br. 021-01-298/2023-02 datum: 17. 3. 2023.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje ministarstvu

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje ministarstvu da:

– prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica zaposlenih u ministarstvu, uzima u obzir kao uzastopne ocene one ocene dobijene za godine u kojima je državna službenica ocenjivana, ne računajući godinu u kojoj nije ocenjivana zbog korišćenja trudničkog, porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta, odnosno da se ne prekida niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga što državna službenica zbog korišćenja trudničkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena.

– o ovoj preporuci obavesti organizacionu jedinicu/sektor koji se bavi ljudskim resursima.

Potrebno je da o navedenom postupanju po ovoj preporuci uprava obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Građani i građanke su u različitim vidovima obraćanja Poverenku za zaštitu ravnopravnosti ukazali da pojedina ministarstva, odnosno organizacione jednice u sklopu ministarstava, kao i neki drugi državni organi kao poslodavci, različito tumače i primenjuju odredbe Zakona o platama državnih službenika i nameštenika prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica koje su koristile trudničko, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Naime, neki državni organi kao poslodavci, prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica, imaju praksu da prekidaju niz uzastopnih ocena podobnih za napredovanje zbog toga što državna službenica zbog korišćenja trudničkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pre svega ukazuje da Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, rase, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili invaliditeta.

Odredbom člana 60. stav 5. Ustava Republike Srbije, propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je odredbama člana 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja, dok je odredbom člana 15. propisano da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

Konvencija o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine^[3] primenjuje se na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdržavaju i kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da se ekonomski angažuju i napreduju. Države članice su se obavezale da kao cilj nacionalne politike postave mogućnost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije.

Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine^[4] propisana je obaveza svake članice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Poseban oblik diskriminacije predstavlja posredna diskriminacija koja postoji ako se na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njegovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdana legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbom člana 14. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, kao i da se posebne mere primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano.

Zakonom o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Odredbom člana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.

Dalje, odredbama člana 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Istim članom je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Odredbom člana 4. Zakona o rodnoj ravnopravnosti^[5] propisano je da diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Odredbama stav 5. ovog člana propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra i nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva).

Odredbom člana 29. stav 1. istog zakona propisano je da je poslodavac i organ javne vlasti dužan da zaposlenima, odnosno drugim radno angažovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti, dok je stavom 3. tačka 3 i 4. ovog člana propisano da je poslodavcu u javnom i privatnom sektoru i organu javne vlasti zabranjena diskriminacija lica iz st. 1-3. ovog člana na osnovu pola, odnosno roda u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa i napredovanje na poslu.

Zakon o radu^[6] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 20. stav 1. tačka 4. ovog zakona diskriminacija zabranjena u odnosu na napredovanje na poslu.

Zakonom o državnim službenicima^[7] u članu 83. stav 2. tačka 2. propisano je da se ne ocenjuje državni službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, dok je odredbama člana 87. propisano da državni službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto ili postavljenje na položaj ili viši položaj, u istom ili drugom organu, ali i prelaskom u viši platni razred, bez promene radnog mesta prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima. Odredbom člana 88. između ostalog propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja, ako postoji slobodno radno mesto i državni službenik ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije. Izuzetno, državni službenik koji je premešten na neposredno više radno mesto jer je dva puta uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako je opet utvrđeno da prevazilazi očekivanja.

Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika^[8], odredbama člana 16. propisano je da državnom službeniku kome je u dva uzastopna vrednovanja radne uspešnosti utvrđeno da je prevazišao očekivanja određuje se koeficijent veći za dva platna razreda u odnosu na koeficijent njegovog radnog mesta. Uvećanjem koeficijenta za jedan platni razred nagrađuje se državni službenik kome je u dva uzastopna vrednovanja radne uspešnosti utvrđeno da je prevazišao očekivanja ili ispunio očekivanja, bez obzira na njihov redosled, dok se uvećanjem koeficijenta za jedan platni razred nagrađuje državni službenik kome je u tri uzastopna vrednovanja radne uspešnosti utvrđeno da je ispunio očekivanja.

U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine^[9] kao Opšti cilj određen je: Prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka. Jedan od postavljenih posebnih ciljeva za ostvarivanje opšteg cilja je i smanjen rodni jaz u ekonomiji, nauci i obrazovanju kao preduslov i  podsticaj socio-ekonomskog razvoja društva

Antidiskriminacioni propisi zabranjuju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu, uključujući i pol, polne karakteristike, odnosno rod. Zakonom o ravnopravnosti polova u članu 4. izričito i nedvosmisleno je propisano da se diskriminacijom smatra i nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva). Imajući u vidu sve navedeno, izvesno je da propisivanjem uslova za napredovanje državnih službenika, namera zakonodavca nije bila da državne službenice koje koriste odsustvo trudničko, porodiljsko ili odustvo sa rada radi nege deteta stavi nepovoljniji položaj.

Imajući u vidu navedene propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom napredovanja treba uzimati u obzir ocene državnih službenica u nizu ocena za godine u kojima su ocenjene, ne računajući godinu u kojoj nisu ocenjene zbog trudničkog, porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta. Uzastopne godine predstavljaju godine u kojima je državni službenik bio ocenjen, a koje mogu biti vezane za kalendarske godine u slučajevima kada nije bilo prekida u ocenjivanju ili godine koje neposredno prethode ili slede godini u kojoj državni službenik nije bio ocenjen. Takođe godine u kojima je vrednovan rad državnih službenika u kalendarskim godinama koje prethode godini u kojoj je izuzet od ocenjivanja, ne mogu biti anulirane zbog toga što državni službenik nije bio ocenjen u jednoj godini. Ukoliko bi se prilikom odlučivanja o napredovanju državnih službenica prekidao niz ocena podobnih za napredovanje zbog toga što državna službenica zbog korišćenja trudničkog, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije bila ocenjena, ovakva praksa bi bila suprotna Ustavu i antidiskriminacionim propisima. Pored toga, ukoliko se državnim službenicama ne bi računale ocene dobijene pre i nakon korišćenja trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, kao uzastopne ocene, to bi dovelo do toga da državne službenice po povratku sa odsustva ne mogu da napreduju najmanje naredne dve godine nakon povratka na rad.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usvaršavanje. Poslodavac je dužan da obezbedi da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva se ne odražava negativno na radnopravni status žena kao i da donosi odluke koje su zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao što su stručna sprema, znanje, radna sposobnosti i slično. U suprotnom, zaposlenim ženama koje se odluče da rode dete, šalje se poruka da im preti opasnost da će po povratku na rad na neki način biti degradirane, bez obzira na njihova postignuća u poslu i trud koji su uložile pre odlaska na trudničko, porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta.

Imajući u vidu sve navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje ministarstvu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21, član 21.

[3] „Službeni list SFRJ”, broj 7/87

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 183  o zaštiti materinstva („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10), član 8. stav 2.

[5] „Službeni glasnik  RS”, broj 52/21

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05 – ispr., 83/05 – ispr., 64/07, 67/07 – ispr., 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18 i 157/20

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06 – ispr., 115/06 – ispr., 101/07, 99/10, 108/13, 99/14, 95/18 i 14/22

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 103/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

86-23 Preporuka mera ministarstvima, posebnim organizacijama i upravama u sastavu ministarstva