br. datum: 30.1.2025.

MINISTARSTVO ZDRAVLjA

dr Zlatibor Lončar, ministar

11000 BEOGRAD

Nemanjina br. 22-26

Predmet: Inicijativa za donošenje podzakonskog akta kojim će se na jasan način propisati postupanje ustanova zdravstvene zaštite u situaciji kada jedno lice boravi u mestu van svog prebivališta i ima potrebu za zdravstvenom zaštitom u mestu privremenog boravka, a nije u pitanju hitan slučaj

Poštovani gospodine Lončar,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu jednog građanina sa prijavljenim prebivalištem u Beogradu, koju je podneo protiv Ministarstva zdravlja Republike Srbije (u daljem tekstu: Ministarstvo) i protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO). Podnosilac pritužbe je istakao da je diskriminisan po osnovu mesta prebivališta kao drugog ličnog svojstva, naplatom zdravstvenih usluga od strane Doma zdravlja Blace, kao zdravstvene ustanove van njegovog mesta prebivališta. U pritužbi je dalje navedeno da je podnosilac pritužbe prethodno otišao u Blace na nedelju dana, da je, trećeg dana boravka, „povredio donji deo kičme“, te da je otišao u Dom zdravlja Blace radi pružanja usluge zdravstvene zaštite. Navedeno je i da mu je na kraju celokupna zdravstvena usluga naplaćena iako ima zdravstveno osiguranje. Zbog naplate pruženih usluga zdravstvene zaštite u Domu zdravlja Blace, iako se radi o licu koje ima zdravstveno osiguranje, podnosilac pritužbe se obratio i Ministarstvu, nakon čega mu je samo prosleđen odgovor Doma zdravlja Blace, koji naplatu troškova pružene usluge zdravstvene zaštite obrazlaže činjenicom da podnosilac pritužbe nije imao potvrdu o prijavljenom privremenom boravku na teritoriji Opštine Blace, da nije bilo u pitanju pružanje hitne medicinske pomoći, te da je, prema relevantnim odredbama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, podnosilac pritužbe, iako je zdravstveno osiguran, bio u obavezi da snosi troškove pružene usluge zdravstvene zaštite u Domu zdravlja Blace. Podnosilac pritužbe je predložio Povereniku da pokrene inicijativu za izmenu odredaba člana 124. Zakona o zdravstvenom osiguranju i članova 47. i 47a. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, smatrajući da je odredbama navedenih članova diskriminisan po osnovu prebivališta kao ličnog svojstva, jer je, kao osigurano lice, bio u obavezi da snosi troškove pružene usluge zdravstvene zaštite, zbog činjenice da nema prijavljeno prebivalište, odnosno potvrdu o prijavljenom privremenom boravku u Blacu.

U toku postupka po ovoj pritužbi, Ministarstvo zdravlja – Sektor za zdravstveno osiguranje i finansiranje u zdravstvu, kao i RFZO dostavili su izjašnjenja na navode iznete u pritužbi. U izjašnjenju RFZO, između ostalog, navedeno je da podnosilac pritužbe nije imao obavezu da plati, odnosno Dom zdravlja Blace nije imao pravo da naplati pruženu zdravstvenu uslugu podnosiocu pritužbe, budući da se radi o osiguranom licu. Takođe, u izjašnjenju RFZO je navedeno da lice koje zahteva pružanje zdravstvene usluge na primarnom nivou, van mesta prebivališta (u mestu privremenog boravka), jedino mora posedovati validnu ispravu o osiguranju (karticu zdravstvenog osiguranja), te da nije potrebno posedovati potvrdu o prijavljenom privremenom boravku.

Sa druge strane, Ministarstvo zdravlja je u svom izjašnjenju i dopuni izjašnjenja navelo da  osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu na teritoriji matične filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i da je odredbama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Pravilnik) propisano da osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, koji ima sedište na području matične filijale sa kojom je zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite. Takođe, navedeno je da je odredbama člana 47. Pravilnika propisano da osigurano lice koje privremeno boravi van mesta prebivališta (prijavljen boravak u MUP – u), ostvaruje zdravstvenu zaštitu u mestu privremenog boravka u zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou, bez promene izabranog lekara, što obuhvata dijagnostiku i lečenje, uključujući propisivanje lekova na recept ili nalog, medicinsku rehabilitaciju i sl, da osigurano lice mora, pored isprave o zdravstvenom osiguranju (kartice zdravstvenog osiguranja) imati ispravu o prijavljenom boravku na teritoriji koja se nalazi izvan prebivališta osiguranog lica, ukoliko ima nameru da koristi usluge zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou van teritorije prebivališta, odnosno van teritorije matične filijale RFZO, da navedeno proizlazi iz odredaba člana 10. tačka 11. Zakona o zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: Zakon), koji propisuje da se mesto stanovanja, mesto prebivališta, odnosno boravišta osiguranog lica dokazuje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje prijava prebivališta, odnosno boravišta, da se na osnovu toga moraju uzeti u obzir odredbe člana 15. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, kojima je propisano da je građanin dužan da prijavi boravište nadležnom organu u roku od osam dana od dana dolaska u mesto boravišta, kao i da se licu koje prijavljuje boravište izdaje odgovarajuća potvrda. Istaknuto je i da je podnosiocu pritužbe Dom zdravlja Blace pravilno naplatio pružene usluge zdravstvene zaštite, iz razloga što podnosilac pritužbe nije imao potvrdu o prijavljenom privremenom boravku na teritoriji Opštine Blace, a nije se radilo o pružanju hitne medicinske pomoći, kao i da podnosilac pritužbe nije bio diskriminisan po osnovu prebivališta kao drugog ličnog svojstva u konkretnom slučaju, budući da nije imao potvrdu o prijavljenom privremenom boravku, a što predstavlja opravdani razlog za pravljenje razlike jer je pružanje zdravstvenih usluga vezano za matičnu filijalu osiguranog lica, odnosno za njegovo mesto prebivališta gde svako osigurano lice ima svog izabranog lekara, a u kojoj ustanovi se nalazi i zdravstveni karton osiguranog lica. Posebno je istaknuto da, ukoliko bi osigurana lica mogla da se leče bez kriterijuma (prebivalište – boravište) po sopstvenom izboru, ne bi bilo moguće usklađivanje dijagnoza, praćenje izdatih lekova, kao i uopšte pružanje zdravstvenih usluga na adekvatan način, te da je zbog navedenih razloga Dom zdravlja Blace, budući da se radi o osiguranom licu koje nije imalo potvrdu o privremenom boravku na teritoriji Opštine Blace, a nije se radilo o pružanju hitne medicinske pomoći, pružena usluga naplaćena u skladu sa cenovnikom zdravstvene ustanove.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 124. Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisano je da se osiguranom licu obezbeđuje zdravstvena zaštita u zdravstvenoj ustanovi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, koji ima sedište na području filijale u kojoj se tom osiguranom licu obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, da se osiguranom licu obezbeđuje zdravstvena zaštita i kod zdravstvene ustanove, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, van područja filijale iz stava 1. ovog člana, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, kao i da ministar, na predlog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, uređuje bliže uslove i način za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Članom 270. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da će se propisi za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Stavom 2. istog člana propisano je da će se do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivati propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, donet na osnovu člana 141. stav 4. ranije važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/05, 109/05 – ispr, 57/11, 110/12 – odluka US, 119/12, 99/14, 123/14, 126/14 – odluka US, 106/15 i 10/16 – dr. zakon) i da je navedeni pravilnik još uvek na snazi s obzirom da nije donet novi podzakonski akt na osnovu odredaba sada važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju. Odredbama člana 47. navedenog Pravilnika, između ostalog, propisano je da osigurano lice koje privremeno boravi van mesta prebivališta, ostvaruje zdravstvenu zaštitu u mestu privremenog boravka u zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou, bez promene izabranog lekara, da zdravstvena zaštita na primarnom nivou koju osigurano lice ostvaruje van mesta prebivališta, obuhvata dijagnostiku i lečenje, uključujući propisivanje lekova na recept ili nalog, medicinsku rehabilitaciju, propisivanje medicinsko-tehničkih pomagala koja se propisuju na mesečnom nivou i sl, kao i da zdravstvenu zaštitu osigurano lice ostvaruje na osnovu overene isprave o osiguranju. Članom 47a ovog pravilnika propisano je da osigurano lice koje privremeno boravi van mesta prebivališta, ostvaruje zdravstvenu zaštitu na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u mestu privremenog boravka kada je to medicinski indikovano na osnovu uputa lekara iz zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite iz člana 47. ovog pravilnika, u slučaju akutnog stanja ili akutnog pogoršanja hronične bolesti osiguranog lica, te da izuzetno, hitnu zdravstvenu zaštitu osigurano lice ostvaruje bez uputa lekara iz zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite.

S obzirom da u konkretnom slučaju nije podneta pritužba protiv Doma zdravlje Blace zbog naplate lekarskog pregleda već je pritužba podneta protiv Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje, zbog kako je navedeno potrebe za unapređenjem postojećih propisa, postupak po pritužbi je obustavljen u skladu sa članom 36. stav 1. tač. 1. i 5. Zakona o zabrani diskriminacije.

Međutim, Poverenik smatra, kao i podnosilac pritužbe da je neophodno unapređenje propisa koji bi na jasan način propisali pružanje  zdravstvene zaštite u mestu van prebivališta osiguranika. Naime, iz izjašnjenja Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje evidentno je da se odredbe člana 124. Zakona o zdravstvenom osiguranju i čl. 47. i 47a. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u praksi različito tumače što dovodi do toga da zadravstvene ustanove mogu različito da postupaju u istoj pravnoj situaciji, odnosno da jedna ustanova naplati pregled osiguraniku za kog je procenjeno da nije hitan slučaj i koji boravi u mestu van svog prebivališta i ima potrebu za zdravstvenom zaštitom ali nema prijavu boravka u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana, a da druga ustanova u istoj situaciji zdravstveni pregled ne naplati.

Uzimajući u obzir navedene odredbe zakona i pravilnika, a posebno imajući u vidu činjenicu da RFZO i Ministarstvo zdravlja na različiti način tumače odredbe važećeg Pravilnika, Poverenik je mišljenja da je neophodno unapređenje, odnosno donošenje novih propisa koji bi na jasan način propisali pružanje zdravstvene zaštite u mestu van prebivališta osiguranika, u slučajevima kada osiguranik nije u stanju hitne medicinske pomoći.

S tim u vezi, u skladu sa odredbama člana 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje inicijativu Ministarstvu zdravlja da, prilikom donošenja novog podzakonskog akta kojim će urediti način i postupak ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa odredbama člana 124. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju, na jasan način propiše postupanje ustanova zdravstvene zaštite u situaciji kada jedno lice boravi u mestu van svog prebivališta i ima potrebu za zdravstvenom zaštitom u mestu privremenog boravka.

Potrebno je nas obavestite o preduzetim radnjama u skladu sa ovom inicijativom.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

84-25 Inicijativa za donošenje podzakonskog akta kojim će se na jasan način propisati postupanje ustanova zdravstvene zaštite u situaciji kada jedno lice boravi u mestu van svog prebivališta i ima potrebu za zdravstvenom zaštitom u mestu privremenog boravka, a nije u pitanju hitan slučaj