br. 07-00-354/2019-02 datum: 19. 11. 2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom priužbe A. A. protiv poslodavca B. B. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je A. A. osoba sa invaliditetom, da radi na radnom mestu „kontrolor prolaska putnika i autobusa“. Dalje je navedeno da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. …/2018 od … 2018. godine utvrđeno da nije sposoban za obavljanje teških i srednje teških fizičkih poslova, kao ni poslova koji zahtevaju dugo stajanje i hodanje, rad u prinudnim položajima tela i rad u lošim mikroklimatskim i klimatskim uslovima, da nije sposoban za rad na otvorenom gde bi bio izložen UV zračenju, nije sposoban za produženi, noćni i smenski rad, nije sposoban za poslove radnog mesta kontrolora saobraćaja, kao i da je uz navedena ograničenja sposoban za obavljanje lakih administrativnih poslova. Podnosilac pritužbe navodi da radno mesto na kojem radi ugrožava njegovo zdravlje i nije u skladu sa medicinskim ekspertizama, kao ni sa rešenjem NSZ o kojem je obavestio poslodavaca, ali da mu poslodavac nije odgovorio niti ga je rasporedio na radno mesto u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem i invaliditetom. U izjašnjenju je navedeno da je pravnosnažnom sudskom presudom u postupku radi poništaja aneksa ugovora o radu kojim je A. A. raspoređen na radno mesto „kontrolor prolaska putnika i autobusa“, utvrđeno da je ovo radno mesto u skladu sa ekspertizama nadležne zdravstvene ustanove, kao i rešenjem Republičkog fonda PIO iz 1996. godine. Dalje je navedeno da je nakon toga podnosilac pritužbe samoinicijativno otišao na ponovnu procenu radne sposobnosti i da je jedina razlika u odnosu na ranije radne sposobnosti ocena da nije sposoban za poslove radnog mesta „kontrolora saobraćaja“. U prilogu izjašnjenja poslodavac je dostavio presudu u kojoj je, između ostalog, navedeno da je sud utvrdio da tužilac poslove „kontrolora izlaska putnika i autobusa“ obavlja radeći po potrebi i želji u montažnoj kućici ili boraveći pored rampe, a koje radno mesto ne zahteva veće fizičko opterećenje, nema dizanja i nošenja tereta, nema dugog stajanja, sedenja ili hodanja, moguće je izbeći izlaganje lošim klimatskim uslovima (vlaga i hladnoća), nema rada na visini, rad se obavlja u dnevnim smenama, bez produženog rada, to ovi poslovi kod tužioca ne mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja. U toku postupka je utvrđeno da je poslodavac dokazao da radno mesto „kontrolor prolaska putnika i autobusa“, na kojem radi A. A. nije radno mesto na kojem je izložen većem fizičkom opterećenju, podizanju tereta, dugom stajanju i hodanju, noćnom radu, produženom radu, radu na visini, radu u lošim mikroklimatskim uslovima (hladnoća i vlaga), delovanju UV zračenja, radu u prinudnom položaju tela, kao i da je radno vreme podnosioca pritužbe prilagođeno njegovim potrebama, odnosno da je dokazao da je A. A. obezbedio obavljanje poslova prema njegovoj radnoj sposobnosti u uslovima koji neće izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo mišljenje da privredno društvo B. B. nije diskriminisalo A. A. na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se 4. jula pritužbom i 29. jula i 26. avgusta 2019. godine dopunama pritužbe A. A. iz …, protiv poslodavca B. B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je zaposlen u B. B. u stalnom radnom odnosu od 1981. godine kao konobar sa završenim III stepenom ugostiteljsko-turističke škole;
• da je od 1996. godine „invalid“ III kategorije zbog opekotina i hronične venske insuficijencije nakon tromboze dubokih vena leve noge;
• da od 2013. godine počinju da mu otiču zglobovi na šakama i stopalima i da mu se deformišu prsti;
• u novembru 2014. godine mu je na Institutu za reumatologiju dijagnostikovano autoimuno oboljenje reumatoidni artritis seropozitivan, nespecifičan;
• da se od 2015. godine obraća poslodavcu, pravnoj službi, socijalnoj radnici, direktoru ugostiteljstva, sektoru za bezbednost i zdravlje radnika na radu, kao i inspekciji rada, sa molbom za promenu radnog mesta;
• da je na predlog direktora ugostiteljstva 2014/2015. godine završio IV stepen- ugostiteljski tehničar, kao uslov da bi bio raspoređen na radno mesto pomoćnika upravnika i da ga je diploma koštala 92.000,00 dinara;
• da je Nacionalna služba za zapošljavanje donela … 2015. godine rešenje da je sposoban za poslove konobara uz ograničenja, međutim nije dobio odgovor ni od inspekcija rada ni od Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja koja su to ograničenja;
• da ga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja aktom br. …/2015-02 od … 2015. godine obavestio da prema članu 81. stav 2. Zakona o radu zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Inspekcija rada donosi … 2016. godine rešenje br. …/2016-04 u kojem konstatuje da je poslodavac B. B. napravio povredu zakona i da je dužan da je otkloni u roku od 15 dana.
• da … 2016. godine potpisuje Aneks ugovora o radu za poslove kontrolora izlaska putnika i autobusa (ulazna-izlazna rampa), za koju se zahteva III stepen stručne spreme;
• da je radno mesto kontrolora sa veoma visokim procentom rizika za rad; uslovi su nehigijenski, ne postoji mokri čvor, ogromne količine izduvnih gasova, rad na otvorenom, leti ekstremno visoke temperature i izrazite temperaturne razlike između kućice i spoljne sredine, ogromna isparenja leti od asfalta, zimi voda, vlaga, hladnoća, klizave površine, dugotrajno sedenje, stajanje, konfliktne situacije sa putnicima bez žetona. Sve navedeno je u suprotnosti sa ekspertizama medicine rada, rešenjem RFPIO i članom 81. stav 2. Zakona o radu;
• da mu je 2016. godine dijagnostikovano još jedno autoimuno oboljenje – hronični lupus kože;
• da je u 2016. godini radio ukupno oko tri meseca, da mu je na ORS u Institutu za medicinu rada konstatovano pogoršanje zdravstvenog stanja, kao i da nije sposoban da radi kao kontrolor i rad uopšte. Da je u 2017. godini ukupno radio 52 dana;
• da je na Institutu za medicinu rada 5. jula 2018. godine konstatovano da nije sposoban za rad na otvorenom gde bi bio izložen delovanju UV zračenja i da nije sposoban da obavlja poslove kontrolora saobraćaja;
• da se sve vreme obraćao poslodavcu i dostavljao novu lekarsku dokumentaciju, kako bi ga rasporedili na drugo odgovarajuće radno mesto, kao i da poslodavac nije odgovorio ni na jedan njegov dopis;
• da je 3. juna 2016. godine podneo tužbu Prvom osnovnom sudu za poništaj Aneksa ugovora o radu, kao i da je Prvi osnovni sud doneo presudu 23. februara 2018. godine da je tužbeni zahtev neosnovan i da Apelacioni sud potvrđuje presudu Prvog osnovnog suda. U novembru 2018. godine podneo je reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.
• da mu je zdravstveno stanje loše, teško se kreće, jutarnja ukočenost traje do sat vremena, prsti na stopalima se još uvek deformišu, tri godine konstantno pije lekove protiv bolova i sve mu je teže da nađe odgovarajuću obuću;
• da mu je, pored medikamentne terapije od novembra 2016. godine odobrena i biološka terapija, kao i da je odbijen na „invalidskoj komisiji“ sa obrazloženjem da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti;
• da je Nacionalna služba za zapošljavanje, nakon procene radne sposobnosti, donela rešenje br. …/2018 od … 2018. godine da nije sposoban za radno mesto kontrolora. Obavestio je poslodavca o ovom rešenju, međutim nije dobio odgovor;
• da kod poslodavca postoje druga radna mesta i da poslodavac neće da ga proglasi tehnološkim viškom „jer bi ih koštalo“.
  • U prilogu pritužbe je, između ostalog, dostavljena sledeća dokumentacija: 1) dopis A. A. upućen generalnom direktoru B. B, direktoru pravne službe i socijalnoj radnici B. B. od 17. decembra 2018. godine, zaveden kod B. B. pod brojem … od 17. decembra 2018. godine; 2) rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Beograd broj …./2018 od … 2018. godine; 3) dopis A. A. upućen generalnom direktoru B. B, socijalnoj radnici B. B. i Sektoru za bezbednost i zdravlje radnika na radu zaveden kod B. B. pod brojem 0101-2158 od 11. juna 2019. godine; 4) Ekspertize (nalaz i mišljenje) Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“ Beograd broj, br. …, br. …., br. … i br. …; 5) deo Akta o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini, zaveden u privrednom društvu B. B. pod br. 3976/1 od 24. septembra 2008. godine i 6) rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Filijala za grad Beograd, br. …
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i čl. 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], i pribavio izjašnjenje B. B.
  • U izjašnjenju B. B, između ostalog, navedeno je:
• da je pritužba neosnovana;
• da se iz prilično obimnog teksta pritužbe ne može utvrditi u čemu se sastoji navodna diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja;
• da je tačno da je kod imenovanog 1996. godine utvrđena invalidnost III kategorije i da mu je zbog umanjene radne sposobnosti utvrđeno pravo da radi na drugim poslovima bez dugog stajanja i hodanja, kao i da A. A. nije hteo da pređe na druge poslove, pa je poslodavac prihvatio njegovu molbu da ostane na radnom mestu konobara i više radi noću, a kasnije i njegovu molbu da više ne radi noću;
• da poslodavac maksimalno izlazi u susret zahtevima i potrebama zaposlenih;
• da je od 2015. godine A. A. tražio da bude raspoređen na poslove pomoćnika upravnika poslovne jedinice III i u tom cilju pribavio diplomu o završenom nedostajućem stepenu stručne spreme za to radno mesto. Radno mesto koje je tražio nije bilo upražnjeno, a čak i da jeste njegova radna biografija nije bila preporuka za raspoređivanje na rukovodeće poslove;
• da je poslodavac, poštujući ograničenja u radu koja su utvrđena Ekspertizom Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ broj …od … 2016. godine, i u skladu sa mogućnostima, A. A. rasporedio na radno mesto „Kontrolor izlaska putnika i autobusa“. Navedenim raspoređivanjem poslodavac je zaposlenom obezbedio rad prema preostaloj radnoj sposobnosti i u skladu sa njegovom stručnom spremom, pri čemu je zarada na poslovima „Kontrolor izlaska putnika i autobusa“ veća nego na poslovima „Konobar“;
• da je A. A. 3. juna 2016. godine podneo sudu tužbu za poništaj Aneksa ugovora o radu, da je radni spor po ovoj tužbi okončan pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu …. od …. kojom je tužbeni zahtev A. A. odbijen kao neosnovan;
• da je A. A. na svoj zahtev otišao na procenu radne sposobnosti, kao i da je poslodavcu dostavio rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje broj …./2018 od … 2018. godine kojim je utvrđeno da su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja. U obrazloženju rešenja navedeno je da A. A. nije sposoban za obavljanje teških i srednje teških fizičkih poslova, kao ni poslova koji zahtevaju dugo stajanje i hodanje, rad u prinudnim položajima tela i rad u lošim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. Nije sposoban ni za rad na otvorenom gde bi bio izložen UV zračenju, kao ni za produžen, noćni i smenski rad i nije sposoban za poslove radnog mesta kontrolora saobraćaja;
• da je jedina razlika u odnosu na ranije radne sposobnosti ocena da nije sposoban za poslove radnog mesta kontrolora saobraćaja;
• da rano mesto „kontrolor saobraćaja“ u B. B. ne postoji, pa A. A. i nije mogao na njega biti raspoređen. A. A. je, prema preostaloj radnoj sposobnosti, raspoređen na radno mesto Kontrolor izlaska putnika i autobusa.
• na poslovima Kontrolora izlaska putnika i autobusa nema dužeg stajanja i hodanja, niti rada u prinudnom položajima tela. Zaposleni sedi na radnom mestu, a njegove obaveze se sastoje isključivo u sledećem: pritiskom na dugme podiže i spušta rampu za izlazak autobusa sa perona, i ukoliko neki putnik pođe da pristupi peronima pored te rampe, uputi ga gde treba da prođe i kako;
• da se rad ne obavlja na otvorenom, pošto zaposleni sedi u kućici, s tim da ima mogućnost da se po svom nahođenju prošeta, pošto autobusi izlaze sa perona u proseku na 15 do 30 minuta;
• da zaposleni retko mora da izađe iz kućice da bi sprečio prolaz fizičkih lica kroz rampu za autobuse. Vreme izlaganja UV zračenju u toku radnog vremena je minimalno i daleko je kraće od vremena koje mu je potrebno za dolazak na rad i odlazak sa rada;
• mikroklimatski i klimatski uslovi su zadovoljavajući. Zaposleni radi u zatvorenom prostoru (kućici) u kojoj postoji klima uređaj i radijator i uvek je moguće obezbediti prijatnu temperaturu. Kućica je odlično opremljena i ima televizor, telefon, orman, sto, stolicu, a ispred kućice, u hladovini ispod drveta, nalazi se i klupa;
• na radnom mestu na koje je raspoređen nema povećanih rizika i nisu se dešavale povrede, niti su uočena profesionalna oboljenja;
• Aktom o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini broj 010455-3976 od 15. septembra 2008. godine utvrđeno je da u B. B. ne postoje radna mesta sa povećanim rizikom;
• novo rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje broj …/2018 od … 2018. godine A. A. je dostavio i inspekciji rada povodom čega je kod poslodavca izvršen vanredni inspekcijski nadzor. U postupku nadzora, inspektor rada nije utvrdio da postoji povreda prava iz radnog odnosa.
  • U prilogu izjašnjenja dostavljena su sledeća dokumenta: 1) presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu …. i 2) presudu Apelacionog suda u Beogradu broj …

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Filijala za grad Beograd, br. … od … 1996. godine, utvrđeno je da je navedeno da se A. A. razvrstava u treću kategoriju invalidnosti i da mu pripada pravo na zaposlenje sa punim radnim vremenom na drugom odgovarajućem poslu bez većeg fizičkog opterećenja, dizanja i nošenja tereta težih preko 7-8 kg, u jednom zahvatu, dugog stajanja i hodanja.
   • Uvidom u rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Beograd broj … od … 2018. godine, utvrđeno je da je A. A, Nalazom, mišljenjem i ocenom radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja broj … od … 2018. godine utvrđen 1. stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja. Dalje je utvrđeno da je rešenjem konstatovano da A. A. ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno i da prema nalazu komisije A. A. nije sposoban za obavljanje teških i srednje teških fizičkih poslova, kao ni poslova koji zahtevaju dugo stajanje i hodanje, rad u prinudnim položajima tela i rad u lošim mikroklimatskim i klimatskim uslovima, da nije sposoban za rad na otvorenom gde bi bio izložen UV zračenju, nije sposoban za produženi, noćni i smenski rad, nije sposoban za poslove radnog mesta kontrolora saobraćaja, kao i da je uz navedena ograničenja sposoban za obavljanje lakih administrativnih poslova.
   • Uvidom u Ekspertizu Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ broj … od … 2016. godine, utvrđeno je da je u radnoj anamnezi, između ostalog, navedeno da je osiguranik A. A. po zanimanju konobar i da je na pregled doneo opis poslova. Dalje je utvrđeno da je u zaključku ekspertize, između ostalog, navedeno da konstatovani poremećaji zdravstvenog stanja trajno i bitno umanjuju radnu sposobnost osiguranika; da osiguranik nije sposoban za rad kao prema rešenju PIO fonda od 10. januara 1996. godine (bez većeg fizičkog opterećenja, dizanja i nošenja tereta težih od 7-8 kg u jednom zahvatu, dužeg stajanja i hodanja), ni za noćni rad, produženi rad, rad na visini i rad u lošim mikroklimatskim uslovima (hladnoća i vlaga). Dalje je navedeno da nije sposoban za posao konobara, da je potrebno primeniti član 81. Zakona o radu (drugi posao uz navedena ograničenja: administrativni poslovi i sl) i član 43. zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u cilju prevencije dalje invalidnosti.
   • Uvidom u Ekspertizu Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ broj … od … 2016. godine, utvrđeno je da je u radnoj anamnezi, između ostalog, navedeno je je osiguranik A. A. po zanimanju konobar i radi kao kontrolor izlaska putnika i autobusa. Dalje je utvrđeno da je u zaključku ekspertize, između ostalog, navedeno da konstatovani poremećaji zdravstvenog stanja trajno i bitno umanjuju radnu sposobnost osiguranika; da je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja i dijagnostikovanja sistemskih oboljenja; da nije sposoban za posao koji radi i rad uopšte; da će ga izabrani lekar uputiti na ocenu radne sposobnosti u PIO fond.
   • Uvidom u Ekspertizu Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ broj … od … 2018. godine, utvrđeno je da je u radnoj anamnezi, između ostalog, navedeno da je osiguranik A. A. po zanimanju konobar i da je pre dve godine prebačen na mesto kontrolora saobraćaja, na rampi, na otvorenom, da radi u dve smene i da je izložen lošim makroklimatskim uslovima – rad na otvorenom, kao i da je doneo opis posla. Dalje je utvrđeno da je u zaključku, između ostalog, navedeno da konstatovani poremećaji bitno i trajno umanjuju radnu sposobnost osiguranika, osiguranik nije sposoban za rad na radnom mestu gde bi bio izložen delovanju UV zračenja (rad na otvorenom), da nije sposoban za zahteve radnog mesta kontrole saobraćaja.
   • Uvidom u deo Akta o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini, zaveden u privrednom društvu B. B. pod br. 3976/1 od 24. septembra 2008. godine, utvrđeno je da u delu 5. Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti, 5. 1 Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini u radnoj jedinici saobraćaj i turizam, 5.1.19. Radna lista mogućih opasnosti za radno mesto „Kontrolor izlaska putnika i autobusa“ navedeno: 1. opasne površine, 2. mogućnost klizanja ili spoticanja na mokrom ili klizavom podu, 3. opasnost od udara groma, dok je pod brojem 5.1.19 Radna lista mogućih štetnosti za radno mesto „Kontrolor izlaska putnika i autobusa“ navedeno: 1. hemijske štetnosti (izduvni gasovi), 2. fizičke štetnosti (buka), 3. smenski rad, 4. štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom), 5. dugotrajno stajanje i 6. konfliktne situacije.
   • Uvidom u presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu … od 23. februara 2018. godine, utvrđeno je da sud doneo presudu kojom se odbija tužbeni zahtev tužioca A. A, kojim je tražio da se poništi, kao nezakonit, Aneks ugovora o radu be. … od … 2016. godine. Dalje je uvidom u presudu utvrđeno da je sud u dokaznom postupku izveo dokaze, između ostalog i saslušanjem svedokinje … i sudskog veštaka … Dalje je utvrđeno da je sud prihvatio nalaz i mišljenje veštaka iz oblasti medicine rada … od 13. septembra 2017. godine, njegov dopunski nalaz i izjašnjenje, nalazeći da su jasni, objektivni i dati u skladu sa pravilima struke, kao i da je poklonio veru iskazu svedokinje …, nalazeći da je logičan, objektivan i u skladu sa izvedenim dokazima. Iz iskaza svedokinje sud je, između ostalog, utvrdio da tužilac, zbog zdravstvenog stanja, uvek radi sa još jednim izvršiocem, i radi u dnevnoj smeni osam sati, počev od 9 ili 10 časova, kada mu odgovara, a ne radi noću.
   • Daljim uvidom u presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, utvrđeno je da je u obrazloženju presude sud naveo da je imajući u vidu zakonske odredbe, navode stranaka i utvrđeno činjenično stanje, našao da tuženi zahtev nije osnovan, i da je osporeni aneks ugovora o radu zakonit, jer je tužilac premešten na poslove koje je prema njegovom zdravstvenom stanju utvrđenom od strane nadležnog zdravstvenog organa, sposoban da obavlja, i koji ne utiču na pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. Dalje je navedeno da je tužiocu rešenjem RF PIO, filijala za grad Beograd, br. … od … 1996. godine utvrđena invalidnost III kategorije, da je Ekspertizom Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“ u Beogradu od 4. februara 2016. godine utvrđeno da je njegova radna sposobnost bitno i trajno umanjena, pa tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije sposoban za rad na poslovima sa većim fizičkim opterećenjem, dizanjem, stajanjem i hodanjem, kao ni za noćni ni produženi rad, rad na visini, ni rad u lošim klimatskim uslovima (hladnoća i vlaga). Zatim je još navedeno da tužilac poslove kontrolora izlaska putnika i autobusa obavlja radeći po potrebi i želji u montažnoj kućici ili boraveći pored rampe, a koje radno mesto ne zahteva veće fizičko opterećenje, nema dizanja i nošenja tereta, nema dugog stajanja, sedenja ili hodanja, moguće je izbeći izlaganje lošim klimatskim uslovima (vlaga i hladnoća), nema rada na visini, rad se obavlja u dnevnim smenama, bez produženog rada, to ovi poslovi kod tužioca ne mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja, iz čega proizlazi da je tužilac premešten na poslove koji su u skladu sa rešenjem RF PIO br. … od … 1996. godine i Ekspertizom Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“ u Beogradu, pa je sud, imajući u vidu nalaz i mišljenje veštaka za oblast medicine rada, kao i iskaz svedokinje, našao da su ovi poslovi odgovarajući poslovi za tužioca, odnosno da je radno mesto kontrolora izlaska putnika i autobusa u skladu sa navedenim rešenjem i ekspertizom.
   • Uvidom u presudu Apelacionog suda u Beogradu br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je sud potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu … od … 2018. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se poništi kao nezakonit Aneks ugovora o radu br. … od … 2016. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i dostavljenih priloga, navode iz izjašnjenja i dostavljenih priloga, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju^[5], koja kao opšta načela, između ostalog, navodi i poštovanje urođenog dostojanstva, zabranu diskriminacije i uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske različitosti čovečanstva[6], te propisuje da države ugovornice prihvataju da obezbede i unaprede puno ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta. U tom cilju države ugovornice preuzimaju obavezu da, između ostalog, preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa konvencijom i da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblja koje rade sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava[7].

U članu 27. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom propisano je da države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima, što uključuje mogućnost da zarađuju za život obavljajući posao koji su slobodno odabrali ili prihvatili na tržištu rada i u radnom okruženju koje je otvoreno, inkluzivno i pristupačno za osobe sa invaliditetom. Republika Srbija se obavezala da preduzme odgovarajuće korake da osigura i promoviše ostvarivanje prava na rad, uključujući i one osobe koje su stekle invaliditet tokom procesa rada, kroz preduzimanje odgovarajućih mera, uključujući zakonsku regulativu, usmerenu između ostalog na: zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta u odnosu na sva pitanja vezana za sve oblike zapošljavanja, uključujući uslove regrutovanja, zapošljavanja i primanja na posao, nastavak zapošljavanja, napredovanje u službi, uslove rada, zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, kao i promovisanje mogućnosti za zapošljavanje i napredovanje u karijeri za osobe sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada, kao i pomoći ovim osobama u traženju, dobijanju i zadržavanju posla.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 16. stav 1. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored toga, članom 26. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Odredbama člana 81. stav 1. Zakona o radu[9] propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, kao i stavom 2. da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazivali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Dalje je odredbama člana 101. ovog zakona propisano da zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom, dok je odredbama člana 102. propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona, kao i da ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• U konkretnom slučaju, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je poslodavac B. B. diskriminisao A. A. na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta tako što mu nije obezbedio obavljanje poslova prema njegovoj radnoj sposobnosti, odnosno radno mesto koje neće izazvati pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, a u skladu sa rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje br. …./2018 od … 2018. godine.
• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije A. A. i povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Eventualne povrede nekih drugih prava koje nisu u nadležnosti Poverenika, uključujući i navode podnositelja pritužbe da ima dokaze o postojanju krivičnih dela, Poverenik nije razmatrao i upućuje A. A. da o navedenim dokazima o izvršenju eventualnih krivičnih dela obavesti nadležno javno tužilaštvo i policiju.
• Pre pristupanja analizi, Poverenik konstatuje da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno da je A. A. zaposlen u privrednom društvu B. B. na radnom mestu „kontrolor izlaska putnika i autobusa“, da je osoba sa invaliditetom kojoj je 1996. godine utvrđena invalidnost treće kategorije, kao i da mu je utvrđeno pravo da radi na poslovima bez dugog stajanja i hodanja. Dalje je nesporno da je 2016. godine A. A, Aneksom ugovora o radu raspoređen na radno mesto kontrolora izlaska putnika i autobusa, kao i da je A. A. pokrenuo sudski postupak za poništaj Aneksa ugovora o radu. Sudski postupak je okončan 23. februara 2018. godine pravnosnažnom presudom apelacionog suda kojom je tužbeni zahtev A. odbijen kao neosnovan. Zatim je A. A, na svoj zahtev otišao na procenu radne sposobnosti nakon čega je … 2018. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje donela rešenje kojim je, između ostalog, konstatovano da nije sposoban za poslove „radnog mesta kontrolora saobraćaja“.
• U skladu sa odredbama člana 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj pravnoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Zbog toga će Poverenik, u konkretnom slučaju analizirati postupanje poslodavca nakon dobijanja obaveštenja od A. A. o rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd broj …/2018 od … 2018. godine, odnosno o oceni radne sposobnosti nakon okončanja sudskog postupka.
• Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da ga je poslodavac stavio u nepovoljniji položaj tako što mu nije obezbedio obavljanje poslova prema njegovoj radnoj sposobnosti, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na poslodavcu. Naime, prema podacima iz pritužbe i dostavljenih priloga nesporno je da je, nakon pravnosnažnog okončanja sudskog postupka, ponovo izvršena ocena radne sposobnosti A. A. i utvrđeno da je nadležna komisija organa veštačenja konstatovala, između ostalog, da A. A. nije sposoban za poslove „radnog mesta kontrolora saobraćaja“. Takođe, A. A. je dostavio i dokaze da je poslodavca obavestio o novom rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje od … 2018. godine.
• Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi poslodavac, privredno društvo B. B. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je poslodavac ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da je poslodavac obezbedio da A. A. obavlja posao prema njegovoj radnoj sposobnosti, odnosno da ga nije stavio u nepovoljniji položaj propuštanjem da postupi u skladu sa rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. …/2018 od … 2018. godine.
• Analizom priloženih dokaza uz pritužbu utvrđeno je da je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Filijala za grad Beograd, od … 1996. godine konstatovano da A. A. nije sposoban za rad na poslovima sa većim fizičkim opterećenjem, dizanje i nošenje tereta težih preko 7-8 kg, u jednom zahvatu, dugim stajanjem i hodanjem. Ekspertizama Instituta za medicinsku rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ u Beogradu konstatovano da nije sposoban za rad sa većim fizičkim opterećenjem, dizanje i nošenje tereta težih od 7-8 kg, u jednom zahvatu, dužeg stajanja i hodanja, ni za noćni rad, produženi rad, rad na visini i rad u lošim mikroklimatskim uslovima (hladnoća i vlaga), da nije sposoban za posao konobara i rad uopšte, odnosno, da nije sposoban za rad na radnom mestu gde bi bio izložen delovanju UV zračenja (rad na otvorenom), da nije sposoban za zahteve radnog mesta kontrole saobraćaja. U rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje o proceni radne sposobnosti od … 2018. godine, a koja je izvršena nakon okončanja sudskog postupka, konstatovano je da A. A. nije sposoban za obavljanje teških i srednje teških fizičkih poslova, kao ni poslova koji zahtevaju dugo stajanje i hodanje, rad u prinudnim položajima tela i rad u lošim mikroklimatskim i klimatskim uslovima, da nije sposoban za rad na otvorenom gde bi bio izložen UV zračenju, nije sposoban za produženi, noćni i smenski rad, nije sposoban za poslove radnog mesta kontrolora saobraćaja, kao i da je uz navedena ograničenja sposoban za obavljanje lakih administrativnih poslova.
• U izjašnjenju privrednog društva B. B, navedeno je da je A. A, prema preostaloj radnoj sposobnosti 2016. godine, raspoređen na radno mesto „kontrolor izlaska putnika i autobusa“; da radno mesto „kontrolor saobraćaja“ u B. B. ne postoji; da na poslovima „kontrolora izlaska putnika i autobusa“ nema dužeg stajanja i hodanja, niti rada u prinudnom položajima tela; da zaposleni sedi na radnom mestu, a njegove obaveze se sastoje isključivo u sledećem: pritiskom na dugme podiže i spušta rampu za izlazak autobusa sa perona, i ukoliko neki putnik pođe da pristupi peronima pored te rampe, uputi ga gde treba da prođe i kako; da se rad ne obavlja na otvorenom, pošto zaposleni sedi u kućici, s tim da ima mogućnost da se po svom nahođenju prošeta, pošto autobusi izlaze sa perona u proseku na 15 do 30 minuta; da zaposleni retko mora da izađe iz kućice da bi sprečio prolaz fizičkih lica kroz rampu za autobuse; da je vreme izlaganja UV zračenju u toku radnog vremena minimalno i daleko je kraće od vremena koje mu je potrebno za dolazak na rad i odlazak sa rada; da su mikroklimatski i klimatski uslovi su zadovoljavajući; da zaposleni radi u zatvorenom prostoru (kućici) u kojoj postoji klima uređaj i radijator i uvek je moguće obezbediti prijatnu temperaturu; da je kućica odlično opremljena i ima televizor, telefon, orman, sto, stolicu, a ispred kućice, u hladovini ispod drveta, nalazi se i klupa, kao i da na radnom mestu na koje je raspoređen nema povećanih rizika i nisu se dešavale povrede, niti su uočena profesionalna oboljenja.
• Kao dokaz o uslovima rada na radnom mestu „kontrolora prolaska putnika i autobusa“, poslodavac je dostavio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu … od … 2018. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu … od … 2018. godine. Naime, u toku sudskog postupka po tužbi A. A. za poništaj Aneksa ugovora o radu kojim je raspoređen na radno mesto „kontrolor izlaska putnika i autobusa“, sud je, između ostalog, saslušao svedokinju i veštaka medicine rada o uslovima za rad na radnom mestu „kontrolora izlaska putnika i autobusa“. Uvidom u pravnosnažnu presudu konstatovano je da je sud utvrdio da je radno mesto „kontrolor prolaska putnika i autobusa“ u skladu sa ekspertizama nadležne zdravstvene ustanove, kao i rešenjem Republičkog fonda PIO iz 1996. godine. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je sud utvrdio da tužilac poslove „kontrolora izlaska putnika i autobusa“ obavlja radeći po potrebi i želji u montažnoj kućici ili boraveći pored rampe, a koje radno mesto ne zahteva veće fizičko opterećenje, nema dizanja i nošenja tereta, nema dugog stajanja, sedenja ili hodanja, moguće je izbeći izlaganje lošim klimatskim uslovima (vlaga i hladnoća), nema rada na visini, rad se obavlja u dnevnim smenama, bez produženog rada, to ovi poslovi kod tužioca ne mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja.
• Analizom rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. …/2018 od … 2018. godine, Poverenik je utvrdio da novom ocenom radne sposobnosti A. A. nadležna komisija nije utvrdila promene u poslovima koje podnosilac pritužbe može da obavlja u odnosu na uslove koji su utvrđeni rešenjem iz 1996. godine i lekarskim ekspertizama, odnosno, da su uslovi isti kao oni o kojima je razmatrao sud. Jedina razlika u odnosu na ranija mišljenja o uslovima za rad jeste činjenica da je izričito navedeno da nije sposoban za rad na radnom mestu „kontrolora saobraćaja“. S tim u vezi, kao i povodom navoda izjašnjenja poslodavca da ovakvo radno mesto u privrednom društvu B. B. ne postoji, Poverenik napominje da, u konkretnom slučaju nije relevantno koji je naziv radnog mesta na koje je podnosilac pritužbe raspoređen, već su odlučujući uslovi za rad i mogućnost obavljanja posla prema njegovoj radnoj sposobnosti i da ne pogoršavaju njegovo zdravstveno stanje.
• Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je privredno društvo B. B. dokazalo da radno mesto „kontrolor prolaska putnika i autobusa“ na kojem radi A. A. nije radno mesto na kojem je podnosilac pritužbe izložen većem fizičkom opterećenju, podizanju tereta, dugom stajanju i hodanju, noćnom radu, produženom radu, radu na visini, radu u lošim mikroklimatskim uslovima (hladnoća i vlaga), delovanju UV zračenja, radu u prinudnom položaju tela, odnosno da je radno vreme podnosioca pritužbe prilagođeno njegovim potrebama. U skladu sa tim, poslodavac je dokazao da je A. A. obezbedio obavljanje poslova prema njegovoj radnoj sposobnosti u uslovima koji neće izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi A. A. iz … protiv privrednog društva B. B, nije utvrđeno da je A. A. diskriminisan na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član 21.

[5] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[6] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 3.

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 4.

[8] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

814-19 pritužba AA protiv poslodavca BB zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti rada