br./021-01-00823/2025-02    datum: 11.9.2025. godine

 MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka  

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22 

Predmet: Inicijativa za izmenu Akcionog plana za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbije za period od 2021. do 2026. godine

Poštovana gospođo Đurđević Stamenkovski,

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje „Evo ruka“ i ukazalo na položaj roditelja dece sa razvojnim teškoćama na tržištu rada. U dopisu je navedeno da se roditelji dece sa razvojnim teškoćama u Srbiji suočavaju sa brojnim izazovima što pokazuje i istraživanje „Položaj na tržištu rada, potreba za podrškom u oblasti zapošljavanja i usklađivanja rada i roditeljstva za roditelje dece sa razvojnim teškoćama“[1] koje je realizovalo Udruženje „Evo ruka“. Kroz fokus grupe sa zaposlenim, nezaposlenim i penzionisanim roditeljima, kao i profesionalcima iz sistema socijalne zaštite i zapošljavanja, utvrđeno je da roditelji dece sa razvojnim teškoćama imaju izražene potrebe za integrisanim uslugama podrške u zajednici, fleksibilnim radnim vremenom, radom od kuće, plaćenim skraćenim radnim vremenom i psihosocijalnom podrškom. Istakli su da se bolovanje radi posebne nege deteta se pokazalo kao nedovoljno adekvatno rešenje jer utiče na dugoročnu konkurentnost roditelja na tržištu rada i na njihovo psihološko stanje, kao i da roditelji tokom dugotrajnih odsustava sa posla osećaju strah od gubitka posla, smanjenja kompetencija i pada samopouzdanja. Pojasnili su da nezaposlenost roditelja najčešće iznuđeno rešenje koje je uslovljeno potrebama za stalnom negom deteta, te da ne predstavlja lični izbor rodtelja. U istraživanju je napomenuto da nezaposlenost prati zdravstvene, psihološke i socijalne posledice i dodatno smanjuje mogućnost kasnijeg uključivanja roditelja na tržište rada. Dalje, zaposleni roditelji, a posebno samohrani roditelji, istakli su visoku psihološku i ekonomsku cenu roditeljstva, uz potrebu za sistemskom, a ne samo individualnom podrškom poslodavaca. Ukazali su i na nedostatak mehanizama za dugoročno održavanje radnog angažmana i karijernog napretka uz paralelnu negu deteta sa teškoćama. Istraživanje je posebno osvetlilo da najveći broj zaposlenih roditelja ima ugovore na određeno vreme, što ih čini dodatno ranjivim na tržištu rada. Takođe, mali broj roditelja je nakon rođenja deteta uspeo da pronađe zaposlenje, što potvrđuje potrebu za specifičnim merama podrške prilikom zapošljavanja ove populacije. Na kraju su naveli da je jasno da postoji izražena potreba za izmenama i dopunama postojećih zakonskih rešenja kako bi se unapredio položaj roditelja dece sa razvojnim teškoćama na tržištu rada i obezbedila njihova socijalna i ekonomska sigurnost.

Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Članom 60. Ustava propisano je da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1), da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2), da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3). Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći (stav 4. istog člana). Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5. istog člana).

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[3], kojim je u članu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Odredbom člana 31. stav 3. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti^[4] propisano je da nezaposleni koji pripada kategoriji teže zapošljivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, dok je u stavu 4. istog člana da teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje. Članom 39. istog Zakona propisano je da Akcioni plan, pored elemenata utvrđenih propisima kojima se uređuje planski sistem, sadrži i: 1. mere aktivne politike zapošljavanja; 2. kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja; 3. uslove i kriterijume za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentima u oblasti zapošljavanja; 4. pokazatelje rezultata za mere iz tačke 1. ovog stava; 5. druge elemente.

