br. 07-00-635/2018-02 datum: 28.2.2019. godine
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je u ime i uz saglasnost AA podneo BB protiv Doma zdravlja VV i dr GG, načelnice Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja AA. U pritužbi je između ostalog navedeno da je AA 18. jula 2018. godine došao u Dom zdravlja VV, na specijalistički pregled kod dr GG, koja mu je, nakon saznanja da je osoba živi sa HIV-om, postavljala nedolična pitanja koja nisu od značaja za njegovo lečenje, te da je na neprimeren način na zdravstvenom kartonu naznačila njegov HIV status, koji je, potom, saopštila i drugim licima. U izjašnjenju Doma zdravlja VV, između ostalog, navedeno je da je uvidom u zdravstveni karton AA utvrđeno da je dr GG upisala da je u pitanju lice koje je „HIV pozitivnoˮ, što je učinjeno u cilju postavljanja dijagnoze i propisivanja odgovarajuće terapijske procedure u skladu sa zdravstvenim stanjem osiguranog lica. Istaknuto je da dr GG podatke o zdravstvenom stanju AA nije iznosila u javnost, niti ih je saopštavala trećim licima. U izjašnjenju dr GG između ostalog navedeno je da je AA sve vreme tokom pregleda delovao nestrpljivo i uznemireno, da je gledao šta piše, te da je na njeno pitanje da li je nešto operisao, skočio sa stolice i počeo da viče da nikada ništa nije operisao, te da se HIV-om zarazio putem seksualnih odnosa. U svom izjašnjenju, dr GG je osporila sve navode iz pritužbe, osim onih koji se odnose na upisivanje dijagnoze AA u medicinsku dokumentaciju. Doktorka je, naime, navela da se „upisivanje dijagnoze iz Međunarodne klasifikacije bolesti i statusa pacijenta koristi za diferencijalnu dijagnozu bolesti, to je vid komunikacije među svim učesnicima u procesu lečenja pacijenta – zdravstvenim radnicima i saradnicima (…)“, te da je u medicinsku dokumentaciju AA upisala „HIV+“, jer je bila iznenađena pacijentovim ponašanjem, koji je, prema njenim navodima, toliko vikao da je pomislila da halucinira, posebno što u elektronskom kartonu nije pronašla ni jedan podatak vezan za njegov HIV status. Istakla je i da je postupila na navedeni način jer se radi o pacijentu koji je zbog slabijeg imuniteta u povećanom riziku od oboljevanja od infekcija, te da zbog svega ovoga terapeuti, koji sa pacijentom budu radili, moraju da preduzmu sve potrebne mere zaštite. Tokom postupka, a na osnovu izvedenih dokaza, utvrđeno je da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim da je dr GG uznemiravala i ponižavala AA zbog njegovog zdravstvenog stanja, niti da je njegov HIV status saopštila trećim licima. Kada je reč o ispisivanju dijagnoze „HIV+ˮ na zdravstvenom kartonu i terapijskoj listi AA, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatovao je da ni eventualno neprikladno ponašanje AA u ordinaciji, kao ni izostanak adekvatne elektronske evidencije njegovog zdravstvenog stanja, ne predstavljaju opravdane razloge da se njegov stvarni ili pretpostavljeni HIV status evidentira na način na koji je to učinila dr GG, zanemarujući propise koji nalažu da se dijagnoze bolesti upisuju na za to predviđenom mestu u zdravstvenom kartonu, na latinskom jezikom i pod šifrom iz važeće Međunarodne klasifikacije bolesti. Takođe, dr GG je na raspolaganju imala i druge načine da sazna da li se zaista radi o pacijentu koji živi sa HIV-om. Tako, doktorka je mogla da kontaktira izabranu lekarku AA, koja je prema odredbama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva odgovorna za za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu. Navedeno potvrđuje i činjenica, navedena u izjašnjenju dr GG, da je nakon konflikta sa AA telefonirala njegovoj izabranoj lekarki i saznala za pacijentov HIV status, kao i razloge zbog kojih ovaj podatak nije bio upisan u A elektronski karton. Kada je reč o navodima iz izjašnjenja dr GG da je drugi razlog zbog kojeg je upisala HIV status AA, na način opisan u pritužbi, vezan za to da se radi o pacijentu koji je zbog slabijeg imuniteta u povećanom riziku od oboljevanja od infekcija, Poverenik je ukazao na obavezu medicinskog osoblja da u radu sa svakim pacijentom koriste zaštitnu opremu, koja je utvrđena propisima iz oblasti zaštite na radu. Kako je pritužba podneta i protiv Doma zdravlja VV, tokom postupka je utvrđeno da je rukovodstvo ovog doma zdravlja, iako je odmah informisano o događaju koji se odigrao između dr GG i AA, propustilo da preduzme sve mere koje su im stajale na raspolaganju, kako bi blagovremeno i adekvatno utvrdili šta se tačno dogodilo 18. jula 2018. godine u ordinaciji dr GG, posebno kada je reč o nepropisnom i stigmatizujućem upisivanju HIV statusa u medicinsku dokumentaciju AA. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da su Dom zdravlja VV i dr GG, upisivanjem HIV statusa AA oznakom „HIV+ˮ’ u odeljak predviđen za anamnezu u okviru zdravstvenog kartona, kao i u vrhu (začelju) terapijskog lista, povredili odredbe članova 6, 8. i 12, u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Stoga je Domu zdravlja VV preporučeno da organizuje edukaciju za zaposlene o HIV/AIDS-u, dok je dr GG preporučeno da dijagnozu pacijenata koja se odnosi na njihov HIV status upisuje na predviđenom mestu u zdravstvenoj dokumentaciji i pod šifrom iz Međunarodne klasifikacije bolesti, zatim, da pismenim putem uputi izvinjenje AA, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.
- TOK POSTUPKA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio pritužbu i dopune pritužbe BB, podnetu u ime i uz saglasnost AA, protiv Doma zdravlja VV i dr GG, načelnice Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ovog doma U pritužbi i dopunama pritužbe je, između ostalog, navedeno:
– da je AA 18. jula 2018. godine u 10 časova došao u Dom zdravlja VV na zakazan pregled povodom oporavka od preloma ruke. AA je u ordinaciji primila i srdačno pozdravila dr GG;
– da je dr GG profesionalno i sa uvažavanjem obavila pregled i započela ispunjavanje AA kartona;
– da je na pitanje dr GG da li uzima neke lekove i da li pati od nekog oboljenja, AA odgovorio da živi sa HIV-om;
– da su se nakon tog saznanja izraz lica, ton i ponašanje dr GG promenili, te da je istog trenutka crvenim flomasterom velikim slovima u AA zdravstveni karton napisala HIV+ i navedeno zaokružila;
– da je AA odgovorio na doktorkino pitanje koliko dugo je „pozitivanˮ, iako smatra da ta informacija nije bitna za njegovo lečenje;
– da je doktorka pitala AA da li je „narkomanˮ, na šta joj je on odrično odgovorio;
– da je zatim usledilo pitanje da li je AA imao neku operaciju, na šta joj je on takođe odrično odgovorio;
– da je doktorka nakon toga začuđeno upitala AA: „Pa kako si se onda zarazio?ˮ, na šta joj je on odgovorio „da se to desilo verovatno putem seksualnog odnosaˮ;
– da je u tom momentu doktorka pogledala u AA, podigla obrve i sa izrazom gađenja na licu i kolutajući očima upitala; „Verovatno!?ˮ;
– da je doktorka potom ustala i oprala ruke nad umivaonikom, iako to nije učinila nakon pregleda (tokom pregleda nije koristila rukavice), već je to učinila nakon saznanja da je AA nosilac HIV virusa;
– da je na AA pitanje iz kog razloga je u zdravstvenom kartonu obeležila njegov HIV status, doktorka odgovorila da želi da zaštiti svoje osoblje i da, u slučaju da AA ima posekotinu na ruci, a neko od osoblja ranu na koži, može doći do prenosa virusa;
– da je AA rekao da se virus tako ne prenosi i pitao doktorku: „Zar ne bi osoblje uvek trebalo da koristi rukavice, pošto je nemoguće utvrditi ko je sve pozitivan?ˮ, na šta je ona odgovorila: „Ti kao da si pao sa Marsa, ovo je državna bolnica! Mi nemamo dovoljno rukavica da koristimo za sve pacijente.ˮ;
– da AA smatra da je doktorka na ovaj način prekršila član 27. Zakona o zabrani diskriminacije;
– da je AA rekao doktorki da on, kao osoba na redovnoj terapiji, ne može da prenese virus, te da ne predstavlja opasnost, kao i da virus šire osobe koje nisu na terapiji (među kojima većina ne zna za svoj status). Istakao je da je to razlog zbog kojeg bi rukavice trebalo da se koriste u radu sa svim pacijentima, te da je šokiran da ona, kao zdravstvena radnica i načelnica odeljenja, to ne zna;
– da je doktorka na to izjavila: „Ne, nego ćeš ti da me učiš! Ti da si pametan znao bi kako da se zaštitiš i ne bi sada bio zaražen!;
– da je u tom momentu AA ustao sa stolice, rekao doktorki da ne želi da ga ona leči, i tražio nazad svoj karton;
– da je AA, vidno uznemiren, pogledao u pravcu stola na kojem se nalazio njegov zdravstveni karton na kome je pisalo HIV+, uzeo ga i pocepao;
– da je doktorka tada telefonom pozvala obezbeđenje i rekla da će pozvati policiju zato što ju je AA napao na radnom mestu i pocepao službena dokumenta, te da će sačuvati pocepan karton kao dokaz;
– da je AA rekao da će sačekati policiju i da želi da dođe zaštitnik prava pacijenata;
– da je doktorka potom izašla iz ordinacije i svima u čekaonici na teatralan način rekla da ne zna koliko će morati da čekaju, jer AA pravi probleme i ne želi da izađe iz čekaonice dok ne dođe policija;
– da je AA izašao na hodnik i rekao da može da sačeka napolju, te je rekao doktorki da nema potrebe da ostali čekaju zbog njega i da ne govori o njemu pred pacijentima u punoj čekaonici;
– da se doktorka udaljila na nekoliko minuta, a da se AA vratio u ordinaciju;
– da je doktorka potom ušla u ordinaciju, dok se pred otvorenim vratima pojavio muškarac koji se nije predstavio, već je mirno stajao na vratima i posmatrao;
– da je na AA pitanje: „Imate li vi neka posla ovde?ˮ, ovaj muškarac odgovorio potvrdno i rekao da je on član obezbeđenja;
– da je AA potom rekao: „Ukoliko imate posla uđite i zatvorite vrata, ne mora cela čekaonica da sluša o čemu razgovaramo.ˮ;
– da su u ordinaciju tada ušli još jedan član obezbeđenja, lice koje se predstavilo kao pravnik i ženska osoba koja radi na kartoteci;
– da je doktorka tada pred svima rekla da je AA „HIV pozitivanˮ;
– da je AA je na to prigovorio i rekao doktorki da ne saopštava njegov status drugim licima;
– da je ženska osoba sa kartoteke rekla: „Ja i tako već znam.ˮ;
– da AA smatra da je na ovaj način povređen član 13. stav 1. tačka 6. Zakona o zabrani diskriminacije;
– da je AA pitao mušku osobu koja se predstavila kao pravnik da li doktorka ima pravo da saopštava njegov status bez njegove dozvole, da piše na kartonu da je „pozitivanˮ, da govori o njegovom zdravstvenom stanju pred nemedicinskim osobljem i da mu govori da je kriv jer ima HIV virus;
– da je osoba koja se predstavila kao pravnik rekla AA da se za primedbe obrati Ministarstvu zdravlja;
– da je AA na pitanje da li je pozvana policija kako bi je sačekao, odgovoreno da nije;
– da su, kada je izašao ispred ordinacije, desetine ljudi koji su sedeli u čekaonici gledali u AA pravcu, a da je ženska osoba koja radi na recepciji razgovarala sa kolegom iza staklenog paravana, dok su gledali u AA;
– da je AA napustio bolnicu i krenuo prema stanu, te da se, neposredno po njegovom dolasku u stan, na vratima pojavio policajac koji je došao po prijavi doma zdravlja;
– da je AA, prilikom „saslušanjaˮ, koje je na njegovo insistiranje obavljeno u prostorijama MUP-a VV a ne pored policijskog automobila parkiranog ispred njegove zgrade, saopšteno da se u prijavi navodi da je pretio smrću dr GG i da je rekao da će je sačekati ispred doma zdravlja i ubiti;
– da je AA rečeno da, prema mišljenju tužioca, nema elemenata za pokretanje postupka. Zbog toga, AA smatra da je prijava lažna i da je podneta sa namerom da se diskredituje i zaplaši;
– da doktorka ne samo da nije bila ugrožena već se, okruživši se kolegama, obezbeđenjem i policijom, na bahat način ophodila prema AA, otkrivajući njegov status, čime je pokušala da AA dodatno ponizi i posrami;
– da AA ne poseduje podatke o osobama koje su bile prisutne tokom opisanog događaja jer ne poznaje te osobe. Prema navodima podnosioca pritužbe, sve se desilo brzo i situacija je bila jako napeta, te AA nije razmišljao da mu prisutne osobe mogu biti svedoci i da im može tražiti podatke u tu svrhu;
– da se AA nije obratio zaštitniku prava pacijenata zato što je prilikom opisanog događaja od dr GG i prisutnog obezbeđenja tražio da dođe zaštitnik prava pacijenata, ali su oni, uprkos tome, pozvali pravnika Doma zdravlja VV, koji ga je usmeno uputio da se za primedbe obrati Ministarstvu zdravlja;
– da je AA telefonom pozvao Ministarstvo zdravlja i dobio odgovor da pritužbu inspekciji prosledi inspektorki DD. Prema navodima podnosioca pritužbe, AA je to učinio, a Ministarstvo zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL je dopisom obavestilo AA da je, prema rečima dr GG, karton pocepan i da zdravstveni inspektor u njega nije imao uvid. AA je, takođe, obavešten da je direktoru Doma zdravlja VV naloženo da sazove sastanak članova Etičkog odbora Doma zdravlja VV koji će izvršiti proveru etičnosti odnosa između zdravstvene radnice – dr GG i pacijenta AA, kao i primenu načela profesionalne etike prilikom pružanja zdravstvene usluge pacijentu, te da će nakon dostavljenog izveštaja Etičkog odbora Doma zdravlja VV, AA ovaj izveštaj biti prosleđen. AA je takođe ukazano da je o navedenom događaju obaveštena i Lekarska komora Srbije, radi eventualnog postupka organa komore;
– da je Etički odbor Doma zdravlja VV našao da je AA pružena adekvatna zdravstvena usluga, da nije diskriminisan i da se na kartonu koji je AA pocepao može uočiti da je napomena „HIV+ˮ napisana unutar kartona hemijskom olovkom. Podnosilac pritužbe ističe da ga ovo „navodi na razmišljanje“ u vezi sa navodima da zdravstveni inspektor nije bio u mogućnosti da utvrdi „pritužbe jer je karton pocepan, dok Etički odbor Doma zdravlja VV navodi da je imao uvid u pocepan karton i da može uočiti da je napomena „HIV+ˮ napisana unutar hemijskom olovkomˮ;
– da je Lekarska komora Srbije obavestila AA o zakonskim mogućnostima i uputila ga na Sud časti Regionalne komore LL;
– da se AA obratio i Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, informišući ga da je zbog neprofesionalnog označavanja oboljenja na zdravstvenom kartonu i saopštavanja zdravstvenog stanja nemedicinskom osoblju u ustanovi i van nje, doživeo diskriminaciju u Domu zdravlja VV. Prema navodima podnosioca pritužbe, AA je obavestio Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti da je slučaj prijavio inspekciji Ministarstva zdravlja i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i ujedno upitao da li institucija Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti ima ovlašćenja u ovom slučaju, budući da ne želi da se ovakva praksa nastavi;
– da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti obavestio AA da je dobro postupio što je obavestio inspekciju Ministarstva zdravlja i uputio ga na mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju.
- Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su sledećih diokazi: 1) saglasnost i ovlašćenje za zastupanje od … 2018. godine, koje AA daje BB; 2) izjavu saglasnosti AA od … 2018. godine kojim, u cilju zastupanja njegovih interesa, dobrovoljno daje lične podatke; 3) imejl od … 2018. godine kojim AA obaveštava DD da je doživeo diskriminaciju od dr GG u Domu zdravlja VV, uz dostavljanje izjave i policijskog izveštaja o navedenom događaju; 4) izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave za grad LL, Policijske stanice VV br. … od … 2018. godine; 5) imejl od … 2018. godine kojim AA obaveštava Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da je doživeo diskriminaciju u domu zdravlja; 6) odgovor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti br. … od … 2018. godine; 7) dopis Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove, Odeljenja za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL br. … od … 2018. godine; 8) zaključak Etičkog odbora Doma zdravlja VV br. … od … 2018. godine; 9) dopis Lekarske komore Srbije br. … od … 2018. godine.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatražio izjašnjenja o navodima i osnovanosti pritužbe od vd direktora Doma zdravlja VV, prim. dr ĐĐ i dr GG.
1.4. U izjašnjenju i dopunama izjašnjenja vd direktora Doma zdravlja VV, prim. dr ĐĐ, između ostalog, navedeno je:
– da je uvidom u medicinsku dokumentaciju i na osnovu izjave dr GG utvrđeno da se AA, 18. jula 2018. godine, javio na pregled u Službu fizikalne medicine i rehabilitacije;
– da je nadležni zdravstveni radnik, u skladu sa članom 20. stav 1. tačka 5. Zakona o pravima pacijenata, dužan da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, te da evidentira sve preduzete medicinske mere, a posebno anamneze, dijagnozu, dijagnostičke mere, terapiju i rezultate terapije, kao i savete date pacijentu;
– da je članom 21. istog zakona propisano da podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke koje su dužni da čuvaju svi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama;
– da je uvidom u zdravstveni karton, koji je AA pocepao, utvrđeno da je dr GG u zdravstvenom kartonu upisala da je u pitanju lice koje je „HIV pozitivnoˮ, a u cilju postavljanja dijagnoze i propisivanja odgovarajuće terapijske procedure u skladu sa zdravstvenim stanjem osiguranog lica;
– da na osnovu svega navedenog, doktorka nije postupila suprotno zakonskim propisima, jer je dužna da u zdravstveni karton unese sve što je u vezi sa zdravstvenim stanjem pacijenta, a na osnovu dužnosti čuvanja službene tajne, ona te podatke nije iznosila u javnost, niti ih je saopštavala trećim licima;
– da Dom zdravlja VV nema obezbeđenje i da su lica koje je doktorka pozvala zbog pacijenta, zaposlena u domu zdravlja kao viši fizioterapeut i diplomirani pravnik;
– da je na osnovu uvida u zdravstveni karton nesumnjivo utvrđeno da u njemu ništa nije upisano crvenim flomasterom;
– da se medicinska dokumentacija vodi u skladu sa pravilima pripisanim Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva, a da je članom 13. ovog zakona jasno precizirano koji se podaci upisuju u medicinsku dokumentaciju;
– da ju je dr GG odmah obavestila o događaju povodom kojeg je podneta pritužba podneta;
– da joj se pacijent AA nije lično obratio, već je uputio žalbu inspekciji Ministarstva zdravlja;
– da je od Etičkog odbora Doma zdravlja VV tražila i dobila izjašnjenje o žalbi pacijenta AA.
1.5. Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja dostavljena je fotokopija kartona br. … Doma zdravlja VV, Odeljenja fizikalne medicine i rehabilitacije, na ime AA i zaključak Etičkog odbora Doma zdravlja VV br. … od … 2018. godine.
1.6. U izjašnjenju dr GG, između ostalog, navedeno je:
– da je AA 18. jula 2018. godine došao na pregled, radi određivanja fizikalnih procedura posle preloma desnog lakta;
– da je pri ulasku u ordinaciju doktorka uočila da je AA vidno uznemiren, tiho je kašljucao i neobično disao;
– da je AA rekla da sedne na stolicu i zatražila mu medicinsku dokumentaciju na uvid;
– da je AA, od medicinske dokumentacije, doneo izveštaje ortopeda i uput sa uputnom dijagnozom frakture, bez propratnih dijagnoza;
– da je otvorila opšti fizijatrijski karton i upisala datum povrede, način, vreme skidanja imobilizacije i opis kalusa iz izveštaja ortopeda;
– da je pogledala u elektronski zdravstveni karton, u kojem nije našla ni jednu akutnu ni hroničnu dijagnozu, kao ni infektivne bolesti, te da je karton bio gotovo prazan, osim izdavanja navedenog uputa sa kojim je pacijent stigao kod nje;
– da je, na njeno pitanje da li boluje od nekih bolesti i da li pije neku terapiju, pacijentov odgovor bio odričan;
– da je ustala sa stolice, detaljno pregledala pacijenta i pogledala stepen redukcije pokreta desnog lakta u svim pravcima, te da je pacijent imao otok i promene na koži koje nisu ličile na oguljotine;
– da je oprala ruke i sela za sto da napiše objektivni status i fizikalnu terapiju;
– da je u glavni fizijatrijski karton napisala fizikalnu terapiju (inerferentne struje, niskofrekventnu magnetoterapiju, kineziterapijske procedure u smislu aktivnih, aktivno potpomognutih vežbi i vežbe sa rekvizitima);
– da je, pošto je pacijent imao redukciju pokreta, razmišljala o tome kako da poveća analgeziju i ubrza cirkulaciju, kako bi celokupan terapijski tretman trajao kraće;
– da je razmišljala da uključi još neku terapijsku proceduru u smislu elektroterapije, te da je mislila na dijadinamične struje, koje se ne mogu dati ukoliko pacijent ima nekog metala u telu, u smislu osteosinteze;
– da je pacijent sve vreme delovao nestrpljivo i uznemireno, da je bio nagnut nad njen sto i gledao je šta piše, te da je cela situacija bila neobična;
– da joj iskustvo koje ima, posle 26 godina lekarskog staža (od čega 22 godine specijalističkog staža), govorilo da u istoriji bolesti „ima još neštoˮ;
– da ponovnim ulaskom i pretraživanjem elektronskog kartona nije pronašla nikakvu dijagnozu, zbog čega je pitala pacijenta da li je nekada nešto operisao;
– da njeno pitanje nije bilo prijatno za pacijenta, te da je skočio sa stolice i počeo da viče: „Ja nikada ništa nisam operisao, ja sam se HIV-om zarazio preko seksa, preko seksa.ˮ
– da su oba kartona – glavni i fizioterapijski, bili otvoreni, te da je ona u unutrašnjoj strani glavnog kartona u produžetku anamneze dodala hiv+ istom olovkom kojom je pisala. U terapijski karton, sa unutrašnje strane, takođe je dodala hiv+. U pitanju su sitna slova i plava olovka;
– da je pacijent ponovo ustao sa stolice i počeo jako glasno da viče: „Zašto to pišete, nemate pravo da pišete moju dijagnozu, to je diskriminacija, nemate pravo da iznosite u javnost moju dijagnozu, nemate pravo, Vi ništa ne znate…ˮ
– da je bila jako iznenađena ponašanjem ovog mladog čoveka, koji je toliko vikao da je pomislila da halucinira, budući da u elektronskom kartonu nema adekvatne podatke, a na uvid nije doneo propratnu medicinsku dokumenatciju koja bi potvrdila njegove navode, a koju je pacijent dužan da ponese i stavi na uvid. Zbog svega toga, ona je napisala hiv+, a ne šifru iz Međunarodne klasifikacije bolesti B23;
– da je pokušala da smiri pacijenta govoreći mu da je to procedura u vođenju medicinske dokumentacije, da on neće biti oštećen u procesu lečenja, da će sve potrebne terapijske procedure dobiti kao i svi drugi pacijenti, te da on nije ni prvi ni poslednji pacijent sa takvom dijagnozom na njihovom odeljenju;
– da se radi o pacijentu koji je zbog slabog imuniteta u povećanom riziku od oboljevanja od superinfekcija kao što su respiratorne infekcije, kao što je, primera radi, zapaljenje pluća izazvano gljivičnim ifekcijama pneumocystis carinii, tuberkuloza, česte gastrointestinalne infekcije praćene dijarejom i povraćanjem, te kožna oboljenja, najčešće Karpošijev sindrom i drugo;
– da, zbog svega ovoga, terapeuti koji budu radili sa AA, moraju da preduzmu zaštitne mere, u smislu korišćenja rukavica i maski, zatim, da se mora povećati higijenska kontrola na odeljenju, kao i kod svih drugih pacijenata koji su u visokom riziku od oboljevanja, te da su oni u zakonskoj obavezi da zaštite sve pacijente koji se leče u njihovoj službi;
– da je pacijent skočio i nagnuo se nad njen radni sto, vičući: „Ubiću te, nemaš pravo da pišeš dijagnozuˮ;
– da je, pošto se u hodniku čula galama, sestra EE ušla, te da joj je rekla da treba pozvati policiju i pravnika;
– da je, pošto je pacijent galamio, na vrata uleteo jedan pratilac prethodnog pacijenta i rekao mu: „Sram te bilo, maltetiraš doktorku, bitango jednaˮ;
– da je AA počeo da viče na njega: „Izlazi, ko je tebe zvao, imaš li ti neka posla ovdeˮ;
– da je, na osoblje koje je došlo, pravnika ŽŽ i fizioterapeuta sa odeljenja ZZ, pacijent vikao rečima: „Zašto ste vi došli, ko je vas zvao, kakva posla vi imate ovde, da li ste i vi došli da vidite da sam ja hiv+, pozovite i čistačicu neka i ona čujeˮ;
– da je pravnik ŽŽ rekao pacijentu da nema prava da maltretira doktorku i da viče, te da se žali zaštitniku prava pacijenata ako je nezadovoljan lečenjem;
– da se AA, zbog ovih pravnikovih reči, još više razbesneo, uzeo sve papire sa njenog stola – njegov glavni karton, fizioterapeutski karton i uput, sve iscepao pred svima, govoreći joj: „Ti ne možeš ni stoku da lečišˮ;
– da je, pošto se uplašila „razjarenog pacijentaˮ, izašla iz ordinacije da se on smiri, očekujući svakog momenta da stigne policija, kao i da bi zamolila pacijente koji su čekali u hodniku (roditelje sa decom) da pričekaju, jer imaju problema sa jednim pacijentom;
– da je, kada je čuo da stiže policija, AA rekao: „Idem ja, nemam nikakvu obavezu da čekam policijuˮ, te je otišao;
– da je neposredno nakon toga došla policija, te im je ispričala sve što se dogodilo i dala na uvid pocepanu medicinsku dokumentaciju;
– da je sestra EE upisala u knjigu neželjenih događaja sve što se dogodilo tog dana;
– da je nazvala doktorku II, izabranu lekarku AA, koju je upitala kako nema nikakve dijagnoze u elektronskom kartonu ovog pacijenta;
– da je doktorka II odgovorila da je on vrlo agresivan i da ne dozvoljava da se njegova dijagnoza „piše u karton ili bilo gdeˮ;
– da joj je dr JJ, načelnica opšte medicine, potvrdila u razgovoru da je AA najstrašnije maltretirao svoju doktorku II, pretio joj i govorio da ne sme da upiše dijagnozu, zbog čega se ona uplašila, te da je to razlog što u elektronskom kartonu „nema ništaˮ, ali da ovaj slučaj nije prijavila njihovoj pravnoj službi;
– da smatra da je ovaj mladi čovek u velikom zdravstvenom problemu i da mu je neophodna velika psihosomatska podrška svih učesnika u procesu njegovog lečenja i rehabilitacije, ali da se to može postići samo ako se ima poverenja u zdravstvene radnike;
– da opšti elektronski, fizioterapeutski ili bilo koji karton neke specijalističke službe bilo kog pacijenta nije javno glasilo, dnevne novine, Instagram ili Fejsbuk, već je u pitanju medicinski dokument za sve pacijente, pa i AA;
– da je AA sa njom bio sam u ordinaciji, te da postavlja pitanje na koji način je ugrozila njegova prava i saopštila drugima dijagnozu, a da su osobe koje su posle došle u ordinaciju, to učinile zbog njegovog neosnovanog napada na nju;
– da je dijagnoza bilo kog pacijenta lekarska tajna koja se ne sme obelodaniti, te da njihova zdravstvena dokumentacija nije nikome dostupna, osim zdravstvenim radnicima koji učestvuju u procesu lečenja;
– da je sve navedeno opisala i u pisanoj izjavi upućenoj direktoru doma zdravlja i Ministarstvu zdravlja;
– da u zdravstveni karton AA nije velikim slovima, crvenim flomasterom upisala hiv+ status, kao što se u njenih 8000 zdravstvenih kartona, koje ima u službi, ne nalazi nijedno slovo nečije dijagnoze ili statusa, upisano crvenim flomasterom, jer to nije dozvoljeno uraditi ni za jednog pacijenta, te da komisije Ministarstva zdravlja i sve druge službe i organi imaju, u skladu sa zakonom, redovan uvid u njihov rad;
– da nije osuđivala pacijenta zbog hiv+ statusa, niti bi on na njihovom odeljenju bio diskriminisan, niti lečen pod drugačijim uslovima. Istakla je da je nošenje zaštitnih rukavica i maski obaveza zdravstvenih radnika, te da kod njih ne postoje nikakve prostorije za izolaciju, niti postoji potreba za tim;
– da je nesporazum, zbog kojeg je nastao ovaj neželjeni događaj, uzrokovan time što ona u elektronskom kartonu nije našla ni jedan navod izabrane lekarke pacinjenta, vezan za njegov hiv status, odnosno, u elektronskom kartonu nije bila upisana dijagnoza B23;
– da je, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, u elektronski karton potrebno upisati sve posete pacijenta, sve njegove dijagnoze i terapiju koju koristi, tako da ona nije znala da li je AA „umišljeni bolesnik, halucinira ili je to zaista takoˮ;
– da je AA svojim agresivnim ponašanjem i zabranama, u smislu „ne smeš da upisuješ u karton moj hiv+ status ako ti ja ne dozvolim,ˮ sprečio doktorku da to uradi;
– da je dr JJ, načelnica opšte medicine, u razgovoru sa njom izjavila sledeće: „Koleginica II je bila najstrašnije maltretirana, mnogo gore nego VI koleginiceˮ. Navedeno joj je potrvdila i dr II u telefonskom razgovoru;
– da se upisivanje dijagnoze iz Međunarodne klasifikacije bolesti i statusa pacijenta koristi za diferencijalnu dijagnostiku bolesti, te da je to vid komunikacije među svim učesnicima u procesu lečenja pacijenta, odnosno, zdravstvenim radnicima i saradnicima. Svi su u obavezi da znaju status pacijenta, koji služi da se pacijentu pomogne, pogotovo kada je u pitanju timski rad, kao što je slučaj kod njih u službi.
- ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u pritužbu, izjašnjenja i dostavljene priloge, utvrđeno je da je AA, 18. jula 2018. godine, došao u Dom zdravlja VV radi pregleda dr GG.
2.2. Uvidom u izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave za grad LL, Policijske stanice VV, br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je u evidenciji koja se vodi u PS VV zabeležena jedna intervencija policijskih službenika na adresi KK br. … (adresa Doma zdravlja VV). Kako je u izveštaju dalje navedeno, 18. jula 2018. godine oko 11,30 časova, na poziv načelnice fizikalnog odeljenja GG, koja je prijavila da je napadnuta od pacijenta u ulici KK br. …, upućeni su policijski službenici PI VV. Dolaskom na lice mesta, policijski službenici su zatekli dr GG koja je izjavila da je AA došao radi pregleda, koji je, nakon što je upitan da li je imao neke operacije ili boluje od neke bolesti, ustao sa stolice i obratio se doktorki rečima „Šta vas briga da li ja bolujem i od čega bolujem! Ja sam HIV pozitivan i ko ste Vi da zapisujete na moj karton da sam ja HIV pozitivan, ubiću vas!“ AA je nakon toga ustao, uzeo zdravstveni karton i pocepao ga. Prema daljim navodima iz izveštaja, AA se sa navedene adrese udaljio, pa su policijski službenici došli na njegovu adresu prebivališta i doveli ga u prostorije PS VV radi obavljanja razgovora. AA je negirao navode doktorke GG i izjavio da će se žaliti na njeno ponašanje. U izveštaju je, potom, navedeno da se dežurni javni tužilac Prvog OJT-a u LL izjasnio da nema elemenata krivičnog dela. Sa druge strane, dežurni sudija za prekršaje je bio stava da se AA i dr GG upute na privatnu parnicu zbog kontradiktornih izjava.
2.3. Uvidom u dopis Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je AA ovom organu uputio predstavku u kojoj je naveo sledeće: „Doživeo sam diskriminaciju od strane doktora u domu zdravlja zbog neprofesionalnog označavanja oboljenja u zdravstvenom kartonu i saopštavanja mog zdravstvenog stanja nemedicinskom osoblju u ustanovi… Slučaj sam prijavio inspekciji Ministarstva zdravlja i Povereniku za ravnopravnost… ˮ. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u svom dopisu, između ostalog, ukazao da nije nadležan za postupanje povodom konkretne situacije navedene u predstavci.
2.4. Uvidom u dopis Ministarstva zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL, br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je povodom prijave AA, koja se odnosi na neetičko ponašanje dr GG, zdravstveni inspektor izvršio inspekcijski nadzor u Domu zdravlja VV, Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Prema daljim navodima iz dopisa, zdravstveni inspektor nije mogao da izvrši uvid u AA zdravstveni karton u Službi fizikalne medicine i rehabilitacije, jer je karton, po izjavi dr GG, pocepan. Kako je u dopisu navedeno, zdravstveni inspektor je naložio direktoru Doma zdravlja VV da sazove sastanak članova Etičkog odbora Doma zdravlja VV, koji će izvršiti proveru etičnosti odnosa između zdravstvene radnice dr GG i pacijenta AA, kao i primenu načela profesionalne etike prilikom pružanja zdravstvene usluge pacijentu. Prema daljim navodima Minitarstva zdravlja, o navedenom događaju obaveštena je i Lekarska komora Srbije, radi eventualnog postupka nadležnog organa komore.
2.5. Uvidom u zaključak Etičkog odbora Doma zdravlja VV br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je po nalogu direktora br. … od … 2018. godine za izjašnjavanje o žalbi pacijenta AA na ponašanje dr GG, odbor našao da AA nije uskraćen pregled lekara za zdravstveni problem zbog kojeg se obratio (kako je pacijent i sâm naveo u žalbi). Dakle, kako je u zaključku dalje navedeno, pacijent nije bio diskriminisan od dr GG. Prema navodima zaključka, optužujući navodi se ne mogu dokazati na osnovu ostataka zdravstvenog kartona koji je, po svojoj izjavi, pacijent sam pocepao. Kako je u zaključku dalje navedeno, vidi se samo da je napomena „HIV+ˮ napisana unutar kartona hemijskom olovkom.
2.6. Uvidom u dopis Lekarske komore Srbije br. … od … 2018. godine utvrđeno je da je komora primila predstavku Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja kojom AA prijavljuje nekorektno ponašanje dr GG. Kako je u dopisu dalje ukazano, Lekarska komora Srbije, u smislu zakonskog određenja poslova koje obavlja, jedino može da utvrđuje, procenjuje i sankcioniše rad i ponašanje lekara – svojih članova, a za eventualne povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore – jedino potpunim sprovođenjem propisanog disciplinskog postupka pred nadležnim sudom časti. Lekarska komora je u svom dopisu dalje ukazala da je u slučaju AA (s obzirom na to da se radi o lekaru iz zdravstvene ustanove u LL, koji je upisan u Imenik Lekarske komore Srbije, a koji se vodi kod Regionalne lekarske komore LL), nadležan prvostepeni Sud časti Regionalne lekarske komore LL, te da je potrebno da AA svoju prijavu, odnosno predlog za pokretanje postupka protiv lekara, dostavi ovom sudu.
2.7. Uvidom u fotokopiju kartona br. … Doma zdravlja VV, Odeljenja fizikalne medicine i rehabilitacije, na ime AA, utvrđeno je da je karton oštećen, ali da se u njemu može videti da je HIV+ napisano na unutrašnjoj stranici zdravstvenog kartona, u odeljku ”Anamneza”, kao i na vrhu (začelju) terapijskog lista, iznad tabele za evidenciju fizioterapije i kineziterapije. Tekst „HIV+“ je ispisan hemijskom olovkom, dok se boja teksta ne može utvrditi, jer je priložena crno-bela fotokopija zdravstvenog kartona.
2.8. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, Poverenik je u toku postupka zatražio izjavu od svedoka ŽŽ, pravnika u Domu zdravlja VV i ZZ, višeg fizioterapeuta u Domu zdravlja VV.
2.9. U izjavi svedoka ŽŽ između ostalog navedeno je:
– da ga je odgovorni fizioterapeut Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, 18. jula 2018. godine, oko 10 časova, pozvao da dođe u navedenu službu zbog nesuglasica između pacijenta i načelnice službe;
– da su se, po njegovom dolasku, u ordinaciji dr GG, nalazili doktorka GG, odgovorna fizioterapeutkinja LjLj i pacijent;
– da je pacijent bio u stojećem položaju, nagnut prema dr GG i obraćao joj se visokim tonom, izgovarajući reči: „Ti kakva si, ne bih ti dao ni ovce da čuvaš, a kamoli pacijente da lečišˮ, kao i „pozovi i spremačicu pa joj kaži da sam HIV pozitivanˮ;
– da je izgovarajući takve reči i dok se na agresivan način obraćao dr GG, uzeo zdravstveni karton koji se nalazio ispred doktorke i pocepao ga;
– da nije dobio nikakve informacije o zdravstvenom stanju pacijenta, niti zna o kom pacijentu se radi, ali da je od pacijenta, dok se obraćao dr GG, čuo da spominje da je HIV pozitivan;
– da mu je skrenuo pažnju, s obzirom na njegovo agresivno ponašanje, da ne može tako da se ponaša prema lekarki, te da se, ako nije zadovoljan uslugom, obrati zaštitniku prava pacijenata i inspekciji Ministarstva zdravlja, kao nadležnim institucijama;
– da je pacijent, vidno izrevoltiran, uzeo svoje stvari i napustio ordinaciju;
– da su ponašanje i postupci pacijenta prema dr GG doveli do toga da je služba bila prinuđena da pozove policiju koja je stigla 15-ak minuta kasnije;
– da je policija uzela izjavu od dr GG i uputila se na adresu pacijenta, kako bi mogla da ga sasluša;
– da su zaposleni u zdravstvu, prilikom vođenja dokumentacije, dužni da se pridržavaju pravila propisanih Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, te da je članom 13. ovog zakona precizirano koji se podaci upisuju u medicinsku dokumentaciju (podaci o pacijentu; podaci o osiguranju; podaci o zdravstvenom stanju i zdravstvenim uslugama). U okviru dela zdravstvenog kartona, u kojem se unose podaci o zdravstvenom stanju i zdravstvenim uslugama, unose se sledeći podaci: podaci o poseti; razlog posete; lična anamneza i objektivni nalaz; dijagnoze; zdravstvene usluge pružene u toku posete; planirane zdravstvene usluge; upućivanje na specijalističke preglede; podaci o lekovima itd.
2.10. U izjavi svedoka ZZ, višeg fizioterapeuta u Domu zdravlja VV, između ostalog, navedeno je da je 18. jula 2018. godine radio u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, ali da nije bio prisutan, niti je upoznat sa situacijom koja se tog dana dogodila u ordinaciji dr GG.
2.11. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti u ovom slučaju, a u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u toku postupka od Policijske uprave za grad LL, Policijske stanice VV, zatražio zapisnik koji su policijski službenici sačinili povodom događaja koji je predmet ove pritužbe, dok je od Ministarstva zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL, zatražio zapisnik i nalaze zdravstvenog inspektora.
2.12. U kopiji službene beleške Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijske uprave za grad LL, Policijske stanice VV, Policijske ispostave VV, br. … od od … 2018. godine, navedeno je:
– da su od dežurne službe PS VV, 18. jula 2018. godine u 11,30 časova upućeni na intervenciju u ulicu KK br. …, a na poziv načelnice fizikalnog odeljenja GG, koja je prijavila da je napadnuta od pacijenta;
– da su dolaskom na navedenu adresu obavili razgovor sa dr GG, koja je izjavila da je AA došao radi pregleda, te da ga je upitala da li boluje od neke bolesti i da li je imao neke operacije. Nakon toga je AA ustao sa stolice i obratio se doktorki rečima: „Šta Vas briga da li ja bolujem i od čega bolujem. Ja sam HIV pozitivan, a Vi ne možete ni stoku da lečite a kamoli ljude. Ko ste Vi da zapisujete na moj zdravstveni karton da sam ja HIV pozitivan, pa ubiću Vas.ˮ;
– da je AA ustao i iz ruku doktorke istrgao svoj zdravstveni karton, pocepao ga i napustio ordinaciju;
– da drugih svedoka tog događaja nije bilo;
– da su proverom kroz JIS MUP RS ustanovili da AA ne prolazi kroz KE i PE evidencije i ne poseduje oružje u legalnom posedu;
– da su odlaskom na adresu stanovanja, AA, bez sredstava vezivanja, doveli do prostorije PS VV, radi obavljanja razgovora u vezi sa okolnostima događaja;
– da je AA potvrdio sve navedeno, osim da je doktorki rekao da će je ubiti, te da je izjavio da ga je doktorka upitala da li boluje od neke bolesti, zatim, da ga je pitala kako je uopšte dobio HIV i da je na zdravstvenom kartonu markerom napisala „HIV pozitivanˮ;
– da je AA „negirao ponašanje doktorke GGˮ i izjavio da će da se žali na njeno postupanje;
– da se MM, dežurni javni tužilac Prvog OJT-a, izjasnio da nema elemenata KD, dok se NN, dežurni sudija za prekršaje „izjasnio da lica upute na privatnu parnicu zbog kontradiktornih izjava“.
2.13. U kopiji zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru Ministarstva zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL br. … od … 2018. godine, navedeno je da je po prijavi AA u vezi sa nesavesnim lečenjem i diskriminacijom od dr GG utvrđeno, između ostalog, sledeće činjenično stanje:
– da je uvidom u zdravstveni karton br. .. Dom zdravlja VV, utvrđeno da je prvi pregled,13. jula, izvršila dr II;
– da je AA upućen na specijalstički pregled za dan 18. jul 2018. godine;
– da je sa navodima iz prijave upoznata dr GG koja je između ostalog izjavila da je AA pocepao zdravstveni karton, a da će se o navodima iz prijave izjasniti pismenim putem;
– da se nalaže Etičkom odboru Doma zdravlja VV da ispita da li je u postupanju dr GG bilo kršenja etičkih normi i neprofesionalnog postupanja, prilikom pružanja zdravstvene usluge pacijentu AA.
U prilogu kopije zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru, Ministarstvo zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL dostavilo je: dopis br. … od … 2018. godine sa obaveštenjem zdravstvenog inspektora; dopis br. … od … 2018. godine, koji dr ĐĐ, direktorka Doma zdravlja VV, upućuje zdravstvenoj inspektorki Ministarstva zdravlja, a u kojem navodi da u prilogu dostavlja zaključak Etičkog odbora Doma zdravlja VV br. … od … 2018. godine i izjavu dr GG br. … od …. 2018. godine; zaključak Etičkog odbora br. … od … 2018. godine; izjava dr GG; dopis Ministarstva zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL br. … od … 2018. godine, upućen Lekarskoj komori Srbije u kojem se između ostalog navodi da je Odeljenju za zdravstvenu inspekciju dostavljena prijava AA, podneta protiv dr GG zbog „neprofesionalnog, neetičkog i nehumanog ponašanja prema pacijentuˮ, te da je u vezi sa navedenom prijavom zdravstveni inspektor u postupku inspekcijskog nadzora zatražio od direktora Doma zdravlja VV dostavljanje izveštaja i ocene ovog postupka Etičkog odbora, te da smatraju potrebnim da se ovo obaveštenje dostavi i Lekarskoj komori Srbije, radi eventualnog postupka nadležnih organa komore.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.[2] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].
3.2. Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].
3.3. Odredbom člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom ili kakvom drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti[5]. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji (broj 20, 2009), Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uključio je zdravstveno stanje, a naročito HIV status u „drugu okolnost“ iz člana 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapažanju izričito je navedeno da HIV status ne može da bude osnov za različit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.[6] Odredbom člana 8. ovog zakona propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, propisana je odreddom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Kao poseban slučaj diskriminacije, odredbom člana 27. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Stavom 2. istog člana propisano je da diskriminacija postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zadravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.
3.5. Odredbom člana 20. Zakona o zdravstvenoj zaštiti[7] propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje se ostvaruje zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, dok se odredbom člana 73. stav 2. ovog zakona garantuje tajnost podataka iz medicinske dokumentacije.
3.6. Zakonom o pravima pacijenata propisano je da podaci o zdravstvenom stanju pacijenata, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta, u skladu sa zakonom.[8] Odredbom člana 14. stav 1. ovog zakona propisano je da pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini. Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije iz stava 1. ovog člana.[9]
3.7. Prema odredbama člana 14. stav 1. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, zdravstveni karton je osnovni medicinski dokument koji se vodi kod izabranog lekara po oblastima zdravstvene zaštite, za svakog pacijenta kome se pruža zdravstvena zaštita, osim za prolazne pacijente.[10] Izuzetno od stava 1. ovog člana zdravstveni karton vodi i lekar specijalista na koga je izabrani lekar preneo ovlašćenje, a koje se odnosi na dijagnostikovanje i lečenje, upućivanje na stacionarno lečenje, uključujući i propisivanje lekova koji se izdaju uz lekarski recept za određene bolesti (TBC, HIV, bolesti zavisnosti, psihijatrijska oboljenja, retke bolesti).[11] Zdravstveni karton iz stava 1. ovog člana prati svakog pacijenta tokom celog života.[12] Za tačnost podatka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu odgovoran je izabrani lekar, odnosno lekar specijalista iz stava 2. ovog člana.[13] Prema odredbama člana 38. stav 3. ovog zakona, nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovlašćeno lice dužno je da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.
3.8. Radi obezbeđivanja jedinstvenog sistema vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, odredbom člana 42. stav 1 Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva propisano je da se primenjuju jedinstveni metodološki principi i standardi (definicije, nomenklature, klasifikacije, šifarnici) i postupci za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija, kreiranje izveštaja i dostavljanje. Jedinstvene metodološke principe, standarde i postupke iz stava 1. ovog člana propisuje ministar, na predlog zavoda za javno zdravlje osnovanog na teritoriji Republike Srbije.[14] Pravilnikom o obrascima i sadržaju obrazaca za vođenje zdravstvene dokumentacije, evidencija, izveštaja, registara i elektronskog medicinskog dosijea[15] propisuju se obrasci i sadržaj obrazaca za vođenje osnovne zdravstvene dokumentacije i pomoćnih sredstava za vođenje evidencija u oblasti zdravstvene zaštite, sadržaj registara i elektronskog zdravstvenog dosijea, kao i sadržaj izveštaja, osim za oblasti koje su uređene propisima iz te oblasti: a) zaraznih bolesti (uključujući i bolničke infekcije) i obavezne imunizacije; b) transfuziološke delatnosti, transplantacije i biomedicinski potpomognute oplodnje, lekova i medicinskih sredstava; v) povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
3.9. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti[16] uređuju se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti i posebna zdravstvena pitanja, određuju zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, vršenje nadzora nad izvršavanjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Odredbama člana 5. ovog zakona propisano je da infekcija uzrokovana virusom humane imunodeficijencije (HIV-om) spada u zarazne bolesti nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti. Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja propisano je da se dijagnoza zarazne bolesti upisuje na latinskom jeziku i šifrira prema važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti. [17]
3.10. Kodeksom medicinske etike Lekarske komore Srbije propisana je dužnost lekara da lekarsku pomoć pruža svima jednako, bez obzira na godine života, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, društveni položaj, obrazovanje, socijalno poreklo, političko ili drugo ubeđenje, imovinsko stanje, jezik, kulturu, vrstu bolesti, psihički ili telesni invaliditet ili drugo lično svojstvo, poštujući ljudska prava i dostojanstvo svakog čoveka.[18]
3.11. Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu[19] propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, a Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu[20] propisane su mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Odredbom člana 35. ovog zakona propisana je dužnost zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
3.12. Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalna samouprave[21] propisana je dužnost poslodavca da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.[22] Odredbom člana 59. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalna samouprave propisana je i dužnost zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.13. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li su Dom zdravlja VV i dr GG izvršili akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja AA, odnosno, činjenice da je on osoba koja živi sa HIV-om. U pritužbi je navedeno da je diskriminacija počinjena na nekoliko načina: 1) ophođenjem prema AA tokom lekarskog pregleda; 2) saopštavanjem njegovog HIV statusa drugim licima i 3) ispisivanjem dijagnoze „HIV+ˮ na zdravstvenom kartonu i terapijskoj listi.
3.14. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje lica protiv kojih je podneta pritužba bilo diskriminatorno, važna je primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da su Dom zdravlja VV i dr GG izvršili akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licima protiv kojih je pritužba podneta.
3.15. U vezi sa prvim navodom iz pritužbe da je ophođenje dr GG prema AA bilo diskriminatorno, odnosno, uznemiravajuće i ponižavajuće zbog toga što je on osoba koja živi sa HIV-om, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojima bi učinio verovatnim ovakvo postupanje dr GG. Naime, na osnovu izvedenih dokaza, može se samo utvrditi da je tokom pregleda u Domu zdravlja VV, 18. jula 2018. godine, došlo do konflikta između dr GG i AA, ali se ne može utvrditi šta je tom prilikom izrečeno, jer su navodi iz pritužbe i izjašnjenja dr GG u potpunosti kontradiktorni. Isto je konstatovano i u izveštaju Policijske uprave za grad LL, Policijske stanice VV, br. … od … 2018. godine, u kojem je, između ostalog, istaknuto da je dežurni sudija za prekršaje stao na stanovište da bi AA i dr GG trebalo uputiti na privatnu parnicu zbog kontradiktornih izjava, datih policijskim službenicima. Takođe, ni jedan od svedoka koji je dostavio svoj iskaz Povereniku za zaštitu ravnopravnosti nije naveo da ima bilo kakvih neposrednih saznanja da je dr GG uznemiravala i ponižavala AA na osnovu njegovog zdravstvenog stanja, niti da mu je zbog HIV statusa uskraćena bilo koja usluga zdravstvene zaštite.
3.16. Po pitanju drugog navoda iz pritužbe da je dr GG saopštila HIV status AA drugim licima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nesporno da su, tokom konflikta koji se dogodio 18. jula 2018. godine, u ordinaciju dr GG ušli i drugi zaposleni. Međutim, svedok ŽŽ je u svom iskazu naveo da mu je sâm AA, obraćajući se doktorki, otkrio svoje zdravstveno stanje, dok svedok ZZ, za koga se u izjašnjenju tvrdi da je došao u ordinaciju dr GG tokom njenog konflikta sa AA, poriče da je bio prisutan i da ima bilo kakva saznanja o događajima koji su se odigrali u ordinaciji dr GG. Takođe, Poverenik konstatuje da je do ulaska drugih zaposlenih u ordinaciju dr GG, dok je razgovarala sa AA, došlo jer ih je (kako je navedeno u pritužbi) pozvala doktorka, odnosno zbog toga što je, kako je navedeno u izjašnjenju dr GG, u ordinaciju ušla sestra EE, koja je čula galamu u ordinaciji, te joj je doktorka rekla da treba pozvati policiju i pravnika, nakon čega su, prema navodima iz izjašnjenja, u ordinaciju ušli pravnik i fizioterapeut sa odeljenja. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojima bi učinio verovatnim da je doktorka samoinicijativno saopštila drugim licima HIV status AA, odnosno, da saznanje drugih lica o njegovom zdravstvenom stanju nije proisteklo iz glasnog govora samog AA.
3.17. Međutim, podnosilac pritužbe, dalje, tvrdi da je AA diskriminisan i na taj način što je dr GG upisala „HIV+ˮ na njegov zdravstveni karton i terapijsku listu. Tokom postupka, a na osnovu izvedenih dokaza, utvrđeno je da je u okviru zdravstvenog kartona, u produžetku odeljka koji se odnosi na anamnezu, kao i u zaglavlju terapijske liste, na vrhu stranice, kao naslov iznad rubrika, ispisano „HIV+ˮ. Međutim, da bi se utvrdilo da li je postupanje dr GG i Doma zdravlja VV bilo diskriminatorno, potrebno je utvrditi da li činjenice i dokazi koje su ponudili u svojim izjašnjenjima pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoji objektivno i razumno opravdanje da se dijagnoza bolesti AA, odnosno njegov HIV status, upiše u njegov zdravstveni karton na opisani način. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilj, odnosno posledica preduzetih mera dopušten i opravdan i b) da li se cilj mogao postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se tom merom ostvaruje.
3.18. Imajući u vidu navedeno, Poverenik, najpre, ističe da se, u skladu sa propisima o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, podaci o bolestima, stanjima i povredama pacijenata unose u medicinsku dokumentaciju i da je nesporno da se ovlašćena lica, prilikom upisivanja ovakvih podataka, rukovode medicinskim razlozima. Naime, pored uputne dijagnoze, u medicinsku dokumentaciju se mogu uneti i ostala stanja, bolesti i povrede koje su od značaja za medicinski tretman. U konkretnom slučaju, upisan je podatak o HIV infekciji pacijenta, iz čega proizlazi da je cilj upisivanja ovog podatka bio faktičko obaveštavanje drugih zdravstvenih radnika o zdravstvenom stanju pacijenta, u cilju zaštite zdravlja medicinskog osoblja, ostalih pacijenata, ali i samog AA. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da prevencija bolesti i zaštita zdravlja stanovništva uvek predstavlja opravdan cilj.
3.19. S obzirom na opravdan cilj, dalje je potrebno ispitati da li je mera koju je preduzela dr GG, kada je upisala dijagnozu AA, tako što je u njegovom zdravstvenom kartonu, kao i u zaglavlju terapijske liste, velikim slovima ispisala HIV+, srazmerna cilju koji se želi postići, odnosno, da li se u konkretnom slučaju cilj mogao postići na drugi način.
3.20. Kako bi se dao odgovor na ovo pitanje, najpre je potrebno konstatovati da je Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja propisano da se dijagnoza zarazne bolesti upisuje na latinskom jeziku i šifrira prema važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Takođe, dr GG u svom izjašnjenju je decidirano navela da se „upisivanje dijagnoze iz Međunarodne klasifikacije bolesti i statusa pacijenta koristi za diferencijalnu dijagnozu bolesti, to je vid komunikacije među svim učesnicima u procesu lečenja pacijenta – zdravstvenim radnicima i saradnicima (…)“. Međutim, dr GG nije postupila na navedeni način kada je reč o AA. Svoj postupak je obrazložila time da je bila iznenađena pacijentovim ponašanjem, koji je, prema njenim navodima, toliko vikao da je pomislila da halucinira, posebno što u elektronskom kartonu nije pronašla ni jedan podatak vezan za njegov HIV status. Stoga, kako je u izjašnjenju navela, nije znala da li je AA „umišljeni bolesnik, halucinira ili je zaista tako“, te je odlučila da u njegovu medicinsku dokumentaciju upiše „HIV+“ a ne šifru iz Međunarodne klasifikacije bolesti B23. Poverenik je, takođe, cenio i navode iz izjašnjenja dr GG da se radi o pacijentu koji je zbog slabijeg imuniteta u povećanom riziku od oboljevanja od respiratornih, kožnih i drugih infekcija, te da zbog svega ovoga terapeuti, koji sa pacijentom budu radili, moraju da preduzmu sve potrebne mere zaštite, odnosno da koriste rukavice i maske i povećaju higijensku kontrolu na odeljenju. Sličan navod dat je i u izjašnjenju Doma zdravlja VV, u kojem je istaknuto da je dr GG, u cilju postavljanja dijagnoze i propisivanja odgovarajuće terapijske procedure u skladu sa zdravstvenim stanjem osiguranog lica, u zdravstvenom kartonu AA upisala da je u pitanju lice koje je „HIV pozitivnoˮ.
3.21. Međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ovi navodi ne mogu prihvatiti, jer ni eventualno neprikladno ponašanje AA u ordinaciji, kao i izostanak adekvatne elektronske evidencije njegovog zdravstvenog stanja, ne predstavljaju opravdane razloge da se njegov stvarni ili pretpostavljeni HIV status evidentira na način na koji je to dr GG učinila, zanemarujući propise koji nalažu da se dijagnoze bolesti upisuju na za to predviđenom mestu u zdravstvenom kartonu, na latinskom jezikom i pod šifrom iz važeće Međunarodne klasifikacije bolesti.
3.22. Naime, dr GG je na raspolaganju imala i druge načine da sazna da li se zaista radi o pacijentu koji živi sa HIV-om. Tako, doktorka je mogla da kontaktira izabranu lekarku AA, koja je prema odredbama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva odgovorna za za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu. Navedeno potvrđuje i činjenica, navedena u izjašnjenju dr GG, da je nakon konflikta sa AA telefonirala njegovoj izabranoj lekarki i saznala za pacijentov HIV status, kao i razloge zbog kojih ovaj podatak nije bio upisan u AA elektronski karton. Kada je reč o navodima iz izjašnjenja dr GG da je drugi razlog zbog kojeg je upisala HIV status AA na način opisan u pritužbi to da se, kako je navela, radi o pacijentu koji je zbog slabijeg imuniteta u povećanom riziku od oboljevanja od infekcija, zbog čega terapeuti koji sa njim budu radili moraju da preduzmu sve potrebne mere zaštite, Poverenik ukazuje na obavezu medicinskog osoblja da u radu sa svakim pacijentom koriste zaštitnu opremu, koja je utvrđena propisima iz oblasti zaštite na radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalna samouprave. Dodatno, treba imati u vidu i činjenicu da mnogi pacijenti ne znaju za svoj HIV status, te zbog toga i postoje protokoli kojima su propisani uslovi i način korišćenja zaštitne opreme.
Imajući u vidu prethodno navedeno, Poverenik još jednom ukazuje da prevencija bolesti i zaštita zdravlja stanovništva i zaposlenih uvek predstavlja opravdan cilj, ali za njegovo ispunjenje nije bilo neophodno da se HIV status AA evidentira na način na koji je to učinila dr GG, već se cilj mogao postići i upisivanjem dijagnoze na propisan način, nakon eventualne provere postojanja dijagnoze sa izabranim lekarom, ukoliko je postojala sumnja o pacijentovom zdravstvenom stanju, na način kako bi to bilo učinjeno da je reč o bilo kojoj drugoj dijagnozi o kojoj je pacijent izvestio lekara koji vrši specijalistički pregled.
3.23. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da dr GG nije dokazala da je upisivanje dijagnoze AA na način na koji je to učinila (ispisivanjem reči „HIV+ˮ u okviru zdravstvenog kartona, u produžetku odeljka koji se odnosi na anamnezu, kao i u zaglavlju terapijske liste, na vrhu stranice, kao naslov iznad rubrika) srazmerno cilju koji je trebalo postići. Stoga, Poverenik je zauzeo stav da je u konkretnom slučaju došlo do kršenja antidiskriminacionih propisa, odnosno uznemiravanja i ponižavanja AA zbog njegovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja, što za posledicu ima njegovu dalju stigmatizaciju kao osobe koja živi sa HIV-om.
3.24. Imajući u vidu da je pritužba podneta i protiv Doma zdravlja VV, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se akt diskriminacije može izvršiti ne samo aktivnim delovanjem (preduzimanjem različitih radnji ili donošenjem akata kojim se određeno lice stavlja u nejednak položaj u odnosu na druge), već i propuštanjem da se preduzmu određene radnje, usled čega diskriminisano lice, na osnovu svog ličnog svojstva, trpi određenu posledicu, kojom se faktički stavlja u nejednak položaj u odnosu na druga lica sa kojima se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji. U konkretnom slučaju, očigledno je da rukovodstvo Doma zdravlja VV, iako je odmah informisano o događaju koji se odigrao između dr GG i AA, propustilo da odmah preduzme sve mere koje su mu stajale na raspolaganju, kako bi blagovremeno i adekvatno utvrdili šta se tačno dogodilo 18. jula 2018. godine u ordinaciji dr GG, posebno kada je reč o nepropisnom i stigmatizujućem upisivanju HIV statusa u medicinsku dokumentaciju AA. Naime, kako je prim. dr ĐĐ, vd direktora Doma zdravlja VV navela, dr GG ju je odmah obavestila o događaju povodom kojeg je pritužba podneta. Kako je vd direktora Doma zdravlja VV dalje navela, pacijent AA joj se nije lično obratio, već je uputio žalbu inspekciji Ministarstva zdravlja. Prema daljim navodima vd direktora Doma zdravlja VV, od Etičkog odbora Doma zdravlja VV je tražila i dobila izjašnjenje o žalbi pacijenta AA. Uvidom u zaključak Etičkog odbora Doma zdravlja VV br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je po nalogu direktora br. … od … 2018. godine za izjašnjavanje o žalbi pacijenta AA na ponašanje dr GG, odbor našao da AA nije uskraćen pregled lekara za zdravstveni problem zbog kojeg se obratio i da pacijent nije bio diskriminisan od dr GG. Uvidom u dopis Ministarstva zdravlja, Sektor za inspekcijske poslove, Odeljenje za zdravstvenu inspekciju, Odsek u LL, br. … od … 2018. godine, utvrđeno je da je povodom prijave AA, koja se odnosi na neetičko ponašanje dr GG, zdravstveni inspektor izvršio inspekcijski nadzor u Domu zdravlja VV, Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Kako je u dopisu između ostalog navedeno, zdravstveni inspektor je naložio direktoru Doma zdravlja VV da sazove sastanak članova Etičkog odbora Doma zdravlja VV, koji će izvršiti proveru etičnosti odnosa između zdravstvene radnice dr GG i pacijenta AA, kao i primenu načela profesionalne etike prilikom pružanja zdravstvene usluge pacijentu. Dakle, iz navedenog proizlazi da je tek nakon podnošenja prijave Ministarstvu zdravlja i naloga zdravstvenog inspektora da direktor Doma zdravlja VV sazove sastanak članova Etičkog odbora koji će izvršiti proveru etičnosti odnosa između zdravstvene radnice dr GG i pacijenta AA, kao i primenu načela profesionalne etike prilikom pružanja zdravstvene usluge pacijentu, rukovodstvo Doma zdravlja VV preduzelo meru kojom bi ispitao predmetni događaj, iako je o njemu bio obavešten odmah nakon što se dogodio.
3.25. Poverenik ističe da je, povodom jedne ranije pritužbe pacijentkinje kojoj je u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja VV, nepropisno upisan podatak o HIV statusu, već doneo mišljenje kojom je utvdio da je ovaj dom zdravlja diskriminisao pritužilju na osnovu njenog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja. Stoga, Poverenik ponovno ukazuje na nedopustivost stigmatizacije osoba koje žive sa HIV-om i potrebu da svi zdravstveni radnici pristupaju ovoj društvenoj grupi na isti način i pod istim uslovima kao i drugim pacijentima. Naime, osobe koje žive sa HIV-om su jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa u Srbiji, što dovodi do njihove izolacije i diskriminacije. U prethodnih nekoliko decenija, kako se navodi u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije[23], diskriminaciji lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje naročito je doprinela epidemija HIV infekcije, koja je otvorila brojna osetljiva pitanja usklađivanja potrebe za efikasnim merama suzbijanja bolesti i zaštite javnog zdravlja, te jednako važne potrebe poštovanja ljudskih prava. I istraživanja Poverenika z zaštitu ravnopravnosti pokazuju da kod građana i građanki Srbije i dalje postoji velika socijalna distanca prema osobama koje žive sa HIV-om. Tako, primera radi, 61% ispitanih osoba izjavilo je da se protivi da one lično ili njihovi potomci budu u braku sa osobom obolelom od HIV/AIDS-a.[24]
3.26. U Strategiji za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine[25] navedeno je da je od izuzetnog značaja poštovanje i promocija ljudskih prava osoba koje žive s HIV-om, zatim, ključnih populacija u riziku od HIV-a, kao i drugih osetljivih grupacija stanovništva. Osobe koje žive sa HIV-om imaju pravo na privatnost, normalno školovanje, zdravstvenu zaštitu, rad, stanovanje i nediskriminišući odnos u svim područjima života. Javnost treba upoznati s važnošću prevladavanja predrasuda, neznanja i sprečavanja diskriminacije u cilju uspešne kontrole HIV infekcije i AIDS-a. Posebna odgovornost svih zaposlenih u javnim službama, a posebno u zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim i ustanovama socijalne zaštite je u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji žive sa HIV-om. Javno-zdravstvene mere u pogledu zdravstvene zaštite, zaposlenja, obrazovanja, socijalne zaštite, stanovanja i drugih društvenih aktivnosti moraju se temeljiti na naučnim saznanjima o prenošenju HIV-a, a ne na pretpostavkama, spekulacijama i strahu. Kako je u Strategiji dalje navedeno, čak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje žive sa HIV-om.[26] Većina slučajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva počinjeno od strane zdravstvenih radnika.[27] S tim u vezi, Poverenik ukazuje i na istraživanja koja su sprovedena među zdravstvenim radnicima/cama, čiji se rezultati ne razlikuju mnogo od istraživanja javnog mnjenja. Institut za javno zdravlje sproveo je studiju među zdravstvenim radnicima o stavovima, znanju i percepciji rizika zdravstvenih radnika u vezi sa HIV/AIDS-om.[28] Skoro dve trećine ispitanih (63%) smatra da svi hospitalizovani pacijenti treba da budu testirani na HIV, 77% smatra da je važnije zaštititi zdravstvene radnike nego poverljivost, a 34% smatra da zdravstvenim radnicima koji žive sa HIV-om ne treba dozvoliti da rade. Više od polovine zdravstvenih radnika (52%) nikada nije pohađalo edukaciju o HIV/AIDS-u. Ovo istraživanje je pokazalo da čak 30% zdravstvenih radnika ne preduzima mere zaštite prilikom rada sa pacijentima, a u situaciji kada im je poznat HIV status pacijenta, čak 83% zdravstvenih radnika preduzima mere zaštite koje prevazilaze tipične zaštitne mere.
3.27. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da HIV i dalje predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova u svetu,[29] a sagledavajući rezultate prethodno navedenih istraživanja, očigledan je stepen stigmatizacije kojem su izložene osobe koje žive sa HIV-om. Posebno je problematično uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje dolazi od zdravstvenih radnika, koji imaju posebnu odgovornost u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji žive s HIV-om.
- MIŠLjENjE
Upisivanjem HIV statusa AA oznakom „HIV+ˮ’ u odeljak predviđen za anamnezu u okviru zdravstvenog kartona, kao i u vrhu (začelju) terapijskog lista, Dom zdravlja VV i dr GG povredili su odredbe članova 6, 8. i 12, u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
5.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja VV da organizuje edukaciju za zaposlene o HIV/AIDS-u.
5.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje dr GG da:
5.2.1. Dijagnozu pacijenata koja se odnosi na njihov HIV status, upisuje na predviđenom mestu u zdravstvenoj dokumentaciji i pod šifrom iz Međunarodne klasifikacije bolesti.
5.2.2. Pismenim putem uputi izvinjenje AA, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.
5.3.3. Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.
Potrebno je da Dom zdravlja VV i dr GG obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja VV i dr GG ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.
[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.
[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 98/06), član 21.
[5] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni list SFRJ“, broj 7/71)
[6] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.
[7] „Službeni glasnik RS“, broj 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – dr. zakon i 105/17 – dr. zakon
[8] Zakon o pravima pacijenata („Službeni glasnik RS“, broj 45/13), član 21. stav 1.
[9] Zakon o pravima pacijenata, član 14. stav 2.
[10]„Službeni glasnik RS“, broj 123/14, 106/15 i 105/17
[11] Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva („Službeni glasnik RS“, broj 123/14, 106/15 i 105/17), član 14. stav 2.
[12] Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, član 14. stav 3.
[13] Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, član 14. stav 4.
[14] Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, član 42. stav 2.
[15] „Službeni glasnik RS“, broj 109/16
[16] „Službeni glasnik RSˮ, broj 15/16
[17] Pravilnik o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja („Službeni glasnik RSˮ, broj 44/17 i 58/18), član 13.
[18] Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 104/16), član 5.
[19] „Službeni glasnik RSˮ, broj 21/09 i 1/19
[20] „Službeni glasnik RSˮ, broj 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon
[21] „Službeni glasnik RSˮ, broj 106/18
[22] Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalna samouprave („Službeni glasnik RSˮ, broj 106/18), član 58.
[23] „Službeni glasnik RS“, broj 60/13
[24] Prema kriterijumu izloženosti diskriminaciji različitih društvenih grupa iz perspektive građana, osobe koje žive sa HIV-om spadaju u grupu koja je najviše diskriminisana, nakon Roma, pripadnika LGBT populacije i osoba sa intelektualnim poteškoćama i mentalnim smetnjama, koji čine prvu grupu. Istraživanje je dostupno na internet adresi: https://drive.google.com/file/d/0B1QaDisvv7K3c19yTVd3Z1ZuQ0U/view.
[25] „Službeni glasnik RSˮ, broj 61/18
[26] Goran Opačić. Istraživanje znanja, stavova i ponašanja zdravstvenih radnika u oblasti HIV-a. (Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, 2015) http://www.batut.org.rs/index.php?content=1330
[27] Aleksandra Božinović Knežević, Violeta Anđelković i Radoš Keravica. Monitoring ljudskih prava osoba koje žive sa HIV/sidom u Srbiji. (Beograd: Čovekoljublje, Dobrotvorna fondacija Srpske Pravoslavne Crkve, 2016)
[28] Institut za javno zdravlje, Percepcija rizika, stavova i znanja među medicinskim radnicima, Beograd, 2003
[29] Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018-2025. godine ( „Službeni glasnik RSˮ, broj 61/2018)
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
768-18 Utvrđena diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti zdravstvene zaštite 
