977-21 Pritužba protiv poslodavca, zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-663/2021-02 datum: 22.3.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz … podneo protiv Privrednog društva BB (u daljem tekstu: poslodavac), zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je između ostalog navedeno da je podnosilac pritužbe zaposlen kod poslodavca i da je „kažnjen“ nedobijanjem bonusa, koji su dobili „čak i oni zaposleni koji imaju disciplinske prekršaje“, samo zato što je bio na bolovanju u trajanju od 15 dana zbog upale pluća. U izjašnjenju poslodavca na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da je direktor poslodavca doneo odluku o isplati bonusa za zaposlene, kojom su definisani i kriterijumi koje zaposleni treba da zadovoljava da bi ostvario pravo na bonus, „a to je da je bio prisutan na poslu u intervalu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, odnosno da nije odsustvovao sa posla u bilo kojem mesecu navedenog perioda, duže od četiri radna dana.“, te da zaposleni koji u navedenom periodu nisu bili prisutni na poslu, a među kojima je bio i AA, nisu mogli da daju svoj doprinos poslovnom uspehu poslodavca. Poverenik je u toku postupka izvršio uvid u Odluku poslodavca kojom je propisano u kojim slučajevima zaposleni ima pravo na isplatu bonusa. Odlukom je propisano da zaposleni ostvaruje pravo na bonus ako je „bio prisutan na poslu u intervalu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, odnosno da nije odsustvovao sa posla u bilo kojem mesecu navedenog perioda duže od 4 (četiri) radna dana (juni, juli, avgust), ne računajući odsustva po osnovu godišnjeg odmora, plaćenog odsustva po članovima 35-37 Kolektivnog ugovora, sprečenosti za rad prouzrokovane isključivo zbog pandemije(samoizolacija) i/ili infekcije virusom COVID – 19 ili povredom na radu“. Nesporno je da poslodavac saglasno odredbama Zakona o radu, ima pravo da opštim aktom, odnosno odlukom direktora odredi način i kriterijume za isplatu zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Međutim, analizom je utvrđeno da su iz prava na ostvarivanje bonusa izuzeti samo zaposleni koji su kao i podnosilac pritužbe bili odsutni sa rada zbog bolesti, dok iz bonusa nisu izuzeti drugi zaposleni koji su bili odsutni u istom periodu iz drugih razloga kao što je godišnji odmor, plaćeno odsustvo i sl. Dakle, analizom postavljenog kriterijuma može se utvrditi da doprinos poslovnom uspehu nije cenjen po osnovu prisustva na poslu. S tim u vezi, mera isključivanja zaposlenog od isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca samo iz razloga što je odsustvovao sa rada zbog bolesti duže od četiri dana u posmatranom periodu, odnosno zbog određenog zdravstvenog stanja, nije primerena i nužna. Na ovaj način je podnosilac pritužbe stavljen je u neopravdano nepovoljniji položaj samo zbog svog zdravstvenog stanja. Poverenik je dao mišljenje da je poslodavac, uskraćivanjem prava podnosiocu pritužbe na isplatu bonusa za period od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, samo zbog odsustva sa rada zbog bolesti, odnosno zbog njegovog zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, povredio odredbe člana 8. i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Poslodavcu je preporučeno da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnosiocu pritužbe, kao i da ubuduće, prilikom utvrđivanja kriterijuma vodi računa o antidiskriminacionim propisima i svojim postupanjem ne krši propise o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Inspektorat za rad, Odeljenja inspekcije rada za … okrug prosledilo je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti predstavku AA iz … imajući u vidu da je u predstavci ukazao da ga je poslodavac diskriminisao. S tim u vezi, Poverenik se dopisom br. … od 17.12.2021. godine obratio AA koji je 01.01.2022. godine dostavio pritužbu u kojoj je naveo da ga je privredno društvo BB (u daljem tekstu: poslodavac) diskriminisalo po osnovu zdravstvenog stanja.
- U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je podnosilac pritužbe zaposlen kod poslodavca u pogonu za preradu čelika, „na radnom mestu sa posebnim uslovima rada“, uključujući smenski i noćni rad;

– da je „kažnjen“ nedobijanjem bonusa, koji su dobili „čak i oni zaposleni koji imaju disciplinske prekršaje“, samo zato što je bio na bolovanju u trajanju od 15 dana i to zbog teške upale pluća;

– da smatra da ga je poslodavac ovakvim postupanjem diskriminisao po osnovu zdravstvenog stanja i da su prekršeni „Ustav i Zakon o radu“.

Uz dopis Ministarstva kao i uz pritužbu, između ostalog, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Prijava podnosioca pritužbe Inspektoratu za rad – Odeljenju inspekcija rada … od 16.11.2021. godine; 2) Nalog za inspekcijiski nadzor br. … od 22.11.2021. godine; 3) Zapisnik o inspekcijskom nadzoru, izvršenom dana 24.11.2021. godine u prostorijama nadziranog subjekta – poslodavca; 4) Izjašnjenje poslodavca na predstavku podnosioca pritužbe, upućeno Odeljenju Inspekcije rada u … br. … od 30.11.2021. godine; 5) Dopis poslodavca upućen podnosiocu pritužbe, u vezi sa obrazloženjem razloga uskraćivanja isplate bonusa br. … od 25. 11. 2021. godine; 6) Kopija obaveštenja od 25.8.2021. godine, koje je poslodavac u elektronskom obliku prosledio zaposlenima, u vezi sa utvrđivanjem perioda i kriterijuma za isplatu bonusa zaposlenima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora poslodavca.
U izjašnjenju direktora, između ostalog navedeno je:

– da je članom 74.2 Kolektivnog ugovora kod poslodavca br. … od 28.10.2019. godine predviđeno da poslodavac može nagraditi zaposlenog ili grupu zaposlenih za individualan ili grupni doprinos poslovanju poslodavca putem bonusa, nagrada i sl;

– da je istim članom kolektivnog ugovora propasano da će iznos nagrade i/ili bonusa biti definisan posebnom odlukom direktora poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom, posebnim odlukama poslodavca i internim aktima poslodavca;

– da je direktor poslodavca doneo odluku o isplati bonusa za zaposlene društva br. … od 23.8.2021. godine, kojom su utvrđeni iznosi bonusa za zaposlene kod poslodavca u skladu sa doprinosom svakog zaposlenog u ostvarivanju poslovnog uspeha poslodavca, kao i uslovi koje zaposleni treba da zadovoljava da bi mu utvrđeni iznosi bili isplaćeni, „a to je da je bio prisutan na poslu u intervalu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, odnosno da nije odsustvovao sa posla u bilo kojem mesecu navedenog perioda, duže od četiri radna dana.“;

– da je iz svega navedenog jasno da je poslodavac postupio u skladu sa svojim aktima i isplatio bonus onim zaposlenima koji su svojim radom i zalaganjem doprineli ostvarivanju dobrih poslovnih rezultata poslodavca u navedenom vremenskom periodu, „tako da je pritužba AA neosnovana.“;

– da zaposleni koji u navedenom periodu nisu bili prisutni na poslu, a među kojima je bio i AA, nisu mogli da daju svoj doprinos ovom poslovnom uspehu;

– da na osnovu svega navedenog AA nije zadovoljio kriterijume definisane odlukom direktora, te samim tim nije dao adekvatan doprinos poslovnom uspehu poslodavca, kao i da nije diskriminisan po osnovu zdravstvenog stanja, „već nije ostvario pravo na isplatu bonusa jer je u navedenom periodu odsustvovao sa posla duže od četiri dana, tako da nije postojao osnov za isplatu bonusa“.

Uz izjašnjenje, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija dela Kolektivnog ugovora kod poslodavca br. … od 28.10.2019. godine; 2) Kopija Odluke o isplati bonusa za zaposlene br. … od 23.8.2021. godine;

ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u Prijavu AA Inspektoratu za rad – Odeljenju Inspekcije rada … od 16.11.2021. godine, utvrđeno je da se podnosilac pritužbe obratio inspekciji rada zbog toga što smatra da je diskriminisan na poslu po osnovu zdravstvenog stanja, iz razloga što mu „nije isplaćen bonus“, kao i da je tim povodom pokušao da inicira mirno rešavanje spora kod poslodavca, ali da je njegov predlog odbijen.
Uvidom u zapisnik postupajućeg inspoktora za rad br. …, koji je sačinjen prilikom vanrednog terenskog inspekcijskog nadzora kod poslodavca utvrđeno je da je postupajući inspekor za rad upoznao poslodavca sa sadržajem prijave podnosioca pritužbe, kao i da mu je odobrio rok od 7 dana radi davanja pismenog izjašnjenja na navode iz prijave.
Uvidom u dopis poslodavca upućen podnosiocu pritužbe, u vezi sa obrazloženjem razloga uskraćivanja isplate bonusa br. … od 25. 11. 2021. godine, utvrđeno je da se podnosilac pritužbe obratio poslodavcu prijavom u vezi postojanja diskriminacije zbog uskraćivanja isplate bonusa onim zaposlenima koji nisu bili na poslu u periodu isplate bonusa zbog „dužeg bolovanja“. Takođe, utvrđeno je da je poslodavac obrazložio podnosiocu pritužbe da mu bonus nije isplaćen iz razloga što je odsustvovao sa rada zbog bolovanja duže od 4 radna dana, te na osnovu tog odsustva nije mogao da doprinese poslovnom uspehu poslodavca iz razloga što je bio odsutan sa posla.
Uvidom u izjašnjenje poslodavca br. … od 30.11.2021. godine, na navode iz prijave podnosioca pritužbe, upućene Odeljenju Inspekcije rada u …, utvrđeno je da je poslodavac, u skladu sa odredbom člana 74. stav 2. Kolektivnog ugovora kod poslodavca br. … od 28.10.2019. godine, doneo Odluku o isplati bonusa zaposlenima, propisujući kriterijume po kojima su se cenili lični doprinosi zaposlenih na ostvareni poslovni uspeh u predmetnom periodu, da je jedan od uslova za isplatu bonusa bio i da zaposleni u periodu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, nije odsustvovao sa posla duže od 4 radna dana po svim osnovama, osim godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sprečenosti za rad prouzrokovane pandemijom COVID 19, da podnosilac pritužbe nije ispunio kriterijume propisane odlukom poslodavca, te da nije imao pravo na isplatu bonusa, kao i svi drugi zaposleni koji su u tom periodu odsustvovali sa rada, da je podnosilac pritužbe, nezadovoljan ovakvom odlukom poslodavca, došao u sektor ljudskih resursa poslodavca, gde mu je pojašnjeno iz kojih razloga nije dobio bonus, nakon čega je „isti počeo da viče, vređa i preti i iscenirao je dramatičnu situaciju, iz kojih razloga je pozvano obezbeđenje“.
Uvidom u kopiju obaveštenja od 25.8.2021. godine, koje je poslodavac u elektronskom obliku prosledio zaposlenima, u vezi sa utvrđivanjem perioda i kriterijuma za isplatu bonusa zaposlenima, utvrđeno je da je poslodavac doneo Odluku o isplati bonusa zaposlenima „u znak zahvalnosti na posvećenosti radu i kompaniji“, kao i doprinosu ostvarenim poslovnim rezultatima. Daljim uvidom, utvrđeni su sledeći kriterijumi koje zaposleni moraju ispunjavati kako bi ostvarili pravo na isplatu bonusa za period od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine: 1) Da nisu odsustvovali sa posla u bilo kojem mesecu vremenskog intervala od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine u periodu dužem od 4 radna dana, ne računajući odsustva po osnovu godišnjeg odmora, plaćenog odsustva po osnovu članova 35-37. i 117. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, sprečenosti za rad prouzrokovane isključivo zbog pandemije (samoizolacija) i/ili infekcije Korona virusom ili povrede na radu; 2) Da nisu sankcionisani kroz disciplinski postupak u navedenom periodu, na osnovu čega im se umanjuje isplata bonusa za 50 %; 3) da nisu samoinicijativno podneli zahtev za prekid radnog odnosa u kompaniji zaključno sa 31.8.2021. godine.
Uvidom u Kopiju dela Kolektivnog ugovora kod poslodavca br. … od 28.10.2019. godine, utvrđeno je da je članom 74.2. Kolektivnog ugovora propisano da „Poslodavac može nagraditi zaposlenog ili grupu zaposlenih za individualan ili grupni doprinos poslovanju Poslodavca putem bonusa, nagrada i sl“.
Uvidom u Kopiju Odluke poslodavca o isplati bonusa za zaposlene br. … od 23.8.2021. godine utvrđeno je da je „zaposlenima društva BB“, zbog prisustva na radu i iskazane radne posvećenosti, te uspešnosti u izvršavanju postavljenih zadataka u periodu juni i juli 2021. godine, samim tim i značajnog doprinosa u ostvarivanju poslovnog rezultata Društva“, poslodavac utvrdio zaposlenima pravo na isplatu novčane nagrade – stimulacije (u daljem tekstu: bonus) u određenoj visini. Daljim uvidom, utvrđeno je da zaposleni u navedenom periodu ostvaruje pravo na bonus „koji je bio prisutan na poslu u intervalu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, odnosno da nije odsustvovao sa posla u bilo kojem mesecu navedenog perioda duže od 4 (četiri) radna dana (juni, juli, avgust), ne računajući odsustva po osnovu godišnjeg odmora, plaćenog odsustva po članovima 35-37 Kolektivnog ugovora, sprečenosti za rad prouzrokovane isključivo zbog pandemije(samoizolacija) i/ili infekcije virusom COVID – 19 ili povredom na radu“.

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom razmatranja ovog predmeta, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Za analizu konretnog slučaja, od značaja su odredbe člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza, kao jedan od oblika diskriminacije, postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Takođe, članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Članom 27. stav 1. ovog zakona, propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
Članom 4. stav 2. Zakona o radu[3], između ostalog, propisano je da kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, dok je članom 18. ovog zakona zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 20. ovog zakona, diskriminacija je zabranjena i u odnosu na sva prava iz radnog odnosa. Takođe, članom 104. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dok je članom 105. stav 1. propisano da se zarada zaposlenog, između ostalog, sastoji i od zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.).

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li je poslodavac propisivanjem kriterijuma za isplatu bonusa u periodu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, diskriminisao podnosioca pritužbe po osnovu zdravstvenog stanja.
Pre upuštanja u analizu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je, uzimajući u obzir navode iz pritužbe, izjašnjenja kao i izvedene dokaze, utvrdio kao nesporno da je podnosilac pritužbe zaposlen kod poslodavca kao i da mu nije isplaćen bonus za period od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine zato što je u navedenom periodu bio odsutan sa posla u periodu dužem od četiri radna dana. Takođe, uzimajući u obzir da poslodavac u svom izjašnjenju nije osporio navode podnosioca pritužbe da je u navedenom periodu bio odsutan zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, Poverenik konstatuje kao nesporno da je podnosilac pritužbe, u periodu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine odustvovao sa rada zbog bolesti (upale pluća) u periodu od 15 dana (neosporeni navodi iz pritužbe). Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i izrvšen uvid u Odluku poslodavca o isplati bonusa za zaposlene br. … od 23.8.2021. godine, nesporno je da je glavni kriterijum za isplatu bonusa zaposlenom, taj, da zaposleni, u periodu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, nije odsustvovao sa rada duže od četiri radna dana, ne računajući odsustva po osnovu godišnjeg odmora, plaćenog odsustva po članovima 35-37 Kolektivnog ugovora kod poslodavca, sprečenosti za rad prouzrokovane isključivo zbog pandemije (samoizolacija) i/ili infekcije virusom COVID – 19, ili povredom na radu.
Imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik je najpre analizirao kriterijume koje je direktor poslodavca propisao svojom odlukom, a koji se odnose na uslove za isplatu bonusa u periodu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine.
Za navedenu analizu važna je primena odredbe člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza, kao jedan od oblika diskriminacije, postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Poverenik konstatuje da poslodavac, saglasno odredbama člana 104. stav 1. i člana 105. stav 1. Zakona o radu, ima pravo da opštim aktom, odnosno odlukom direktora odredi način i kriterijume za isplatu zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Poverenik najpre konstatuje da je Odlukom o isplati bonusa za zaposlene br. … od 23.8.2021. godine propisano da zaposleni u navedenom periodu ostvaruje pravo na bonus ako je „bio prisutan na poslu u intervalu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, odnosno da nije odsustvovao sa posla u bilo kojem mesecu navedenog perioda duže od 4 (četiri) radna dana (juni, juli, avgust), ne računajući odsustva po osnovu godišnjeg odmora, plaćenog odsustva po članovima 35-37 Kolektivnog ugovora, sprečenosti za rad prouzrokovane isključivo zbog pandemije(samoizolacija) i/ili infekcije virusom COVID – 19 ili povredom na radu“. Analiza navedenog kriterijuma je pokazala da poslodavac nije isključio iz bonusa sve zaposlene koji su bili odsutni duže od četiri radna dana u periodu od 1.6.2021. do 20.8.2021. godine, već je iz bonusa isključio samo one zaposlene koji su zbog svog zdravstvenog stanja (a koje nije uzrokovano Korona virusom ili povredom na radu) bili primorani da u navedenom periodu odsustvuju sa rada duže od četiri radna dana. Očigledno je da je poslodavac, postavljenim kriterijumom za isplatu bonusa, napravio razliku između zaposlenih koji su sa rada odsustvovali zbog bolesti i zaposlenih koji su sa rada odsustvovali iz drugih razloga duže od četiri dana u periodu koji je vrednovan.
S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da je iz propisanog kriterijuma nesporno da su iz prava na ostvarivanje bonusa izuzeti samo zaposleni koji su kao i podnosilac pritužbe bili odsutni sa rada zbog bolesti koja nije uzrokovana koronavirusom, odnosno povredom na radu duže od četiri dana, dok iz bonusa nisu izuzeti drugi zaposleni koji su bili odsutni u istom periodu iz drugih razloga kao što je, primera radi, godišnji odmor, plaćeno odsustvo i sl. Dakle, analizom kriterijuma Poverenik konstatuje da mera potpunog isključivanja zaposlenog od isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, samo iz razloga što je u navedenom periodu odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, odnosno zbog određenog zdravstvenog stanja, ne predstavlja primereno i nužno sredstvo za postizanje legitimnog cilja. Isključivanje samo lica na bolovanju iz isplate bonusa u neopravdano nepovoljniji položaj stavlja navedene zaposlene samo zbog njihovog zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva.
Kao ilustrativan primer ove situacije, Poverenik navodi da, prema postavljenim kriterijumima u Odluci direktora, može doći do toga da određeni zaposleni, koji je u periodu od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine zaista faktički doprineo poslovnom uspehu poslodavca, ali je bio odsutan sa rada zbog bolesti pet radnih dana, bude u potpunosti uskraćen na pravo za ostvarivanje bonusa, za razliku od drugog zaposlenog koji je bio odsutan sa rada zbog bolovanja četiri i/ili manje dana. Pored toga, Poverenik ukazuje da su lica koja su iz bilo kog drugog razloga bila odsutna potencijalno skoro ceo period za koji se uspeh poslodavca vrednuje ostvarila pravo na bonus za razliku od podnosioca pritužbe koji je opravdano bio odsutan sa rada zbog bolesti. Dakle ne može se, analizom postavljenog kriterijuma utvrditi da je doprinos poslovnom uspehu poslodavca cenjen po osnovu prisustva na poslu.

Imajući u vidu navedeno, poslodavac u konkretnom slučaju nije pružio dokaze da postoji objektivno i razumno opravdanje da se podnosiocu pritužbe u potpunosti uskrati pravo na isplatu bonusa odnosno zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, koje bi se, u uporedivoj situaciji, priznalo zaposlenom koji je bio zdrav, odnosno nije odsustvovao sa rada zbog bolesti u periodu kraćem od četiri radna dana. Imajući to u vidu, Poverenik je mišljenja da je poslodavac propisivanjem ovakvog kriterijuma u neopravdano lošiji položaj stavio podnosioca pritužbe samo zbog njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja.

Na kraju Poverenik ističe da praksa ovog organa pokazuje da je oblast rada i zapošljavanja jedna od najčešćih oblasti u kojima građani i građanke podnose pritužbe za zaštitu od diskriminacije. Važno je ukazati da je zdravstveno stanje čest osnov diskriminacije u ovoj oblasti. Tako su se primera radi u prethodnom periodu Povereniku obraćali zaposleni i povodom isplate jubilarne nagrade ili stimulacije koje se ne isplaćuju uopšte ili se ne isplaćuju u punom iznosu zbog odsustvovanja sa rada, odnosno bolovanja u periodu dužem od 30 radnih dana.[4] U pojedinim slučajevima prisutan je problem da poslodavac zanemaruje rešenje nadležnog organa o proceni radne sposobnosti ili da zaposlenog raspoređuje na neodgovarajuće radno mesto, proglašava ga tehnološkim viškom, raskida radni odnos, onemogućava mu napredovanje ili stručno usavršavanje i sl. Imajući u vidu učestalost diskriminacije u ovoj oblasti Poverenik je izradio i Poseban izveštaj o diskriminaciji u postupku rada i zapošljavanja.[5] Praksa Poverenika, kao i pojedina istraživanja pokazuju da poslodavci često ističu da nisu imali nameru da svojim aktima ili radnjama diskriminišu zaposlene. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da se diskriminacija može izvršiti i bez postojanja namere, odnosno svesti da se neko diskriminiše, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran. U slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno za utvrđivanje da li je jedno lice izvršilo akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice neopravdano stavi u nepovoljniji položaj.

MIŠLjENjE

Privredno društvo BB, uskraćivanjem prava podnosiocu pritužbe na isplatu bonusa za period od 1.6.2021. godine do 20.8.2021. godine, zbog odsustva sa rada zbog bolesti duže od četiri radna dana, odnosno zbog zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, povredilo je odredbe člana 8. i člana 27. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Privrednom BB:

Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnosiocu pritužbe.

Da ubuduće, prilikom utvrđivanja kriterijuma vodi računa o antidiskriminacionim propisima i svojim postupanjem ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da privredno društvo BB, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo BB, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[4] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu, str. 118-128, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[5] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/posebni-izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

977-21 Pritužba protiv poslodavca, zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja