br. 07-00-325/2023-02 datum: 27.10.2023.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podnela protiv Kliničko bolničkog centra (u daljem tekstu: KBC), zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka pritužbe na dijalizi od svoje 11. godine, da je u međuvremenu završila Srednju medicinsku školu, da je „odradila pripravnički staž“. Dalje, navedeno je da se prijavila na konkurs za popunjavanje radnog mesta medicinska sestra – tehničar, koji je raspisao KBC i da smatra da je ispunjavala uslove za prijem u radni odnos. Takođe, navela je da je nakon obavljenog razgovora za posao, „dobila informaciju od drugarice“ da nije primljena, da ne zna razlog zbog kojeg nije primljena u radni odnos, kao i da zbog toga veruje „da su je odbili zbog invalidnosti, za koju je KBC znao“. U izjašnjenju KBC na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da su za prijem u radni odnos za radno mesto medicinska sestra – tehničar opšteg smera bili predviđeni uslovi: srednje obrazovanje, položen stručni ispit, licenca i najmanje šest meseci radnog iskustva u navedenom zvanju, da je Konkursna komisija obavila razgovor sa kandidatima za radno mesto – medicinska sestra – tehničar opšteg smera, među kojima je bila i podnositeljka pritužbe. Dalje, navedeno je da su Procedurom sa kriterijumima za zasnivanje radnog odnosa u KBC propisani uslovi za prijem u radni odnos i rangiranje kandidata za radno mesto medicinska sestra – tehničar, da je članom 13. ove procedure utvrđen i adekvatan način bodovanja kandidata/kinja za radno mesto medicinska sestra – tehničar, u okviru propisanih kriterijuma (prosečne ocene u srednjoj školi, dužine radnog iskustva u struci, odnosno rada nakon položenog stručnog ispita na poslovima zdravstvene zaštite i ocene na razgovoru sa kandidatom), kao i da je Konkursna komisija, na osnovu opisanih kriterijuma i primenom metoda tabelarnog bodovanja, podnositeljku pritužbe rangirala na četvrto mesto, pri čemu je naglašeno da je za kriterijum „radno iskustvo u struci“ dobila nula bodova, iz razloga što nije dostavila dokaz o radnom iskustvu u struci nakon položenog stručnog ispita. Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik je zatražio od v.d. direktora KBC da svoje izjašnjenje dopuni tako što će dostaviti dokaze da podnositeljka pritužbe nije primljena u radni odnos na radnom mestu medicinska sestra – tehničar, zato što nije imala radnog iskustva, dok je od podnositeljke pritužbe zatraženo da dopuni pritužbu tako što će dostaviti adekvatan dokaz o tome da je Konkursnoj komisiji KBC, u prijavi na konkurs/uz prijavu na konkurs, dostavila podatke o svom radnom iskustvu nakon položenog stručnog ispita na poslovima zdravstvene zaštite. V.d. direktora KBC je izjašnjenje dopunio u ostavljenom roku, tako što je dostavio tražene dokaze, dok podnositeljka pritužbe nije dopunila pritužbu, shodno zahtevima Poverenika, do dana sastavljanja ovog mišljenja. U toku postupka, uzimajući u obzir dostavljene dokaze, kao i navode iz pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja, utvrđeno je da su, za radno mesto medicinska sestra – tehničar opšteg smera, propisani sledeći uslovi koje kandidati/kinje moraju ispunjavati, a to su: srednje obrazovanje, položen stručni ispit, licenca i najmanje šest meseci radnog iskustva u navedenom zvanju. Utvrđeno je i da je podnositeljka pritužbe blagovremeno podnela konkursnu prijavu za popunjavanje radnog mesta medicinska sestra – tehničar opšteg smera. Dalje, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe dostavila adekvatne dokaze koji potvrđuju ispunjenost dela uslova, odnosno uslova koji se odnose na stečeno srednje obrazovanje, položen stručni ispit, kao i posedovanje licence. Poverenik je konstatovao da podnositeljka pritužbe nije dostavila Konkursnoj komisiji dokaze o radnom iskustvu nakon položenog stručnog ispita. Uvidom u kopiju tabele bodovanja svih kandidata/kinja za radno mesto medicinska sestra – tehničar od strane Konkursne komisije, utvrđeno je da je u tabeli prezentovano bodovanje svakog od postavljenih kriterijuma za prijavljene kandidate/kinje za radno mesto medicinska sestra – tehničar opšteg smera, među kojima se nalazi i podnositeljka pritužbe, pri čemu je za kriterijum – radno iskustvo u struci, navedeno da je podnositeljka pritužbe ocenjena sa „0 bodova“. S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, Poverenik je konstatovao da je Konkursna komisija KBC, prilikom bodovanja ispunjeniosti kriterijuma, podnositeljku pritužbe rangirala na četvrto mesto, isključivo na osnovu dodeljivanja adekvatnog broja bodova na osnovu ostvarene prosečne ocene u srednjoj školi, obavljenog razgovora, kao i na osnovu bodovanja dužine prethodnog radnog iskustva u struci, nakon položenog stručnog ispita. Drugim, rečima, konstatovano je da Konkursna komisija KBC, pa samim tim i lice koje konačno odlučuje o prijemu u radni odnos po raspisanom konkursu za popunjavanje radnog mesta medicinska sestra – tehničar opšteg smera, nisu uzimali u obzir invaliditet niti bilo koje drugo lično svojstvo kandidata/kinja, prilikom bodovanja i rangiranja kandidata, te donošenja odluke o prijemu u radni odnos, već su navedene odluke donosili, uzimajući u obzir činjenice poput visine prosečne ocene ostvarene tokom pohađanja srednje škole, utiska ostavljenog na razgovoru i dužine radnog iskustva u zdravstvenoj ustanovi nakon položenog stručnog ispita. Zbog toga, Poverenik je dao mišljenje da KBC, prilikom odlučivanja o prijemu u radni odnos kandidatta/kinja za radno mesto medicinska sestra – tehničar, nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Sa druge strane, imajući u vidu položaj osoba sa invaliditetom, Poverenik je, koristeći ovlašćenje iz člana 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi člana 8. stav 1. tačka 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kojim je, između ostalog, propisano da se ne smatraju povredom načela jednakih prava i obaveza, niti diskriminacijom odredbe zakona, propisa, kao ni odluke ili posebne mere donete u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, v.d. direktoru KBC uputio preporuku mera da prilikom raspisivanja narednog konkursa predvidi afirmativnu meru za zapošljavanje osoba sa invaliditetom na način da će, u slučaju jednako rangiranih kandidata/kinja, prednost biti data osobi sa invaliditetom. 

