762-22 Pritužba protiv javnog preduzeća prilikom pružanja usluga zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom

20. Feb 2023.

бр. 07-00-543/2022-02 datum: 20. 2. 2023.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je Udruženje A.A. podnelo protiv B.B., zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. U pritužbi je navedeno da objekat pošte B.B. nije pristupačan za osobe sa invalidietom koje za kretanje koriste kolica jer postoji osam stepenika koji predstavljaju nepremostivu prepreku, zbog čega su osobe sa inaliditetom onemogućene da izvrše uplatu računa ili pošalju preporučenu pošiljku. U izjašnjenju javnog preduzeća B.B., između ostalog, navedeno je da javno preduzeće kao društveno odgovorna kompanija neprekidno preduzima mere u cilju obezbeđivanja kvaliteta i pravovremenosti usluga za sve korisnike svojih usluga.  Takođe,  u izjašnjenju vršioca dužnost direktora navedeno je da će budući objekat pošte B.B., koji se otvara u narednom periodu, u potpunosti obezbeđivati pristupačnost osobama sa invalidtetom. Dalje je navedeno da su programom poslovanja za 2023. godinu predviđena finansijska sredstva za omogućuvanje pristupa objektima za osobe sa invaliditetom. Prilikom analize predmeta Poverenik je imao u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Poverenik pozdravlja aktivnosti i napore koje Javno preduzeće do sada uložilo kako bi obezbedilo pristupačnost objekata Pošte na teritoriji Republike Srbije, međutim, imajući u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, odnosno da Javno preduzeće nije dostavilo dokaze da je objekat pošte B.B. pristupačan u skladu sa propisanim standardima pristupačnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da je došlo do povrede odredaba člana 6., 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Poverenik je preporučio javnom preduzeću B.B. da preduzme aktivnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnosti objekta pošta B.B. osobama sa invaliditetom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Udruženja A.A., podnetu protiv Javnog preduzeća B.B.

1.2.  U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je pritužba podneta u ime osoba sa invaliditetom, korisnika invalidskih kolica i ostalih stanovnika sa invaliditetom koji žive u Novom Sadu i koriste usluge B.B.“;

–  da pomenutom objektu osobe sa invaliditetom ne mogu da priđu odnosno šalter sala je skroz nepristupačna što osobe sa invaliditetom onemogućava da izvrše uplatu računa ili da pošalju preporučenu pošiljku ili da podignu paket koji je stigao na njihovo ime;

– da je članovima udruženja kao i svim stanovnicima Novog Sada pristup B.B. onemogućen jer postoji 8 stepenika koji predstavljaju nepremostivu prepreku;

– da je Udruženje 2010. godine realizovalo projekat „Umetnost ruši zidove“ uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje u okviru koga je snimljen film „ Tražim posao“;

– da je nakon emitovanja filma Pošta kontaktirala Udruženje na čiju inicijativu je urađena lift platforma, koja je veoma kratko bila u funkciji;

– da su osobe sa invaliditetom u diskriminisanom položaju jer da bi pristupili šalter sali B.B. moraju da mole prolaznike ili svoje pratioce da pristupe šalterima i da u njihovo ime plate račune, pošalju ili podignu preporučenu pošiljku.

 

1.3.  Uz pritužbu su dostavljene fotografije ulaska u objekat B.B..

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  Javnog preduzeća B.B..

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

-da javno preduzeće B.B. Beograd, kao društveno odgovorna kompanija, više od jedne decenije preduzima aktivnosti usmerene na prevazilaženje postojećih problema i iznalaženje arhitektonskih rešenja, kako bi se osobama sa invaliditetom omogućio nesmetan pristup svim objektima;

– da su programom poslovanja za 2023. godinu predviđena finansijska sredstva za omogućavanje pristupa objektima za osobe sa invaliditetom;

– da će budući objekat B.B., koji se otvara u narednom periodu, u potpunosti obezbediti pristupačnost osobama sa invaliditetom;

-da javno preduzeće B.B., kao društveno odgovorna kompanija, neprekidno preduzima mere u cilju obezbeđivanja kvaliteta i pravovremenosti usluga za sve njene korisnike i posvećuje jednaku pažnju svakom korisniku, a naročito osobama sa invaliditetom.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Među stranam nije sporno da je ulaz u objekat B.B. nepristupačan za osobe sa invaliditetom.

