzeća za marketing, izdavačku delatnost, radio i televiziju BB, i to VV voditelja emisije na TV, GG glavnog i odgovornog urednika i ĐĐ, i direktorke GG, zbog diskriminacije na osnovu pola.
• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je 9. avgusta 2020. godine na BB u emisiji, emitovan prilog, u kom je novinar koji je radio prilog konstatovao da bi „princip lečenja steriliteta kod krava mogao da se primeni i na žene“;

–  da je tom prilikom izjavio sledeće: „Možda bi doktori humane medicine i ginekolozi mogli da odu na neku lep kurs na Veterinarski fakultet, to bi nam diglo natalitet, a i bilo bi jeftinije. Cela procedura lečenja steriliteta uz pomoć prida košta ispod sto evra, spirala za krave košta 1.800 dinara. Ali koštaju i hormoni itd. S obzirom da se kravi daju doze za goveda, za žene bi sigurno moglo da bude jeftinije od toga. Sigurno manje od hiljade i hiljade evra koliko daju naše žene pa i naša država na stranim klinikama.“;

– da činjenica da je novinar na televiziji sa nacionalnom frekvencijom poredio žene i domaću životinju (kravu), predstavlja ponižavajuće postupanje na osnovu pola, a posledica ovakvog „izveštavanja“ i emitovanja predstavlja grubu povredu antidiskriminacionog zakonodavstva u odnosu na sve žene, a posebno u odnosu na žene koje se nalaze u procesu lečenja steriliteta/veštačke oplodnje;

– da je TV televizija sa nacionalnom frekvencijom, odnosno da veliki broj građana i građanki gleda ovu televiziju, a da YOU TUBE kanal VV, na kojem je postavljen video snimak ove emisije prati 110.000 ljudi, dok je pomenuti video pregledan 3.000 puta, zaključno sa 10. avgustom 2020. godine.

U pritužbi je kao dokaz naveden link videa na kojem se nalazi emisija u okviru koje je emitovan prilog koji je predmet postupka.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od BB, i to voditelja emisije VV, GG, DD i ĐĐ, zatraženo da se izjasne na navode iz pritužbe.
• U izjašnjenju VV glavnog i odgovornog urednika, GG, DD i ĐĐ između ostalog, navedeno je :

• da podnosioci izjašnjenja osporavaju navode iz pritužbe i da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije;
• da u konkretnom slučaju AA nije aktivno legitimisano i da nema zakonsko ovlašćenje za podnošenje predmetne pritužbe, te da je u smislu člana 35. Zakona o zabrani diskriminacije nejasno po kom osnovu i na koji način su podnositeljke pritužbe pretrpele diskriminaciju kada njihovo udruženje nije bilo pomenuto u predmetnoj emisiji;
• da između podnositeljki pritužbe i lica protiv kojih je podneta pritužba „ne postoji nikakv pravni ili faktički odnos“, odnosno postupanje ili nepostupanje, usled čega bi došlo do radnje diskriminacije;
• da se iz pritužbe može zaključiti da je ona podneta u ime svih lica ženskog pola, a naročito onih u postupku vantelesne oplodnje, kao i da s tim u vezi, „podnošenje pritužbe ili preduzimanje bilo koje druge pravne radnje, u ime i za račun neodređenog lruga lica bez identifikacionih podataka nije dozvoljeno i nije moguće, s obzirom da se radi o primeni odredaba koje važe za opšti upravni postupak“;
• da „u upravnom postupku u kome se odlučuje o pravima i obavezama učesnika postupka, nije moguće tražiti pravnu zaštitu koja bi se prostirala na lica koja se nalaze izvan konkretnog postupka, naročito imajući u vidu da niti jedno punomoćje ili ovlašćenje, nije priloženo uz pritužbu“, a da neodređeni krug lica nema pravni subjektivitet kako bi preduzimao bilo koje pravne radnje, zbog čega podnositeljke pritužbe nemaju ovlašćenje da postupaju u ime i za račun neodređenog i nedefinisanog kruga lica;
• da u smislu odredbe člana 35. Zakona o zabrani diskriminacije, u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice, a da je u konkretnom slučaju „nejasno“ u čije ime je pritužba podneta, kao i da nedostaju „relevantni dokazi“ da je podnosilac pritužbe organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava;
• da u pogledu iznetog činjeničnog stanja, podnosioci izjašnjenja ističu da u emisiji „akteri emisije“ nisu poredili žene sa domaćom životinjom, kravom, već su poredili metode veštačke oplodnje;
• da su istiniti navodi koji su citirani u pritužbi, a koje su akteri izneli u emisiji, ali da su oni izneti bez namere i želje da se bilo ko uvredi, a „ponajmanje“ diskriminiše po osnovu pola;
• da se emisija bavi sektorom poljoprivrede i stočarstva, te da su akteri emisije, na „nevešt način“ izneli navode koji se u pritužbi pominju i da „iskreno žale zbog načina na koji su izneseni i protumačeni“;
• da su predstavnici TV na sednici REM-a održanoj 15. septembra 2020. godine izrazili „žaljenje zbog učinjenog“ i istakli da se radi o nezavisnoj produkciji koja realizuje emisiju, kao i da televizija nije sačinila pomenutu emisiju, niti je kontrolisala sadržaj, poštujući uređivačku politiku i nezavisnost njene produkcije;
• da je na navedenoj sednici REM doneo rešenje broj 07-1518/20-2 od 15. septembra 2020. godine kojim je pružaocu medijske usluge izrekao meru privremene zabrane emitovanja programskog sadržaja za emisiju  u trajanju od 15 dana koja je u skladu sa donetim rešenjem sprovedena, kao i da u dva navrata u periodu od 24 časa na svom tv programu pročita saopštenje o privremenoj zabrani emitovanja i razlozima za izricanje navedene mere zabrane, a zatim i da saopštenje objavi i u štampanom mediju koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije;
• da je „TV“ postupila po svim izrečenim merama, kao i da je poštujući odluku REM-a, kao pružalac medijske usluge, pretrpela značajnu finansijsku štetu usled zabrane emitovanja emisije i oglasnih poruka, te da se iz svega navedenog može smatrati da su najvećoj mogućoj meri i blagovremeno otklonili „eventualne štetne posledice“, te da je postupanje Poverenika u konkretnom slučaju „iscrpljeno i necelishodno“;
• da je od emitovanja emisije proteklo šest meseci, da uvažavajući razloge i razumeju situaciju zbog kojeg  Poverenik nije mogao ranije da postupa, ali da televizija „ne može da snosi odgovornost neblagovremenog postupanja“, kao i da zbog svega navedenog smatraju da su se stekli zakonski uslovi propisani odredbom člana 36. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojoj Poverenik ne postupak po pritužbi ako utvrdi da usled proteka vremena od eventualne učinjene povrede prava nije moguće postići svrhu postupanja.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u snimak emisije za 9. avgust 2020. godine, čiji je autor i urednik VV, između ostalog, utvrđeno je da je emisija koncipirana kao prikaz izabranih priloga o stočarstvu, ratarstvu i povrtarstvu. Daljim uvidom utvrđeno je da je u delu emisije o stočarstvu, voditelj razgovarao sa porodicom koja se bavi odgajanjem krava i diplomiranim veterinarom o načinu i metodama koje primenjuje prilikom lečenja steriliteta kod krava. U jednom delu, voditelj poredi spiralu krave i žene uz konstataciju da za razliku od spirale za žene, spirala krave ima „plemenitiju svrhu“ jer služi da krava ostane steona. Nakon što je, kako je daljim uvidom utvrđeno, veterinar objasnio na koji način je uz pomoć „prid-a“ izlečio 90% krava koje su bile sterilne, voditelj emisije je, između ostalog, izjavio : „ S obzirom koliko su slabi uspesi naših klinika za veštačko osemenjavanje, naspram toga koliko su veterinari uspešni, možda bi doktori humane medicine, specijalisti humane reprodukcije i ginekolozi mogli da odu na neku lep kurs na Veterinarski fakultet, to bi nam diglo natalitet, a i bilo bi jeftinije. Cela procedura lečenja steriliteta uz pomoć prida košta ispod sto evra, sama spirala za krave košta 1.800 dinara. Ali koštaju i hormoni, pregledi,osemenjavanje itd. S obzirom da se kravi daju doze za goveda, za žene bi ionako moglo da bude jeftinije od toga. Sigurno manje od hiljade i hiljade evra koliko daju naše žene pa i država po privatnim klinikama“.
• Uvidom u rešenje Regulatornog tela za elektronske medije-REM br.07-1518/20-2 od 15. septembra 2020. godine, utvrđeno je da je u postupku izricanja mere prema pružaocu medijske usluge, koga zastupa direktorka ĐĐ, izrečena mera privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja pružaocu medijske usluge za emisiju GG u trajanju od 15 dana, „zbog toga što je u svom televizijskom programu koji se emituje pod skraćenim identifikacionim znakom dana 9. avgusta 2020. godine, u navedenoj emisiji, emitovao sadržaj u kome je voditelj na vulgaran i uvredljiv način poredio metod oplodnje krave sa metodima lečenja steriliteta kod žena u Srbiji i time povredio dostojanstvo ličnosti korisnika medijske usluge, a čime je postupio suprotno obavezi propisanoj članom 20. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, u vezi sa članom 50. Zakona o elektronskim medijima.“ Daljim uvidom, utvrđeno je da se izrečena mera zabrane odnosila na sve medijske usluge koje pružalac medijske usluge pruža, bez obzira na njihov naziv i način prenosa, a odnosi se i na istovrsne programske sadržaje bez obzira na promenu naziva, vreme pružanja i drugih okolnosti od značaja za prepoznatljivost sadržaja, kao i da je pružaocu medijske usluge naloženo da odmah po prijemu rešenja otkloni uočene povrede obaveza, tako što će ubuduće programski sadržaj pružati na način kojim se poštuje dostojanstvo ličnosti korisnika medijske usluge, učesnika u programu i lica na koja se objavljena informacija odnosi, kao i da rešenje REM-a odmah po prijemu i još jednom istog dana ili najkasnije u roku od 24 sata od prvog objavljivanja, u vremenu između 18:00 i 21:00 časova objavi tekstualno i usmenu. Čitanjem obrazloženja rešenja utvrđeno je da je su sednici Saveta Regulatora održanoj 15. septembra 2020. godine, prisustvovali predstavnici PMU, i to zakonska zastupnica Aleksandra Krstić i glavni i odgovorni urednik VV kao i da su tom prilikom istakli da je voditelj emisije pokušao da bude „duhovit i da nije imao nameru da vređa žene“, da ime je „veoma žao zbog učinjenog“, da je u pitanju nezavisna produkcija i da niko od urednika nije kontrolisao sadržaj navedene emisije. Daljim uvidom, utvrđeno je da je Savet regulatora nakon utvrđenog činjeničnog stanja konstatovao da je „voditelj poređenjem zahvata oplodnje krave sa postupkom lečenja steriliteta, krajnje delikatnim, ne samo sa medicinskog, nego i sa stanovišta psihološkog stanja pacijentkinja, nesumnjivo poredio dostojanstvo ličnosti pacijentkinja koje su bile ili planiraju da budu uključene u postupak veštačke oplodnje, a generalnim poređenjem žena i krava i svih pripadnica ženskog pola“. Dalje, konstatovano je da navedeni komentar novinara u sklopu informativne reportaže „nema jasnog profesionalnog ni uredničkog opravdanja niti smisla“, kao i da je „prilog ilustrovan prikazivanjem eksplicitnih snimaka postupka veštačke oplodnje krava, što ne bi bilo sporno da nije zlonamernog i vulgarnog konteksta u komentaru voditelja“. REM je konstatovao da je navedena emisija omalovažavajuća za sve žene i da su u njoj izražene ideje i stavovi koji su uvredljivi i kojima se vređa dostojanstvo žena, što predstavlja flagrantno kršenje obaveze medija da poštuju i štite ljudsko dostojanstvo i u direktnoj je suprotnosti sa njegovom obavezom da kroz svoje programe unapređuje vrednosti demokratskog društva i preduzima odgovarajuće mere radi izmene negativnih društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse. Daljim uvidom utvrđeno je da je Savet Regulatora zaključio da je svrha iznošenja mišljenja voditelja u emisiji bila da se poređenjem žena i krava na omalovažavajući i uvredljiv način, pogotovo po osobe koje su se podvrgavale postupku veštačke oplodnje, povredi dostojanstvo ličnosti pripadnica ženskog pola.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ, ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[1].

3.3.  Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustavom^[3] se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[4], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz „diskriminacija žena” označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se  obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća. Članom 5. ove Konvencije države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6.  Zakonom o ravnopravnosti polova^[6] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

3.7.  Zakon o javnom informisanju i medijima^[7] u članu 9. stav 1. propisuje da su urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Odredbom člana 48. stav 2. ovog zakona propisano je da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, dok je stavom 3. iste odredbe zakona propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje.

3.8. Zakon o elektronskim medijima^[8] u članu 54. propisuje da pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pružalac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljeni termin, programska razmena, najave programa, SMS i druge poruke publike i sl.).

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9.  Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je autor i urednik emisije koja je 9. avgusta 2020. godine emitovana na televiziji sa nacionalnom frekvencijom „izneo stavove koji su uznemiravajući i ponižavajući za žene na osnovu pola kao ličnog svojstva, kao i ko od lica protiv kojih je podneta pritužba snosi odgovornost za eventualni akt diskriminacije izvršen u emisiji.

3.10. Poverenik se najpre osvrnuo na navode iz izjašnjenja da „uz puno uvažavanje i razumevanje situacije i okolnosti koje su se javile kod naslovljenog organa, televizija ne može da snosi odgovornost neblagovremenog postupanja u konkretnom slučaju, te da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi propisani odredbom člana 36. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojoj Poverenik ne postupa ukoliko usled proteka vremena od eventualne učinjene povrede prava nije moguće postići svrhu postupanja“. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je emisija koja je predmet postupka emitovana 9. avgusta 2020. godine, a da je pritužba podneta 12. avgusta 2020. godine, dakle blagovremeno. Dalje, s obzirom da je mandat poverenice Brankice Janković istekao 27. maja 2020. godine, a da ovaj inokosni državni organ nije imao zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje, uslovi za nastavak postupka po podnetoj pritužbi stekli su se nakon što je 26. novembra 2020. godine okončan postupak za izbor Poverenika. Imajući u vidu da je zahtev za izjašnjenje licima protiv kojih je podneta pritužbe upućen u zakonskom roku od 15 dana od dana kada su se stekli uslovi za postupanje po podnetoj pritužbi, tačnije 10. decembra 2020. godine, a naročito imajući u vidu da je navedeni prilog izazvao veliko uznemirenje javnosti koje je uostalom rezultiralo i privremenom zabranom objavljivanja programskog sadržaja pružaocu BB, Poverenik smatra da su postojali opravdani razlozi da se postupak po podnetoj pritužbi sprovede.

3.11. Dalje, Poverenik je takođe imao u vidu navode iz izjašnjenja da AA, nije aktivno legitimisano za podnošenje pritužbe „u ime svih lica ženskog pola, a naročito onih u procesu vantelesne oplodnje“, kao i da „podnošenje pritužbe u ime i za račun neodređenog kruga lica bez identifikacionih podataka nije dozvoljeno i moguće, s obzirom da se radi o primeni odredaba koje važe za opšti upravni postupak“, odnosno da nije moguće tražiti pravnu zaštitu koja bi se prostirala na lica koja se nalaze izvan konkretnog postupka, naročito imajući u vidu da niti jedno punomoćje ili ovlašćenje nije priloženo uz pritužbu.“ S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da su pravila postupka pred Poverenikom uređena odredbama čl. 35-40. Zakona o zabrani diskriminacije. Dalje, Poslovnik o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izričito propisuje da organizaciji za zaštitu ljudskih prava nije potrebna saglasnost za podnošenje pritužbe u slučaju diskriminacije grupe lica^[9]. Pojašnjavajući pojam popularne pritužbe, autori Komentara zakona o zabrani diskriminacije, koriste se primerom govora mržnje koji je uperen protiv Roma, navodeći da u tom slučaju pritužbu mogu podneti, u svoje ime, bez ičije saglasnosti, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ali i svaki pojednac.^[10] Ovakav primer jasno pokazuje da se radi o neodređenoj grupi lica, i da upravo zbog toga saglasnost nije potrebna, jer se ne može ni pribaviti od svih lica koje čine populaciju koju povezuje neko lično svojstvo. Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i činjenicu da je uvidom u Statut AA utvrđeno da se ova organizacija civilnog društva bavi i zaštitom žena od diskriminacije, Poverenik konstatuje da su konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka pred ovim državnim organom, odnosno da je Udruženje građanki „Femplatz“ aktivno legitimisano za podnošenje konkretne pritužbe.

3.12. Ceneći okolnosti konkretnog slučaja, važno je istaći nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Poverenik ukazuje da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. S obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, one se mogu podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, ukoliko je takvo ograničenje u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, kao i ukoliko je takvo ograničenje potrebno radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Takođe, odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.13.  Polazeći od navoda iz izjašnjenja da su „akteri emisije izneli navode kako je to citirano u pritužbi, ali bez namere i želje da bilo koga uvrede, a ponajmanje vrše diskriminaciju po osnovu pola“, važno je istaći da se diskriminacija može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

3.14. Dalje, povodom navoda iz izjašnjenja da „akteri emisije nisu poredili žene sa domaćom životinjom kravom, već metode veštačke oplodnje“, uvidom u video-snimak emisije koja se emitovala 9. avgusta 2020. godine na TV, utvrđeno je da je jedan deo emisije posvećen lečenju steriliteta kod krava, kao i da je nakon objašnjenja veterinara Gorana Radosavljevića čemu služe „prid spirale“ i na koji način je uz njihovu pomoć izlečio sterilitet kod 90% krava, voditelj najpre „konstatovao“ da „za razliku od spirale za žene, spirala za krave ima plemenitiju svrhu, jer služi da krava postane bremenita“. Poverenik smatra da je navedeno poređenje, neumesno, uvredljivo i ponažavajuće za sve žene, kao i da su u konkretnom slučaju žene koje su se odlučile ili planiraju da se odluče na ovaj vid kontracepcije, direktno upoređene sa domaćim životinjama – kravama. Pored toga, komentarom da spirala za krave ima „plemenitiju svrhu za razliku od spirale za žene“, žene koje koriste ovu vrstu kontracepcije direktno su okarakterisane kao surove i bezobzirne, čime se vređa dostojanstvo svih žena i zadire u najdublju intimu i pravo žene da odluči da li je spremna da bude majka. Poverenik podseća da Ustav Republike Srbije^[11] jemči pravo da svako slobodno odluči o rađanju dece i ukazuje da reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava, kao i da ni u kom slučaju ne smeju biti dovedena u pitanje. Osim toga, a ne osporavajući činjenicu da je natalitet u našoj državi godinama u opadanju, kreiranje populacione politike je jedna od značajnih politika koja jednako treba da uključi žene i muškarce, te se svaka vrsta insinuacije ovakvim izjavama može protumačiti kao direktna osuda žena za nepovoljnu demografsku sliku Srbije.

3.15. Daljim uvidom u snimak emisije koja je predmet pritužbe, ustanovljeno je da je izjavom: „Cela procedura lečenja steriliteta uz pomoć prida košta ispod sto evra, sama spirala za krave košta 1.800 dinara. S obzirom da se kravi daju doze za goveda, za žene bi ionako moglo da bude jeftinije od toga. Sigurno manje od hiljade i hiljade evra koliko daju naše žene pa i država po privatnim klinikama.“, voditelj na krajnje banalan i uvredljiv način pristupio „izvođenju zaključaka“ i „davanju saveta“ o vrlo osetljivoj temi kao što je lečenje neplodnosti kod žena. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da, iako se rađanje deteta u patrijarhalnim sredima smatra „prirodnim odgovorom“ na društveno očekivane roditeljske uloge, takav ishod nije uvek lako ostvariv za sve koji se na to odluče, zbog čega je upravo jedna od mera populacione politike i državno finansiranje biomedicinski potpomognute oplodnje kao pomoć parovima koji žele, a ne mogu da ostvare potomstvo. Naime, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od početka programa VTO, od januara 2007. do aprila 2013. ukupno je vantelesnu oplodnju uradilo oko 7.000 parova, ne računajući ponavljanja. Dalje, Poverenik takođe ukazuje i na istraživanje koje je sproveo Filozofski fakultet iz Niša sa Udruženjem Šansa za roditeljstvo – „VTO i COVID -19“^[12] u kojem je prikazano mišljenje 176 žena koje su morale da odlože postupak VTO zbog epidemije. U ovom istraživanju dati su i statistički podaci zastupljenosti steriliteta prema polu. Ženski sterilitet je zastupljen kod 49 ispitanica, to je malo više od 1/4 ispitanih, muški steriltet je zastupljen kod 41 ispitanice, a i muški i ženski je zastupljen kod 26 ispitanica. Čak 60 njih se izjasnilo da ne znaju razlog zbog kog ne dolazi do začeća. Iako se sterilitet, često vezivao za neplodnost žene, podaci do kojih je došlo Udruženje „šansa za roditeljstvo“ ukazuju na činjenicu da danas sterilitet pogađa i muškarca i ženu u jednakom procentu, ženski sterilitet – 40%, muški sterilitet – 40% i idiopatski sterilitet (nepoznat uzrok) – 20%. S tim u vezi, Poverenik smatra da je navedena izjava voditelja i urednika emisije „Bolja zemlja“ dodatno uznemirujuća za žene, jer se može zaključiti da je problem neplodnosti isključivo „ženski problem“. Takođe, u časopisu Kanadskog medicinskog udruženja 2017. godine objavljena je studija koja je poredila žene koje su prošle kroz ciklus vantelesne oplodnje i nisu ostale u drugom stanju nakon godinu dana, sa onima koje su prošle isti tretman a zatrudnele su. Rezultat je pokazao da one žene koje su imale neuspešan tretman imaju povećanu verovatnoću nastanka srčanih problema, uključujući i infarkt, za 19%.^[13] Dakle iz navedenog se može zaključiti da postupak prolaska kroz sve faze vantelesne oplodnje, ostavlja posledice na psihofizičko zdravlje, zbog čega često dolazi do poremećaja koji se manifestuju kako na individualnom planu i u interpersonalnim odnosima između dve osobe, tako i u odnosima sa sredinom. Imajući u vidu kompleksnost kako samog procesa koji iziskuje vantelesna oplodnja, tako i njen uticaj pre svega na psihu žene, ali i muškarca koji su podvrgnuti ovom načinu lečenja neplodnosti, Poverenik smatra da izjava voditelja da bi lečenje neplodnosti kod žena trebalo pokušati metodama koje se koriste za lečenje krava predstavlja nedopustivo ponižavanje i ismevanje žena koje se nalaze u procesu vantelesne oplodnje i izrugivanje ovoj ozbiljnoj temi. Takođe, Poverenik je imao u vidu da je povodom navedene emisije, tačnije priloga, Regulatorno telo za elektronske medije-REM rešenjem br.07-1518/20-2 od 15. septembra 2020. godine, izreklo meru privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja pružaocu BB „zbog toga što je u svom televizijskom programu koji se emituje pod skraćenim identifikacionim znakom TV, dana 9. avgusta 2020. godine, u emisiji BB, emitovao sadržaj u kome je voditelj na vulgaran i uvredljiv način poredio metod oplodnje krave sa metodima lečenja steriliteta kod žena u Srbiji i time povredio dostojanstvo ličnosti korisnika medijske usluge, a čime je postupio suprotno obavezi propisanoj članom 20. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, u vezi sa članom 50. Zakona o elektronskim medijima.“

3.16. Predmet dalje analize u ovom postupka takođe je i bilo pitanje odgovornosti BB, njegovog odgovornog urednika i zakonskih zastupnika za stav iznet u emisiji VV, budući da je u izjašnjenju navedeno da je reč o nezavisnoj produkciji koja realizuje emisiju, te da televizija nije sačinila emisiju, niti kontrolisala sadržaj, poštujući uređivačku politiku i „nezavisnost nezavisne produkcije“. S tim u vezi, odredba člana 54. Zakona o elektronskim medijima propisuje da pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pružalac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljeni termin, programska razmena, najave programa, SMS i druge poruke publike i sl.), zbog čega je u konkretnom slučaju BB, odgovorno za diskriminatorne stavove o ženama koji su emitovani u emisiji. Dalje, Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija i da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje. U skladu sa navedenom odredbom zakona, može se konstatovati da su VV kao glavni i odgovorni urednik, BB i GG, urednik i voditelj emisije odgovorni za iznete diskriminatorne stavove o ženama u emisiji koja je emitovana 9. avgusta 2020. godine na televiziji BB.

3.17. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja, kao i utvrđenog činjeničnog stanja, u postupku je utvrđeno da zakonska zastupnica televizije BB,ĐĐ, nije odgovorna za stavove iznete u programu ovog pružaoca medijske usluge, niti je na bilo koji način učestvovala i doprinela u iznošenju diskriminatornih stavova koji su predmet ovog postupka.

3.18. Na kraju, Poverenik podseća da je Republika Srbija, među prvim državama, ratifikovala Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, čime smo se obavezali da se svim sredstvima borimo protiv nasilja i diskriminacije žena. S tim u vezi, a polazeći od značaja i uloge medija u pogledu informisanja građana i građanki, kreiranja javnog mnjenja i uticaja na gledalište, nedopustivo je da televizija sa nacionalnom frekvencijom dozvoli emitovanje sadržaja u kojima, uz odsustvo zakonom ustanovljene dužne pažnje, urednici i novinari prezentuju stavove koji su uvredljivi i ponažavajući za žene.

4. MIŠLjENjE

BB i VV, glavni i odgovorni urednik i voditelj i urednik emisije, odgovorni su za iznošenje diskriminatornih stavova o ženama u emisiji emitovanoj 9. avgusta 2020. godine na televiziji BB, kojima su prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

Zakonska zastupnica Preduzeća za marketing, izdavačku delatnost, radio i televiziju BB, ĐĐ, nije odgovorna za stavove iznete u emisiji.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije BB, VV i GG, preporučuje da:

5.1.  Sa „You tube“ kanala ukloni deo emisije „koja je emitovana 9. avgusta 2020. godine na televiziji BB, a u kome je voditelj na uvredljiv način poredio metod oplodnje krave sa metodima lečenja steriliteta kod žena u Srbiji ili da na „You tube“ kanalu, ispod navedene emisije, objave izvinjenje zbog iznetih diskriminatornih stavova, koji su bili uznemiravajući i ponižavajući za žene na osnovu pola kao ličnog svojstva

5.2.   Ubuduće prilikom vršenja poslova iz svoje delatnosti ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i antidiskiminacione propise.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB, VV i GG ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] čl. 46. st.1 i st. 2. Ustava Republike Srbije

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 5.

[5] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09)

[6] Zakon o ravnopravnosti polova ( „Službeni glasnik RS“, br. 104/09) član 4. stav 1.

[7] Zakon o javnom informisanju i medijima ( „Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16)

[8] Zakon o elktronskim medijima ( „Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16)

[9] Član 15. stav 3. Poslovnika o radu (Sl. glasnik RS, br. 34/11)

[10] Petrušić N., Krstić I., Marinković T., (2014)  Komentar zakona o zabrani diskriminacije, Beograd : Pravosudna akademija, str. 243.

[11] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09) član 63. stav 1.

[12] dostupno na https://sansazaroditeljstvo.org.rs/rezultati-istrazivanja-vto-i-covid-19/

[13] dostupno na https://sansazaroditeljstvo.org.rs/dugorocni-efekti-vantelesne-oplodnje-sta-znamo-a-sta-ne-znamo/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

983-2020 Pritužba Udruženje protiv televizije BB, voditelja emisije VV, glavnog i odgovornog urednika DD i direktorke televizije