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz … Pritužbu je podnela protiv Kliničko bolničkog centra (u daljem tekstu: KBC), smatrajući da je diskriminisana po osnovu invaliditeta.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je podnositeljka pritužbe na dijalizi od svoje 11. godine, da je u međuvremenu završila Srednju medicinsku školu, kao i da je „odradila staž aktivno u Domu zdravlja“;

–  da je drugi deo staža odradila u jednoj bolnici na odeljenju endokrinologije, kao i da njen invaliditet nikada nije bio problem za zapošljavanje;

–  da se prijavila na konkurs za popunjavanje radnog mesta medicinska sestra – tehničar, koji je raspisao KBC, da je sva neophodna dokumenta predala u roku i to lično, kao i da smatra da ispunjava uslove za prijem u radni odnos;

–  da je obavila razgovor za posao, da je dobila „informaciju od drugarice“ da nije primljena, da ne zna razlog zbog kojeg nije primljena u radni odnos, niti je KBC naveo razloge zbog kojih nije primljena u radni odnos, već je samo dobila obaveštenje od KBC koji kandidati/kinje su primljeni, te da zbog toga veruje „da su je odbili zbog invalidnosti“;

–  da je 7.6.2023. godine, primila mejl od KBC sa obaveštenjem ko je od kandidata/kinja primljen u radni odnos po raspisanom konkursu, odnosno koji su kandidati primljeni „jer ispunjavaju uslove“;

– da je podnositeljka pritužbe morala biti obaveštena koje uslove nije ispunjavala, te da zbog te činjenice smatra da je odbijena zbog svoje invalidnosti „za koju je KBC znao“;

– da smatra da je „odlazak na dijalizu ne bi sprečio“ da obavlja savesno posao medicinske sestre, jer dijalizu može raditi u smeni suprotnoj od smene rada;