2.2.  Uvidom u fotografije koje su dostavljene uz pritužbu utvrđeno je da na ulazu u objekat B.B. postoje arhitektonske barijere u vidu stepenica, koje onemogućavaju osobama koje koriste kolica i druga pomagala za kretanje da nesmetano uđu u zgradu pošte.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge koji su dostavljeni tokom postupka kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[3] u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatim konstatuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[5], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Član 2. stav 1. tačka 3. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.
  • U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima[6] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[7] (član 5 f).
  • Takođe, Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[8] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.[9] Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uključi organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu stav 1. tačka. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Pored toga odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi kao i javnim površinama u skladu sa zakonom. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
  • Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[10], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Stavom 3. ovog člana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
  • Zakonom o planiranju i izgradnji[11] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisao je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
  • Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[12] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju pošte. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalje, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Javno preduzeće B.B., neobezbeđivanjem pristupačnosti objekta B.B., diskriminisala osobe sa invaliditetom.
  • Poverenik najpre konstatuje da analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da među stranama nije sporno da je B.B., nepristupačan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste invalidska kolica. Naime, u pritužbi je navedeno da osobe sa invaliditetom ne mogu da uđu u zgradu pošte zbog postojanja arhitektonskih barijera. Uz pritužbu su dostavljene fotografije koje to potvrđuju. U izjašnjenju B.B. navedeno je da, već više od decenije, preduzeće preduzima aktivnosti usmerene na prevazilaženje problema i pronalaženje rešenja koja treba da omoguće osobama sa invaliditetom nesmetan pristup svim objektima, te je, između ostalog, navedeno da će budući objekat B., koji se otvara u narednom periodu, u potpunosti obezbediti pristupačnost osobama sa invaliditetom.

3.13. Poverenik ukazuje da je za analizu u konkretnom predmetu bitno pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga se podnosi pritužba izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da navodi, vršioca dužnosti direktora  a koji se odnose na činjenicu da će budući objekat B.B., koji se, otvara u narednom periodu, u potpunosti obezbeđivati pristupačnost osobama sa invalidetom, nisu potkrepljeni dokazima. Činjenica koju javno preduzeće navodi u svom izjašnjenju a odnosi se na preseljenje B.B. u drugi prostor, osim što nije potkrepljena dokazima, ne umanjeuje odgovornost preduzeća za dosadašnje nepostupanje u cilju preduzimanja svih raspoloživih mera kao što su radovi investicionog održavanja, odnosno rekonstrukcije, adaptacije ili dogradnje, u okviru kojih bi bila obezbeđena pristupačnost objekta B.B., osobama sa invaliditetom.

3.14. Povodom ovih navoda, Poverenik ukazuje da je međunarodnim i domaćim pravnim aktima propisana obaveza obezbeđivanja pristupačnosti fizičkog okruženja osobama sa invaliditetom ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Zakonom o planiranju i izgradnji uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja osnovni preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom, jer im omogućava aktivno učešće u svim oblastima života na ravnopravnoj osnovi. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno, biće dovedena u situaciju u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. U konkretnom slučaju, nemogućnost pristupa objektu Pošte onemogućava osobu sa invaliditetom da samostalno koristi usluge koje se u objektu pružaju i tako ostvari svoja zagarantovana prava, što predstavlja akt neposredne diskriminacije. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa da preduzimaju mere radi uklanjanja barijera koje osobe sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnsti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe.

3.15. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pohvaljuje aktivnosti i napore koje Javno preduzeće B.B. do sada uložilo kako bi obezbedilo pristupačnost objekata pošte na teritoriji Republike Srbije. Međutim, Poverenik ukazuje da je potrebno da svi objekti pošte, pa i objekat B.B. bude pristupačan svim korisnicima usluga. Naime, ovakvim propuštanjem javnog preduzeća da obezbedi pristupačnost objekta dovodi do posledice da određena grupa lica koja ne mogu da savladaju arhitektonske barije bude onemogućena  da koristi usluge pod jednakim uslovima i ravnopravno sa drugim građanima i građankama.

 

  1. MIŠLjENjE

Objekat B.B nije pristupačan osobama sa inaliditetom, što predstavlja povredu odredaba člana 6,17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Javnom preduzeću B.B.”:

5.1. Da bez odlaganja preduzme mere i aktivnosti  u cilju obezbeđivanja pristupačnosti objekta B.B. kako bi se omogućilo da osobe sa invaliditetom imaju jednak pristup objektu.

5.2. Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da Javno preduzeće B.B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Javno preduzeće B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik RS”, broj  98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član  21.

[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)

[6] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

[7] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)

[8]dostupno na: www.ljudskaprava.gov.rs

[9] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[10] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[11] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 , 145/14 i 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21

[12] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon762-22 Pritužba protiv javnog preduzeća prilikom pružanja usluga zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top