977-21 Притужба против послодавца, због дискриминације по основу здравственог стања

бр. 07-00-663/2021-02   датум: 22.3.2022.

                                            

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je АА из … поднео против Привредног друштва ББ (у даљем тексту: послодавац), због дискриминације по основу здравственог стања. У притужби је између осталог наведено да је подносилац притужбе запослен код послодавца и да је „кажњен“ недобијањем бонуса, који су добили „чак и они запослени који имају дисциплинске прекршаје“, само зато што је био на боловању у трајању од 15 дана због упале плућа. У изјашњењу послодавца на наводе из притужбе, између осталог, наведено је да је директор послодавца донео одлуку о исплати бонуса за запослене, којом су дефинисани и критеријуми које запослени треба да задовољава да би остварио право на бонус, „а то је да је био присутан на послу у интервалу од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, односно да није одсуствовао са посла у било којем месецу наведеног периода, дуже од четири радна дана.“, те да запослени који у наведеном периоду нису били присутни на послу, а међу којима је био и АА, нису могли да дају свој допринос пословном успеху послодавца. Повереник је у току поступка извршио увид у Одлуку послодавца којом је прописано у којим случајевима запослени има право на исплату бонуса. Одлуком је прописано да запослени остварује право на бонус ако је „био присутан на послу у интервалу од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, односно да није одсуствовао са посла у било којем месецу наведеног периода дуже од 4 (четири) радна дана (јуни, јули, август), не рачунајући одсуства по основу годишњег одмора, плаћеног одсуства по члановима 35-37 Колективног уговора, спречености за рад проузроковане искључиво због пандемије(самоизолација) и/или инфекције вирусом COVID – 19 или повредом на раду“. Неспорно је да послодавац сагласно одредбама Закона о раду, има право да општим актом, односно одлуком директора одреди начин и критеријуме за исплату зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца. Међутим, анализом је утврђено да су из права на остваривање бонуса изузети само запослени који су као и подносилац притужбе били одсутни са рада због болести, док из бонуса нису изузети други запослени који су били одсутни у истом периоду из других разлога као што је годишњи одмор, плаћено одсуство и сл. Дакле, анализом постављеног критеријума може се утврдити да допринос пословном успеху није цењен по основу присуства на послу. С тим у вези, мера искључивања запосленог од исплате зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца само из разлога што је одсуствовао са рада због болести дуже од четири дана у посматраном периоду, односно због одређеног здравственог стања, није примерена и нужна. На овај начин је подносилац притужбе стављен је у неоправдано неповољнији положај само због свог здравственог стања.  Повереник је дао мишљење да је послодавац, ускраћивањем права подносиоцу притужбе на исплату бонуса за период од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, само због одсуства са рада због болести, односно због његовог здравственог стања као личног својства, повредио одредбе члана 8. и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације. Послодавцу је препоручено да отклони последице дискриминаторног поступања према подносиоцу притужбе, као и да убудуће, приликом утврђивања критеријума води рачуна о антидискриминационим прописима и својим поступањем не крши прописе о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Инспекторат за рад, Одељења инспекције рада за … округ проследило је Поверенику за заштиту равноправности представку АА из … имајући у виду да је у представци указао да га је послодавац дискриминисао. С тим у вези, Повереник се дописом бр. … од 17.12.2021. године обратио АА који је 01.01.2022. године доставио притужбу у којој је навео да га је привредно друштво ББ (у даљем тексту: послодавац) дискриминисало по основу здравственог стања.
    • У притужби је, између осталог, наведено:

– да је подносилац притужбе запослен код послодавца у погону за прераду челика, „на радном месту са посебним условима рада“, укључујући сменски и ноћни рад;

–  да је „кажњен“ недобијањем бонуса, који су добили „чак и они запослени који имају дисциплинске прекршаје“, само зато што је био на боловању у трајању од 15 дана и то због тешке упале плућа;

–  да сматра да га је послодавац оваквим поступањем дискриминисао по основу здравственог стања и да су прекршени „Устав и Закон о раду“.

Уз допис Министарства као и уз притужбу, између осталог, достављени су следећи докази: 1) Пријава подносиоца притужбе Инспекторату за рад – Одељењу инспекција рада … од 16.11.2021. године; 2) Налог за инспекцијиски надзор бр. … од 22.11.2021. године; 3) Записник о инспекцијском надзору, извршеном дана 24.11.2021. године у просторијама надзираног субјекта – послодавца; 4) Изјашњење послодавца на представку подносиоца притужбе, упућено Одељењу Инспекције рада у … бр. … од 30.11.2021. године; 5) Допис послодавца упућен подносиоцу притужбе, у вези са образложењем разлога ускраћивања исплате бонуса бр. … од 25. 11. 2021. године; 6) Копија обавештења од 25.8.2021. године, које је послодавац у електронском облику проследио запосленима, у вези са утврђивањем периода и критеријума за исплату бонуса запосленима.

  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директора послодавца.
  • У изјашњењу директора, између осталог наведено је:

– да је чланом 74.2 Колективног уговора код послодавца бр. … од 28.10.2019. године предвиђено да послодавац може наградити запосленог или групу запослених за индивидуалан или групни допринос пословању послодавца путем бонуса, награда и сл;

– да је истим чланом колективног уговора пропасано да ће износ награде и/или бонуса бити дефинисан посебном одлуком директора послодавца, у складу са Законом о раду, колективним уговором, посебним одлукама послодавца и интерним актима послодавца;

– да је директор послодавца донео одлуку о исплати бонуса за запослене друштва бр. … од 23.8.2021. године, којом су утврђени износи бонуса за запослене код послодавца у складу са доприносом сваког запосленог у остваривању пословног успеха послодавца, као и услови које запослени треба да задовољава да би му утврђени износи били исплаћени, „а то је да је био присутан на послу у интервалу од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, односно да није одсуствовао са посла у било којем месецу наведеног периода, дуже од четири радна дана.“;

– да је из свега наведеног јасно да је послодавац поступио у складу са својим актима и исплатио бонус оним запосленима који су својим радом и залагањем допринели остваривању добрих пословних резултата послодавца у наведеном временском периоду, „тако да је притужба АА неоснована.“;

–  да запослени који у наведеном периоду нису били присутни на послу, а међу којима је био и АА, нису могли да дају свој допринос овом пословном успеху;

– да на основу свега наведеног АА није задовољио критеријуме дефинисане одлуком директора, те самим тим није дао адекватан допринос пословном успеху послодавца, као и да није дискриминисан по основу здравственог стања, „већ није остварио право на исплату бонуса јер је у наведеном периоду одсуствовао са посла дуже од четири дана, тако да није постојао основ за исплату бонуса“.

Уз изјашњење, достављени су следећи докази: 1) Копија дела Колективног уговора код послодавца бр. … од 28.10.2019. године; 2) Копија Одлуке о исплати бонуса за запослене бр. … од 23.8.2021. године;

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Пријаву АА Инспекторату за рад – Одељењу Инспекције рада … од 16.11.2021. године, утврђено је да се подносилац притужбе обратио инспекцији рада због тога што сматра да је дискриминисан на послу по основу здравственог стања, из разлога што му „није исплаћен бонус“, као и да је тим поводом покушао да иницира мирно решавање спора код послодавца, али да је његов предлог одбијен.
  • Увидом у записник поступајућег инспоктора за рад бр. …, који је сачињен приликом ванредног теренског инспекцијског надзора код послодавца утврђено је да је поступајући инспекор за рад упознао послодавца са садржајем пријаве подносиоца притужбе, као и да му је одобрио рок од 7 дана ради давања писменог изјашњења на наводе из пријаве.
  • Увидом у допис послодавца упућен подносиоцу притужбе, у вези са образложењем разлога ускраћивања исплате бонуса бр. … од 25. 11. 2021. године, утврђено је да се подносилац притужбе обратио послодавцу пријавом у вези постојања дискриминације због ускраћивања исплате бонуса оним запосленима који нису били на послу у периоду исплате бонуса због „дужег боловања“. Такође, утврђено је да је послодавац образложио подносиоцу притужбе да му бонус није исплаћен из разлога што је одсуствовао са рада због боловања дуже од 4 радна дана, те на основу тог одсуства није могао да допринесе пословном успеху послодавца из разлога што је био одсутан са посла.
  • Увидом у изјашњење послодавца бр. … од 30.11.2021. године, на наводе из пријаве подносиоца притужбе, упућене Одељењу Инспекције рада у …, утврђено је да је послодавац, у складу са одредбом члана 74. став 2. Колективног уговора код послодавца бр. … од 28.10.2019. године, донео Одлуку о исплати бонуса запосленима, прописујући критеријуме по којима су се ценили лични доприноси запослених на остварени пословни успех у предметном периоду, да је један од услова за исплату бонуса био и да запослени у периоду од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, није одсуствовао са посла дуже од 4 радна дана по свим основама, осим годишњег одмора, плаћеног одсуства и спречености за рад проузроковане пандемијом COVID 19, да подносилац притужбе није испунио критеријуме прописане одлуком послодавца, те да није имао право на исплату бонуса, као и сви други запослени који су у том периоду одсуствовали са рада, да је подносилац притужбе, незадовољан оваквом одлуком послодавца, дошао у сектор људских ресурса послодавца, где му је појашњено из којих разлога није добио бонус, након чега је „исти почео да виче, вређа и прети и исценирао је драматичну ситуацију, из којих разлога је позвано обезбеђење“.
  • Увидом у копију обавештења од 25.8.2021. године, које је послодавац у електронском облику проследио запосленима, у вези са утврђивањем периода и критеријума за исплату бонуса запосленима, утврђено је да је послодавац донео Одлуку о исплати бонуса запосленима „у знак захвалности на посвећености раду и компанији“, као и доприносу оствареним пословним резултатима. Даљим увидом, утврђени су следећи критеријуми које запослени морају испуњавати како би остварили право на исплату бонуса за период од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године: 1) Да нису одсуствовали са посла у било којем месецу временског интервала од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године у периоду дужем од 4 радна дана, не рачунајући одсуства по основу годишњег одмора, плаћеног одсуства по основу чланова 35-37. и 117. Колективног уговора код послодавца, спречености за рад проузроковане искључиво због пандемије (самоизолација) и/или инфекције Корона вирусом или повреде на раду; 2) Да нису санкционисани кроз дисциплински поступак у наведеном периоду, на основу чега им се умањује исплата бонуса за 50 %; 3) да нису самоиницијативно поднели захтев за прекид радног односа у компанији закључно са 31.8.2021. године.
  • Увидом у Копију дела Колективног уговора код послодавца бр. … од 28.10.2019. године, утврђено је да је чланом 74.2. Колективног уговора прописано да „Послодавац може наградити запосленог или групу запослених за индивидуалан или групни допринос пословању Послодавца путем бонуса, награда и сл“.
  • Увидом у Копију Одлуке послодавца о исплати бонуса за запослене бр. … од 23.8.2021. године утврђено је да је „запосленима друштва ББ“, због присуства на раду и исказане радне посвећености, те успешности у извршавању постављених задатака у периоду јуни и јули 2021. године, самим тим и значајног доприноса у остваривању пословног резултата Друштва“, послодавац утврдио запосленима право на исплату новчане награде – стимулације (у даљем тексту: бонус) у одређеној висини. Даљим увидом, утврђено је да запослени у наведеном периоду остварује право на бонус „који је био присутан на послу у интервалу од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, односно да није одсуствовао са посла у било којем месецу наведеног периода дуже од 4 (четири) радна дана (јуни, јули, август), не рачунајући одсуства по основу годишњег одмора, плаћеног одсуства по члановима 35-37 Колективног уговора, спречености за рад проузроковане искључиво због пандемије(самоизолација) и/или инфекције вирусом COVID – 19 или повредом на раду.
  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом разматрања овог предмета, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. За анализу конретног случаја, од значаја су одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације, којима је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза, као један од облика дискриминације, постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Такође, чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Чланом 27. став 1. овог закона, прописано је да је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
  • Чланом 4. став 2. Закона о раду[3], између осталог, прописано је да колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити у сагласности са законом, док је чланом 18. овог закона забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 20. овог закона, дискриминација је забрањена и у односу на сва права из радног односа. Такође, чланом 104. став 1. Закона о раду, прописано је да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, док је чланом 105. став 1. прописано да се зарада запосленог, између осталог, састоји и од зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.).

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет притужбе, потребно је утврдити да ли је послодавац прописивањем критеријума за исплату бонуса у периоду од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, дискриминисао подносиоца притужбе по основу здравственог стања.
  • Пре упуштања у анализу, Повереник за заштиту равноправности указује да је, узимајући у обзир наводе из притужбе, изјашњења као и изведене доказе, утврдио као неспорно да је подносилац притужбе запослен код послодавца као и да му није исплаћен бонус за период од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године зато што је у наведеном периоду био одсутан са посла у периоду дужем од четири радна дана. Такође, узимајући у обзир да послодавац у свом изјашњењу није оспорио наводе подносиоца притужбе да је у наведеном периоду био одсутан због привремене спречености за рад због болести, Повереник констатује као неспорно да је подносилац притужбе, у периоду од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године одуствовао са рада због болести (упале плућа) у периоду од 15 дана (неоспорени наводи из притужбе). Узимајући у обзир наводе из притужбе, изјашњења, као и изрвшен увид у Одлуку послодавца о исплати бонуса за запослене бр. … од 23.8.2021. године, неспорно је да је главни критеријум за исплату бонуса запосленом, тај, да запослени, у периоду од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, није одсуствовао са рада дуже од четири радна дана, не рачунајући одсуства по основу годишњег одмора, плаћеног одсуства по члановима 35-37 Колективног уговора код послодавца, спречености за рад проузроковане искључиво због пандемије (самоизолација) и/или инфекције вирусом COVID – 19, или повредом на раду.
  • Имајући у виду предмет притужбе, Повереник је најпре анализирао критеријуме које је директор послодавца прописао својом одлуком, а који се односе на услове за исплату бонуса у периоду од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године.
  • За наведену анализу важна је примена одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза, као један од облика дискриминације, постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
  • Повереник констатује да послодавац, сагласно одредбама члана 104. став 1. и члана 105. став 1. Закона о раду, има право да општим актом, односно одлуком директора одреди начин и критеријуме за исплату зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца.
  • Повереник најпре констатује да је Одлуком о исплати бонуса за запослене бр. … од 23.8.2021. године прописано да запослени у наведеном периоду остварује право на бонус ако је „био присутан на послу у интервалу од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, односно да није одсуствовао са посла у било којем месецу наведеног периода дуже од 4 (четири) радна дана (јуни, јули, август), не рачунајући одсуства по основу годишњег одмора, плаћеног одсуства по члановима 35-37 Колективног уговора, спречености за рад проузроковане искључиво због пандемије(самоизолација) и/или инфекције вирусом COVID – 19 или повредом на раду. Анализа наведеног критеријума је показала да послодавац није искључио из бонуса све запослене који су били одсутни дуже од четири радна дана у периоду од 1.6.2021. до 20.8.2021. године, већ је из бонуса искључио само оне запослене који су због свог здравственог стања (а које није узроковано Корона вирусом или повредом на раду) били приморани да у наведеном периоду одсуствују са рада дуже од четири радна дана. Очигледно је да је послодавац, постављеним критеријумом за исплату бонуса, направио разлику између запослених који су са рада одсуствовали због болести и запослених који су са рада одсуствовали из других разлога дуже од четири дана у периоду који је вреднован.
  • С тим у вези, Повереник најпре констатује да је из прописаног критеријума неспорно да су из права на остваривање бонуса изузети само запослени који су као и подносилац притужбе били одсутни са рада због болести која није узрокована коронавирусом, односно повредом на раду дуже од четири дана, док из бонуса нису изузети други запослени који су били одсутни у истом периоду из других разлога као што је, примера ради, годишњи одмор, плаћено одсуство и сл. Дакле, анализом критеријума Повереник констатује да мера потпуног искључивања запосленог од исплате зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца, само из разлога што је у наведеном периоду одсуствовао са рада због привремене спречености за рад због болести, односно због одређеног здравственог стања, не представља примерено и нужно средство за постизање легитимног циља. Искључивање само лица на боловању из исплате бонуса у неоправдано неповољнији положај ставља наведене запослене само због њиховог здравственог стања као личног својства.
  • Као илустративан пример ове ситуације, Повереник наводи да, према постављеним критеријумима у Одлуци директора, може доћи до тога да одређени запослени, који је у периоду од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године заиста фактички допринео пословном успеху послодавца, али је био одсутан са рада због болести пет радних дана, буде у потпуности ускраћен на право за остваривање бонуса, за разлику од другог запосленог који је био одсутан са рада због боловања четири и/или мање дана. Поред тога, Повереник указује да су лица која су из било ког другог разлога била одсутна потенцијално скоро цео период за који се успех послодавца вреднује остварила право на бонус за разлику од подносиоца притужбе који је оправдано био одсутан са рада због болести. Дакле не може се, анализом постављеног критеријума утврдити да је допринос пословном успеху послодавца цењен по основу присуства на послу.

 

  • Имајући у виду наведено, послодавац у конкретном случају није пружио доказе да постоји објективно и разумно оправдање да се подносиоцу притужбе у потпуности ускрати право на исплату бонуса односно зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца, које би се, у упоредивој ситуацији, признало запосленом који је био здрав, односно није одсуствовао са рада због болести у периоду краћем од четири радна дана. Имајући то у виду, Повереник је мишљења да је послодавац прописивањем оваквог критеријума у неоправдано лошији положај ставио подносиоца притужбе само због његовог личног својства – здравственог стања.

 

  • На крају Повереник истиче да пракса овог органа показује да је област рада и запошљавања једна од најчешћих области у којима грађани и грађанке подносе притужбе за заштиту од дискриминације. Важно је указати да је здравствено стање чест основ дискриминације у овој области. Тако су се примера ради у претходном периоду Поверенику обраћали запослени и поводом исплате јубиларне награде или стимулације које се не исплаћују уопште или се не исплаћују у пуном износу због одсуствовања са рада, односно боловања у периоду дужем од 30 радних дана.[4] У појединим случајевима присутан је проблем да послодавац занемарује решење надлежног органа о процени радне способности или да запосленог распоређује на неодговарајуће радно место, проглашава га технолошким вишком, раскида радни однос, онемогућава му напредовање или стручно усавршавање и сл. Имајући у виду учесталост дискриминације у овој области Повереник је израдио и Посебан извештај о дискриминацији у поступку рада и запошљавања.[5] Пракса Повереника, као и поједина истраживања показују да послодавци често истичу да нису имали намеру да својим актима или радњама дискриминишу запослене. С тим у вези, Повереник указује да се дискриминација може извршити и без постојања намере, односно свести да се неко дискриминише, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан. У случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно за утврђивање да ли је једно лице извршило акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице неоправдано стави у неповољнији положај.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Привредно друштво ББ, ускраћивањем права подносиоцу притужбе на исплату бонуса за период од 1.6.2021. године до 20.8.2021. године, због одсуства са рада због болести дуже од четири радна дана, односно због здравственог стања као личног својства, повредило је одредбе члана 8. и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Привредном ББ:

 

  • Да отклони последице дискриминаторног поступања према подносиоцу притужбе.

 

  • Да убудуће, приликом утврђивања критеријума води рачуна о антидискриминационим прописима и својим поступањем не крши прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да привредно друштво ББ, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво ББ, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[4] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину, стр. 118-128, доступно на: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[5] http://ravnopravnost.gov.rs/rs/posebni-izvestaji/

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon977-21 Притужба против послодавца, због дискриминације по основу здравственог стања Download


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top