U okviru Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine^[5] definisano je da su teže zapošljiva lica, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Posebno su ugrožena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti. Navedeno je potvrđeno i u Akcionom planu za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine. Kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica su ekstenzivno postavljene i obuhvataju veliki broj lica koja se međusobno razlikuju prema nivou zapošljivosti koji poseduju, tako da je neophodno obezbediti da se u mere aktivne politike zapošljavanja uključuju samo oni pripadnici ovih kategorija kojima je takva podrška potrebna u cilju integracije na tržište rada. Zbog toga se uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši u skladu sa procenom zapošljivosti i individualnim planom zapošljavanja. U okviru pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja definisane su kategorije teže zapošljivih lica koja uključuju u meru, a u merama u okviru kojih nisu definisane kategorije, prioritet za uključivanje imaju nezaposlena lica iz sledećih kategorija: lica bez osnovnog obrazovanja i završene srednje škole, mladi do 30 godina starosti bez radnog iskustva; žene, a posebno žene iz manje razvijenijih i devastiranih područja; osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, korisnici novčane socijalne pomoći i drugih usluga socijalne zaštite; lica starosti 50 i više godina, dugoročno nezaposlena lica koja traže posao duže od 12 meseci, a posebno nezaposlena lica koja posao traže duže od 18 meseci; samohrani roditelji; supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena.

U Uputstvu o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja^[6] je definisano da efikasno uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja podrazumeva da su individualnim planom zapošljavanja opredeljene adekvatne mere aktivne politike zapošljavanja, odnosno da su te mere opredeljene. Posle individualnog razgovora nezaposlenog sa savetnikom za zapošljavanje, u toku kojeg se analiziraju: osobenosti nezaposlenog koje su relevantne za njegovo zapošljavanje i uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja, zahtevi tržišta rada, procena zapošljivosti nezaposlenog po osnovu primene objektivnih kriterijuma određenih ovim uputstvom, a u toku primene akcionog plana zapošljavanja, odnosno očekivane teškoće i mogućnosti za zapošljavanje; polazeći od toga da li nezaposleni ima otežan pristup tržištu rada, odnosno da li se suočava sa manje ili više teškoća pri zapošljavanju u odnosu na druge nezaposlene na konkretnom području. Objektivni kriterijumi za procenu zapošljivosti između ostalog su i godine života, pol, mesto prebivališta, kao i drugi socijalno-demografski uslovi, a naročito posebni faktori rizika – uključujući: vrstu invalidnosti i stepen radne sposobnosti, status (izbeglice, raseljenog lica, samohranog roditelja, deteta iz hraniteljske porodice ili ustanove za smeštaj dece i omladine, povratnika iz zatvora, zavisnika), pripadnost etničkim manjinama kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti, materijalni položaj (broj izdržavanih članova porodice, ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice ili drugog prava iz oblasti socijalne zaštite); kao i drugi kriterijumi koji se odnose na interesovanja, stavove i motivaciju, realnost očekivanja u vezi zaposlenja, spremnost za preuzimanje inicijative i samostalno traženje posla, identifikaciju barijera i ograničenja u vezi sa prihvatanjem i nalaženjem posla.

U Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu^[7] Poverenik je dao opštu preporuku mera za unapređenja ravnopravnosti između ostalog i Nacionalnoj službi za zapošljavanje kojom je preporučeno da je potrebno podsticati: zapošljavanje žena, posebno mlađih i onih preko 50 godina, razvoj ženskog preduzetništva i poljoprivrednih gazdinstava, kao i ostvarivanje ravnopravnosti u pristupu radnim mestima, jednakim zaradama, uslovima za napredovanje, uravnoteženiju zastupljenost žena na rukovodećim mestima i organima.

U okviru Posebnog izveštaja o diskriminaciji osoba sa invaliditetom^[8] ukazano je da se u praksi neretko dešava da jedan roditelj, a to je češće majka, odustaje od radnog angažovanja i preuzima punu brigu i podršku oko deteta kojem je potreban nadzor i nega, kao i pratnja u situacijama realizacije različitih aktivnosti – od zdravstvene zaštite, pregleda i terapija, do škole i obrazovanja, kao i drugih aktivnosti. Neretko se od roditelja očekuje da budu dostupni obrazovnoj ustanovi u slučaju hitnog rešavanja izazovne situacije u ustanovi, poput uznemirenosti deteta sa razvojnim poteškoćama, različitih napada, davanja terapija i sl. U izveštaju je data preporuka mera da je potrebno pružiti podršku neformalnim negovateljima sagledavanjem njihovih potreba, uvođenjem usluga podrške, obuka za obavljanje poslova, umrežavanja i dr.

U Posebnom izveštaju Poverenika o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja^[9] preporučeno je da je potrebno programima i planovima predvideti odgovarajuće mere na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, sa ciljem unapređenja ravnopravnosti i podizanja nivoa zapošljivosti i održavanja zaposlenja, posebno ugroženih društvenih grupa i sprečavanja bilo kog oblika neposredne ili posredne diskriminacije na tržištu rada. Takođe je ukazano da posebnu pažnju treba posvetiti međusektorskoj i međuresornoj saradnji i sagledavanju postignutih efekata sprovedenih mera.

U Istraživanju o percepciji žena u većem riziku od diskriminacije o rodnoj ravnopravnosti oblasti rada i zapošljavanja^[10] ukazano je da diskriminacija žena u oblasti rada i zapošljavanja nije samo rezultat izolovanih pojedinačnih slučajeva, već duboko ukorenjenih sistemskih i kulturnih prepreka. Kombinacija rodnih stereotipa, socijalnih očekivanja i neadekvatnih pravnih mehanizama stvara složene barijere koje ograničavaju profesionalne mogućnosti žena.^[11]

Poverenik ukazuje da lica koja neposredno brinu o članu porodice kome je nega neophodna spadaju među najugroženije kategorije građana koja se svakodnevno susreće sa brojnim izazovima. Zbog nedovoljno razvijenih usluga podrške, ograničenog vremena i dostupnosti zbog nege koju pružaju, kao i usled psihičkih i fizičkih napora, neretko socijalne izolacije, nedovoljnih prilika za stručno usavršavanje dodatno se umanjuje mogućnost uključivanja ovih osoba na tržište rada. Povereni naglašava potrebu za obezbeđivanjem adekvatnog pristupa tržištu rada za ovu kategoriju lica, kako bi se osigurala njihova socijalana i ekonomska sigurnost i omogućilo njihovo punopravno i ravnopravno učešće u radnim i društvenim procesima. Samo se kroz sistemske mere i podršku može unaprediti položaja lica koja pružaju neposrednu negu članovima uže porodice.

Uzimajući u obzir sve navedeno, Poverenik je mišljenja da je neophodno da lica koja neposredno pružaju negu članu uže porodice bude prepoznata kao teže zapošljiva kategorija koja ima prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja, odnosno potrebno je obezbediti im pristup tržištu rada kako bi se osigurala njihova socijalna i ekonomska sigurnost.

S tim u vezi, u skladu sa odredbama člana 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da prilikom donošenja novog Akcionog plana za sprovođenje Strategije zapošljavanja uvrste u okviru kategorije teže zapošljivih lica i lica koja pružaju neposrednu brigu o članu uže porodice.

Potrebno je nas obavestite o preduzetim radnjama u skladu sa ovom inicijativom.

[1] https://evoruka.org/polozaj-roditelja-dece-sa-smetnjama-na-trzistu-rada/

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

            [3] „Službeni glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21

[4] „Službeni glasnik RS“ br . 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 49/21)

[5] https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15855_strategija_zaposljavanja_u_rs_2021-2026.pdf

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 97/2009

[7] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2025/07/Poverenik-Redovni-godisnji-izvestaj-2024-srpski-za-sajt.pdf

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

[9] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/12-19.pdf

[10] https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-o-percepciji-zena-u-vecem-riziku-od-diskriminacije-o-rodnoj-ravnopravnosti/

[11] „Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2022. godinu“ – https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

970-25 Inicijativa za izmenu Akcionog plana za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zaposljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine