848-20 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu pola

22. Mar 2021.

br. 07-00-286/2020-02 datum: 22.03.2021.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su AA i BB podnele protiv VV, zbog diskriminacije na osnovu pola i izgleda. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je u emisiji „Zdravi sa dr AA– O lepoti i estetskoj hirurgiji“,  voditeljka emisije AA, na temu ženske lepote i estetske hirurgije, ugostila glumca i voditelja GG, glumca DD i bivšeg fudbalera ĐĐ. Dalje je navedeno, da se u emisiji „ne govori o izgledu žena iz ugla plastične hirurgije i esteteske medicine sa stručnjacima specijalizovanim za tu oblast“, već da su u „fokusu“ intervjua sa gostima bili njihovi „kriterijumi“ o ženskoj lepoti, kao i da iz stavova koje su izneli „proističe niz rodnih stereotipa i predrasuda o poželjnom izgledu i ponašanju žena“. Podnositeljke su u pritužbi istakle da na „diskriminatorne, mizogene i seksističke izjave“, voditeljka nije reagovala „već je iste potvrđivala, podsticala ili sama iznosila“ i da je „kreiranjem“ koncepta emisije“, VV „omogućila promovisanje“ ideja i stavova koji su uvredljivi i ponižavajući za žene i kojima se vređa njihovo dostojanstvo. U izjašnjenju VV, između ostalog, navedeno je da emisija „Zdravi sa dr AA“, „veoma afirmativno obrađuje žensku lepotu“ i da joj „kao dugogodišnjoj lekarki nije jasno na osnovu čega podnositeljke pritužbe misle da su žene izložene diskriminaciji, samo zbog toga što se u emisiji o ženskoj lepoti govori sa muškarcima“. Dalje je navedeno, da je „kao specijalizantkinja medicine dovoljno kompetentna da govori na temu estetske hirurgije“, da je svoje stavove u emisiji iznosila kao lekarka, i da je konceptom emisije, između ostalog, želela da skrene pažnju gledaocima i gledateljkama da neumernost u estetskoj hirurgiji „nije pre svega zdrava“. Takođe, istakla je da su njeni gosti imali pravo da u emisiji iznesu svoje mišljenje, „bez vređanja bilo koga, po bilo kom osnovu, jer je pravo na mišljenje jedno od osnovnih ljudskih prava“ i da je nakon emitovanja emisije dobila veliki broj poruka od žena koje su „veoma afirmativno i osnažujuće doživele ovu emisiju“. S obzirom da je u pritužbi navedeno samo nekoliko izjava voditeljke i gostiju za koje nije bilo moguće utvrditi u kom kontekstu su date, Poverenik je radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, uradio transkript celokupne emisije koja je predmet postupka. Uvidom u celu emisiju ne može se utvrditi da je ideja bila objektivizacija žena u društvu, niti svođenje žena na njihov fizički izgled, već problematizacija estetske hirurgije i koncepta lepote u savremenom društvu. Ceneći sve napred navedeno, pitanja i komentari koje je voditeljka VV iznela u svojoj emisiji, podložni su javnoj raspravi i izazivanju različitih reakcija, ali se ne može smatrati da su objektivno imala za cilj podsticanje i promovisanje diskriminatornih stavova o ženama. Pri donošenju mišljenja Poverenik je imao u vidu i presude Evropskog suda za ljudska prava i zauzeti stav suda o izveštavanju koje se zasniva na intervjuima u svetlu povrede Evropske konvencije. U postupku po pritužbi AA i BB povodom emisije „Zdravi sa dr VV– O lepoti i estetskoj hirurgiji“, koja je prikazana 19. januara 2020. godine na televiziji „Nova S“, utvrđeno je da voditeljka nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

TOK POSTUPKA

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile AA i BB. Pritužba je podneta protiv VV, autorke i voditeljke emisije „Zdravi sa dr VV“, koja je emitovana 19. januara 2020. godine na televiziji „EE“.
  • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je u emisiji „Zdravi sa dr VV“, koja je emitovana 19. januara 2020. godine na televiziji „EE“, na temu ženske lepote i estetske hirurgije, voditeljka ugostila glumca i voditelja GG, glumca DD i bivšeg fudbalera ĐĐ;

–  da se u emisiji „ne govori o izgledu žena iz ugla plastične hirurgije i esteteske medicine sa stručnjacima specijalizovanim za tu oblast, niti se pokazuje interesovanje za dostignuća žena, njihove sposobnosti i rezultate rada“, već su u „fokusu“ intervjua sa napred navedenim gostima bili njihovi kriterijumi o ženskoj lepoti, „pri čemu su žene svedene na fizički izgled, delove tela i rezultate estetskih intervencija kojima su se podvrgle“;

– da iz iznetih stavova voditeljke i gostiju proističe niz rodnih stereotipa i predrasuda o „poželjnom izgledu i ponašanju žena“ („žena mora da bude odmerena, žena treba da želi da se dopadne i da bude lepa“) i „insistira se na jasnim rodnim razlikama i rodnim ulogama žena i muškaraca“, što je nedopustivo i predstavlja kršenje dostojanstva žena;

– da na „mizogene i seksističke stavove gostiju o ženama, poput negativnih komentara za ženu koja uzme ulogu da bude muško i vodi razgovor“, „kada žena preuzme muškarčevu ulogu to se zove disfunkcionalna porodica“, odnosno da žene koje ne žele da se dopadnu i budu lepe imaju „dublji problem“, autorka emisije nije reagovala, „već je iste potvrđivala, podsticala ili sama iznosila“,

– da su poređenjem i „ocenjivanjem“ fizičkog izgleda žena iz javnog života, na osnovu fotografija koje je voditeljka prikazala gostima i tražila od njih da pojedinačno „ocene“ i izaberu koja od dve prikazane žene je lepša, „žene svedene samo na objekat poželjnosti koji treba da privuče pažnju muškaraca i ispuni standarde lepote“, a da je deo žena sa fotografija „izložen kritici i seksističkim uvredama zbog estetskih intervencija koje su imale“;

– da ovakav način uređivanja emisije predstavlja primer diskriminatornog i omalovažavajućeg medijskog pristupa prema ženama, „koji se gotovo nikada ne primenjuje u medijskom prikazivanju muškaraca, bilo da su javne ličnosti ili ne“, kao i da je „kreiranjem koncepta emisije“ autorka i voditeljka VV, „omogućila iznošenje i promovisanje diskriminatornih i omalovažavajućih stavova prema ženama“.

1.3.    Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od VV zatraženo da se izjasni na navode iz pritužbe.

1.4.       U izjašnjenju VV, između ostalog, navedeno je:

– da podnositeljke pritužbe nemaju aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe, jer u skladu sa članom 35. Zakona o zabrani diskriminacije pritužbu može da podnese samo lice koje je pretrpelo diskriminaciju, „a ne ona lica koja nisu diskriminisana, ali smatraju da su sve žene u svetskim razmerama diskriminisane“;

– da je po svojoj prirodi emisija „Zdravi sa dr VV“ emisija koja veoma „afirmativno obrađuje žensku lepotu i želju žena da budu lepe, ali pre svega zdrave“, kao i da se u uvodnom delu emisije koja je predmet pritužbe jasno objašnjava tema: „Koliko daleko smo spremni da odemo zbog lepote, šta lečimo ukoliko odemo u krajnost i gubimo sopstveni identitet, šta je trend u svetu, ali i kako nas žene, vide muškarci“;

– da joj kao dugogodišnjoj lekarki „nije jasno“ na osnovu čega podnositeljke pritužbe misle da su, „samo zbog toga što se u emisiji govori o lepoti, žene izložene diskriminaciji, jer pravo da o lepoti govore imaju i žene i muškarci“;

– da je u emisiji naglašeno da „iako se ne ulepšavamo zbog muškaraca, zanima nas šta muškarci misle o ženskoj lepoti, da li primećuju detalje koje mi žene primećujemo ili im je važnije šta govorimo, jer iz svoje prakse zna da mnoge žene vole da čuju mišljenje muškaraca o ženskoj lepoti“, kao i da sam uvod u razgovor započinje insertom iz predstave „Pomorandžina kora“ koja upravo govori o ženi koja se, zbog želje da se uda za fudbalera, podvrgne neumerenoj estetskoj hirurgiji, a glavnu ulogu igra glumac koji je bio jedan od gostiju;

– da su podnositeljke pritužbe iznele „neistinu“ navodeći da su u emisiji žene svedene na izgled i pojedine delove tela, već da se tokom razgovora sa gostima žena „sve vreme veliča“ i to ne samo njena „spoljašnjost“, već i „njena energija, duhovitost, harizma, lepota u tome da žena preuzme inicijativu i da muškarac i žena budu idealne polovine koje se nadopunjuju, da žena vodi partnerstvo i vezu“;

  • da u komentarima na račun fizičkog izgleda, gosti uvek naglašavaju slobodu svake žene da se dopadne na svoj način, po kriterijumima koji se njoj dopadaju, da bude lepa u skladu sa svojim ukusima;
  • da fotografije prikazanih žena, inače legalno skinute iz baze „Shutterstock“- a, predstavljaju slikovite prikaze, sa medicinske strane, poređenja prirodnog izgleda i preterane upotrebe estetske hirurgije, a da cilj takvog koncepta nije vređanje žena sa fotografija, već „želja da se gledateljkama prikaže, da se čak i iz ugla muškarca ekstremi u estetskoj hirurgiji ne smatraju privlačnim, a posebno i što je još važnije, ne zdravim“;
  • da se u emisiji nisu vređale žene koje su se podvrgle esteteskoj hirurgiji „jer je to dozvoljena zdravstvena metoda i uobičajena je u cilju zdravstvenog poboljšanja izgleda i lepote žene“, kao i da je cilj bio da se ukaže da je „neumerenost u estetskoj hirurgiji uzrok brojnih ozbiljnih zdravstvenih problema, invaliditeta i na žalost letalnih ishoda“;
  • da kao doktorka ima obavezu da utiče na žene, a posebno na mlade devojke da prihvate svoj fizički izgled jer on nije jedino „merilo vrednosti“, kao i da ga isto tako mogu poboljšati medicinskim metodama, u zdravim granicama, koje ih neće životno ugroziti;
  • da navodi iz pritužbe, da je na konstataciju gosta da „žena koja ne želi da se dopadne i bude lepa, ima neki dublji problem, tendeciozno izvučen iz konteksta“, odnosno da je ovaj stav iznela sa medicinskog stanovišta, kao lekarka, „jer zanemarivanje sebe, lične higijene i fizičkog izgleda, i to u okvirima onoga što je samo toj osobi lepo i dopadljivo, vodi u odsustvo želje za životom, upućuje na različita mentalna oboljenja, koja, na žalost, ukoliko se na vreme ne potraži pomoć, mogu da odvedu i u suicid“;
  • da su neosnovani navodi iz pritužbe da se u emisiji govori „samo o delovima ženskog tela“, imajući u vidu temu emisije, kao i činjenicu da se estetska hirurgija „ne bavi operacijom celokupnog bića i dostignuća osobe koja joj se podvrgava, već korekcijama upravo delova tela“, te da ako se govori o estetskoj hirurgiji, ne može se izbeći priča o delovima tela;
  • da je ona kao specijalistkinja medicine dovoljno kompetentna da govori o estetskoj hirurgiji, a da su njeni gosti imali pravo da iznesu svoje mišljenje, bez vređanja bilo koga, po bilo kom osnovu, jer je pravo na mišljenje jedno od osnovnih ljudskih prava koje se ne sme nikome uskratiti;
  • da je dobila veliki broj poruka od žena koje su „afirmativno i osnažujuće doživele ovu emisiju“, od kojih je izdvojila poruku majke koja je navela da je njena 18-godišnja ćerka nakon odgledane emisije u potpunosti odustala od nekoliko estetskih intervencija koje je htela da uradi, „što je za nju kao doktorku pobeda“;
  • da o promociji zdravlja u njenim emisijama svedoči i činjenica da je ženama po prvi put detaljno objašnjen samopregled dojki upravo u emisiji „Zdravi sa dr VV“ i da je dobila poruku od jedne gledateljke da je nakon odgledane emisije uradila samopregled i otkrila promenu na levoj dojci, iako je mesec unazad bezuspešno lečena zbog bola u levom ramenu, da je žena u najkraćem roku uspešno operisana i dobila hemoterapiju;
  • da je u jednoj od emisija „Zdrave misli“, koja predstavlja novi format emisije „Zdravi sa dr VV“, govorilo se o estetskim i rekonstruktivnim operacijama dojki, i da je u toj emisiji naglasila da nikada ne treba da se sudi na osnovu nečijeg fizičkog izgleda, jer jedna žena uradi operaciju dojki iz estetskih razloga, što je potpuno prihvatljivo, druga iz preventivnih razloga, jer ima pozitivnu porodičnu anamnezu na karcinom dojke, a treća totalnu masektomiju zbog karcinoma dojke;
  • da se emisija koja je predmet pritužbe završava odjavom koja šalje poruku: „Videle ste da se svet sve više okreće trendu prirodnog izgleda. Čuli ste i kako muškarci gledaju na žensku lepotu. Kao što vam kažem da je umerenost ključ zdravlja, to isto mislim i kada je ulepšavanje u pitanju. Imajte na umu da je manje često više. Da me ne razumete pogrešno, uvek pozdravljam negu i želju za lepim izgledom, ali nemojte ostati na površini. Rad na sebi i iznutra i na svojoj duhovnosti je sjaj koji nosite sa sobom, a koji ne možete dobiti estetskim intervencijama. Smejte se bez griže savesti i straha da ćete dobiti bore. Zadržite ekspresiju vašeg lica i nemojte da se trudite da menjate svoj identitet i postanete masa u moru istog. Sačuvajte vašu jedinstvenost“;
  • da su „iznošenjem netačnih tvrdnji koje su tendeciozno izvučene iz konteksta, uz upuštanje u tumačenje medicinskih pojmova za koje nisu edukovane“, podnositeljke pritužbe povredile njen integritet kao lekarke, a umesto afirmacije svega onoga što radi kao žena i za žene, a to je pre svega podizanje svesti žena i muškaraca sa medicinskog stanovišta koliko su zdravlje i prevencija važni, „pokušale da se mešaju u njen koncept emisije i oduzmu joj pravo na mišljenje koje je jedno od osnovnih ljudskih prava“.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

Uvidom u snimak emisije „Zdravi sa dr VV“ koja je 19. januara 2020. godine emitovana na televiziji „EE“, utvrđeno je da je autorka i voditeljka emisije VV. Daljim uvidom utvrđeno je da je tema emisije „O ženskoj lepoti i estetskoj hirurgiji“ i da je u ovoj emisija voditeljka ugostila glumca i voditelja GG, glumca DD i bivšeg fudbalera ĐĐ. Daljim pregledom utvrđeno je da emisija započinje analizom novogodišnjih odluka koje se vezuju za zdrave načine života, a zatim i pitanjima lepote i estetske hirurgije, gde voditeljka izjavljuje sledeće: „Mi danas upravo pričamo o tome koliko smo spremni da odemo u želji za lepotom, kakvi su trendovi i šta zaista lečimo ukoliko odemo u krajnost i gubimo sopstveni identitet?! I kada sam razmišljala o konceptu današnje emisije, želela sam da pored nekih trendova u estetskoj medicini, čujemo i kako nas žene vide muškarci? Da li oni uopšte primećuju detalje kao mi i šta ih privlači? Savršena ili nesavršena slika, sa tonom ili bez njega. Jer iako se ulepšavamo zbog sebe, iskreno moramo da priznamo da nas sve zanima šta je to muškarcima privlačno. Kakve žene vole fudbaleri, glumci ili recimo hirurzi, mada ne znam da li sam ovo poslednje namerno ili slučajno rekla. E sada dolazimo do dela tri muškarca i doktorka“. Poverenik je uradio transkript delova emisije koja je predmet pritužbe, a koji su od značaja za odlučivanje u ovom postupku:

11:53 – Voditeljka: E kad smo rekli najbolji odnos prema ženama, šta vas najviše privuče na nekoj ženi? Šta prvo primetite?

12:03 – GG: Prvo? Znači ne šta me najviše privuče, nego …. Pa dobro, prvo su naravno stvari vezane za fizički izgled.

12:19 –GG: Svakog od nas… nema veze da li je muškarac ili žena… i to se ne odnosi samo na muško-ženske odnose, tebe sve u životu….pogotovo muškarci su vizuelni tipovi. Mi smo mnogo više vizuelni tipovi nego žene i onda, ovaj, sve što gledaš je uvek onaj prvi utisak vizuelni što te zadivi.

12:44 – Voditeljka: Je l ima neki određeni deo tela, lica koji prvo onako primetiš ili ne?

12:51 –GG: Pa ne mogu da kažem…nisam od tih…Imam jedan deo tela koji je nesvakidašnji (smeh..DD – koji žene nemaju, ali…), mislim to neće ni jedan muškarac sad to baš prvo da kaže…. ali ja recimo…. sam slab na ženski list. I volim da obratim pažnju na ženski list…. Pošto baš obraćam pažnju, evo baš ću da kažem, bivša žena DD ima interesantne noge (smeh…DD– jeste, koliko se sećam…) i baš ima interesantan list.

13:32 DD: Mi smo uvek prvo privučeni fizičkim izgledom naravno. I to je prva stanica koja mora da prođe da bi u obzir ulazilo bilo šta drugo… Inače da nam se sviđaju uvek iste žene rat bi se vodio non stop, oko ne znam, 10 žena koje nam se dopadaju… Ako pričamo samo o fizičkom izgledu….

14:17 – Voditeljka: Govorimo o lepoti iz vašeg mušog ugla i govorimo uopšte o plastičnoj hirurgiji. To je centralna tema, ali i lepota i plastična hirurgija idu jedna sa drugom.

14:29 – DD: Ja inače smatram da je žensko lice najseksipilnija stvar na ženi. I da bez tog lica, ovo telo može da bude prelepo koliko god, ali ako fali lice onda ne ide. Ali ako telu nešto ne fali, opet po tvom ukusu govorim, to nema toliko veze. Ali lice mi je prva i najvažnija stvar na ženi. I uvek neki moj, taj terminatorski skener, ide (voditeljka: odozgo na dole?) nee, ne, ne skipuje. Lice, noge i onda ovo sve što ide uz noge (hahahah) pa tek onda idu recimo grudi, čak to možda i ne gledam.

15:20 –GG:  DD je potpuno u pravu, lice je mnogo bitna stvar. Mislim da je i obrnuto. Muškarac kada je lep prolazi kod žena. Koliko sam puta čuo kada za nekog muškarca žene kažu jooj koliko je zgodan, samo zato što je lep, a u telu je daleko od zgodnog.

15:40 – DD: Ali one ne govore lep, one govore zgodan muškarac.

15:45 –GG: Mira Stupica, čuvena glumica naša imala je jednu izreku, malo je onako, ovaj, lascivnija ako smem da je… Ona je svojim mlađim koleginicama umela da kaže kad dođu malo nedoterane i kad ne vode računa o svom licu „Drage moje koleginice mlade, morate da znate jednu stvar – Lice prodaje pice“… Mira Stupica je to rekla….

16:23 – Voditeljka: Znači glumci su manje, više saglasni. Da čujemo čoveka iz sporta.

16:33 –ĐĐ: Ja nekako prvo što vidim kod žene to je neka energija. Isto mora da ima određenu visinu, pošto ne volim niske devojke. Ali najviše volim kod žena struk i zadnjicu. To mi je onako ono što prvo uočim. I volim struk i da ima onako lepe obline. Da bude kompletna i da se energijom privučemo. Sve ostalo može da bude prelepa i da ima mnogo lepe i da ne kažem šta, ali ako nema te energije mislim da je to, to, to je broj jedan i to je to.

17:26 – Voditeljka: E to sam htela da pitam. Znači gledate taj sklad, sliku, koliko je važan ton? Je l može slika bez tona ili slika sa tonom?

17:36 –DD: Sad ulazimo u kompleksnu temu.

17:44 –ĐĐ: Žena mora da zrači, recimo ako žena uzme ulogu da ona bude muško i da vodi razgovor, mislim da to meni pada u oči odmah. Znači žena mora da bude odmerena, znači da u jednom momentu, ne da prećuti, ali da bude pametna (voditeljka- mudra), tako je, mudra da. A muškarac treba da bude misteriozan. Što žene vole. (voditeljka- tačno, tačno).

18:19 –DD: Dolazimo do suštinske stvari, a to je da je pogotovo možda mladom čoveku dovoljno da vidi lepu devojku i da to bude jako uzbudljivo. A već kada prođeš neke krugove i budeš sa nekim ženama i tako dalje, onda shvataš da je sada pregršt lepih žena, da je ovo doba gde se genetika toliko nekako unapredila i isfiltrirala da se rađaju sve bolji modeli, kao bolji modeli telefona, jer stvarno se rađaju prelepa deca. Sad gde je u odnosu na to ljudska duša otišla, to je sada posebna tema. Ono što najviše uzbuđuje u ženi, pored naravno lepote koja ti se dopada fizičke i telesne je .. ja to nazivam ženka, odnosno žena, odnosno uzbuđenje osobe i tog bića. Tada nastaju magije…. Mislim da je važnije ovo što si ti rekao (ĐĐ) da je žena i sadržaj od koga je ona sastavljena. Jer posle lepote, kad pogledate Instagram, svi su lepi, ali ne verujem da su svi uzbudljivi.

19:41 –GG: Ja volim da žena bude ženka pre svega. Žena mora to da bude. Ja volim žene koje vole da preuzmu inicijativu, volim žene koje se smeju, koje su glasne, koje su pune života (ĐĐ – ja ne volim recimo to kad se smeje glasno. Mene to nervira)

20:18 –DD: Mislim da je dosta nevolja u svetu nastalo … kad žena preuzme muškarčeve uloge. To je nešto što se zove disfunkcionalna porodica. ( GG- ti si potpuno u pravu, ja mrzim kada žena preuzme, ali ovo o čemu ja pričam nije preuzimanje. Ja ovde govorim da sve ovo radi iz svoje ženstvenosti)

20:46 – Voditeljka: Hoćeš da kažeš kada postaviš pitanje devojci ili ženi, da ne kaže – kako ti kažeš dragi, nego da s vremena na vreme ima inicijativu…..

GG– …ali ja volim da i žena mene nasmeje. Ništa seksipilnije od duhovite žene.

DD- Jeste to je tačno.

21:12 –GG: Najveći problem današnjih žena je što gube tu granicu i zaboravljaju gde su i postaju to što on kaže (DD) disfunskionalne (DD– preuzmeš mušku ulogu), oće da budu muškarci. Nema potrebe.

21:36 –DD: da ne ispadne… Šta čovek traži sa ženom? Partnerstvo. Dakle donesi deo emotivnosti koji nemam, deo pamet koji nemam, deo odlučnosti koji ja nemam. Jer šta će mi još jedan ja. Ja, ne tražim u tom smislu da budem neki dominantan a da ona samo ćuti, taman posla, nikad nisam ni bio sa takvim ženama! Ali nekako, to će zvučati čudno, ali kako idem kroz život, sve mi se više sviđa da ipak postoje stvari u kojima su muškarci muškarci, a žene žene. I da je to jako lepo i da zbog toga stvari dobro funkcionišu. Da se ne mešamo u neke stvari u kojima nismo bolji od onog drugog. A često pomisle muškarci da su bolji za sve, a žene da su bolje od muškaraca za mnogo toga. I tu nastaju veliki skrševi.

22:38 – Voditeljka: Ja isto mislim da žena ima svoje mesto, muškarac svoje i da negde treba da budu kompatabilni, neke polovine koje se negde nadopunjuju.

22:58 – Voditeljka: Mini kviz na ekranu, brzi odgovor levo, desno (slike žena jedna bez i jedna sa estetskim hirurgijama). Šta ti se više sviđa?

23:27 –GG: ovo je Žizel, nenašminkana. Ona je tip žene kao što je i moja žena. Ne mogu da kažem, ova žena (desno) ima svoje, kako se kaže svoje atribute i svoje neke argumente.

23:53 –DD: Malo je čudno na osnovu ove slike, ali ja bih uvek izabrao Žizel, zato što sam imao prilike da vidim i kako ta žena izgleda i u nekim drugim situacijama i šta nosi sa sobom. Ovo je neka prirodna lepota. Ovo (desno) je jako atraktivno i to privlači muškarce, to da bude jasno (voditeljka- e to, znači privlači), nije čudo da je prostitucija grana koja cveta nikad bolje nego u ljudskoj istoriji. Jer kako da kažem, mužjake privlači ovo ovako (desno) pod punim farbama. Ali ako pričamo o ženi koja se bira za život ili da bude tvoja, onda je to (pokazuje na sliku Žizel).

24:38 –ĐĐ: Pa i meni Žizel, jer je ona pre 10 godina bila najpopularnija žena u svetu. Sad ona ima lepotu, ima visinu, ima sve, ali nije ona najlepša žena na svetu. Mislim ona je proglašena najlepšom ženom na svetu, ali ima mnogo lepših žena nego ona.

Voditeljka : Jeste ali ona ima tu neku harizmu…

ĐĐ: Ona ima pomešan taj brazilsko-germanski, pa je dobila te plave oči… (voditeljka- dobila je sve što je trebala).

Druga slika… Voditeljka – leva, desna?

25:26 –GG: Leva. (DD- leva). Ovo je neverovatno da ova žena ima 60 godina i da ovako izgleda…. ĐĐ isto leva.

25:44 – Voditeljka: Znači ovo definitivno ne bi bilo ni privlačno kao Viktorija.

25:48 –GGiDD: Ovo desno? Koko? Ma jok bre.

25:55 –DD: Ja ovo kad pogledam vidim muškarca, ne vidim ženu. (Milan- i to ružnog muškarca)… hahahah… Muškarac wannabe žena.

Treća slika…

26:12 – Voditeljka: E sad njih znate kad su bile mlade (gosti- daaa, da, daa, da)

26:19 –GG: Pa dobro, ali Monika stari odlično. Voditeljka : E to. Njih dve su u problemu, kod njih se vidi estetska hirurgija baš.

26:38 –ĐĐ: Isto Monika. Ja kažem uvek, dobri ljudi, dobro stare. (voditeljka – jeste, jeste) Ja ovaj tip, dve ovako plavuše sa plavim očima… Nije to moj tip žena. (voditeljka- ti više voliš crne, markantnije?) Pa… da… da.

27:00 – Voditeljka: Je l svaka žena koja te privuče, mora da bude crna, markatna, smeđa…?

27:10 –ĐĐ: Više sam bio sa takvim tipovima žena, da. Da su crna, smeđa, da bude prirodna boja kose. (voditeljka-ali ima tipova muškaraca koji upravo to, volim samo crnke, volim samo plave). Meni ovako aristokratska boja, meni se to ne sviđa kod žena. Na primer preko dosta žena to forsira. Bez sunčanja, da budu blede, bele… ne znam, meni to nije….

27:41 –DD: Zašto sam rekao da je ovo tužna slika, ako mogu samo da kažem. Ne samo da su ove žene sebi naudile preterivanjem i nemanjem kompasa ko zna kako su se zaigrale. Nego je problem mnogo veći, što su to bile velike glumice. Namerno kažem bile.. One su to uradile sa svojim licem da (voditeljka- nemaju više ekspresiju) su one izgubile svoju glumu. Kada ti nemaš svoje lice na filmu, ti nemaš svoju glumu, nemaš svoj izraz. Ne može da izađe ništa više iz one duše, koju kamera nepogrešivo hvata kada te snima. To je ono što je tužno zapravo.

28:22 –GG: Meni nije jasno da ljudi na ovom nivou, velike glumice… To su žene koje, ovaj, su očigledno i pametne, inteligentne čim su napravile to u životu… Da dozvole sebi da ovako preteraju sa plastičnom hirurgijom. To mi nikada neće biti jasno…Mogu da razumem neke ljude koji to rade. Ali za neke ljude, za koje bih rekao da znaju da razmišljaju, da grade svoju karijeru. I onda napraviš takav jedan potez u svojoj karijeri iz kog poriva? Da li je moguće da se žene toliko boje starosti da ne znaju da stare?

29:12 – Voditeljka: Nije samo strah. Upravo si ubo u metu. Negde žene, bar ja u mom okruženju kada slušam, uglavnom misle da stalno negde imamo taj osećaj da su muškarci ti koji vole to savršenstvo, da sve mora da bude na svom mestu, da ne sme da se vidi ni jedna bora, da ne sme da se vidi ni jedna ekspresija. I onda kreću u neko preterivanje.

29:44 –GG: Bože kakva greška. (voditeljka- E, to je važno)

29:53 –DD: U ženi, mislim da čuči jedan veliki strah. A to je da kada je žena lepa i šarmantna kao što su sve ove tri žene koje smo poslednje videli. Kada oseti, a one su sve kao što si rekao (GG) pametne i intuitivne… Kada prestaje da biva poželjna, odnosno kada ona misli da više ne izaziva onoliko pogleda (voditeljka- kada ona misli, tako je), kada ONA misli da je to nedovoljno pažnje i pogleda na njoj. I da ona mora da izdrži u tom teroru, za halapljivom grabljenju za mladošću, i onda čine sve verovatno da se ti pogledi vrate, pa se zaigraju.

30:33 –GG: Ja nemam ništa protiv plastične hirurgije.

30:35 – Voditeljka: E to sam sad ja htela da kažem. Ja kao žena, isto apsolutno smatram da žena treba da vodi računa o sebi, ali samo mislim da treba da bude umerena.

30:45 –GG: Treba da bude umerena i da zna da sve to što radi…da ide njoj u korist. Sve ono što ženi pomogne da se oseća lepše i sigurnije, ja sam apsolutno za to. Ne verujem (pokazuje na tri slike) da se one osećaju bolje i sigurnije što izgledaju ovako. Estetska hirurgija i plastična hirurgija, ja sam apsolutno za to zato što sam video i doživeo u mom najužem okruženju. Video sam koliko žene procvetaju kada promene (voditeljka- tako je!) nešto na sebi, čime nisu bile zadovoljne i koliko to utiče na njihovo samopouzdanje.

31:31 –DD: Ja ne bih tu uključio samo žene. (Voditeljka: tako je, i muškarci i žene) …. Nekad je i uključivanje firzera u ljudski život bilo verovatno nešto što je bilo VAUUU, neka novina…. Danas ljudi menjaju pol, pa je nama to sve (muc, muc), neko skine dlaku ili doda dlaku…. To uopšte više nije nikakva tema. Mislim da svako sebi treba da omogući to, da ako nečim nije zadovoljan, to koriguje, ako to njegovoj duši čini dobro…. Imati meru, za meru stvari (citira Šekspira). Voditeljka : Bravo, tako je ! Ključ zdravlja je umerenost.

33:06 –DD: Drugo, znate šta! Ko smo mi da kažemo nekom da su se one zaigrale ili ne? Čovek sebe uzima za neko referentno telo. Postoje muškarci koji jako vole njihove barbike  i traže da one to rade. I zašto ja sad to mogu da osporavam. ja samo mogu iz svog ugla da pričam. Ja sam vrlo subjektivan po ovom pitanju.

33:30 –ĐĐ: Mislim da i kod nas ima dosta slučajeva zapostavljenih žena koje stvarno rade dosta, izrađaju dosta dece i gde stvarno deluju jako loše za svoje godine. E tu, taj postupak da se naprave te plastične operacije i da se pomogne, to daje efektnost neviđenu. Neverovatno koja promena.

33:56 –DD: Mislim da žena koja ne želi da bude lepa, na njen način, ne ulazim u ukus. da l će da stavi samo rumenilo, da se počešlja, ili da operiše nos, uši… Žena koja ne želi da se dopadne i da bude lepa, tu postoji jedan neki VELIKI duboki problem. Kada to vidiš, to mi je zabrinjavajuće, a ne žena koja želi na njen način da se ulepša.

34:29 – Voditeljka: Kao i kad neko ko se ulepšava u granicama umerenosti je ok. Ali ako ide u krajnost da menja svoj identitet potpuno plastičnom hirurgijom, to je isto čini mi se dublji problem i menja ustvari nešto drugo. (DD- zlostavljanja sebe, mislim ima i takvih ljudi).

Na ekranu glumac DD obučen u ženu.

35:16 – Voditeljka: Iz BMW-a viri jedna muška glava. E sad ne znam da li te gledaju kao atraktivnu ženu ili hihihih…

Objašnjenje serije „Slatke muke“

35:42 –DD: EE me pozvao da igram ovog tranvestita i beskrajno smo se dobro zabavili. (voditeljka – šta si u glavi doživeo kao žena?) To je vrlo zanimljivo iskustvo. Ja sam imao jedan ozbiljan uvid o životu. A to je koliko je KOMPLIKOOVANO BIITI ŽENA. (voditeljka – misliš samo na sređivanje i te spoljne momente ili uopšteno?) Na uopšte tehnički biti žena. Obući, našminkati se, nokti… ne samo to. Kada to sve staviš na sebe, žene nose torbice, nose šalčiće, to sve pada, vrti se. Kosa se lepi za karmin… za minđuše se kosa zaplete… moraš da paziš kako sedaš, pa da ti se ne pocepa čarapa, pa klizavi stepenici, pa štikla… Ja sam bio u paklu i u čudu. (GG– i zamisli onda dođe trenutak kada sve to treba da skineš, svi- hahahahahahhha) E to sam radio! Skidao jesam.

37:02 GG: Ne, nego moraš to sve da skineš, a da ostaneš ženstven. (voditeljka- bravo GG!)

37:07 –DD: Ja se uopšte ne šalim. Ja mislim da je to jedan jako komplikovan i naporan posao…. Al sam primetio, ovo je naša tema, zbog čega neke žene preteraju. Zbog čega naprave usne ili bilo šta već mnogo veće, groteskno ili do neke mere…. (šta je još doživeo na tom snimanju) Primetio sam veliku količinu pažnje na sebi. Na setu, ekipa, ljudi sada evo vaši gosti… ja sam shvatio da je to prosto čudno. A te žene koje naprave tako nešto čudno, bila ti lepa, ne bila ti lepa. Svi se kad vide nešto preuveličano, svi se okrenu i prokomentarišu „je l si video ovo, vidi ovo…“ Ona to zna. Ja sam došao do zaključka da je to preterivanje u stvari žudnja za pažnjom… za velikom količinom pogleda na sebi. Verujte da glumac u tome uživa…(nešto o glumcima, pozorištu…) Dobijaš pažnju celog gledališta na sebi. Te žene dobijaju neverovatnu pažnju. Drugo dobijao sam brigu. Daj DD da ti pomognem niz stepenice, je l si žedan? Dajte joj hladno joj je! Hladno JOJ je! Ja sam dobio preveliku količinu pažnje koju nikad nemam…..

39:12 –ĐĐ: Mislim da su krivi i ovi telefoni, Instagram, Fejsbuk. Niko više ne gleda žene. Svi, ovaj, imaju svoj neki biznis. Svi su na telefonima. Kad žena prođe, kaže niko me nije pogledao, idem da se operišem i tako to ide u krug.

39:26 –DD: Ali je l ste primetili da je i to nezasito? Koliko god da je na Instagramu, koliko god se prelepih žena ispred tebe, hteo, ne hteo na bilbordu je, ovde je, onde je… Glad i dalje postoji. Čekaš sledeću i sledeću. Znači u čoveku postoji nešto gladno telesne lepote. Nove su stvari, to je sve pristupačnije i sve više je nagona za parenjem u tom smislu. Jer sve je više prelepih žena, a muškarac na to ima prirodni, biološki nagon da mu se sve to dopada. Ali to je iskonska stvar. Žudnja za lepotom i uživanje, fascinacija…… Pogledajte Mikelanđelove crteže… za telesnom lepotom žude svi i teže da je dosegnu… Telesna lepota za kojom su žudeli svi. Oduvek i zauvek ljudi. To je telesna lepota…. i ljudi danas žive život koji im sad to omogućava. Jer je to sada pristupačno, može i da se plati, a nije više ni tako skupo. Gde želiš da budeš što lepši, da živiš što lepše i da živiš što duže.

40:55 –GG: Ima jedna interesantna stvar…Žene, vrlo često i sve što rade i kako izgledaju, vrlo često više vole da se svide drugim ženama (voditeljka- tako je!), nego muškarcima. I znači im ako im druge žene daju komplimente, mnogo više nego muškarci. (voditeljka – to je u stvari potvrda). Kao što je isto sa druge strane jedna interesantna, čudna, da ne kažem možda i bolesna stvar, svi mi koji se bavimo sportom i malo vodimo računa o izgledu, govorim o muškarcima, isto kada dovedemo telo do nekih rezultata boljih, i onda nam je stalo da nam drugi muškarac kaže kao to kad se gledamo između sebe… hahahah… Pa ne, i u teretani znači, i ne obraćamo pažnju da li žene gledaju, ali ako mi muškarac kaže – auuu al si se doterao, vidi definiciju… kao da ti je rekla najbolja riba. (voditeljka- to je potvrda, znači prvo mora da se svidi ženi, ali onda tražiš i potvrdu)

42:21 –DD:….Mi zaista, zaaista ne znamo koja je to torbica zbog ovih cipela, a na koji lak onda ide. Mi nemamo pojma da li je to ova boja plava, ili je on boja… Mi ženu vidimo- jao što je lepa ili nije lepa. A to sa čim ide dalje kajšić i da li je ovo iz ove firme… mi to veeze nemamo. A to sve žene odmah provale.

42:51 –GG: Kao što se kaže u zdravom telu, zdrav je duh. Ne može da ti duh bude zdrav ako nemaš i zdravo telo.

43:12 -DD: Znači halapljivost za lepotom je potreba koja ne može da se gasi. Ne mislim samo na lepotu žena…ljudi vole da vide lepu kuću, jezero…

Na kraju emisije voditeljka odgovora na pitanja gledalaca sa medicinske strane i emisiju završava sledećom izjavom : „Videle ste da se svet sve više okreće trendu prirodnog izgleda. Čuli ste i kako muškarci gledaju na žensku lepotu. Kao što vam kažem da je umerenost ključ zdravlja, to isto mislim i kada je ulepšavanje u pitanju. Imajte na umu da je manje često više. Da me ne razumete pogrešno, uvek pozdravljam negu i želju za lepim izgledom, ali nemojte ostati na površini. Rad na sebi i iznutra i na svojoj duhovnosti je sjaj koji nosite sa sobom, a koji ne možete dobiti estetskim intervencijama. Smejte se bez griže savesti i straha da ćete dobiti bore. Zadržite ekspresiju vašeg lica i nemojte da se trudite da menjate svoj identitet i postanete masa u moru istog. Sačuvajte vašu jedinstvenost“.

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1].
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustavom[3] se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. Odredbom čl. st. 2. Ustava propisano je da u Republici Srbiji nema cenzure, a nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6.  Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li je uređivanjem emisije „Zdravi sa dr VV– O lepoti i estetskoj hirurgiji“ koja se 19. januara 2020. godine emitovala na televiziji „EE“ i stavovima koje je tokom ove emisije iznosila, autorka i voditeljke VV, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.7. Poverenik se najpre osvrnuo na navode iz izjašnjenja da podnositeljke pritužbe nemaju aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe, „jer u skladu sa članom 35. Zakona o zabrani diskriminacije pritužbu može da podnese samo lice koje je pretrpelo diskriminaciju“. S tim u vezi, važno je istaći da saglasno članu 35. st.1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i članom 15. stav 1. tačka 1. Poslovnika o radu Poverenika[6] pritužbu može podneti svako ko smatra da je pretrpeo diskriminaciju. Dalje, pojašnjavajući pojam popularne pritužbe, autori Komentara zakona o zabrani diskriminacije[7], koriste se primerom govora mržnje koji je uperen protiv Roma, navodeći da u slučaju diskriminacije grupe lica, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, kao i bilo koje fizičko ili pravno lice, bez ičije saglasnosti, odnosno bez obzira na to da li je pripadnik romske populacije. Ovako široko regulisana aktivna legitimacija u postupku pred Poverenikom u korelaciji je sa potrebom da se omogući delotvorno suzbijanje diskriminacije. Dakle, ukoliko u slučaju diskriminacije grupe lice pritužbu može podneti svako, bez obzira da li pripada toj društvenoj grupi, tumačenjem ovakvog stava argumentum a contrario, ne postoji smetnja da pritužbu podnese pripadnik/pripadnica te društvene grupe, ne samo u ime grupe lica, već i u svoje lično ime. Stoga, imajući u vidu da podnositeljke pritužbe smatraju da su emisijom „Zdravi sa dr VV“ koja se 19. januara 2020. godine emitovala na televiziji „Nova S“ diskriminisane sve žene, može se konstatovati da su one aktivno legitimisane za podnošenje konkretne pritužbe.

3.8. Polazeći od navoda pritužbe da je „kreiranjem koncepta emisije, autorka i voditeljka emisije, omogućila iznošenje i promovisanje seksističkih i omalovažavajućih stavova prema ženama“ i da „na diskriminatorne stavove koje su gosti izneli u emisiji, nije reagovala, već je iste potvrđivala, podsticala ili sama iznosila“, a imajući u vidu da je u pritužbi navedeno nekoliko izjava iz emisije za koje je ostalo nejasno u kom kontekstu su date, u cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, urađen je transkript celokupne emisije koja je predmet postupka. Ovo je naročito važno budući da, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je takvo ograničenje srazmerno legitimnom cilju. S tim u vezi Poverenik će analizirati komentare i pitanja koje je voditeljka postavljala gostima u emisiji: O lepoti i estetskoj hirurgiji dana 19. januara 2020. na televiziji EE.

3.9. Podnositeljke pritužbe navode u pritužbi –  da se u emisiji „ne govori o izgledu žena iz ugla plastične hirurgije i esteteske medicine sa stručnjacima specijalizovanim za tu oblast, niti se pokazuje interesovanje za dostignuća žena, njihove sposobnosti i rezultate rada“, već su u „fokusu“ intervjua sa napred navedenim gostima bili njihovi kriterijumi o ženskoj lepoti, „pri čemu su žene svedene na fizički izgled, delove tela i rezultate estetskih intervencija kojima su se podvrgle“. U svom izjašnjenju, VV je, između ostalog, navela da tema emisije koja je predmet pritužbe nije diskriminatorna i da se ne može smatrati povredom to što su na temu ženske lepote komentare davali muškarci. Takođe, istakla je da su, u skladu sa temom emisije koja je predmet analize, njeni gosti imali pravo da iznesu svoje mišljenje, „jer je pravo na mišljenje jedno od osnovnih ljudskih prava“. S tim u vezi Poverenik prvo konstatuje da tema emisije koja se odnosi na lepotu i plastičnu hirurgiju, sama po sebi nije zabranjena i ne predstavlja diskriminaciju u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, niti je Zakonom zabranjeno govoriti o lepoti i estetskoj hirurgiji sa muškarcima „koji nisu specijalizovani za oblast plastične hirurgije i estetske medicine“.

3.10. Dalje je Poverenik pristupio utvrđivanju šta su gosti u emisiji izjavili, kao i komentare i pitnja autorke i voditeljke emisije. U daljem tekstu su izdvojeni pojedini komentari koje su podnositeljke pritužbe označile kao „sporne“.

Pregledom emisije „Zdravi sa dr VV“ utvrđeno je da je voditeljka na početku razgovora postavila sledeće pitanje gostima u emisiji: „E kad smo rekli najbolji odnos prema ženama, šta vas najviše privuče na nekoj ženi? Šta prvo primetite?“, kao i da je na pitanje jednog od gostiju „da li samo govorimo o fizičkom izgledu?“, izjavila: „Govorimo o lepoti iz vašeg muškog ugla i govorimo uopšte o plastičnoj hirurgiji. To je centralna tema, ali i lepota i plastična hirurgija idu jedna sa drugom“. Daljim uvidom u snimak emisije utvrđeno je da su gosti pored stvari vezanih za fizičkih izgled, koji je po njihovom mišljenju najprivlačniji na ženi, između ostalog, izjavili i sledeće: „Svakog od nas… nema veze da li je muškarac ili žena… i to se ne odnosi samo na muško-ženske odnose. Mi smo mnogo više vizuelni tipovi nego žene i onda, sve što gledaš je uvek onaj prvi utisak vizuelni što te zadivi“, kao i „lice je mnogo bitna stvar. Mislim da je i obrnuto. Muškarac kada je lep prolazi kod žena“, „ništa seksipilnije od duhovite žene“. Nakon odgovora gosta da je po njegovom mišljenju eneregija kojom žena zrači „broj jedan“, voditeljka se nadovezuje pitanjem koje su podnositeljke u pritužbi istakle kao sporno: „Znači gledate taj sklad, sliku, koliko je važan ton? Je’l može slika bez tona ili sa tonom?“. Uvidom u snimak emisije utvrđeno je da su gosti, između ostalog izjavili sledeće: „Žena mora da zrači, recimo ako žena uzme ulogu da ona bude muško i da vodi razgovor, mislim da.. to meni pada u oči odmah. Znači žena mora da bude odmerena, znači da u jednom momentu, ne da prećuti, ali da bude pametna (voditeljka- mudra), tako je, mudra da. A muškarac treba da bude misteriozan. Što žene vole. (voditeljka- tačno, tačno).“, Daljim pregledom utvrđeno je da je, pojašnjavajući pojam „disfunkcionalne porodice“, gost emisije, između ostalog, izjavio sledeće: „Šta čovek traži sa ženom? Partnerstvo. Dakle donesi deo emotivnosti koji nemam, deo pamet koji nemam, deo odlučnosti koji ja nemam…. jer šta će mi još jedan ja. Ja, ne tražim u tom smislu da budem neki dominantni a da ona samo ćuti, taman posla, nikad nisam ni bio sa takvim ženama! Ali nekako, to će zvučati čudno, ali kako idem kroz život, sve mi se više sviđa da ipak postoje stvari u kojima su muškarci muškarci, a žene žene. I da je to jako lepo i da zbog toga stvari dobro funkcionišu. Da se ne mešamo u neke stvari u kojima nismo bolji od onog drugog. A često pomisle muškarci da su bolji za sve, a žene da su bolje od muškaraca za mnogo toga. I tu nastaju veliki skrševi.“ Na to je voditeljka dodala: „Ja isto mislim da žena ima svoje mesto a muškarac svoje i da treba da budu kompatibilni, polovine koje se nadopunjuju.“

Takođe, povodom navoda da su žene „često“ nazivane ženkama, pregledom emisije utvrđeno je da je ovaj termin upotrebljen u izlaganju gostiju dva puta i to u sledećem kontekstu : „Ja volim da žena bude ženka pre svega…volim žene koje vole da preuzmu inicijativu, volim žene koje se smeju, koje su glasne, koje su pune života“ i „Ono što najviše uzbuđuje u ženi, pored naravno lepote koja ti se dopada fizičke i telesne je .. ja to nazivam ženka, odnosno žena, odnosno uzbuđenje osobe i tog bića. Tada nastaju magije…. Mislim da je važnije da je žena i sadržaj od koga je ona sastavljena.“ Tim povodom voditeljka je izjavila. „Hoćeš da kažeš kada postaviš pitanje devojci ili ženi da ne kaže kako ti kažeš dragi, nego da ima inicijativu“.

Dalje, Poverenik je imao u vidu da su podnositeljke u pritužbi kao jedan od primera „mizogenih i seksističkih stavova o ženama“ navele i izjavu voditeljke da kod žene koja ne želi da se dopadne i da bude lepa postoji neki „dublji problem“. U izjašnjenju na ove navode, VV je, između ostalog, navela da je ovaj stav iznela sa medicinskog stanovišta, kao lekarka, „jer zanemarivanje sebe, lične higijene i fizičkog izgleda, i to u okvirima onoga što je samo toj osobi lepo i dopadljivo, vodi u odsustvo želje za životom, upućuje na različita mentalna oboljenja, koja, na žalost, ukoliko se na vreme ne potraži pomoć, mogu da odvedu i u suicid“. Takođe, navela je da „kao doktorka ima obavezu da utiče na žene, a posebno na mlade devojke, da prihvate svoj fizički izgled i da on nije jedino merilo vrednosti, ali i da ga mogu poboljšati medicinskim metodama, u zdravim granicama, koje ih neće životno ugroziti“, što je u korelaciji sa zaključkom emisije, o čemu je već bilo reči u prethodnom delu ovog mišljenja.

3.11. Analizirajući ove stavove, a polazeći od toga da je pritužba podneta protiv voditeljke, Poverenik je imao u vidu propise koji se odnose na slobodu govora. Predmet analize Poverenika bilo je da li je u konkretnom slučaju došlo do prekoračenja granice slobode govora sa aspekta antidiskriminacionih propisa, odnosno da li je  VV kao autorka i voditeljka emisije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije na osnovu pola i izgleda kao ličnih svojstava. Odredbe Ustava Republike Srbije, koji u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Članom 50. stav 2. Ustava je propisano da u Republici Srbiji nema cenzure, a da nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Slično tome, Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[8], u članu 10, regulisana je sloboda izražavanja. Stavom 1. navedenog člana propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

S tim u vezi stavovi koji su izneti, kao i komentari i pitanja voditeljke nisu takvi da ih je u demokratskom društvu neophodno ograničiti. Naime, sloboda izražavanja u svakom demokratskom društvu obuhvata, pre svega, slobodu svakoga da ima lično mišljenje i da ga iznese, bez straha od odmazde, cenzure ili sankcije, kao i da se ne može smatrati da postoji sloboda govora, ako očekujemo da sve što drugi izjave bude u skladu sa našim ličnim vrednostima. Naime, ova vrsta slobode je apsolutno zaštićena i može se ograničiti samo u, kao što se na osnovu navedenih propisa može videti, tačno određenim situacijama. Takođe, Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da se odredbom člana 10. Konvencije, ne štite samo informacije ili ideje koje su opšteprihvaćene, odnosno one koje se smatraju neuvredljivima ili nečim što ne izaziva reakcije, već i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju, jer su takvi zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumnosti, bez kojih nema demokratskog društva.[9] Stoga, gledaoci i gledateljke mogu da se slože sa temom emisije i pitanjima koje je novinarka VV postavljala gostima, ali isto tako mogu da ih smatraju uvredljivim.

3.12. Ceneći sve napred navedeno, Poverenik je stava da su mišljenja i stavovi koje je voditeljka VV iznela u svojoj emisiji, podložni javnoj raspravi i izazivanju različitih reakcija, ali da se ne može smatrati da su objektivno imali za cilj podsticanje i promovisanje diskriminatornih stavova o ženama. Tako na kraju emisije voditeljka izvlači zaključak: „Da me ne razumete pogrešno, uvek pozdravljam negu i želju za lepim izgledom, ali nemojte ostati na površini. Rad na sebi i iznutra i na svojoj duhovnosti je sjaj koji nosite sa sobom, a koji ne možete dobiti estetskim intervencijama. Smejte se bez griže savesti i straha da ćete dobiti bore. Zadržite ekspresiju vašeg lica i nemojte da se trudite da menjate svoj identitet i postanete masa u moru istog. Sačuvajte vašu jedinstvenost“. S tim u vezi, prilikom donošenja mišljenja Poverenik je posebno imao u vidu da su u uvodu emisije pojašnjeni razlozi obrađaivanja teme: „O lepoti i estetskoj hirurgiji“, kao i da je autorka i voditeljka emisije u uvodu i u zaključku upravo problematizovala pitanje potrebe za podvrgavanjem estetskim zahvatima kada nisu izazvani potrebama zdravlja. Pored toga, Poverenik je imao u vidu i presude Evropskog suda za ljudksa prava i zauzeti stav suda da je raspravljajući o izveštavanju koje se zasniva na intervjuima, bilo da su uređeni ili ne, Sud smatrao da bi kažnjavanje novinara za pomaganje u širenju izjava koje je dalo neko drugo lice u intervjuu, ozbiljno umanjivalo doprinos štampe diskusijama o pitanjima od javnog interesa i takve kazne ne treba propisivati ukoliko ne postoje naročito jaki razlozi za to[10]. Uvidom u celu emisiju ne može se utvrditi da je ideja bila objektivizacija žena u društvu, niti svođenje žena na njihov fizički izgled, već problematizacija estetske hirurgije i koncepta lepote u savremenom društvu.

 

 

  1. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA i BB povodom emisije „Zdravi sa dr VV– O lepoti i estetskoj hirurgiji“, koja je prikazana 19. januara 2020. godine na televiziji „EE“, utvrđeno je da voditeljka VV nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja  nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] čl. 46. st.1 i st. 2. Ustava Republike Srbije

[4] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[5] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09)

[6] Poslovnik o radu (Službeni glasnik RS, br. 34/11)

[7] Petrušić N., Krstić I., Marinković T., (2014)  Komentar zakona o zabrani diskriminacije, Beograd : Pravosudna akademija, str. 243.

[8] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/10)

[9] Sloboda izražavanja, Vodič za primenu čl. 10. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, Priručnik iz oblasti ljudskih prava, br. 2, Monica Macovei, str. 14.

[10] Sloboda izražavanja, Vodič za primenu čl. 10. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, Priručnik iz oblasti ljudskih prava, br. 2, Monica Macovei, str.27 i 28.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon848-20 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu pola Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top