– da se na konkurs prijavila jer je ispunjavala sve uslove iz oglasa, a to su uslovi za „radno mesto pod brojem 4“, gde u oglasu nigde nisu bili postavljeni posebni zdravstveni uslovi za prijem u radni odnos kao ni prethodna provera psihofizičkih sposobnosti;

– da poseduje sposobnost i veštine za radno mesto medicinske setre, da za njeno zapošljavanje nije potrebno prilagoditi uslove rada i radno mesto, kao i da integracija nije problem jer je u KBC pohađala kurs dijalize i ocenjena je visokom ocenom;

– da smatra da je odgovorno lice u KBC bilo u obavezi da podnositeljki pritužbe dostavi obrazloženje iz kojih razloga nije primljena u radni odnos kao i da bude obaveštena koje uslove iz konkursa nije ispunjavala.

• Uz pritužbu dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Kopija Obaveštenja KBC br. …; 2) kopija Javnog oglasa KBC za prijem u radni odnos na neodređeno vreme.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od v.d. direktora KBC.
• U izjašnjenju direktora KBC od 23.8.2023. godine, između ostalog navedeno je:

– da je KBC na osnovu saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava raspisao oglas za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za nekoliko radnih mesta, među kojima i za radno mesto medicinska sestra – tehničar opšteg smera (tri izvršioca), kao i da je oglas objavljen u publikaciji „Poslovi“;

– da su za prijem u radni odnos za navedeno radno mesto bili predviđeni uslovi: srednje obrazovanje, položen stručni ispit, licenca i najmanje šest meseci radnog iskustva u navedenom zvanju;

– da je Komisija za izbor kandidata obavila razgovor sa prisutnim kandidatima za radno mesto – medicinska sestra – tehničar opšteg smera, da se ukupno prijavilo 9 kandidata, a da je na pomenuti razgovor došlo sedam kandidata, među kojima i podnositeljka pritužbe;

– da su opštim aktom KBC, odnosno Procedurom sa kriterijumima za zasnivanje radnog odnosa u KBC br. … od …, propisani uslovi za prijem u radni odnos i rangiranje kandidata za radno mesto medicinska sestra – tehničar;

– da su članom 13. navede Procedure propisani kriterijumi za prijem u radni odnos medicinske sestre- tehničara, da su ti kriterijumi sledeći: prosečna ocena u školi, radno iskustvo u struci (što podrazumeva rad nakon položenog stručnog ispita na poslovima zdravstvene zaštite) i ocena na razgovoru;

– da je, saglasno članu 13. Procedure, utvrđen sledeći način bodovanja kandidata/kinja za radno mesto medicinska sestra – tehničar: 1) Prosečna ocena u srednjoj školi nosi maksimalno 30 bodova; 2) Radno iskustvo u struci (rad nakon položenog stručnog ispita na poslovima zdravstvene zaštite) nosi maksimalno 15 bodova; 3) ocena na razgovoru nosi maksimalno 55 bodova;

– da je Konkursna komisija, na osnovu opisanih kriterijuma i primenom metoda tabelarnog bodovanja, podnositeljku pritužbe rangirala na četvrto mesto, pri čemu je naglašeno da je za kriterijum „radno iskustvo u struci“ dobila nula bodova, iz razloga što podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaz o radnom iskustvu u struci nakon položenog stručnog ispita;

– da KBC u samom oglasu za prijem u radni odnos nije navela niti jedan diskriminišući uslov, da se prema svim kandidatima postupalo sa jednakom pažnjom i uvažavanjem i da su podaci svih kandidata cenjeni na jednak, odnosno objektivan način;

– da je podnositeljka pritužbe, primenom objektivnih i unapred propisanih kriterijuma za bodovanje, rangirana na četvrto mesto i da samim tim nije primljena u radni odnos po raspisanom konkursu (primljena su prva tri rangirana kandidata sa većim brojem bodova), napominjući da je činjenica, da podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze o radnom iskustvu u struci nakon položenog stručnog ispita, dovela do toga da po tom kriterijumu dobije nula bodova, što je „i te kako“ uticalo na konačno rangiranje;

– da navodi podnositeljke pritužbe da nije dobila dokument „iz koga bi saznala da nije primljena“, kao i da joj je u Pošti rečeno da nikakva pošiljka nije stizala za podnositeljku pritužbe, „ne stoji iz razloga što je kopiju obaveštenja dostavila kao dokaz Povereniku uz pritužbu, a da joj je isti akt poslat i na kućnu adresu, te da se kao dokaz dostave može uzeti kopija lista prijemne knjige Pošte;

– da direktor KBC na osnovu rang liste kandidata, donosi odluku o prijemu u radni odnos, a ne donosi rešenje o odbijanju prijema u radni odnos kandidata koji su ostvarili manji broj bodova, te se zbog toga navedeno i nije moglo dostaviti podnositeljki pritužbe.

Uz izjašnjenje dostavljena je kopija lista prijemne knjige Pošte za pošiljaoca – KBC.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, uputio v.d. direktoru KBC dopis sa zahtevom da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dopuni izjašnjenje, tako što će dostaviti dokaze kojima bi potkrepio navode iz izjašnjenja da podnositeljka pritužbe nije primljena u radni odnos na radnom mestu medicinska sestra – tehničar, zato što nije imala radnog iskustva u struci nakon položenog stručnog ispita (neophodno je bilo dostaviti određene akte Komisije koja je sprovodila konkurs, iz kojih se može utvrditi da podnositeljka pritužbe nije primljena u radni odnos, odnosno da nije adekvatno rangirana zbog toga što nije dostavila dokaze o svom radnom iskustvu u struci nakon položenog stručnog ispita). V.d. direktora je u roku dostavio dopunu izjašnjenja, u čijem prilogu je dostavljena kopija konkursne dokumentacije koju je podnositeljka pritužbe dostavila Konkursnoj komisiji, kao i kopija tabele bodovanja svih kandidata za radno mesto medicinska sestra – tehničar od strane Konkursne komisije.
• Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 26.9.2023. godine uputio dopis podnositeljki pritužbe sa zahtevom da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dopuni pritužbu tako što će dostaviti adekvatan dokaz o tome da je Konkursnoj komisiji KBC, u prijavi na konkurs/uz prijavu na konkurs, dostavila podatke o svom radnom iskustvu nakon položenog stručnog ispita na poslovima zdravstvene zaštite. Predmetni dopis Poverenika, podnositeljka pritužbe je primila 28.9.2023. (prema podacima iz povratnice), međutim, do dana sastavljanja ovog mišljenja, Poverenik nije zaprimio odgovor podnositeljke pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u kopiju Obaveštenja KBC br. … (bez naznačenog datuma), utvrđeno je da je KBC – Odeljenje za opšte poslove obavestilo podnositeljku pritužbe da je, po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u delu koji se odnosi na prijem u radni odnos za radno mesto medicinska sestra – tehničar opšteg smera, KBC primio u radni odnos na neodređeno vreme tri izvršioca i to BB, VV. i GG. Utvrđeno je i da je podnositeljka pritužbe poučena da je odluka o izboru kandidata konačna, kao i da može pokrenuti spor kod nadležnog suda u roku od 60 dana od dana prijema ovog obaveštenja, ukoliko nije zadovoljna izborom kandidata.
• Uvidom u kopiju Javnog oglasa KBC za prijem u radni odnos na neodređeno vreme kadnidata/kinja za više radnih mesta, utvrđeno je da je KBC raspisao konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za sledeća radna mesta: 1) Doktor medicine – specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije u službi za anesteziologiju sa reanimatologijom i intenzivnom terapijom KBC (dva izvršioca); 2) Viša medicinska sestra – tehničar opšteg smera u KBC (jedan izvršilac); 3) Viši radiološki tehničar opšteg smera – strukovni medicinski radiolog u KBC (jedan izvršilac); 4) Medicinska sestra – tehničar opšteg smera u KBC (tri izvršioca); 5) Spremač/spremačica prostorija u kojima se pružaju zdravstvene usluge u KBC (dva izvršioca). Daljim uvidom u propisane uslove za konkurisanje na radnom mestu Medicinska sestra – tehničar opšteg smera, utvrđeno je da su kao uslovi propisani: srednje obrazovanje, stručni ispit, licenca i najmanje šest meseci radnog iskustva u navedenom zvanju.
• Uvidom u kopiju lista prijemne knjige Pošte za pošiljaoca KBC, utvrđeno je da je pošiljka pod oznakom … uručena primaocu koji je u koloni „primalac“ označen/a pod nazivom „AA“.
• Uvidom u kopiju konkursne dokumentacije koju je podnositeljka pritužbe dostavila Konkursnoj komisiji, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe, pre svega, dostavila Konkursnoj komisiji radnu biografiju u kojoj je navela da, između ostalog, ima završenu Srednju medicinsku školu – smer medicinska sestra, opšti smer, završen medicinski kurs praktičnih veština, završenu obuku dijalize u KBC, odrađen pripravnički staž u Domu zdravlja i jednoj bolnici, kao i radno iskustvo „praksa: neonatologija, gastrologija, neurologija, nefrologija, hirurgija, pulmologija, pedijatrija, kardiologija, psihijatrija, hitni slučajevi, infektologija, intenzivna nega, šok soba“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je oglašivaču, pored radne biografije, podnositeljka pritužbe dostavila kopiju diplome o stečenom srednjem obrazovanju, kopiju Uverenja o položenom stručnom ispitu od … godine, kopiju Rešenja Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije o izdavanju licence za AA br. … od … godine, kopiju Rešenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. … od … godine, kojim se poništava Rešenje Nacionalne službe za zapošnjavanje – Filijale … br. … od … godine.
• Uvidom u kopiju Rešenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. … od … godine, kojim se poništava Rešenje Nacionalne službe za zapošnjavanje – Filijale … br. … od … godine, utvrđeno je da je poništeno prvostepeno Rešenje Nacionalne službe za zapošnjavanje – Filijale …br. … od … godine, kojim je, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene lekarske komisije – organa veštačenja, za podnositeljku pritužbe utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja. Daljim uvidom, utvrđeno je da je navedeno Rešenje poništeno zbog toga što je podnositeljka pritužbe podnela žalbu zato što smatra da je dovoljno kompetentna za rad na poziciji medicinska sestra – tehničar, pod određenim uslovima zbog terapije hemodijalizom. Utvrđeno je da je drugostepeni organ naložio drugostepenoj lekarskoj komisiji da izvrši ponovnu procenu zdravstvenog stanja podnositeljke pritužbe, u kojoj je konstatovano da podnositeljka pritužbe „zbog visoke motivisanosti, može pokušati rad u struci – medicinska sestra, uz usklađivanje radnog vremena sa dijalizama“. Na kraju, utvrđeno je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naložilo da prvostepeni organ u ponovljenom postupku pravilno utvrdi sve činjenice a posebno da uvaži nalaz drugostepene lekarske komisije, prilikom ocene zdravstvenog stanja, odnosno poslova koje bi podnositeljka pritužbe mogla da obavlja.
• Uvidom u kopiju tabele bodovanja svih kandidata za radno mesto medicinska sestra – tehničar od strane Konkursne komisije KBC, utvrđeno je pre svega da je Konkursna komisija kao kriterijume za rangiranje uzela prosečnu ocenu u srednjoj školi (maksimalno 30 bodova), radno iskustvo u struci (maksimalno 15 bodova) i ocenu na razgovoru (maksimalno 55 bodova). Dalje, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe na ime bodovanja prosečne ocene u srednjoj školi dobila 12,99 bodova, na ime radnog iskustva u struci, nula bodova, a na ime ocene na razgovoru, 46 bodova. Na kraju, utvrđeno je da je sabiranjem navedenih bodova, podnositeljka pritužbe rangirana na četvrto mesto, a da su se ispred nje našle, dve kandidatkinje i jedan kandidat, koji su imali 75; 73,98; i 68,99 bodova, dok je podnositeljka pritužbe ukupno bodovana sa 58,99 bodova.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, navode iz izjašnjenja i dopune izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, dok je članom 16. stav 1. ovog zakona propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
• Članom 21. stav 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[3], propisano je da je zabranjeno vršiti diskriminaciju zbog invalidnosti u zapošljavanju i ostvarivanju prava iz radnog odnosa prema: 1) osobi sa invaliditetom koja traži zaposlenje; 2) pratiocu osobe sa invaliditetom koji traži zaposlenje; 3) zaposlenoj osobi sa invaliditetom; 4) zaposlenom pratiocu osobe sa invaliditetom. Odredbama člana 22. ovog Zakona propisano je da se diskriminacijom zbog invalidnosti u zapošljavanju smatra: 1) neprimanje u radni odnos osobe sa invaliditetom ili pratioca osobe sa invaliditetom zbog invalidnosti, odnosno zbog svojstva pratioca osobe sa invaliditetom; 2) postavljanje posebnih zdravstvenih uslova za prijem u radni odnos osobe sa invaliditetom, osim ako su posebni zdravstveni uslovi za obavljanje određenih poslova utvrđeni u skladu sa zakonom; 3) prethodna provera psihofizičkih sposobnosti koje nisu u neposrednoj vezi sa poslovima za koje se zasniva radni odnos; 4) odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija radnog mesta koja omogućuje efikasan rad osobe sa invaliditetom, ako troškovi adaptacije ne padaju na teret poslodavca ili nisu nesrazmerni u odnosu na dobit koju poslodavac ostvaruje zapošljavanjem osobe sa invaliditetom.
• Članom 18. stav 1. Zakona o radu[4] propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika u konkretnom slučaju jeste da utvrdi da li je KBC svojim postupanjem, odnosno donošenjem odluke o prijemu u radni odnos druga tri kandidata, po konkursu za popunjavanje tri radna mesta – medicinska sestra tehničar, na neodređeno vreme, diksriminisao podnositeljku pritužbe po osnovu invaliditeta.
• Neophodno je najpre ukazati na relevantne činjenice koje su utvrđene u toku postupka na osnovu izvedenih dokaza. Uvidom u kopiju Javnog oglasa KBC za prijem u radni odnos na neodređeno vreme kadnidata/kinja za više radnih mesta, kao i uvidom u kopiju konkursne dokumentacije koju je podnositeljka pritužbe dostavila Konkursnoj komisiji, utvrđeno je da su, za radno mesto – medicinska sestra – tehničar opšteg smera, propisani sledeći uslovi koje kandidati/kinje moraju ispunjavati, a to su: srednje obrazovanje, položen stručni ispit, licenca i najmanje šest meseci radnog iskustva u navedenom zvanju. Takođe, utvrđeno je i da je podnositeljka pritužbe blagovremeno podnela konkursnu prijavu za popunjavanje radnog mesta medicinska sestra – tehničar opšteg smera.
• Uvidom u kopiju konkursne dokumentacije, koju je podnositeljka pritužbe blagovremeno dostavila Konkursnoj komisiji KBC, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe dostavila dokaze koji potvrđuju ispunjenost dela uslova, odnosno uslova koji se odnose na stečeno srednje obrazovanje, položen stručni ispit, kao i posedovanje licence.
• Takođe, uzimajući u obzir činjenicu da je v.d. direktora KBC u svom izjašnjenju na navode iz pritužbe, istakao da podnositeljka pritužbe nije primljena u radni odnos na radnom mestu medicinska sestra – tehničar iz razloga što nije dostavila dokaze o ispunjenosti kriterijuma o posedovanju radnog iskustva od najmanje šest meseci u navedenom zvanju (a što prema podrazumeva najmanje šest meseci radnog iskustva u zdravstvenoj ustanovi u navedenom zvanju, nakon položenog stručnog ispita), te je zbog toga dobila „nula bodova“ po tom kriterijumu, kao i činjenicu da podnositeljka pritužbe nije do dana sastavljanja ovog mišljenja, na zahtev Poverenika, dostavila adekvatan dokaz o tome da je Konkursnoj komisiji KBC, u prijavi na konkurs/uz prijavu na konkurs, dostavila podatke o svom radnom iskustvu nakon položenog stručnog ispita na poslovima zdravstvene zaštite, Poverenik je konstatovao da podnositeljka pritužbe nije dostavila Konkursnoj komisiji KBC dokaze o radnom iskustvu nakon položenog stručnog ispita. Navedeno potvrđuje i kopija tabele bodovanja svih kandidata/kinja za radno mesto medicinska sestra – tehničar od strane Konkursne komisije KBC. Uvidom u kopiju tabele bodovanja svih kandidata/kinja za radno mesto medicinska sestra – tehničar od strane Konkursne komisije, utvrđeno je da je u tabeli prezentovano bodovanje svakog od postavljenih kriterijuma za prijavljene kandidate/kinje za radno mesto medicinska sestra – tehničar opšteg smera, među kojima se nalazi i podnositeljka pritužbe, pri čemu je za kriterijum – radno iskustvo u struci, navedeno za podnositeljku pritužbe da je ocenjena sa „0 bodova“.
• S obzirom na napred navedene utvrđene činjenice, Poverenik može konstatovati da je Konkursna komisija KBC, prilikom bodovanja ispunjeniosti kriterijuma, podnositeljku pritužbe rangirala na četvrto mesto, isključivo na osnovu dodeljivanja adekvatnog broja bodova na osnovu ostvarene prosečne ocene u srednjoj školi, obavljenog razgovora, kao i na osnovu bodovanja dužine prethodnog radnog iskustva u struci, nakon položenog stručnog ispita.
• Drugim rečima, iz dokumentacije koja je dostavljena uz pritužbu, izjašnjenje na navode iz pritužbe i dopunu izjašnjenja, Poverenik može konstatovati da Konkursna komisija KBC, pa samim tim i lice koje konačno odlučuje o prijemu u radni odnos po raspisanom konkursu za popunjavanje radnog mesta medicinska sestra – tehničar opšteg smera, nisu uzimali u obzir invaliditet niti bilo koje drugo lično svojstvo svih kandidata/kinja (među koje spada i podnositeljka pritužbe), prilikom bodovanja i rangiranja kandidata, te donošenja odluke o prijemu u radni odnos, već su navedene odluke donosili, uzimajući u obzir činjenice poput visine prosečne ocene ostvarene tokom pohađanja srednje škole, utiska ostavljenog na razgovoru, kao i dužine radnog iskustva u zdravstvenoj ustanovi nakon položenog stručnog ispita.

• Pravljenje razlike između kandidata/kinja na osnovu kriterijuma kao što su visina prosečne ocene ostvarene tokom pohađanja srednje škole, utisak na osnovu razgovora sa kandidatom, kao i dužina radnog iskustva u zdravstvenoj ustanovi nakon položenog stručnog ispita, ne može predstavljati pravljenje razlike po osnovu bilo kog ličnog svojstva kandidata/kinja, iz razloga što postavljeni kriterijumi na osnovu kojih se pravila razlika između kandidata/kinja, ne predstavljaju lično svojstvo u smislu odredaba člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

• Sa druge strane, Poverenik ukazuje na položaj osoba sa invaliditetom, koji se u svakodnevnom životu susreću sa brojnim preprekama i problemima. Praksa Poverenika, kao i brojna istraživanja ukazuju da je situacija i dalje nepovoljna posebno kada je u pitanju pristupačnost usluga i javnih objekata i površina, kao i u postupku zapošljavanja. Imajući u vidu brojnost i raznovrsnost problema sa kojima se svakodnevno suočavaju, rasprostranjenost stereotipa i predrasuda, kao i socijalni i ekonomski položaj u kome se nalaze, osobe sa invaliditetom su u većem riziku od diskriminacije, a neretko su izložene i višestrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji. S obzirom na važnost uključivanja osoba sa invaliditetom na tržište rada, tokom 2022. godine Nacionalna služba za zapošljavanje sprovela je više javnih konkursa za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, od subvencija zarade, refundacije troškova podrške, organizovanja sprovođenja javnih radova u kojima se angažuju nezaposlene osobe sa invaliditetom i dr. Imajući u vidu odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom[5] kao i odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kojim je, između ostalog, propisano da se ne smatraju povredom načela jednakih prava i obaveza, niti diskriminacijom odredbe zakona, propisa, kao ni odluke ili posebne mere donete u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, Poverenik je, koristeći svoja ovlašćenje iz člana stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, KBC uputio preporuku mera za unapređenje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom prilikom zapošljavanja u ovoj ustanovi.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je AA podnela protiv KBC, utvrđeno je da KBC nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Polazeći od odredaba Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i Zakona o zabrani diskriminacije, posebno člana 33. stav 1. tačka 9. ovog zakona, kojima je propisano da Poverenik organima javne vlasti i drugim licima upućuje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, v.d. direktoru KBC je preporučeno:

5.1. Da prilikom raspisivanja narednog konkursa predvidi afirmativnu meru za zapošljavanje osoba sa invaliditetom na način da će, u slučaju jednako rangiranih kandidata/kinja, prednost biti data osobi sa invaliditetom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21)

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 32/13 i 14/22 – dr. zakon

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

813-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta